Author's Description:

Harman/Kardon ne treba posebno predstavljati. Pravili su razne komponente, najčešće u komercijalnoj, ali i višoj ili visokoj klasi.

Za to vreme su izbrusili know-how baziran na odličnom dizajnu kola, sa dobrim rešenjima, ali i štednjom na komponentama koje su ugrađivali – posebno nakon izmeštanja proizvodnje za Kinu. Prosto je šteta da neke dobre ideje ne ostanu dugovečne usled smanjenja troškova – ali, nažalost, mnogi proizvođači kao da imaju logiku „Zašto bi vaše pojačalo trajalo duže od nekoliko godina? Kupite novo“. Ah… možda nema pojačala u ponudi, kupite onda nešto drugo, šta ima veze što volite limuzine, SUV je sada u modi, prilagodite se.

Tokom decenia poslovanja Harman/Kardon je pokupovao više različitih kompanija i neke od njih odmah unazadio istim pristupom, kao na primer AKG, gde su dugovečnost i podrška otišli u drugi plan.

No, dosta kuknjave kako nešto više nije dobro kao pre, hajde da vidimo o kakvom deku je ovde reč: serija 4000 se pojavila 1991. godine i bila u ponudi negde do 1994. Sastojala se  od modela TD4200, 4400, 4500, 4600 i 4800. Svi su bili dvoglavi, sem TD4800, a on i model ispod – 4600 su imali i Dolby S.

Ono što je interesantno je da cene ovih uređaja uopšte nisu bile niske: TD4800 je koštao čak 2.800 DEM, TD4600 je bio 2.000 a TD4500 oko 1.500 DEM, što je bilo izuzetno skupo za dvoglave rekordere.

Da biste, dragi ljubitelji dekova, jasnije razumeli odnos cena, evo spiska nekih kaset dekova koji su se mogli kupiti za sličnu sumu:

• Sony TC-K990ES – 1.600 DEM
• Sony TC-K909ES – 1.300-1.400 DEM
• Aiwa XK-009 – 1.500 DEM
• Aiwa XK-S7000 – 1.400 DEM
• Yamaha KX-1200 – 1.600 DEM
• Pioneer CT-979 – 1.200 DEM
• Nakamichi CR-3E – 1.600 DEM
• JVC TD-V1010TN – 1.300 DEM

Kada pogledate, ipak su na ovoj listi sve redom veoma, veoma dobri dekovi, neki od njih u najvišoj kategoriji ili top modeli proizvođača. Svi redom imaju daleko bolju mehaniku od TD4500, a većina i luksuznu izradu kućišta za nekoliko kategorija iznad. Da napomenem, mada to sigurno već znate, svi sa spiska su troglavi dekovi, dok je TD4500, kako sam rekao, dvoglavi. Kada biste me pitali da li bih uzeo praktično bilo koji kasetofon sa ovog spiska pre nego TD4500, moj odgovor bi bio potvrdan – bar na osnovu izgleda, kvaliteta izrade kućišta i transporta koji je ugrađen u njih. U odnosu na TD4500 neki baš odskaču, kao monstruozni JVC TD-V1010TN, divni Pioneer CT-979 ili jednako dobri ili još bolji Sony TC-K990ES, a i svi ostali navedeni zaslužuju dužno poštovanje.

Postavlja se pitanje da li uopšte TD4500 ima argumenata da opravda visoku cenu i, ukoliko da, na koji način? Danas je TD4500 u Srbiji veoma redak dek, kao i svi iz serije TD4xxx, izuzev TD4200 koji je bio osnovni model i može se naći s vremena na vreme. Cena koju TD4500 trenutno postiže na tržištu polovnjaka čini svega deo cene koliko se traži za modele slične kataloške cene drugih proizvođača. Da li se kupci ne razumeju dovoljno u kaset dekove ili ga ne cene ili im je ružan… svašta je moguće. No ovo je dobro za mene – kupio sam ga od dragog poznanika za simboličnu sumu (Dušane, hvala Vam najlepše) i time sebe dodatno usrećio :).

