JAMO C809: Snažni i nežni

Piše: Zoran Karapandžić

Jamo je danska kompanija osnovana 1966. godine od strane darovitog stolara Prebena Jacobsena. Zvaničan naziv je dobila 1968. kada su Preben i njegov zet Julius udružili snage i stvorili Jamo, čiji naziv potiče od prvih slova prezimena osnivača.

U Srbiji je, tokom poslednjih tridesetak godina, Jamo zastupalo više firmi od kojih je poslednja Tehnomarket. Iako je izbor Jamo zvučnika kod njih bio veliki, vrlo malo se ulagalo u marketinški pristup tržištu i Jamo je ostao potpuno u zapećku u odnosu na druge proizvođače. Uslovi za testiranje zvučnika, kao i oprema koja je bila prisutna su, mora se reći, bili smešni i ljudi su Jamo kupovali više na osnovu ličnih preferenci, a ponekada i uz trud malog broja prodavaca koji su znali šta prodaju – sećam se momka koji se odlično razumeo u Jamo zvučnike, a radio u je u Tehnomarketu na Banovom Brdu. Laički pristup distributera pri prodaji finih audio sprava je prava šteta jer treba reći da su cene navedenih zvučnika bile izuzetno povoljne u odnosu na one koje su tražene u inostranstvu.

Jamo je kod nas stekao reputaciju proizvođača jevtinih i solidnih zvučnih kutija, a to je možda najgora od svih kategorizacija: kada kompanija koja je tako ocenjena proba da proizvodi high end, ljudi odmah postaju sumnjičavi da li ona to zaista i može. Međutim, situacija se polako menjala u koristi ove kompanije, ali Jamo proizvodi ne mogu više da se nađu na srpskom tržištu preko zvaničnih kanala, što je priličan hendikep čak i za malo tržište kakvo je naše.

Pored povremenih izleta u oblast skupih zvučnih kutija, našim audiofilima najviše je ostala u sećanju fenomenalna Concert serija: regalski Concert 8 i podnostojeći Concert 11, kasnije pod nazivom D830 i D870, uz eventualne (ukoliko ih uopšte ima) minimalne modifikacije. Jamo D830 je  i danas dosta tražen model na tržištu polovnih Hi-Fi komponenti: o ovom odličnom zvučniku će biti reči u odvojenom tekstu.

Danska kompanija (od 2005. godine u sastavu Klipsch korporacije) je napravila i ekskurziju u open baffle vode, te je izbacila R seriju (modele 909 i 907) po basnoslovnim cenama, ali oni nikada nisu dospeli u prodaju kod nas. Ono što jeste bilo u prodaji je nova generacija Concert zvučnika klase 8: regalski C 803 i podnostojeći C 805, 807 te predvodnik klase C – model 809 o kojem je ova priča.

 OPIS

Prvi komentar kada neko vidi Jamo C 809 odnosi se na njihovu veličinu: visoki su skoro 116 centimetara, a sa spajkovima skoro 119 cm. Spajkove nisam dobio uz zvučnike, rečeno mi je da se kupuju odvojeno, ali ih nisu imali. Kako god, sa strane se nalaze ispusti sa nožicama koje poseduju gumene podloške na dnu, te se C 809 bez problema mogu koristiti i bez šiljaka. Kako bi se lako uklopili u prostor, širina zvučnih kutija je malo preko 25 cm, ali je zato dubina baš velika: preko 43 centimetara. Svojim zaobljenim linijama dosta  umekšavaju veliku pojavu ali svakako ostavljaju utisak grandioznosti. Linije C 809 idu tako da su bočne ivice zakrivljene (dobro u borbi protiv stojećih talasa) a i gornja površina je oivičena blagim lukom. Sa prednje strane dolaze dve maske, jedna za bas drajvere dok je druga namenjena srednjetoncu i visokotonskoj jedinici, a same maske su stilski uklopljene tako da poseduju malu kosinu koja skoro dodiruje kutiju na mestu gde se nalazi pločica sa logom proizvođača. Iako lepo izgledaju i sa maskama, tek bez njih Jamo C 809 otkirvaju svu svoju eleganciju: proizvođač je domišljato ostavio malopre pomenutu pločicu u klavir lak finišu kako bi razbio monotoniju prednje ploče. Danski dizajn na mestu, nema šta.

