KENWOOD KX-1100HX: Previsoka očekivanja

Kenwood KX-1100HX je naslednik, faktički modifikovana verzija model KX-1100G, koji se pojavio na tržištu 1986. godine. Dve godine kasnije, 1100HX je doneo HX Pro i Super TLLE tehničke novotarije, kao sastavni deo elektronike. Tržišna cena mu je billa oko 650 EUR, kasnije i niža što nije malo ali je bilo i mnogo skupljih modela.

Kenwood KX-1100HX poseduje Sankyo transport sa tri motora od kojih je glavni pogonski sa direktnim pogonom, bez četkica i komutatora. Poseduje i dva zamajca u zatvorenoj petlji. Ovakav mehanizam se koristio i kod Nakamichi-ja CR4, Teac-a V7000, V8030 itd. i predstavlja unapređenu verziju osnovne verzije (kao na Nakamichi-ju BX300, na primer) u smislu prenosa pogona na točkiće putem zupčanika umesto idlera. Pomenuti Sankyo pogon je solidno i čvrsto napravljen i bio je izbor mnogih proizvođača za dekove više klase. Danas su, naravno, pozate sve njegove dobre osobine i mane – generalno se radi o prilično trajnom transportu koji nije mnogo komplikovan za održavanje.

HX Pro sistem ugrađen u 1100HX se ne može isključiti, a o ovom sistemu neću pisati jer i vrapci već sve znaju. No, Super TLLE koji takođe koristi je malo drugačiji i skraćenica je od Super Twin Loop Linear Exciter. Kenwood je tvrdio da primena pomenutog sistema dovodi do poboljšanja snimka na visokim frekvencama, bolje dinamike posebno u donjem delu spektra, i linearnijeg frekvencijskog odziva od vrha do dna i eliminisanje faznih izobličenja. Zvuči skoro kao san. Videćemo.

U suštini, radi se o pojačalu za snimanje koje je organizovano oko Kenwood TX3010N specijalizovanog integrisanog kola i predstavlja pojačalo za snimanje sa konstantnom strujnom karakteristikom, čime se dobijaju gorenavedene karakteristike. Ovo su radili i Sony, Technics (RSB905, 965), Yamaha K2000 itd. Mislim da je KX-880 prvi Kenwood koji je koristio ovo kolo.

Kenwood KX-1100HX (i raniji 1100G) predstavljaju otrov u malom pakovanju. Iako lagani i nezgodni za održavanje elektronike usled malog, kompaknog kućišta bez donje ploče koja se može ukloniti, on je prilično dobro napravljen. Ali, za početak, da nastavim sa manama Nosač kasete je dovoljno čvrst ali ne robustan kao kod nekih drugih dekova, a tasteri komandi transporta su tvrdi pri odzivu i ne daju lep osećaj, pored toga što su plastični i čuje se krckanje (možda od ostarele plastike). Problem sa tasterima se ne javlja na nasledniku – KX-9010.

No, sa druge strane, tu su dva lepa displeja, ne mnogo velika ali sasvim dovoljno informativna. Horizontalni je namenjen opštim informacijama, kao kod svakog deka, ali ovaj prikazuje i da li je trenutno dek u modu propuštanja signala sa glave ili izvora, iako postoji i posebna LE dioda kod tape/source tastera koja ukazuje da je tape monitoring aktivan. Dodatno, displej prikazuje izabranu funkciju (reprodukcija, snimanje) ali i premotavanje na jednu ili drugu stranu, te još neke funkcionalnosti.

Vertikalni displej je namenjen pik metrima, koji su lepi, pregledni i korisni, ali su mogli da budu bolje rezolucije oko područja 0 dB – rezolucija u opsegu -6 do +6 dB je svega 2 dB. Možete misliti koliko su pik metri pomoću standardnih kretnih kalemova bolje rezolucije.

Kombinacijom transportnih tastera aktiviraju se dodatne funkcije koje nisu primetne na prvi pogled: istovremenim pritiskom na tastere za premotavanje aktivira se pretraživanje numera, postoji opcija otkazivanja snimanja i vraćanja na početnu poziciju (Rec Cancel), premotavanje do nulte pozicije brojača unapred ili unazad itd.

