Branko Nojković: Moja audio priča (3)

Submitted on: 18 окт 20

Website Address:

Category: Blog: Branko Nojkovic

Website Rating:

Author's Description:

PASSIVE RIAA PREAMP „∑ of The New Trends“

Sa D. Dragovićem je napravljen dogovor o početku gradnje vrhunskog predpojačavača u 4 primerka (sl. 29.):

Jedan je bio predviđen za Dragovića, jedan za mene i dva za prodaju koju je Dragović preuzeo na sebe (kraj 1983, 1984 i 1985 god.), a prema projektu:

  1. R. N. Marsh: „Passive RIAA Equalized Phono Preamp“, TAA 4/81, p. 7 -, (sl. 30., sl. 31. i sl. 32.), koji smo nazvali „∑ of The New Trends“, jer je trebalo da u sebe uključi sve najnaprednije ideje koje su u to vreme postojale.

  • Tu sam ugradio 4 x ±24Vdc  Low-Z Sulzer serijskih regulatora (tj. ukupno 8 njih) prema radu:
  1. Michael P. Sulzer: „A High Quality Power Supply Regulator for Operational Amplifier Preamplifiers“, TAA 2/80, p. 8 – 12, 47, TAA 1/81, p. 10, 11.

i, što je veoma važno da se  napomene, doradio sam ih prema ideji u članku:

  1. R. N. Marsh: „Power Up: An Overview of Power Supply Considerations“, TAA3/83, p. 16 – 20.

…gde se, izmedju ostalog, a što je veoma bitno, govori i o povratnim strujama iz pojačavača u napajanje (reverse current), koju serijski regulator ne može da primi niti linearno niti onom brzinom kojom se struja isporučuje pojačavaču pa se regulisani napon ne može održati stabilnim. Serijski reg. može samo da isporučuje struju ali ne i da je apsorbuje od opterećenja (pojačala), osim preko elektrolita, što je veoma nepoželjno. Dobro rešenje je da se paralelno izlazu regulatora stavi tzv. „preloading“ otpornik koji može da primi oko 60% povratne struje u odnosu na mirnu struju pojačavača, pa se to koristi kao osnova za proračun vrednosti „preloading“ otpornika.

  • Drugi način za rešavanje ovog problema bio bi da se koriste „SHUNT“ regulatori, (za koje sam posle 2012 god. i razradio dva projekta i to jedan za manje napone i struje a drugi za veće, uglavnom za Pwr Amp). „Shunt“ regulatori imaju na svom ulazu CCS čime se sprečava u velikoj meri prodor „ripple“-a i ostalih neželjenih stvari iz ispravljača, ali im je mana što se moraju projektovati za maksimalnu potrošnju struje, koja je konstantna, pa je njihov režim rada sličan režimu rada pojačavača u klasi A, zahtevaju se snažniji tranzistori, veliki hladnjaci… Sve to znatno poskupljuje gradnju i zahteva i više prostora za smeštaj. Ipak, prednosti su tolike da se gradnja isplati.
  • … Susreo sam se sa problematikom nesavršenosti dielektrika kondenzatora, upotrebom kondz. sa film-dielektrikom (PP, PS, PC, PE), premošćavanju elektrolita malim vrednostima PE, i jos manjim PP, sve radi dobrog prenosa viših frekvencija, iscrpno o tome videti u:
  1. Walter G. Jung and Richard Marsh:  „Picking Capacitors (Selection of Capacitors for Optimum Performance), Part 1 and Part 2“, Audio, Feb  and Mar  1980, i kasnije:
  2. Ben Duncan: „With A Strange Device“ (about capacitors), Hi-Fi News & Record Review, Part 1, April 1986, p. 48, 49, Part 2, May 1986, p. 61, 63, 65, 69, Part 3, June 1986, p. 41, 46, 47, Part 4, July 1986, p. 41, 43, 45, 47.

Zanimljivo je da je u to vreme bilo i amatera koji nisu dovoljno pažljivo čitali gornje članke pa su išli u ekstreme. Tako se jedan čitalac Hi-Fi News & R.R.-a hvalisao da je umesto elektrolita za „peglanje“ napajanja posle ispravljača kupio punu torbu veoma skupih PP (polypropilene) kondz. tada najveće vrednosti od 4.7uF i sve  ih vezao u paralelu, ne bi li nabacio kapacitet od nekoliko hiljada uF vrhunskih performansi (nećemo pominjati prilično veliku induktivnost žica za paralelno spajanje film kondenzatora i time znatnog poništavanja njihovog pozitivnog efekta na tim višim frekv.,). Mogao je taj novac uložiti u nešto vredniji materijal ili uredjaj, itd., (ne bih da budem neprijatan ali se pitam da li su, osim nedovoljnog znanja, koje se da razumeti i oprostiti, možda i neke druge misli grejale ego ovog čitaoca kada je bio spreman da u takvu ideju uloži toliki novac???, !!!…)…

…i prvi put isprobao kolo „DC Servo Feedback“, prema teoretskom clanku:

  1. Brian Clark: „DC Servo Loop Design for Audio Amplifiers“, TAA 3/82, p. 14 – 16, 18, 20 – 23. (sa ispravkama i komentarima u TAA 5/82, p. 53 – 56).

koje je omogućavalo direktnu vezu na putu audio signala, bez korišćenja izvikanih kondenzatora za spregu. DC Servo Loop i RIAA elemente sam stavljao na male pcb sa pinovima i zatvarao u kutijice, da izgledaju kao moduli. (sl. 33. za DC Servo modul).

