Author's Description:

Kenwood KX-5060S je dek koji se proizvodio 1994. i 1995. godine, prilično kratko, kako su to već Japanci redovno radili. Bio je najbolji dvoglavi model u donekle skromnoj ponudi koja se još uvek bazirala na modelima serije „50“ (KX-9050, KX-9050S i KX-3050) i novoj seriji „60“ gde je i KX-5060S pripadao.

Cena mu je bila oko 300 EUR (600 DEM u to vreme) i nije bio bogzna kako skup.

U to vreme, sredinom 90-ih, mejnstrim proizvođači HiFi-ja su se povlačili sa tržišta kasetofona. Elektronika u dekovima je postajala sve kompaktnija i zaista dobra, ali mehanika je generalno bila očajna na jevtinijim modelima, a skupljih modela je bilo sve manje.

Model KX-5060S je nasledio poslednji Kenwood model klase 5xxx – 5080S, koji je dosta drugačiji kako po pitanju dizajna, tako i elektronike i potpuno različite mehanike. Kx-5060S je nekako ostao brzo u zapećku i dosta je redak danas. Kenwood, inače, ima lepu istoriju dvoglavih kvalitetnih dekova – jedan od sjajnih primera je KX-5010, koji se u ponudi nalazio ispod njihovog možda najboljeg deka KX-9010 (imam ih dva, ali im treba servis…).

Ovaj primerak KX-5060S sam kupio jer me je zanimalo kako radi – dvoglavi Kenwood sa Dolby S sistemom. Bio je neispravan, sa mehanizmom koji je bio „mrtav“, tj nije reagovao na komande i koštao me je nešto ispod 20 EUR. Uspeo sam da ga popravim i ispostavilo se da je 5060S daleko bolja mašina nego što sam očekivao, te je zaslužio svoje parče teksta ovde… zato čitajte dalje.

Opcije

Kenwood KX-5060S ima dosta opcija, ali je interesantno da su neke druge ostale po strani: fali memorija brojača, prikaz preostalog vremena i slično, ali su zato tu pretraživanje pesama napred i nazad, indeksno pretraživanje pesama po redu jedna nakon druge, ponavljanje sekcije A-B i slične stvari koje nikada nisam koristio. Displej se može delimično isključiti, tako da u funkciji ostane samo brojač – lično nikada nisam primetio neku razliku u zvuku, sem možda kod dekova koji zaista ugase celi displej, ali hajde…

Žao mi je što podeduje pristojan 6.3 mm izlaz za slušalice, ali ne i potenciometar za regulaciju glasnoće. Ne znam zbog čega, ali uvek su mi ti izlazi za slušalice fiksne jačine preglasni i samim tim iritantni. Pogledao sam šemu: uređaj poseduje regularno pojačalo za slušalice. Zamenom par otpornika jačina zvuka se može svesti na pristojnu, ali me je mrzelo da se bakćem. Kada su već ugradili pojačalo za slušalice, zašto nisu i potenciometar? Verovatno odluka nekog balavog menadžera da bi se uštedelo 10 centi.

Ono što je dobro je što ovaj dek koristi Dolby S koji je, po meni, zaista sjajan izum i šteta je što se pojavio tako kasno. Njegove zvučne osobine, da ne ulazim u tehničke, su sjajne. Jedino mi nije jasna jedna stvar: početni zahtev za implementaciju Dolby S sistema, dat od strane Dolby Labs, bio je da dek mora imati frekvencijski opseg od 20 Hz do 20 kHz, što u slučaju Kenwood-a nije slučaj (kod njega je 18 kHz na normal i hrom trakama, dok je do 19 kHz na metal), tako da ne znam kako su uspeli da ovaj uslov „olakšaju“.

