Author's Description:

Ako je Nakamichi BX300 možda najbolji Nak dek što se tiče odnosa cena/kvalitet zvuka, onda bismo isto mogli reći za Denon DRM-800 u okviru kompanije Nippon Columbia. Ali i šire: poredeći ga sa kaset dekovima drugih proizvođača istog ranga cene (Technics, Sony, Akai), DRM-800 izgleda nekako jevtino i… prosečno, kao maltene bilo koji iole bolji dek koji se nalazio u komšiluku. No, zvuk je druga priča.

Koliko sam do sada uspeo da sakupim podataka, DRM-800 je bio top model 1990. godine, a nasledio ga je DRM-800A. Razlika bi trebalo da bude samo u načinu na koji je izveden poklopac uređaja: kod DRM-800A ide preko bočnih plastičnih stranica, dok je kod „običnog“ 800 odozgo, sa bočnim rebrastim stranicama na kojima su imitacije zavrtanja (možete li to zamisliti na top modelu poznate kompanije???). Odozdo, samo deo elektronike pokriva manji metalni poklopac, ali to su radili i drugi. Prednja maska je od tankog lima, kao i kod većine japanskih dekova u to vreme, ali su sva dugmad plastična, uključujući i ono najveće, za nivo snimka. Vrata su, takođe većinom plastična, povezana sa limenim nosačem.

U odnosu na DRM-800, mali Technics RS-M253X (opisan u prethodnom tekstu) deluje daleko ozbiljnije skrojen.

S obzirom na cenu od oko 900 DEM, DRM-800 je napravljen daleko ispod nivoa klase, mislim na spoljašnji izgled uređaja i kvalitet kućišta.

Unutra, DRM-800 poseduje modifikaciju klasičnog Denon mehanizma, vrlo sličnog DRM-33. Dakle, radi se o remenskom pogonu, sa dva zamajca u zatvorenoj petlji. Ovde nema direct drive motora kakav je koristio DRM-44 i pretpostavljam da je to u cilju štednje.

Sam transport je dovoljno kvalitetan, sa prilično masivnim zamajcima ali… zamena gumica je nezgodna. Razlog za to je što se umesto poklopca zamajaca mora skinuti celi zadnji/bočni držač koji na sebi sadrži ansambl za bravljenje vrata (koja se i sama moraju demontirati) kao i vazdušni sistem za usporenje otvaranja istih. Pitanje je: zbog čega je ovo ovako bezvezno rešenje primenjeno? Jedino što mi pada na pamet jeste da je menadžment naložio maksimalnu štednju, da se znalo kako dolazi sumrak dekova, te je smanjenje troškova bilo bitnije od servisibilnosti – verovatno se smatralo da će DRM-800 nakom 5-7 godina kada bude zreo za servis pre završiti u kanti za reciklažu elektronskog otpada nego na stolu nekog tehničara.

Poredeći ga sa Denon-om DR-M22 (treći model odozgo u ponudi iz prethodne generacije, transport identičan kao kod DRM-33 i skoro identičan kao kod DRM-44) uvideo sam mnogo mesta na kojima se štedelo kod DRM-800 a koja su sasvim pristojno odrađena kod pomenutih starijih modela: plastični osigurači umesto metalnih, nosač ležaja levog zamajca je od plastike dok je u prethodnoj generaciji od livene legure itd. itd. Za pohvalu je što DRM-800 ima jednu oprugu više kojom usporava otvaranje nosača kasete u krajnjoj fazi.

Denon DRM-800 poseduje amorfne glave za snimanje i reprodukciju, manuelno podešavanje biasa, pretragu numere, digitalni brojač u pseudorealnom vremenu itd. Prema svemu sudeći, od je zaista naslednik modela DRM-33HX pre nego DRM-44HX jer nema autokalibraciju, pa čak ni potpunu manuelnu. Doduše, cena 33HX i 44HX modela je bila 1.200 odnosno 1.500 DEM respektivno, dakle osetno viša u odnosu na DRM-800.

Raspored komadi je logičan i odličan, dok je displej sasvim dovoljno pregledan i informativan, ovde zamerki nema. DRM-800 poseduje još jedan par ulaza – CD Direct, kojim se zaobilazi kontrola balansa ulaznog signala. Ova komanda je elektronska što je lepo, ali dek ne pamti setovanje i ukoliko je izvor zakačen na ovaj ulaz svaki put po uključenju deka, a pre snimanja, moraćete da ga aktivirate. Mislim da bi kombinacija mehaničkog prekidača i releja bila verovatno prijatnija.

Audio elektronika je lepo odvojena i oklopljena od ostatka elektronike kod ovog deka. Štampane ploče su uredne a kablaža svedena skoro na minimum za razliku od DRM-22/33 koji obiluju multipinskim konektorima na sve strane. Sve je pregledno i čisto. Kao Dolby kola koriste se Sony, jedna od boljih koja su napravljena, dok su ekvilajzersko pretpojačalo i bafer pretpojačalo bazirani na kolima 5220 i 5218, a isto se odnosi i na pojačalo za snimanje i ono za slušalice. Izlazni bafer ne postoji, već signal ide direktno sa Dolby kola, preko FE tranzistora za utišavanje, što je vrlo elegantno rešenje, samo treba paziti da pretpojačalo na koje se poveže DRM-800 ima dovoljno visoku impedansu.

Sve ovo otvara mogućnost i eksperimentisanja sa novijim i boljim operacionim pojačavačima.

Nakon svega navedenog postavlja se pitanje da li DRM-800, top model Denon-a, zaslužuje taj epitet ? Prethodni modeli: DRM-33 i DRM-44 su bili ocenjeni u najvišoj kategoriji dekova po nemačkom časopisu Stereoplay.

Odgovor je: da, apsolutno. Denon DRM-800 ima zvučne karakteristike vrhunskih dekova. On ne doseže do jednog Dragon-a, CR7 ili 680ZX, pa ni do Revox-a B215, ali njegovoj sposobnosti snimanja i reprodukcije teško je naći manu. Zvučno, bolji je od oba prethodnika (DRM33/44 kao i DR-3 kojeg sam posedovao) u smislu dinamike kao i jasne i čiste zvučne slike. HX Pro sistem je odlično implementiran i ne daje artefakte kao što su prenaglašeni visoki tonovi niti se javljaju veći problemi sa sibilantima. Bas je utegnut, reprodukcija stabilna i, jednostavno, sve je na mestu. Pečat zvuka je neutralan uz minimalni gubitak detalja na normal trakama u odnosu na referentni izvor (Naim ND5XS), što se u praksi ne primećuje.

Prelazak na hrom traku (sa Maxell UD normalke na Emtec/BASF CSII) nije dao drastičan pomak na bolje… iz jednostavnog razloga što DRM-800 već sjajno snima i na normal trake (TDK D, pomenutu Maxell…) te nema nekog istinskog prostora za poboljšanja.

Za novac koji je koštao (a i onaj koji treba da date za polovan primerak danas), teško je naći bolju ponudu na tržištu.

Denon je bio i ostao majstor da od jevtine plastike i solidne mehanike i elektronike napravi vrhunski kaset dek, a DRM-800 je pravi primer rečenog.

Comments are closed.