  • Za tačno teorijsko izračunavanje vrednosti RIAA R i C komponenti, koristio sam clanak:
  1. Stanley P. Lipshitz: „ON RIAA EQUALIZATION NETWORKS“, JAES Volume 27 Issue 6 pp. 458-481; June 1979.
  • Zatim, merenje raspoloživih R i C komponenti  na General Radio Bridge (u JAT-u), i kombinovanje izmerenih vrednosti da dobijem RIAA elemente za tačnost manju od 0.1% (neko je tada prokomentarisao da imam najtačniju RIAA-u u Jugoslaviji).
  • Za Volume control sam nabavio iz USA dva komada vrlo skupih 23-pos. rotary  sel., (proizvodjača „STACKPOLE“), i proračunao i napravio step-atenuatore, tzv. „Stepped Volume Ctrl“, i to posebno za levi i desni kanal, pa sam tako izbegao „Ballance“ kontrolu.

U projekat je bio uključen i prijatelj Duška Dragovića, Ivan Jeličić, talentovani mašinac, koji je imao strug i napravio nam je 10 ogromnih Al dugmadi za „Stepped Volume Ctrl“ (4 para za 4 preamp-a koje sam gradio i jedan par za Meridian 101 mods, za prijatelja S. Žitka).

  • Za Input i Record Output Switching kontrole sa minimalnim brojem kontakata na liniji signala koristio sam clanak:
  1. Duncan W. MacArthur:  „Preamp Switching and Control Circuitry“, TAA 2/1982, p. 20 – 23.

Input i Rec Output selektori koji su tada mogli da se nabave nisu bili nekog naročitog kvaliteta što se tiče kontakata iako su bili MBB (Make Before Break) tipa. Zato sam odlučio da koristim minijaturna relea iz avionske elektronike sa pozlaćenim kontaktima (sl. 33a.) koje sam ugradio na PCB radi što kraćih veza sa ostacima kola a za upravljanje releima sam koristio Input i Rec Out Sel.

  • Tone Controls: već tada je postojalo uverenje da one nisu potrebne kod audiofilski uradjenog preamp-a prema principu „straight wire with gain“, da više mogu da pokvare nego poprave originalnu tonsku sliku, a takodje tu je bilo još dodatnih kontakata od klizača potenciometara, pa sam odlučio da ih ne ugradjujem.
  • Službeni put u USA, Siatle. Poseta Miletu nestoroviću, slušanje muzike na njegovom audio sistemu. Bio sam impresioniran njegovom laboratorijom, toliko ispitne opreme retko se vidja, osim u nekoj ustanovi gde veliki broj ljudi radi (na pr. JAT-Tehnika). Mile mi je poklonio članak o principu rada njegovog zvučničkog sistema, za moju internu upotrebu:
  1. Pat Snyder: „The Nestorovic Woofer System“ (Manuscript for private review only – no public distribution). (sl. 34.).

Kasnije mi je Nestorović, preko Dragovića, poslao originalni blue-print šeme za KRELL KSA 50 Class A Pwr Amp, dizajnera Dan D’Agostin-a, zbog ideje da se gradi ovo pojačalo. Čak i u to vreme me je iznenadila jednostavnost, tj. super-običnost te šeme (???), moglo je da se uradi veoma mnogo već tada poznatih unapredjenja (sl. 34.a i sl. 34b.) (pokazati kopiju šeme). Ni danas ne razumem zašto je pojačalo bilo toliko skupo. Zanimljivo je da je neki audiofil iz Bgd-a (mislim da se zvao Rade Kilibarda) imao u to vreme to pojačalo i dozvolio nam je da ga otvorimo i pogledamo unutrašnjost, medjutim zavrtnji kojima je kutija bila spojena imali su neobičnu „glavu“ tako da je mogao da je odvrne samo specijalan, nama nepoznat odvrtač, pa smo odustali, da garancija ne bi bila ugrožena.

 

Modifikacja preamp-a MERIDIAN 101

 

…za prijatelja Slobodana Žitka – ispričati kako je došlo do ideje, pismo proizvodjaču, odgovor (pročitati i simultano prevesti pismo i odgovor – trajanje: 16 min), moduli, kutija ista kao za Passive RIAA, ista dugmad, i sl. (nemam sliku, samo film 1:1 za prednji i zadnji panel, za sito-štampu), primena PP kondenzatora za spregu i napajanje, ugradnja Sulzer Low-Z regulatora, nova šema za Input i Rec. Out Selector (kao u mom preamp-u), sa minimalnim brojem kontakata,…

 

Comments are closed.