HARMAN/KARDON PM665: Kraftwerk

Submitted on: 27 дец 22

Website Address:

Category: Amplifiers

Website Rating:

Author's Description:

Osnovana 1953. godine u SAD-u, kompanija Harman/Kardon je jedan od pionira HiFi-ja.

Napravila je neke od najboljih dekova ikada :). Ali ovde neću pričati o tome. Njihov prvi proizvod je bio FM tjuner. Imajući u vidu da kompanija sledeće godine puni 70 godina, zaista treba poštovati to što su opstali toliko dekada.

Sa druge strane to je imalo svoju cenu u teškoj komercijalizaciji, povremeno lošem kvalitetu nekih komponenti, nekim lošim uređajima… a lično imam utisak da su upropastili sve druge kompanije kojih su se dočepali – na primer AKG (sada u vlasništvu Samsunga).

No, uz silne godine rada, truda i očigledno sjajnih inženjerskih timova, HK je iznedrio mnoge lepe proizvode. Retko su zadirali u nekakav high end, više su se koncentrisali na nižu, srednju i višu kategoriju i tu su majstorski radili posao.

Šetajući se buvljakom jedne subote, nisam našao ništa zanimljivo, kako sam i očekivao. Ne znam šta mi bi, ali reših da još jednom obiđem prvi deo pijace. I… na jednom mestu evo dekice koji prodaje Harman/Kardon PM665 pojačalo. Znao sam taj model, ali ga nikada nisam imao, jesam prethodnika – PM660. Model PM665 je bio zver u svoje vreme, sa cenom od 1.800 DEM (900 EUR) ako se ne varam. Dekica reče da pojačalo radi, malo prekidaju preklopnici, aluminijumska dugmad se svlače sa plastičnih čaura ali on ga koristi kao snagaša. Brzo smo se pogodili za cenu.

Krenuh da nosim pojačalo, skroz zaboravivši na svoju muku sa srcem i intervencijom koju sam imao neko vreme ranije, te da 13.5 kilograma pojačala ne bih smeo u životu da nosim. Morao sam da pravim pauze do kola, dobro me Harman nije koštao života :). Šta ti je strast. Dovukoh ga nekako, kako ću supruzi objasniti kakav sam kreten?

Kući sam prvo uzeo odvijač i skinuo poklopac, bejah ubeđan da je pojačalo gorelo ko zna koliko puta i da na izlazima nema ni traga originalnim trandžama. Kako sam se samo iznenadio kada sam video da su originalni delovi tu i da pojačalo nikada nije bilo servisirano. Sjajno, imaću o čemu da pišem :).

Dugmad sam zalepio vrlo pažljivo – nemaju centralni pin za čauru pa može da se pogreši, koristio sam epoksidni dvokomponentni lepak. Tasteri su proradili, planirao sam da ih očistim kontakt sprejom – Harman je poznat po kilavim preklopnicima na svojim uređajima iz 80-ih godina.

Model PM665 se pojavio prvi put 1985. godine i izdržao samo tu i sledeću – borba sa japanskom konkurencijom je bila nemilosrdna, Japanci su bili tada kao tenk koji je gazio sve pred sobom Čak je i Harman prebacio proizvodnju u Japan, kao što su kasnije učinili sa Kinom, pa je tako i PM665 pravljen u Zemlji izlazećeg sunca.

Opis:

Ovo pojačalo je mrcina u pravom smislu reči, iako ima „samo“ 13.5 kilograma. Kada ga otvorite unutra su dva odvojena transformatora, baterija velikih elektrolita od 10.000 uFD, vertikalne ploče sa drajverskim stepenom, fono sekcijom i ostalim delovima pojačala. Sve spakovano samo tako i, naravno, nezgodno za prići i servisirati. Izlazno pojačalo je 2×100 W na osam oma, sa solidnim (u to vreme) damping faktorom od 65 i sjajnim frekvencijskim opsegom od 0.2 Hz do 150 KHz.