Sećam se da sam, pre dosta godina, pravio uporedni test šest vrhunskih kaset dekova i da su rezultati, unekoliko, bili iznenađujući. U tom smislu, TD4800 sam u krajnjem skoru postavio odmah ispod Nakamichi CR7 deka, gde je zvuk oba tehnički bio identičan i savršen, ali kod CR7 on je imao malo više emocija, dok je TD4800 bio klinički čist. Imajući u vidu razliku u ceni i, siguran sam, veliki trošak licence i ugradnje Dolby S kola u TD4800 (dek prve generacije sa Dolby S sistemom), ovo je bio veliki uspeh za Harmanov dek.

Povrh svega, dizajn cele Harman-ove serije, pa i TD4500 je bio moderan i futuristički u to vreme, zaobljen, bez mnogo tastera koji bi štrčali, ali skoro dosadan, sa nekoliko komandi koje morate jasno naučiti prema položaju i onome što piše na njima. Neke od njih su i na nelogičnom mestu, na primer ona za resetovanje brojača.

No, ono što mi se nikada nije dopadalo kod ove serije je prednja ploča, potpuno plastična. Ni grama metala. Nekako potpuno neprimereno toj kategoriji cene. Ali, neko je tako rešio.

Štednja, nažalost, nije samo vezana za prednju ploču, već se jasno ogleda i u kvalitetu mehanizma. Harman/Kardon TD4500 koristi relativno skromni ALPS mehanizam. Tačnije, u celoj seriji jedini koji ima malčice bolji transport je TD4800, top model, ali i dalje daleko ispod kategorije svoje cenovne klase i daleko, daleko ispod Sankyo mehanizma ugrađenog u Harman/Kardon CD491.

Pomenuti ALPS u TD4500 je identičan onima koji su se ugrađivali u jevtinije Pioneer, Yamaha i Technics dekove, na primer Technics RS-B405 ili 465. Čak i modeli iznad, RS-B555 i 565 imali su iako principijelno identičan mehanizam, ipak i glavni motor sa direktnim pogonom (Direct Drive). Ovde je u pitanju dvomotorno resšenje, ali glavni motor ima remenski pogon, običan jednosmerni motor i zamajac osrednje skromnije mase bez tragova dodatnog balansiranja. Treba naglasiti da nisu ni sve verzije ovog ALPS transporta jednake: viđao sam neke sa manjim (tanjim) i većim (debljim) zamajcima. Kod TD4500 je zamajac malo bolji i liči na onaj koji se može naći u, na primer, Onkyo TA-6511 deku, a koji je većih gabarita od onog u modelu TA-6211. Dakle… malo bolje od najjednostavnijeg, ali pomalo.

Ono što je prednost je jednostavno održavanje: samo jedan remen i jedan roler standardnih dimenzija, čija je zamena (kada izvadite mehanizam) laka.

Moram priznati da sam godinama razmišljao zbog čega su proizvođači radili tako kako jesu… i došao sam do zaključka da je verovatno elektronika postala jevtina, a mehanizam kasetofona ostao skuplja komponenta, posebno ako su se pravili u manjem broju primeraka kako su godine išle.

I, ono što su štedeli na mehanizmima, nadoknađivali su unapređenom elektronikom. U zbiru, ti dekovi su više zavijali, ali su generalno dobro ili odlično zvučali i u zbiru to je davalo jedan solidan rezultat.

Harman je, nakon serije TD4xxx napravio sledeću od tri modela, sa horizontalnim nosačima i ulaganjem kasete. Prva dva (TD420 i 450) imali su identičnu mehaniku, ali je TD470 posedovao poslednju generaciju kvalitetnije mehanike, sa dva zamajca u zatvorenoj petlji i tri motora. Ovakve mehanike su koristili i dekovi poput poslednje troglave Yamaha-e KX690, poslednjeg kvalitetnog Onkyo troglavaša TA-6711, ali i mini deka istog proizvođača TA611. Iako na prvi pogled robusna i kvalitetna, neke mere štednje su pravile u kasnijim godinama ozbiljne probleme ovom transportu, ali neću sada ulaziti u detalje.