No, glavna prednost je potpuna manuelna kalibracija uz pomoć oscilatora 400 Hz i 10 kHz, nezavisno za svaki kanal.

Zbog čega je nezavisna kalibracija kanala bitna?

Automatska kalibracija, kakvu su imali mnogi dekovi, može biti dobro ili loše izvedena. Kada je implementirana kako treba, ona je izvanredna. I obrnuto. No, o tome neki drugi put.

Manuelna kalibracija, uz pomoć oscilatora i pik metara, vrlo je solidno rešenje. Neki dekovi: Sony TC-KA6ES, Alpine AL85, Teac Z6000, na primer, podešavaju i ekvilizaciju. Većina dekova sa manuelnom kalibracijom radi ovo na jednostavan način: do referentne pozicije je dovoljno dovesti prvo potenciometar za osetljivost (level) a zatim i ovaj za bias. Postignute vrednosti su prikazane na displeju: levi kanal za osetljivost, desni za bias. Kada postignu jednake vrednosti, dek ima isti odziv na niskim i visokim frekvencama (npr. 400 Hz i 10 kHz). I to je to. Levi kanal se najčešće koristi za niske tonove pri kalibraciji jer je on bliže ivici trake i veća je šansa da će se tu pre pojaviti drop out-i usled starenja trake, habanja itd., dek se desni kanal, bliži sredini trake, koristi za bias.

Ovakav sistem, nažalost, ima svojih mana: u slučaju novog, dobro podešenog deka i kvalitetne nove kasete sistem radi odlično. Međutim, danas imamo neotpakovane kasete stare po 20 i više godina, zatim kasete koje su se koristile više puta i prolazile kroz razne dekove upitnog održavanja, a i glave imaju određeni stepen istrošenosti. Sve to utiče na kvalitet kalibracije koji može dati pogrešne rezultate u krajnjoj instanci.

Podešavanje osetljivosti i biasa za svaki kanal nezavisno u mnogome smanjuje ovaj problem boljim prilagođavanjem svakog kanala. Čak i ako je glava deka u savršenom stanju, a kaseta nova, može doći do znatnih razlika u podešavanju osetljivosti/biasa na levom i desnom kanalu usled nesavršenosti mehanizma same kasete.

Za dek cenovne kategorije 500 EUR Kenwood KX-1100HX ima sve što je potrebno. Inženjeri su predložili lepa rešenja, a menadžment nije osakatio ove funkcije deka. Moram napomenuti da ne koristim redukciju šuma, tako da Dolby sistem nisam testirao.

Zvuk

Na sistemima niže i srednje rezolucije KX1100HX će se pokazati odlično: reprodukcija njegovih snimaka je čista i vrlo stabilna, kalibracija se odradi brzo i lako. Dinamika je solidna, kao i detaljnost, dok je bas sasvim dobar. Generalno, ovo je dek koji zadovoljava sve standarde više klase. No, u poređenju sa skupljim uređajima (Nakamichi dekovima, NAD-om 6300 ili, pogledajte kraj testa Pioneer-a CT95, Nakamichi Dragona i Tandberg-a TCD3014A) Kenwood otkriva svoje mane i na boljem sistemu se jasno primećuje određeni nivo kompresije na gornjem ekstremu, specifičan za neke dekove koji koriste HX Pro, te se generalno dobija blago veštački prizvuk kompletnog muzičkog doživljaja. Glas nema tu prirodnost koju treba da ima, a detalji u celini nisu kao na najboljim primercima.

Možda sam prestrog prema ovom deku, ali prema mom sećanju Kenwood KX9010 zvuči bolje u stok varijanti. Oba se mogu modifikovati, no ne znam da li ću se time baviti u slučaju KX1100HX. Za novac koji se tražio kada je dek bio nov, a i ovaj koji se traži danas na lokalnom tržištu Kenwood KX1100HX predstavlja solidan izbor: jednostavnost upotrebe, dobar kvalitet izrade, odličan transport i mogućnost održavanja, čine solidnu investiciju za nekoga ko se (još uvek bavi kasetama), ali mislim da se mogu pronaći drugi, manje poznati, dekovi, koji će dati više muzičkog užitka slušaocu.

Comments are closed.