BRAUN C4: Ne toliko dobar

Piše: Zoran Karapandžić

Nemačka kompanija Braun već dugo nije aktivna na području HiFi elektronike. Međutim, retko je pronaći firmu koja ima poštovaoce i dvadeset godina kasnije – na tlu Evrope to su Revox i Tandberg, na primer, ali obe kompanije sa, čini mi se, nekada agresivnijim pristupom tržištu. Stari Braun risiveri, na primer oni iz Regie serije, ostali su u sećanju audiofila kao nešto posebno. Za neke nepojmljivo sirovi i ružni, za druge su bili pojam klasičnog nemačkog dizajna. Cene kod Brauna nikada nisu bile niske: Regie 550 je koštao preko 1.700 DEM, a ni ostali modeli nisu bili jevtini.

Međutim, najčuvenija serija pod oznakom Braun nosi naziv Atelier i proizvodila se od 1979. do 1991. godine. Otac ovih komponenti, u smislu dizajna jeste Dr. Dieter Rams, poznat pod imenom „Dr. Braun“, čuveni dizajner dvadesetog veka.

Unutar Atelier serije postojalo je više kaset dekova, ali je najskuplji i najnapredniji bio C4, mada postoji sumnja da je model ispod njega, C3, posedovao jednostavnija ali efektivnija rešenja koja su manje uticala na kvalitet zvuka, a o tome možete pročitati u drugom tekstu koji se bavi C3 dekom. Cena C4 bila je oko 2.200 DEM i to je osetno više od najskupljeg Technics, Akai, Aiwa, Pioneer ili Sony deka u to vreme, a u klasi solidnih Nakamichi dekova.

Braun C4 je prilično specifičan kaset dek: spada u „fijokaše“, odnosno mehanizam izlazi u potpunosti sa nosačem kasete. Na samom ansamblu nalazi se prelep, tanak displej koji prikazuje realno vreme od početka kasete, dok se sa druge strane nalazi klasičan linearni brojač. Tu su i informacije o tipu kasete (C4 poseduje automatsku selekciju tipa kasete, za razliku od C3), Dolby B/C aktivnost, MPX filter itd. Komande brojača obuhvataju memoriju, ponavljanje i slično, a postoji i mogućnost pretraživanja numera.

Većina komandi je logička, odnosno mali je broj mehaničkih preklopnika i prekidača, što obećava dugotrajnost. Tri potenciometra na prednoj ploči izlaze van kućišta kada se pritisnu i namenjeni su mikrofonskom ulazu, nivou izlaza i slušalicama.

Komande za nivo snimka (jačina i balans) su takođe elektronske i predstavljaju ih tasteri sa desne strane, što je vrlo elegantno rešenje. Pored toga, izabrani nivo snimanja i balans se jasno prikazuju (tokom podešavanja) na malopre pomenutim displeju.

Braun C4 poseduje i sistem za kalibraciju osetljivosti i biasa prema određenoj kaseti. Za ovo se koriste dva oscilatora: 400 Hz i 10 kHz, a podešavanje se vrši tasterima na gornjoj strani fijoke mehanizma. I ovde se, takođe, koristi displej da prikaže izabrane diskretne vrednosti. Mana sistema je što nema kalibraciju za svaki kanal posebno, već se sve radi za oba. Takođe, diskretne vrednosti onemogućavaju tačno podešavanje vrednosti što u nekim slučajevima može malo da zasmeta.

Neke od razlika između Brauna C3 i C4 su te što C4 koristi HX Pro sistem, koji se ne može isključiti i ima amorfne glave za snimanje i reprodukciju. Mehanika je skoro identična, te je neću posebno opisivati jer to već postoji u tekstu o C3 deku. Jedina razlika je što C4 ne poseduje dve brzine rada (9.5 cm kao dodatnu) i, verovatno u cilju uštede, koristi remenski pogon, za razliku od glavnog DD motora kod C3. No, u Braunu su se potrudili i postavili eksterni kvarcno kontrolisani sistem za regulaciju brzine. Ovo nikada nisam sreo kod deka sa remenskim pogonom, jedino kod gramofona. Dalje istraživanje je pokazalo da je Braun upravo i koristio kolo za stabilizaciju brzine razvijeno za gramofone.

ZVUK

Braun C4 ima vrlo dobar zvuk, ali on samo delimično opravdava njegovu visoku cenu, a za osetno manje novca (1.700 na prema 2.200 DEM) mogao se nabaviti Nakamichi BX300, jednostavan dek, ali legendarnog zvuka.

Dinamički, C4 ne zvuči lenjo i njegova čista reprodukcija deluje tako da on ima prilično živahan karakter. Reprodukcija je na strani svetle i sa nešto naglašenijim visokim tonovima (bez obzira na podešavanja kalibracije). Međutim, ti visoki tonovi u apsolutnom smislu gube detaljnost. Ovo se, doduše, primećuje kada se C4 poredi sa nekim od najboljih dekova ikada: Nakamichi Dragonom, 680ZX, TEAC-om Z6000 itd. Bas je korektan i snažan i ide dosta duboko, mada mu fali još jedan trenutak kako bi se merio sa malopre navedenim uređajima. Usled svetle zvučne slike i manjka detalja dobija se ukupan utisak malo tvrđeg zvuka, ali to je sasvim malo.

ZAKLJUČAK

Ekstravagantan dizajn, odličan konfor i mnogobrojne opcije uticale su da rešenja na ovom deku zahtevaju dodatnu, za to vreme dosta komplikovanu, elektroniku. Danak svemu navedenom je, nažalost, zvuk. Da budem jasan, nije taj zvuk razočaravajuću, on je vrlo dobar, ali jednostavno nije u najvišoj klasi i ne vredi novca koliko je dek koštao. Zbog toga Braun C4 spada jednu klasu ispod najboljih dekova.

Comments are closed.