Branko Nojković: Moja audio priča (2)

Submitted on: 17 окт 20

Website Address:

Category: Blog: Branko Nojkovic

Website Rating:

Author's Description:

Godine 1977. započeo sam pretplatu na časopis „The Audio Amateur Magazine“ (TAA) i ona je trajala do 1993.

 

NOVE GRADNJE

  • IC Predpojačavač (LAMPTON – SULZER – BN), (sl. 13., sl. 14. i sl. 15.), prema projektima:
    1. Michael Lampton and Don Zukauckas: „MARK 1 – A Low   Distortion IC Preamplifier/Control Unit“, TAA 1/79, p. 5 – 16.
    2. Walter Morrey: „The Super Buff: mating hostile impedances“, TAA 4/77, p. 18 – 20.
    3. Michael P. Sulzer: „A High Quality Power Supply Regulator for Operational Amplifier Preamplifiers“, TAA 2/80, p. 8 – 12, 47, TAA 1/81, p. 10, 11.

 

OZBILJNE AUDIOFILSKE GRADNJE

  • Kupovina gramofona Michell Gyrodec (sa specifikacijom postolja za Well Tempered Arm) u Londonu kod našeg Vlade Bojovića koji je radio kod Tome Radulovića, u firmi za distribuciju HI-FI opreme (sl. 15a., sl. 15b., sl. 15c., sl. 15d., sl. 15e. i sl. 15f.).

 

  • NabavkaDumpa“ Mat-a.
  • Nabavka MC zvučnice Van del Hul „MC One“.
  • Izgradnja postolja od kvadratnog profila gvozdene cevi (M. O.), punjenog peskom, kao zv. kutije od Bele Trajs-a i na to stavljena mermerna ploča debljine 8cm (odlazak sa Slobodanom Žitkom na Venčac u kamenolom) – sl. 15d.).
  • Poklon od Miće Orlandića – njegova izrada ručice „Well Tempered Arm„, samo prema slici na naslovoj strani i opisu kritičara unutar revije „Hi-F News & Record Review“ (sl. 15g., sl. 15h, sl. 15i. i sl. 15j.).

Ovaj gramofon ima sinhroni AC motor, čiju brzinu diktira sinusna frekvencija napajanja, obrtno magnetno polje je stvoreno putem faznog pomeraja od 90 stepeni u kondenzatoru. Pošto nijedan kondenzator nije savršen javljaju se greške. Idealno bi bilo imati dva signala od 50 Hz, fazno pomerena za 90 stepeni DIGITALNIM putem iz jednog referentnog, kvarcom kontrolisanog izvora. Inače, sinhroni motor je jedini koji nema nikakvog kašnjenja u obrtanju, jer je direktno kontrolisan frekvencijom izvora. Ako izvor napajanja od 50Hz nije savršeno frekventno stabilan rotacija nije idealna. Ostali tipovi, posebno DC motori, koriste povratnu spregu (feedback), gde se greška prvo dogodi pa se zatim ispravlja te uvek ima nekog kašnjenja. U tom smislu sam razradio sledeći projekat:

 

  • DIGITALNI, SINUSNI, KVARCNO KONTROLISANI IZVOR NAPAJANJA od 50Hz…

…za Michell Gyrodec-ov sinhroni  motor tj. tzv. indukcioni motor koji koristi Teslino obrtno magnetno polje za rotaciju rotora, nema tzv. četkice i kolektor na rotoru pa tako nikad nema ni varničenja, može biti trofazni (faze pomerene za 120°, tzv. Teslin trofazni sistem) ili dvofazni (dve faze iz domaćeg napajanja od 220Vac, jedna faza pomerena za 90° uz pomoć kondenzatora), kao što je korišćeno u gramofonu. Kvarcni kristal kao referenca, držan na konstantnoj temperaturi u tzv. „crystal oven“ uz pomoć IC senzora, digitalni delitelj frekvencije, dva digitalna (četvrtke) signala, fazno pomerena za tačno 90 stepeni, dva aktivna filtera 8-mog reda, da se dobiju dva čista sinusna signala od 50 Hz. Dvokanalni  audio izlazni pojačavač relativno male snage za dizanje nivo ova dva sinusna signala do vrednosti potrebne za dva namotaja sinhronog motora (mislim da je 24VAc).

Projekat nikada nisam ostvario jer se nisam stigao. (Ovo je ujedno i jedina digitalija za koju sam razradio projekat, nabavio sve čipove i ostale delove, ali nikad nisam stigao da je ostvarim.).

  • Gradnja Novih TL kutija (ATKINSON: SOTA TL – BN), sa zvučnicima KEF B139, KEF B110, 2 x Celestion HF1300, KEF T27, Coles 4001K i pasivne skretnice – sve naručeno u Wilmslow Audio, Engleska), prema projektu:

P. Atkinson: State Of The Art Transmission Line Loudspeaker Enclosure, Hi-Fi News & Record Review, April 1976, p. (sl. 16., sl. 17., sl. 18., 18a, sl. 19., 19a. i 19b.)

