ARCAM FMJ A32: Srebrna zvezda

Pre nekog vremena rešio sam da (privremeno) zamenim svoju vernu pojačavačku kombinaciju: Metaxas Audio Systems Marquis/Solitaire. Nikako ne mogu reći da mi se nije dopadala, to je i dalje jedna od najboljih kombinacija pretpojačala/snagaša koje sam čuo u klasi cene do 10.000 evra. Ne smeta mi ni to što MAS ne poseduje opciju daljinskog upravljača, ali mi nedostaje izlaz za slušalice za fine noćne muzičke užitke. Zvuk ovog uređaja je divan i za relativno skromnu sumu novca prilagođenu standardu ovog podneblja teško je naći adekvatnu zamenu.

Međutim, razlog  je druge prirode: ostatak moje porodice uvek je ratovao sa Metaxas-om. Ne žele da ga daju van kuće, obožavaju njegov zvuk ali najčešće slušaju nešto drugo, manje komplikovano za korišćenje. Iako na prvi pogled deluje jednostavno, prilično je lako zaboraviti položaj svih preklopnika i prekidača neophodnih da biste pustili određeni izvor zvuka.

Izmedju više ponuđenih opcija rešio sam da dam šansu Arcam-u FMJ A32, snažnom bratu mog CD plejera FMJ CD23T. Pomenuti model, A32, bio je vodeći predstavnik Arcama do pre par godina, sa cenom u kategoriji oko 2.000 evra. Model FMJ A32 takođe nosi avangardni dizajn kućišta korišćenjem FMJ (Full Metal Jacket) tehnologije švedskog proizvođača Sontech čime se značajno doprinosi antivibracijskoj konstrukciji. U vezi sa tim, interesantno je da A32 nije mnogo masivno pojačalo (svega 10.8 kg), ali poseduje pet stopica na kojima stoji.

Deklarisana maksimalna potrošnja je zdravih 800 VA. Izlazna sinusna snaga je stotinu vati pri impedansi zvučnika od osam oma.

Prednji panel je srebrne boje, napravljen od brušenog aluminijuma debljine čak osam milimetara – ne zaboravite da ovde govorimo o britanskom pojačalu i cenovnoj klasi kojoj on pripada. Zadnja stranica nije ništa posebno što se tiče kvaliteta priključaka: pozlaćeni RCA konektori montirani direktno na štampanu ploču su nešto što se očekivalo a tu su i kvalitetni ali ne izuzetno masivni priključci za zvučnike. Napajanje se vrši preko IEC priključnice a takodje su tu i ulazi/izlazi za pojačalo snage i pretpojačalo kao i okidački i žični priključak u sklopu sistema daljinske komande.

Lično, dopale su mi se opcije koje FMJ A32 pruža: podržana su dva para zvučnika (mada meni ovo nije potrebno) i dva ulaza/izlaza za analogne snimače, što mi je više nego korisno. Ukupno postoji sedam linijskih ulaza i mogućnost odvajanja pretpojačavačke sekcije i one koja pripada pojačalu snage. Sve to se vrši bez popularnih kratkospojnika što rezultuje kraćim putanjama signala i manjim brojem elektromehaničkih komponenti. Zvezda predstave je, ipak, MM/MC RIAA pretpojačavač. Kod prethodnog modela (A90) morao se dokupiti, dok je A32 poseduje već u standardnoj verziji. No, zadržano je provereno rešenje – ovo pretpojačalo se može ukloniti a u tom slučaju se dobija i sedmi linijski ulaz koji FMJ A32 nudi. Međutim, to nije sve: nasuprot mnogim japanskim pojačalima iz tog vremena (i daleko ranije) koja su koristila jeftine operacione pojačavače kao srce RIAA sekcije i rezultirala osrednjim zvučnimh dometom, gramofonska sekcija u FMJ A32 je napravljena od diskretnih elemenata, sa operacionim pojačavačem u servo delu umesto na putu signala. Njeno područje rada je u A klasi a konstrukcija DC tipa. Pasivne komponente su kvalitetnije, uključujući i metal film otpornike.

Linijsko pretpojačalo Arcama FMJ A32 je, za razliku od RIAA sekcije, bazirano na IC kolima tipa Burr Brown OPA2134 i starom TL072. Ona pokrivaju razne sekcije pretpojačala i tonske kontrole. Selektor aktivnog ulaza poveren je CMOS multipleksnim preklopnicima DG408DY. Jačina zvuka se kontroliše elektronski, pomoću specijalizovanog VSDVC integrisanog kola. Dugme vezano za enkoder na prednjoj ploči je masivni komad livenog aluminijuma koje će sigurno trajati vekovima. Nažalost, negde sam zagubio detaljne slike svog FMJ A32, tako da sam prikaz unutrašnjosti morao preuzeti sa Interneta.