Moj primerak je bio u finišu tamne jabuke i čini mi se da je, sudeći prema slikama, lepši od crnog modela. Gornja površina je kod oba modela izvedena uz pomoć poklopca koji je takođe u sjajnom finišu, opet u cilju isticanja linija zvučne kutije. U oči upadaju i fazni ulošci (phase plug) na drajverima, koji su mat srebrne boje i imaju na sebi određenu teksturu. U  odnosu na staru D830/870 seriju nema više prednje maske od specijalne plastike punjene peskom, a i drajveri su drugačiji, što nas dovodi do zaključka da se radi o potpuno novom dizajnu.

Zadnja strana sadrži dva bas refleks otvora i priključke koji omogućavaju posebno povezivanje niskotonskih i srednje/visokotonskih drajvera (biwiring). Konektori su odličnog kvaliteta i primaju viljuške i golu žicu. Stari D 870 je posedovao mogućnost promene režima rada visokotonca u tri nivoa ali C 809 ovu opciju više nema.

MALO TEHNIKALIJA

Tehnički posmatrano, C 809, kao i cela Concert serija, vuku korist priličnog znanja i umeća danske kompanije. Fazni uložak koji se nalazi unutar bas i srednjetonskih drajvera pomaže hlađenju zavojnice ali i boljem ponašanju zvučnika na većim snagama, tvrdi proizvođač. To se posebno odnosi na zone različitog pritiska koje se stvaraju ispred i iza poklopca zavojnice kada se ona pomera napred-nazad. Sa druge strane, tu je AIC (Active Impedance Correction) sistemom za koji se tvrdi da smanjuje izobličenja trećeg harmonika za čak 50%, a što se posebno oseti pri reprodukciji glasa.

Posebno se brinulo o postavljanju visokotonske jedinice: DTT (Decoupled Tweeter Technology) je način povezivanja visokotonca sa kabinetom tako da vibracije prednje strane zvučnika imaju slabljenje od 20 dB pre nego što stignu do pomenutog drajvera. On se, u sklopu sistema, nalazi u posebnoj komori, a okolinu njega Jamo naziva WaveGuide – posebno dizajnirana i gumirana metalna oplata u cilju uniformne raspodele visokih tonova u prostoru.

Samo pozicioniranje C 809 nije problematično: treba ih odmaknuti od zidova bar 50 cm i oni će bez problema funkcionisati i u manjim prostorijama, veličine petnaestak kvadrata.

U ODNOSU NA Concert D830/870

Najčešće postavljano pitanje je kakav je odnos kvaliteta u odnosu na staru Concert seriju i da li Jamo zaista vredi koliko košta: C 809 su posedovali katalošku cenu od 2.500 evra u Evropi, a u vreme pisanja ovog teksta moguće ih je naći za 1.800 – 2.000 evra (ne obraćajte pažnju ukoliko nađete cenovnik u kojem se prodaju za približno polovinu ove sume, to je cena za jedan komad – pakovanje sa jednom zvučnom kutijom). Stari D 870 su koštali čak 3.000 evra, a mali regalski D 830 2.000 evropejaca. Da li se negde štedelo i, ako jeste, gde? Jamo D830/870 je poslednja serija zvučnika pravljena u Danskoj, potom je proizvodnja Concert-a izmeštena u Kinu, odakle danas dolazi najveći broj zvučnih kutija popularnih proizvođača. Tokom prethodnih desetak godina imao sam prilike da vidim relativno mali broj proizvoda napravljenih u Kini, za potrebe kineskih ili ostalih proizvođača, a da nisam imao zamerke. One su se odnosile najviše na finiš proizvoda, loše uklopljene stranice zvučnika ili grubo obrađene limove kod ostalih komponenti, pojedene ili oglodane zavrtnje, banalne daljinske upravljače, drugačije interne komponente u odnosu na one koje zvanično deklariše proizvođač itd. Moram priznati da sam kod Jamo C 809 tražio ove mane ali ih nisam našao. Nisu oni jedini: većina NAD proizvoda pravljenih u Kini je mehanički izvrsno odrađena. U slučaju Jamo C 809 štedelo se na finišu: on više nije od prirodnog furnira, kao na starim D830/870 kutijama već se u pitanju veštački. Gornji crni poklopac, takođe, nije kao kod nekih modela stare D serije od stakla (bio je jedan razbijen komad u prodavnici pa smo potvrdili da je reč o staklu), već je od plastike. Zadnja pločica koja nosi konektore na D830/870 je debela, kvalitetna, sa ekstremno dobrim priključcima. Na C 809 priključci su odlični ali je plastika koja ih nosi klasična – vrlo dobra, ali opet skromnija nego kod stare serije, no istog kvaliteta kao i kod novih zvučnih kutija koje koštaju koliko i C 809.