Druga dobra stvar je ATCS (Automatic Tape Calibration System) koji podešava bias i osetljivost prema određenoj traci. Primetio sam da 5060S to radi verovatno najduže od svih dekova sa ovom opcijom koje sam ikada posedovao, uključujući sve dvoglave. Celi proces traje oko 50 sekundi! Dek prvo pokreće traku ali „ćuti“ da bi izbegao početak kasete i providnu traku, zatim snima tonove, vraća i sluša, ponovo snima, ponovo sluša. Ne bih bio picajzla kada ne bih primetio još jednu stvar: kada dvoglavi dekovi preslušavaju rezultat test tona, a zatim nastavljaju sa snimanjem drugog kruga test tonova, najčešće samo iz play funkcije pređu u rec mod aktiviranjem snimanja i to jasno pokažu na displeju (ako pokazuju…). Ali ne i Kenwood: on regularno aktivira stop iz pleja, spusti glave i onda ide ponovo u snimanje, podižući glave. Baš čudno – kao da je pisac softvera za mikrokontroler koristio neke gotove biblioteke funkcija i implementirao ih sekvencijalno bez mnogo razmišljanja.

Koliko sam uspeo da vidim 5060S prvo namešta osetljivost (verovatno grubo), zatim bias koristeći dve frekvence: 400 Hz za osetljivost i bias (drugi krug test tonova) i 12.5 kHz za bias. Zatim fino i finalno podešava osetljivost – moguće je da neki korak malo drugačiji od opisanog jer nemam uvid u dokumentaciju kako tačno ATCS kod 5060S radi.

Što se dizajna tiče, uz ugradnju potenciometra za slušalice i prikaza preostalog vremena, još par stvari bih uradio drugačije: dugme stop je isuviše usko i napravio bih ga širim (ili višim, zavisno od ugla na koji ga posmatrate). Dodatno, Rec/ARM dugme odmah aktivira snimanje, bez da prvo uđe u pauzu, te lako možete oštetiti snimak na nekoj kaseti ako pogrešite a kaseta ima zubac za snimanje. Da bi se ušlo u Rec Pause mod mora se držati Pause dugme a zatim pritisnuti Rec/ARM, kao kod nekih starih dekova.

Vrata se, takođe, ne skidaju ili ja bar nisam uspeo u tome, niti sam našao način da podignem glave radi lakšeg čišćenja, kao što se to može kod Yamaha dekova. Dodatno, ne postoji osvetljenje unutrašnjosti kasete, što je prava šteta i štednja gde nije trebalo da je bude. Sa današnjom LED tehnologijom ovo se lako može nadomestiti u DIY varijanti, ali mrzelo me je da se zezam sa tim.

Displej deka je relativno mali ali je sasvim informativan mada je, bar u mojim godinama, neke oznake teško čitati ako niste blizu deka. Pikovi su sa zadržavanjem, naravno, ali jednobojni, te morate pratiti da li ulazi u crveni opseg u odnosu na markere na sredini (dB vrednosti) ili one sa strane (tačkice). Proizvođač, interesantno, preporučuje samo da se nivo snimanja drži oko 0 dB, bez preciznih podataka o maksimalnoj preporučenoj vrednosti za svaki tip trake (normal, hrom, metal).

Konstrukcija

Ovaj dek je plastikanac, ali ne potpuno. Kućište je limeno, jednodelno u smislu da nema donjeg poklopca, kako se to već radilo kasnijih godina. Gornji poklopac je iz komada vrlo tankog lima, jedan od najtanjih koje sam ikada sreo.

Prednja ploča je potpuno plastična i korišćeni su trikovi da ne izgleda tako: gledajući sa strane jasno se čini kao da preko plastične osnove ide 1 mm debela metalna prednja strana, kako su to Japanci redovno radili. Ali nije – ovde je sve 100% plastika, mada deluje dovoljno kvalitetno.

Iznutra, sve se praktično nalazi na dve ploče: velikoj matičnoj i onoj koja je postavljena na prednju masku. Glavni potenciometar za snimanje pruža prilično slab otpor, daleko slabiji od onog za balans, pa sam čak pomislio da je o u stvari mono potenciometar koji javlja položaj nekom integralnom kolu namenjenom za kontrolu nivoa snimanja (kao kod Technics-a RS-AZ6/7 na primer), ali nije – potenciometar je klasičan stereo.