Sekcija napajanja je izgrađena oko torusnog transformatora, dok su filterski elektrolitski kondenzatori u DC sekciji kapaciteta 10.000 mikrofarada po komadu, a ima ih dva. Iako sami po sebi kvalitetni, nisu posebno velikog kapaciteta. Međutim, britanske kompanije su ovo činile i ranije (Meridian, na primer), stavljajući veliki, kvalitetni transformator i relativno male filterske elektrolitske kondenzatore. Pojačalo snage unutar Arcama FMJ A32 koristi strujnu povratnu spregu i simetričnu topologiju a radi u AB klasi. Putanja signala ide preko direktno spregnutih stepena a tu je i aktivni servo za kontrolu DC ofseta. Izlazni tranzistori su Sanken SAP15N i SAP15P, dizajnirani za upotrebu u audio pojačalima snage. Oni unutar kućišta tranzistora poseduju ugrađen emiterski otpornik i elemente zadužene za merenje temperature kako bi servo sistem mogao da u realnom vremenu prati odnos napon između baze i emitera tranzistora u odnosu na temperaturu, a sve u cilju kontrole mirne struje.

Za razliku od mnogih britanskih pojačala (uključujući i dobar deo Arcamovih proizvoda), FMJ A32 poseduje mnoge dodatne funkcije. Neke od njih su čisto kozmetičke prirode, kao što je poruka na displeju po uključenju pojačala. Možete je podesiti tako da vam pojačalo ispiše “Ćao Pajo” ili šta god poželite ukoliko ima dovoljno mesta za upis. Neke druge funkcije su daleko korisnije: korisnik može podesiti način na koji se ponaša kontrola glasnoće – da li radi u lineanom ili logaritamskom režimu, fino ili grubo. Izlaz za analogne snimače može biti fiksiran tako da se snima isključivo sa CD plejera, na primer ili može biti varijabilan u smislu da se može snimati bilo koji trenutno izabrani izvor. Sve ove informacije se, tokom podešavanja, mogu videti na velikom matričnom displeju zelene boje kojeg, po želji, možete zatamniti ili isključiti. Osetljivost ulaza se takođe može podešavati tako da, recimo, tjuner ima istu jačinu kao i CD plejer, što je veoma korisna mogućnost.

Pored svega navedenog treba obratiti pažnju na još jedan bitan detalj: tonske kontrole mogu biti isključene ručno ili automatski ukoliko su u neutralnom položaju. Ovo, naravno, nije ništa posebno novo –  ali jedna druga sitnica jeste. Lično, uopšte ne volim da koristim tonske kontrole – pretpostavljam da podržavam najpopularniji pristup među audiofilima u vezi pomenutog. Ovo ne kažem zbog toga što su tonske kontrole generalno loše, već zato što su, veoma često, neadekvatno izvedene. U tim slučajevima dovode do degradacije signala koji prolazi kroz njih, čak i kada su u neutralnojh poziciji. Naravno, isključivanje tonskih kontrola iz putanje signala je najčešće moguće. Ali postoji još jedna stvar: one su najčešće grube. Igrajući se tokom godina sa različitim ekvilajzerima i tonskim kontrolama na pretpojačalima i integralnim pojačalima, zaključio sam da mnoge od njih, posebno “digitalno kontrolisane tonske kontrole” imaju korak od jednog ili dva decibela. Ovo se može sresti i kod nekih prilično skupih pojačala. Prema mom iskustvu nekada je dovoljno pomeriti tonsku kontrolu za samo 0.5 dB u odnosu na neutralni položaj da bi se dobio optimalni zvuk. U slučaju da morate da pojačate visoke tonove za, recimo, jedan decibel a imate mogućnost da ga pojačate za minimalno dva decibela, tonska kontrola postaje neupotrebljiva. U svojoj praksi ne volim promenu tonskih kontrola za više od tri decibela: ukoliko morate pojačati/smaniti niske ili visoke tonove za 6 ili 8 decibela, to zanči da najverovatnije nešto nije u redu sa sistemom ili prostorijom ili njihovom interakcijom. U tom slučaju tonska kontrola će napraviti samo lažnu fasadu koja će izgledati lepo, ali ne i verno.

Inženjeri u Arcamu su očigledno obratili pažnju na ovaj problem. Zbog toga su u FMJ A32 postavili kontrole koje imaju korak od svega 0.4 dB i mogu biti veoma fino podešene. U mom sistemu nije bilo potrebe da ih pomeram za više od jednog ili dva koraka (0.4 do 0.8 dB). Pomenuta podešavanja imaju veze najviše sa akustikom prostorije, interkonektima i produkcijom muzike koju sam slušao. Sve u svemu, moram priznati da je rezultat bio veoma dobar. Povrh svega, vršio sam kritički slušni test uključujući i isključujući kontrole i nisam primetio neki negativan uticaj na celokupnu zvučnu sliku. Na kraju, Arcam je pružio još jednu veoma korisnu mogućnost: FMJ A32 može biti podešen tako da tonske kontrole jednako utiču na sve izvore ili posebno na svaki od njih. Možda će nekome ovo biti nezanimljivo, ali ipak razmislite: u slučaju da vaš tjuner zvuči svetlije od ostatka sistema (ili CD plejer, kasetofon, MC glava…), postoji mogućnost da njegov karakter reprodukcije niskih/visokih tonova prilagodite vašem ukusu, bez uticaja na ostale izvore.