Međutim, sve navedeno predstavlje mali procenat razlike, ono što je bitno jeste da li je zvuk ostao na nivou stare Concert serije? U britanskim, a i nekim drugim časopisima, C 809 su pobrali zaista laskave ocene, što nije lako imajući u vidu vrlo oštru konkurenciju u ovom segmentu.

ZVUK

Tokom godinu dana, koliko sam posedovao C 809, probao sam ih sa bar dvadesetak različitih pojačala i još toliko izvora. Postoji izraz „mala kutija – mali zvuk, velika kutija – veliki zvuk“ i ona je delimično tačna. Druga strana priče je velika kutija lošeg zvuka, gde bas zvoni ili je tup i često zvuči kao da udarate u veliku plastičnu kantu. Imajuću u vidu masu C 809 koja iznosi preko 33 kilograma po zvučnoj jedinici, može se pretpostaviti da su same kutije urađene vrlo pošteno i da prigušuju nepoželjne vibracije. Kuckanje po C 809 odaje utisak potpuno „mrtvog“ zvučnika, što je odlično.

Krenimo od početka: Jamo C 809 su veliki zvučnici koji daju snažan, pun, mek zvuk. Njihov bas je odličan u klasi cene (govorimo o 2.500 evra): razlika se posebno vidi kada sam nedavno duže vremena slušao više modela novih zvučnika cene do 1.300 evra. Voluminoznost donje sekcije i dinamika su odlični. Moram da napomenem da su C 809 zvučali malo „lenjo“ na bas području kada sam ih kupio, ali je ovo nestalo posle neke dve nedelje, odnosno perioda intenzivnog usviravanja. Da bih potvrdio da li se radi o autosugestiji, ostavio sam ih sa strane nekih deset dana i ponovo slušao: zaista su krenuli da zvuče agilno na prvu notu.

Definicija donjeg spektra je odlična: bas i midbas su jasno razdvojeni ali se drže ruku pod ruku, a položaj bubnjeva u prostoru se može tačno odrediti. Ove zvučne kutije sam probao na tranzistorskim i lampaškim pojačalima snage od 20 do 150 vati i pokazali su se kao vrlo predusretljive za saradnju. Par puta je test bio i na submaksimalnim jačinama koje su snažnija pojačala mogla da isporuče i nisam primetio da dolazilo do čujne distorzije – Jamo i na velikim snagama sviraju samopouzdano i utegnuto. Nisam bio u prilici da ih direktno poredim sa starijim D 870 pa ne bih voleo da komentarišem, a poređenje bas sekcije u odnosu na manji model D 830 nema smisla – C 809 idu daleko dublje.

Jamo C 809 traže svetlija pojačala i pozicioniranje blago zakrenuto prema slušaocu. To se vidi i iz nekih merenja obavljenih u časopisima gde je horizontalni opseg rada visokotonske jedinice umeren – nije preterano uzak, ali ni ekstremno širok. Sweet spot, odnosno optimalna tačka za slušanje C 809 nije mala, što je korisno i dobro, ali tek zakretanje ka slušaocu daje pristup najfinijim detaljima gornjeg dela skale. U odnosu na D830/870 najveći napredak jeste napravljen kod visokotonca: njegova ekstenzija je za poštovanje a tekstura zvuka vrlo dobra. Detaljnost je, takođe, osetno bolja. Prirodnost i lakoća reprodukcije su mu prednosti u odnosu na konkurenciju, fini tonovi izlaze iz njega bez po muke, ali nikada, baš nikada nisu agresivni niti zamaraju. Naravno, čuo sam i bolje visokotonske jedinice, ali na skupljim zvučnim kutijama (recimo Sonus Faber Liuto, neki Dynaudio modeli skuplji od C 809, neki riboni itd.). Od jevtinijih zvučnih kutija, KEF sa svojom Uni-Q tehnologijom predstavlja ozbiljnu konkurenciju ali samo u srednje/visokotonskom delu spektra i to ne uvek.