PM665 je u potpunosti napravljen od diskretnih komponenti, što znači da nema nijedno integrisano kolo. Neki dizajneri smatraju da ovakav pristup pruža veću fleksibilnost dizajnu samih sklopova umesto korišćenja već gotovih kola. Neki drugi, na primer nemački T+A rade upravo suprotno u svim sekcijama nekih svojih pojačala sem izlazne.

Da napravim digresiju: sedamdesetih godina prošlog veka u Univerzitetu u Finskom gradu Oulu elektroniku je predavao Dr. Matti Otala. Zanimajući se za audio pojačala došao je do otkrića koje se može sažeti u čestu pojavu da pojačala koja su na papiru daleko bolja od nekih drugih, imaju zvučno osetno inferiorniji zvuk u odnosu na pomenuta (na papiru slabija) pojačala. Njegovo istraživanje je vodilo otkriću onoga što se zove TIM – tranzijentno intermodularno izoblilčenje (Transient Intermodular Distortion). Ukratko, pomenuto izobličenje nastaje kada fizičko ograničenje pojačala u smislu naglih naponskih promena u ovom slučaju (slew rate) i kašnjenja u vremenskom domenu dovodi do izobličenja zvuka, najviše na visokim frekvencama. Izobličenje je posebno bilo uočljivo kod tranzijenata – kratkih, snažnih tonova visoke amplitude. Dr. Otala je primetio da je ovo posebno istaknuto kod pojačala sa velikim stepenom povratne sprege. Ovakva pojava bi dovela do, bukvalno, bagovanja pojačala u smislu da ono ne bi bilo u stanju da reprodukuje tranzijente na način koji bi bio veran. Pomenuta povratna sprega je u to vreme bila veoma popularna da bi smanjila harmonijska izobličenja i povećala frekvencijski opseg.

Zbog toga je Dr. Matti Otala predložio drugačiji koncept pojačala, sa daleko nižim stepenom povratne sprege, a Harman/Kardon je jedna od kompanija koja je široko prihvatila ovo rešenje.

Uz to, Harman godinama gura i koncept koji naziva HCC – High Current Capability, koji kreće od pretpostavke da je pojačalu, upravo zbog tranzijenata, neophodna sposobnost da izbaci veliku količinu struje „u piku“, te PM665 može da izbaci čak 60 A struje, što je u njegovo vreme bila cifra za respekt, a i danas je. Dodatno, Harman je pravio pojačala sa vrlo širokim frekvencijskim opsegom.

S

Harman/Kardon PM665 nema kućište koje je pravljeno da izdrži udar meteora: klasični limovi, prednja ploča, ali livena aluminijumska dugmad čine sve što treba. Ono što je lepo je količina opcija: PM665 je klasično analogno pojačalo koje praktično ima sve: od odlične fono sekcije za MM i MC zvučnice sa trimovanjem kapacitivnosti za MM sekciju i priključaka za dva gramofona, do priključaka za dva analogna rekordera. Tu je i bass contour kontrola koja je verzija fiziološke korekcije zvuka, a tonske kontrole mogu da se podese da im centralna frekvenca bude 200 ili 400 Hz za bas i 2 ili 6 kHz za visoke tonove. Ma generalno milina :).

Ovo pojačalo koristi kao izlazne tranzistore poznate 2SA1302 i 2SC3281, ukupno četiri po kanalu. Od svega je najzanimljivije zaštitno kolo pojačala, koje ne koristi releje, već gasi signal izlazne sekcije, no ostavljajući je aktivnom i povezanom za zvučnike. Ovim sistemom izbegavaju se svi problemi vezani za izlazni rele, ali ostaje opasnost da pojačalo spali zvučnik u slučaju probijanja izlaznog tranzistora jer izlazna sekcija i dalje dobija napon i ostaje fizički povezana za zvučnik. Možda su konstruktori smatrali da je u praksi nemoguće da se ovo desi, pa su implementirali pomenuto rešenje.

Nažalost, zaboravio sam da slikam kako PM665 izgleda kada se otvori…

 

Zvuk:

Nakon toliko godina, Harman i dalje zvuči korektno. Moram napomenuti da je, nakon što sam ga prodao, pojačalo nošeno kod kompetentnog majstora na pregled i procena je bila da zamena elektrolita još uvek nije potrebna. Zaista ne znam kako bi se to odrazilo na zvuk, jer je postupak osvežavanja mač sa dve oštrice: u dobrom broju slučajeva zvuk može biti bolji, ali video sam i suprotne primere.