Arcamovo pojačalo me je podsetilo na jedan drugi, četvrt veka star proizvod: Revox B250. Ovo pojačalo je bilo daleko ispred svog vremena, sudeći po ergonomiji i opcijama. Takođe je veoma dobro napravljno i zvuči vrlo dobro.

Zvuk

Vratimo se na Arcama… kako zvuči. Odmah ću reći: po mom mišljenju radi se o entry level high end pojačalu. Njegov zvuk se ne može porediti sa, recimo, Electrocompanietom ECI5 Mk2 ili nekim odličnim Simaudio pojačalima kao što su Moon i3RS ili monumentalni i7. Sa druge strane, imajući uvid u današnja pojačala u klasi cene od 2.000 evra, FMJ A32 je i dalje veoma dobar izbor.

Prva stvar koja se primeti po početku reprodukcije je odustvo zamućenja u zvuku, FMJ A32 ima izuzetno čistu prezentaciju od dna do vrha što nije uvek slučaj u ovoj cenovnoj kategoriji. Dinamika je takođe  veoma dobra i A32 ni za trenutak ne zvuči kao lenjo pojačalo. Sledeća stvar je ekstenzija na oba kraja: u slučaju A32 nema “odsecanja” na krajevima kao kod nekih drugih konkurenata (Exposure 3010S2 na primer). Arcamovo pojačalo je detaljno, veoma transparentno i prilično prirodno i ne forsira bilo koji sastojak muzike ili frekvencijskog opsega. Rečeno jednostavnim rečnikom, FMJ A32 zvuči pošteno i skladno. Definicija i tajming su odlično usklađeni a trodimenzionalna scena je sasvim prisutna – hod muzičara po sceni u slučajevima reprodukcije “žive” svirke za Arcama ne predstavlja problem.

Jedna od stvari kojih sam se posebno plašio bila je reprodukcija basa. Generalno govoreći, britanski uređaji i to ne samo par modela, vole da forsiraju srednji i visoki opseg nauštrb basa, reprodukujući niske tonove na jedan “informativni” način. Ovakav pristup odgovara reprodukciji akustične i slične muzike, ali ostali žanrovi zvuče beživotno i iritantno. Arcam FMJ A32 ovo rešava veoma efikasno: bas note su duboke, voema duboke i odlično kontrolisane u mikrodinamičkom i makrodinamičkom smislu. Midbas je prisutan u jednom pozitivnom, prirodnom obliku. Svideo mi se ovakav zvuk: bubanj zvuči onako kako treba – ima svoj početak, eksploziju i kraj. Njegovi delovi ne lete u lice slušaoca, već se prirodno, lako i istovremeno nežno i snažno pojavljuju i nestaju.

Poslednja stvar je karakter: neko bi mogao pomisliti da je na blago svetlijoj strani ali je, u stvari, neutralan. On se može fino podesti korišćenjem interkonekta i zvučničkih kablova, za početak, bez menjanja okolnih komponenti. Arcam FMJ A32 odašilje emocije iz muzike sa lakoćom. To nije slatkasti, sočan zvuk “klasičnih” lampaških pojačala, Arcam FMJ A32 je pravi tranzistorski predstavnik.

Zaključak

Ima li ovo pojačalo mana? Naravno, mada ne bih to baš mogao nazvati manom, pre ograničenjem. Arcam FMJ A32 je, na  jedan način, fini britanski gospodin koji radi sve što treba i to radi na pravi način. Stavite ga da svira – nema problema. Odvrnite ga jako, i dalje je sve savršeno. Trebaju vam emocije iz muzike… izvolite. Ali FMJ A32 nije američka zver kao, recimo, Audio Research Dsi200 ili Simaudio Moon i3RS ili neka druga pojačala. On uvek savršeno kontroliše muziku koja izlazi iz zvučnika, od početka do kraja. Ne bi bilo loše kada bi s vremena na vreme postao malo agresivniji, malo luđi i razuzdaniji, ali on to nikada neće učiniti. Audiofili kojima ne odgovara kontrola (mada ovde govorimo o kontroli u pozitivnom smislu) naći će mu ovo kao manu. Za sve ostale FMJ A32 je bagatelno polovno pojačalo, početak pravog high enda za ljude sa ograničenim sredstvima.

Comments are closed.