Tehnički, ono što odvaja TS4500 od gomile drugih dvoglavih dekova, jesu elektronika i glava za snimanje i reprodukciju. Ona je amorfna, a Harman ju je nazivao izotropnom. Pored toga, sama elektronika je u mnogome rešena diskretnim kolima, dakle klasičnim tranzistorima umesto klasičnih ili specijalizovanih integralnih kola. Ovo rešenje je doprinosilo većoj fleksibilnosti pri inženjeringu i samoj konstrukciji kola, te krajnji rezultat nije bio ograničen performansama samih integrisanih kola. TD4500 koristi i poslednju generaciju Sony Dolby B/C kola (CXA1332S), što je bitno, jer kod 99% dekova signal prolazi kroz Dolby kolo nezavisno da li ste izabrali da ono radi ili ne (izuzetak su, recimo, JVC TD-V1010 i još neki dekovi).

Sledeća opcija koja odvaja TD4500 (i TD4600) je da su to dvoglavi dekovi sa ugrađenim oscilatorima za manuelnu kalibraciju osetljivosti snimanja prema određenom modelu kasete, a takođe imaju ugrađenu i kalibraciju biasa. Postupak nije toliko jednostavan kao kod troglavih dekova (uključujući i TD4800) ali daje rezultate. Nažalost, uputstvo koje pokriva kalibraciju je dosta nejasno, rekao bih i netačno i nisam u potpunosti siguran kako je proizvođač zamislio da ovaj sistem funkcioniše.

Opcije koje nudi TD4500 su zaokret u odnosu na starije serije i vrlo su bogate:

• Gašenje displeja
• Aktiviranje ponderisanja pokazivača (način odziva) u smislu podešavanja optimalnog nivoa ulaznog signala, kako bi se prikazivao nivo visokih tonova i izbeglo zasićenje trake.
• Intro Scan – svaka numera se pušta kraće vreme.
• Pretraživanje više numera u bilo kom smeru.
• Memorija i ponavljanje reprodukcije.
• I, najvažnije: kalibracija biasa i osetljivosti, pomoću ton generatora.

Displej je dvobojan, ima pik metre sa zadržavanjem i 12 segmenata po kanalu. Opsega je od -30 do +8 dB, ali rezolucija oko 0 dB i nije neka, tu je samo pet segmenata u opsegu -3 do +3 dB (-3, -1, 0, +1 i +3 dB), ali je dovoljno upotrebljivo.

Brojač je u pseudorealnom vremenu, a cifre su velike, vrlo je pristojan. Ono što mi je zasmetalo je položaj reset tastera brojača, koji je na nezgodnoj poziciji, u donjem redu tastera u produžetku displeja, umesto da je negde bliže samom prikazu, te je malo nezgodan za korišćenje kada snimate pesme jednu po jednu i želite da brojač resetujete na početku svake, kako biste imali referentnu tačku za povratak u slučaju otkaza snimanja.

Postoji i senzor daljinskog upravljača.

Od nedostataka bih naveo da Harman TD4500 ne poseduje čak ni osvetljenje pozadine odeljka za kasetu, što je velika šteta i nepotrebna ušteda.

Znam da ćete se zapitati: pa o čemu se onda radi, zašto Zoki uopšte piše o ovakvom uređaju?

Suština je zvuk: TD4500 poseduje sjajnu elektroniku koja nadoknađuje većinu nedostataka, bar  u većoj meri. To znači da, ako želite da imate dobar snimač i reproduktor, a ne zanima vas „vau“ efekat i ne kupujete dek za pokazivanje pred prijateljima, TD4500 može biti dobitna kombinacija.

Kao što sam već pomenuo, u životu nisam video skup kaset dek kome je maska napravljena tako jevtino. Prosto tužno. Ispod nosača kasete postoji jedna bakarna nalepnica, na delu gde se nalaze glave, verovatno da pruži neku dodatnu zaštitu od spoljnih elektromagnetnih uticaja.