Interesantno je pogledati koliko prostora zauzima Dolby S kolo: kod prve generacije dekova sa S sistemom – Pioneer CT-900S, Aiwa XK-S9000, Harman/Kardon TD-4800 Dolby S ploča je zauzimala bezmalo skoro pola površine i bila montirana iznad audio ploče. Kasnije, napretkom, zauzimala je površiinu otprilike polovine džepne knjige (Yamaha KX-690). Kod Kenwood-a je u SMD tehnologiji, zauzima površinu kao kutija šibica i kolo u sebi sadrži sva tri Dolby sistema: B, C i S u smislu tri kola, verovatno dva za Dolby S i jednog za Dolby B/C koje radi za oba kanala. Sama kola su prekrivena lakom i oznake se ne mogu pročitati, a servisno uputstvo navodi samo oznaku modula – KAM02. Pretpostavljam da su cele module nabavljali od nekoga, možda Sony-ja, ali ne mogu reći sa sigurnošću. Uglavnom, ovo je poslednja inkarnacija Dolby S kola za koju znam, nakon KX-5060S bio je, kako sam već rekao, model i 5080S sa posebnim kolom za Dolby B/C kao i odvojenim modulom za Dolby S. Razlog za to je, verovatno, što je pored 5080S postojao i model 3080S, faktički isti ali bez Dolby S sistema, te je pomenuto olakšavalo proizvodnju.

Mehanizam poseduje čak tri motora; glavni koji preko remena pogoni pristojan zamajac, drugi je zadužen za premotavanje i namotavanje kao i otvaranje i zatvaranje vrata, dok treći samo opslužuje mehaniku. Sam mehanizam poseduje čak tri remena i koristi jedno ingeniozno mada dosta komplikovano rešenje opsluživanja transporta sa dva motora.

Lepo je što je zamajac pristojne veličine, imajući u vidu godinu proizvodnje.

Zadnja strana poseduje dvostuki poklopac. Generalno, skoro sve je urađeno pošteno:

Ono što je idiotski napravljeno je pristup glavnom motoru u slučaju da želite da ga skinete za potrebe održavanja ili zamene: iako na prednjoj strani osnove mehanike postoje otvori koji vode do zavrtanja kojima je motor pričvršćen, pristup jednom od njih je potpuno blokiran mehanikom za otvaranje vrata. Sama mehanika se može samo delimično ukloniti i ne omogućava pristup zavrtnju čak ni tada, već je potrebno demontirati plastičnu subšasiju na kojoj se nalazi većina mehanike. Subšasija je pričvršćena sa 4 zavrtnja od kojih je jedan, pogađate, teško dostupan. Bolje da ne pišem kako sam uspeo da demontiram motor… Srećom, zamena remena je nešto lakša: skinete jedan zavrtanj sa motora (prethodno poklopac deka, celu prednju ploču, skinete mehaniku sa nje, zatim poklopce mehanike…) i zatim motor nategnete malo da se podigne kako biste remen provukli iznad graničnika koji dodiruju motor… ne znam ko je ovo sve smišljao ali nije se baš proslavio :). Srećom se prednja ploča sa mehanikom skida lagano kada se rešite 6-7 zavrtanja ispod i bočno, jer se oslanja na dva multipinska muško-ženska fiksna konektora koji se lepo uklapaju.

Kada jednom proradi kako treba, transport radi tiho, uz aktivni rad motora za opsluživanje, dok reel motor zateže traku u oba smera, nešto više ali daleko tiše nego Aiwa-e koje vole da škljocaju kada im ubacite kasetu.

Glave na ovom deku su standadnog tipa, hard permaloj, nema ovde nekih amorfnih eksperimenata. Treba pomenuti i kako je vešanje glave urađeno ozbiljno, daleko ozbiljnije od obična dva šrafa koja očekujete u ovoj klasi cene, a i u višim – mala platforma za glavu je sa svojim zavrtnjima, dok je glava fiksna na njoj – najbolje moguće rešenje. Podešava se azimut ali i visina glave, svaka čast Kenwood-u!