Uglavnom, PM665 ima neverovatno snage, deluje kao da je jače od svojih 100 W po kanalu i pravi je mišićavi bilder. Bas ovog pojačala je jedan od boljih koje sam čuo u životu, recimo da je među prvih 10 pojačala od stotina koje sam imao prilike da čujem ili testiram. Zaista je neverovatan: snažan, precizan, udara direktno u slušaoca, rođen za ljubitelje roka i popa. Po meni, to je i najveća prednost ovog pojačala. Za novac na tržištu (prodao sam ga za 200 EUR) ne mogu zamisliti da postoji bilo šta slično sa takvim niskim tonovima.

Sam zvuk je agilan, prilično dinamičan, na tvrđim ili neutralnim zvučnicima ili slušalicama pomenuti bas čini čuda. Loudness nisam koristio, nekako mi je onda sve izgledalo prejako.

Sa druge strane, kako se ide na gore situacija se menja: glasovi jesu dobri, ali su povučeni u sceni i nisu ni približno čisti kao kod nekih novijih pojačala, a sam uređaj se malo muči sa sibilantima, posebno kod muških izvođača. Time mi odaje jednu manu reprodukcije preko koje ne bih mogao da pređem. Dobija se utisak blage, ali zaista blage zamagljenosti čitave zvučne scene.

Visoki tonovi imaju detalja koji su korektni, ali ne i fascinantni. Ne bih ni u jednom momentu okarakterisao zvuk PM665 kao grub, detalji koje ono reprodukuje su potpuno korektni ali, verujte mi, neki od njih potpuno nedostaju ili su toliko povučeni da morate da ih „lovite“ na taj način da znate koji od njih će naići, pa da ga očekujete, umesto da ga jednostavno primetite samog od sebe. Poredeći ga sa, na primer, izvanrednim (kod nas retkim) i dosta mlađim Astin Trew AT2000 Plus pojačalom, Harman PM665 ima prijemčiviji i snažniji, mogao bih reći i više definisan bas, ali Astin ga bije na svim ostalim poljima sa jednom rukom iza leđa.

Pomenuti nedostaci zvuka kod PM665 utiču i na scenu čija širina ide isključivo između zvučnika, ne više.

Možda sam preoštar prema starom snagatoru – da nije problema sa sibilantima u glasu mogao bih se navići na njega i živeti sa njim. Pripadam ljubiteljima basa i PM665 mi je uvek stavljao osmeh na lice kada bih ga uključio i krenuo da slušam. Proveo sam i mnoge sate koristeći ga kao pojačalo za slušalice (AKG K601, K550, Sennheiser 580S) i mogu reći da je zvučalo odlično, te da mane koje sam primetio putem zvučnika (Elac FS210 Anniversary) skoro da nisu bile primetne. Nisam ga testirao sa gramofonom.

 

Zaključak:

Kupovina starih, polovnih pojačala je veliki rizik za kupca, kao uostalom i sve ostalo polovno. Sa PM665 sam imao sreće – gledao sam detaljni video o jednom primerku koji nije radio i čak i neke fabričke propuste u vezi štampanih ploča. No, moj primerak je radio kako treba i pokazao šta je Harman mogao u to vreme.

Kakav je Harman danas, u odnosu na nova pojačala? On je emotivan, snažan, dobar ali mu nedostaje ona finoća, prostornost, mikrodetaljnost kakvu imaju novi pojačavači – naravno da je tehnika napredovala za 37 godina – pročitajte moj tekst o Astin Trew AT2000 Plus pojačalu i njegovo poređenje sa Harmanom. Ali, da li se PM665 može slušati? Svakako, priuštiće mnogo uživanja i za nekoga bi bio kraj priče u smislu da ne treba više ulagati u HiFi sistem. Drugi bi išli dalje. Odluka zavisi od samog ljubitelja dobrog zvuka.

Comments are closed.