Unutrašnja šasija je, ipak, bolja. Cela prednja ploča sa elektronikom logike i displejom je smeštena iza metalne pregrade koja je sastavni deo šasije i lepo odvaja ploču sa audio elektronikom (mada se na toj ploči nalaze i kola drajvera reel motora). Sa leve strane deka je druga velika ploča koja sadrži sekciju napajanja. Mehanizam se vadi tako što se prvo demontira prednja maska sa pripadajućom elektronikom, a zatim odviju četiri zavrtnja koja drže mehanizam i on izvuče unapred. Svidelo mi se što sam transport nije pričvršćen za nejaku masku, već za šasiju.

Imao sam ideju da kupim jedan Technics iz RS-B serije, koji koristi isti tip mehanizma ali i direktni (Direct Drive) motor, ali sama zamena mehanizma nije baš 1:1, te sam odustao od toga, za sada.

ZVUK

Kako bih opisao kako zvuči TD4500? Opšti karakter je isti kao kod najjevtinijeg TD4200 ali i najskupljeg TD4800 modela.

Zvuk TD4500 semože opisati kao savršeno artikulisan, čist, detaljan i dinamičan. Za ljubitelje dekova ovo je i savršenstvo i prokletstvo – kao kada ljubitelji lampaških pojačala tvrde da ne mogu da slušaju tranzistorska (mada to, zaista, ne mora da bude vezano za tehnologiju, ali to je neka druga priča).

Radi se o tome da TD4500 zaista ima ono što proizvođač reklamira kao „CD Transcription Technology“ i dosta zvuči kao CD plejer, uz precizan i nimalo zamućen zvuk. Ovo nekima odgovara, a nekima ne. Tehnički gledano, zvuk TD4500 je neutralan i po definiciji on je savršen snimač i reproduktor, ali u isto vreme bez onog zaslađivanja i umekšavanja zvuka koje možemo čuti kod mnogih drugih snimača. Dolby HX Pro ovde predstavlja jednu od boljih implementacija koje sam čuo, a dek praktično nema problema sa sibilantima.

Ono što mi se dodatno dopalo jeste kvalitet reprodukcije kaseta snimljenih na drugim kasetofonima. Iako TD4400 ne poseduje „play trim“ opciju podešavanja visokih tonova pri reprodukciji (kao neki NAD i Yamaha dekovi) niti FLEX sistem kao Pioneer mašine, njegova reprodukcija tuđih snimaka u opštem smislu je odlična: čista, dinamična, detaljna i prenosi emocije. Za svaku pohvalu.

Prosto je neverovatno koliko, za moj lični ukus, TD4500 zvuči bolje od top modela sledeće serije – TD470. Bez obzira na sve, treba napomenuti da je TD4500 pravljen u Japanu, a TD470 ne, te je moguće da je razlika u vrsti ugrađenih pasivnih komponenti igrala ulogu.

ZAKLJUČAK

Nekako mi se čini da su, sem TD4800, svi modeli iz pomenute serije Harman Kardon dekova prilično zapostavljeni i zaboravljeni na tržištu, skoro potpuno neopravdano. Ali u isto vreme bih rekao da je Harman/Kardon TD4500 bio precenjen imajući u vidu sam kvalitet izrade svega sem elektronike.

Ne mogu se oteti utisku žaljenja što u ovu mašinu nije ugrađen kvalitetniji mehanizam već samo „dovoljno dobar“, ako je i takav, i što kućište nije napravljeno uz više metala a manje plastike. Ni dizajn se nije nešto proslavio.

No, TD4500 zvučno spada u visoku kategoriju dekova i može da stane na crtu bilo kojem. Takođe spada u one uređaje sa kojima bih mogao živeti – što znači snimati i slušati snimke i ne žaliti (mnogo) za kvalitetnijim modelima, sem iz dosade. Danas, za malo novca, TD4500 nudi maksimum. Njegova izrada nije kao, na primer, kod Kenwood-a serije KX880 ili nekih drugih, ali je zvučno osetno viša kategorija.

Ostaje na vama da izaberete šta vam više odgovara… a ja još uvek nisam razumeo šta naša kućna mačka pokušava da mi kaže, ali izgleda da joj se TD4500 svideo :):):).

Comments are closed.