Srednjetonska jedinica je malo povučenog zvuka u odnosu na ostatak, što nije bio slučaj kod stare D830/870 serije. Njoj ne fali detalja i dinamike: reprodukcija ljudskog glasa je meka, prirodna i korektna. Ono što je njena odlika jeste nešto tamniji zvuk. Zbog toga se Jamo C 809 odlično uklapa sa pojačalima svetle boje zvuka, ali svakako traži da i izvor i amplifikacija budu kvalitetni jer će tek tada prednost njihovih drajvera doći do izražaja, najpre na području detaljnosti i definicije.

Kada se dobro uklopi sa pojačalom, C 809 daje odličnu pozornicu, prostornost i, najpre, fokus: položaje instrumenata u prostoru je lako odrediti, kao i fino treperenje vazduha i tišinu u pozadini. Slušanje muzike na Jamo C 809 je lako i ne traži posebno navikavanje: niti jedan deo spektra ne „štrči“ na uštrb drugih te je ovo vrlo uglađena i dobro napravljena zvučna kutija. Po svojoj prirodi, C 809 nisu potpuno divlje kao neki JBL proizvodi niti forsiraju direktan, napadački zvuk. Ovo su, nasuprot veličini, snažne ali nežne kutije za prave audiofile koji ne vole klasične američke predstavnike. Po snazi nisu zahtevne, ali po kvalitetu jesu, a treba uzeti u obzir i njihovu osobinu nešto tamnijeg sredjeg opsega. Prema mom iskustvu, odlično su se uklapale sa britanskim pojačalima (Naim, Arcam) i izvorima (Naim, Linn, Arcam) jer oni, uglavnom, imaju pristup srednjem delu skale kakav Jamo C 809 kutijama očigledno prija. Od polovnih, svirale su lepo sa Tandberg 2055 risiverom, mada treba obratiti pažnju na Tandbergov analitičan i pomalo klinički čist i zamoran zvuk. Izuzetno se pokazala saradnja sa Revox B250 pojačalom, kao i sa Yamaha-om CA1010. Imajte, svakako, u vidu da C 809 poseduju vanserijske osobine reprodukcije dobrog basa i neće moći maskirati nedostatke ostatka sistema, ukoliko on pati od istih. One su, pre svega, poštene i tu je kraj.

U odnosu na stariju Concert seriju, mogu reći sledeće: Jamo D 830 sam posedovao nekoliko godina i o njima mogu reći sve najlepše. Model D 870 sam slušao, ali ne u svom sistemu već na drugom koji odlično poznajem. Prednost stare serije je u nekoj vrsti emocija koje one veoma pažljivo prenose na slušaoca, dok C 809 više ide putem ekstenzije opsega i preciznosti prikaza pozornice, na način na koji D830/870 to nije mogao lako da postigne, prvenstveno zbog određenih ograničenja visokotonske jedinice koju su koristili. Sa druge strane, C 809 poseduje manje emotivnosti u zvuku. Iako delimično dele istu filozofiju reprodukcije muzike, rezultati su različiti i kreću se prema ličnim preferencama: određeni broj ljubitelja zvučnika danskog proizvođača više voli novu seriju, dok ostatak preferira starije modele. Problem je što su Jamo C 809 izuzetno retke u Srbiji i još uvek nisu uspele da zauzmu mesto koje im pripada. Glavno pitanje je: da li, zaista, vrede tih 2.000 – 2.500 evra koliko se tražilo za njih? Moj odgovor je: apsolutno da, ovo su vrlo dobre zvučne kutije.

Specifikacije:

Opis: trosistemska bas refleks zvučna kutija

Topologija: 2×180 mm bas jedinica, 180 mm srednjetonska jedinica i 25 mm visokotonski drajver

Snaga: 200/400 W (dugoročno/kratkoročno)

Osetljivost: 89 dB

Frekvencijski opseg: 30 Hz – 24 kHz

Impedansa: 6 oma

Masa: 33.6 kg po jedinici

Dimenzije: 1157 x 252 x 428 mm

Comments are closed.