 

Takodje, tu su izgradjeni i zvučnički kablovi od pune bakarne žice koja se koristi za razvod struje kroz zidove i dosta je većeg poprečnog preseka od žice za eksternu strujnu upotrebu. Taj kabl je pleten od tri žice, u pletenicu (kiku), radi što većeg poprečnog preseka, radi manje otpornosti (zbog tzv. „damping“ faktora – odnos impedance zvučnika i izlazne imp. pojačavača). Radjena je posebna pletenica za „vruć “ kraj  i za masu (sl. 19c.).

  • Neostvareni projekat CASSETTE DECK-a:

…prema bazičnom projektu za rec/playback preamp:

J. L. Linsley Hood: „Low-Noise, Low-Cost Cassette Deck, Part 1, 2, 3 and postscript, Wireless World, May, June and Aug. 1976, and Feb. 1978.;

 

  • Izuzetan LED Audio Level (VU and Peak) metar, prema projektu:

LUMINANT – LED Audio level (VU and Peak) meter, Elector, july/august 1978, p. 48 – 55.

Iz USA sam nabavio izuzetan kasetni mehanizam, tzv. OPTO-TACH MOTION CONTROL PHI-DECK, firme Triple I, koja je to radila prevashodno za kompjuterske sisteme. Mehanizam ima 4 motora (sl. 20., sl. 20a. i sl. 21), digitalnu elektroniku za upravljanje – putem tastera i digitalni LED Tape Counter (sl. 22), dve brzine kretanja kasetne trake (standardnu 4.75cm/sec i 9.5cm/sec, kao kod standardnih magnetofona – tu je trajanje kasete dvostruko kraće ali je kvalitet snimka znatno bolji), kupljene su odvojene rec. i p/b glave plus bias/erase, firme Monolith iz Engleske. Standardni registrator je sasvim ispunjen prikupljenom raznom dokumentacijom. Tu ima više projekata sistema za redukciju šuma (Dolby B, DBX, CX, sistemi zasnovani na kompanderskom čipu NE570, itd.).

Već tada sam se zanimao idejom da prevazidjeni čip uA741 u osnovnom projektu Linsley Hood-a za rec/playback elektroniku zamenim nekim od savremenih audiofilskih čipova, a takodje je postojala opcija gradnje diskretnog op-amp-a (osnovna ideja je bila da se koristi Jensen JE-990). Ta ideja me je opsedala i mnogo kasnije, prilikom planiranja aktivnih skretnica. Ipak, turbulentno vreme me je prestiglo i kasetofoni su zastareli pre nego što sam stigao da ostvarim projekat, tako da je ostala samo uspomena na veliku ideju.

  • Prodaja Lampton/Zukauckas Preamp-a prijatelju. Ovaj rad je objavljen u TAA 3/82, stranice: naslovna, 4, 5, 6, 52, i 53 (sl. 23., sl. 24., sl. 25., i sl. 26.).

  • Kasnije je u TAA organizovan foto-kontest za amaterske radove koji su radjeni na osnovu projekata u časopisu i ovaj moj rad je nagradjen prvom nagradom – videti u TAA 1/83, p.5, (sl. 27. i, uvećani detalj. sl. 28.)

  • U JAT-ovim novinama… je tada bio objavljen prikaz (malčice patetičan) o mom hobiju, sa preteranim hvalospevima o mojoj malenkosti, (sl. 28a. i, uvećano, sl. 28b).  (pročitati tekst, ako bude vremena, 7 minuta).

Iskusio sam i žestoku zavist od nekih kolega. Evo nekih citata o zavisti:

 

O ZAVISTI

…Pričekaj, još će gore biti kad se dozna da imaš dara. Zavist, sitničarska podlost, a najviše glupost, pritisnuće te gore nego beda. Talenat traži saosaćanje. Traži razumevanje, a videćes kakva će se lica naći oko tebe kad ma i malo postigneš cilj. Podcenjivaće te i gledati s prezrenjem na ono što si postigao teškim trudom, odricanjima, gladju, besanim noćima. Tvoji budući drugovi neće te osokoliti, neće te utešiti, oni ti neće skrenuti pažnju na ono što je u tebi dobro i istinito, već će ti zlurado pokazati svaku tvoju omašku, ukazivati još na ono u čemu grešiš, i sa izgledom hladnokrvnosti i prezrenja prema tebi, kao praznik će praznovati svaku tvoju grešku.

(Dostojevski – Njetočka Njezvanova).

 

…jer strašno je i grešno je kad te neuko odstrele u nečem gde si pravedan pa ti se zamrse žile u čičak, trnje i korenje, a ti si pravi vuk. Ko je taj što je pucao? Čime je vukao oroz? Mržnjom, ohološću ili zavišću?

(Mika Antić).

 

Zamislite tu nesreću kad neko ne ume da bude ono što zaista jeste, i da u tome što jeste bude i svečan i uspravan, nego vam stalno zavidi što ne zna da bude: vi.

(Mika Antić).

 

Ne laju oni na tebe, nego se uporno trude da širom otvore vilice i otpevaju himnu za koju nemaju sluha.

(Mika Antić).

 

Sve češće mi se dogadja da oko sebe zapažam obilje nečeg polovičnog, čemu se odaje počast. Obilje nesigurnog, prikrivenog, krnjeg, a tako uvaženog. Ovde se smatra čašću i viteškom vrlinom kad ponizis do samrti sve što te nadvisuje spretnošću, snagom, lukavstvom i umom. A kako ti se tek dive, kako ti zavide smrtnici kad im prineseš dokaze da si ubio Boga.

(Mika Antić).

 

 

OSNOVNI MOTO U MOM AUDIO RADU

„STRAIGHT WIRE WITH GAIN“

Što manji broj kontakata na putu audio signala, što manji broj pojačavačkih stepeni, što linearniji tranzistori ili fetovi (najnovije generacije, ili kaskodne, CFP ili slične kombinacije za veću linearnost), što bolje napajanje (serijski ili „shunt“ regulatori sa što manjom izlaznom impedancom u celom audio opsegu), kola za sprečavanje uticaja „djubreta“ iz napajanja tj.  „aktivna“ opterećenja tranzistora (CCS-s, current mirrors, elementi za CCS za bolji rad i manji šum: voltage refferences, LED-s, fets, filteri sa „low leakage current“ kondenzatorima, …), separate signal and power supply grounds, star grounding system, što kraće veze izmedju elemenata na PCB, ako je moguće, izbegavati kondenzatore za spregu na putu audio signala (ili koristiti one sa film dielektrikom,  najbolje od polipropilena, polistirena, zatim, nešto slabije, od polikarbonata ili poliestera, a ako se mora koristiti elektrolit, vezivati dva komada dvostruke vrednosti redno, tzv. bac‚k-to-back, i paralelno stavljati malu vrednost film kondenzatora, navedena je obimna literatura na tu temu), koristiti tzv. DC Servo Feedback kolo umesto kondenzatora za spregu, tamo gde je to moguće,…

Ima toliko priča o kvalitetu kablova za spregu izmedju uredjaja i do zvučnika. Vrsta materijala (zlato, srebro, bakar, OFHC,…), da li je kabl licnast ili od pune žice, da li oksidiše – kontakti tj. „diode“ izmedju licni, kod širmovanih kablova postavlja se pitanje kvaliteta dielektrika izmedju signalne žice i samog širma-mase, kolika je kapacitivnost kabla po dužnom metru,… Pojavili su se neverovatno skupi kablovi, a da li je cena opravdana u odnosu na doprinos u kvalitetu prenosa signala?

Ali – malo njih se zalaže za što kraće kablove. Svi se slažu da veze izmedju elemenata na PCB-u treba da budu što kraće, „wiring“ u samom pojačavaču da se sastoji od što kraćih vodova, da se to radi punom žicom gde god je to moguće… RETKO KO se zalaže za to da se, kad se i ako se uredjaji naslažu jedan na drugi, sve organizuje tako da interkonekt kablovi budu 20cm do 30cm dužine umesto standardno metar ili metar i po, a to znači mnogo više od toga da li su od zlatne ili bakarne žice – znatno kraći kabl = znatno manji problemi (a naravno i znatno veće uštede u ceni istih). Ne bih ni spominjao kablove za zvučnike, naročito kod aktivnih skretnica, kad izlazni pojačavači mogu da budu veoma blizu zvučnika, naravno ako su gradjeni kao dual-mono verzije.

Literatura:

– R. N. Marsh: „Dielectric Absorbtion in Capacitors“, TAA 4/80, p.31

– Walter G. Jung and Richard Marsh:  „Picking Capacitors (Selection of Capacitors for Optimum Performance), Part 1 and Part 2“, Audio, Feb  and Mart 1980.

– Duncan W. MacArthur:  „Preamp Switching and Control Circuitry“, TAA 2/1982, p. 20 – 23.

– Brian Clark: „DC Servo Loop Design for Audio Amplifiers“, TAA 3/82, p. 14 – 16, 18, 20 – 23, sa ispravkama i komentarima u TAA 5/82, p. 53 – 56.

– Ben Duncan: „With A Strange Device“ (about capacitors), Hi-Fi News & Record Review, Part 1, April 1986, p. 48, 49, Part 2, May 1986, p. 61, 63, 65, 69, Part 3, June 1986, p. 41, 46, 47, Part 4, July 1986, p. 41, 43, 45, 47.

 

Comments are closed.