Interesantna je još jedna stvar: ukoliko probate da aktivirate snimanje (čak i u pauza modu) a na kaseti je slomljen zubac za snimanje, dek će otvoriti vrata i izbaciti kasetu, kao da kaže „Daj mi drugu!“, što nikada nisam sreo. Baš interesantno, prvo sam pomislio da je počeo da „brljavi“ komande kao Technics dekovi kada im otkazuju tasteri.

Zvuk i merenje

Kenwood KX-5060S poseduje tipične karakteristike zvuka novijih dekova: čist i dinamičan prilagođen digitalnom formatu, a iznenađuje jednom lepom dozom muzikalnosti koja nije svojstvena za sve Kenwood-e. Detalji visokih i srednjih tonova su daleko bolji nego što sam očekivao, a HX Pro lepo obavlja posao pa pomenuti tonovi ne „pršte“ pokušavajući da naglase nešto što uređaj ne može da reprodukuje.

Merenje pokazuje da je pomenuto potpuno u skladu sa krivom frekvencijskog opsega: ona izgleda skoro kao povučena lenjirom od nekih 100 Hz do 18 kHz. Autokalibracija blago ističe gornji ekstrem, za nekih +1 dB, što je česta pojava pri merenju dekova sa HX Pro sistemom. Na normal traci dek izvlači preko 18 kHz, negde oko 18.5 kHz na TDK FE vrlo jevtinoj traci – potpuno u skladu sa karakteristikama, dok je donji kraj negde oko 30 Hz (+/- 3 dB merenje).

Sve ovo samo pokazuje koliko je elektronika otišla daleko, faktički tu više nema nikakvih uskih grla već su one pre u samom formatu, glavama, mehanici. Sedamdesetih i osamdesetih godina je bilo praktično nemoguće da jedan jevtiniji dvoglavi dek ovako zvuči. Čak i bez kalibracije i bez dodatnog prilagođavanja bias-a preko internih trimera, ovaj primerak 5060S je snimao sjajno, čak i na vrlo starim trakama. što govori da su mu komponente dovoljno kvalitetne da izdrže test vremena.

Od mana bih naveo, možda, ponekada nešto tanji bas koji je mana i kod skupljih i naprednijih modela kao što je KX-7030 ili mnogih Technics dekova (uključujući RS-B100, na primer). No, to je toliko malo imajući u vidu klasu deka, a ni ne možete dobiti baš sve za novac koliko je koštao.

Zaključak

Kenwood, čini mi se, nikada nije uspeo da bude tako popularan u oblasti dekova kao Technics, Sony ili Yamaha, ne daj Bože, Akai ili Nakamichi. Zbog čega? Zaista ne znam, ako saznam napisaću. Model KX-5060S je jedan baš dobar dek. Na njemu se puno štedelo: kućište, prednja maska, poklopac kasete, neke opcije, ali zato ima neke druge, od kojih su tu i one vrlo bitne. Mehanika, mada komplikovana i nezgodna na nekim mestima, jeste kvalitetna i daleko iznad đubreta koje se nazivalo transportima a ugrađivalo se u dekove iste ili više cene. Kvalitet, kod Kenwood-a je otišao unutra – ovo kao da je pravio NAD (nekada u davno vreme kada su bili koliko-toliko pošteni, ne danas) a ne Kenwood.

Poredivši ga sa 10% jevtinijim (u to vreme…) Denon-om DRM-650S tj. Marantz-om SD57, koji je bio osetno skuplji samo jer je bio šampanj i nosio bedž Marantz-a, uvek bih se pre odlučio za ovog Kenwood-a, najpre zbog mehanike koja, iako komplikovana, jeste daleko bolja od jevtine kod Denon/Marantz dekova. Zvuk je, za moj, ukus, takođe nešto bolji kod 5060S iako ni Denon DRM-650S nije nikako za bacanje.

Po opcijama i zvuku Kenwood je u klasi odličnog Akai DX-49 deka, s tim što Akai ima još par dobrih caka ali zato Kenwood ima daleko bolji transport – Akai je baš podbacio sa pomenutim kod DX-49 uzimajući u obzir odličnu elektroniku i zvuk koji ovaj dek pruža.

Za kraj, mogu reći da je ovo jedna dobra sprava, sa puno kvaliteta i malo mana. Na našem tržištu je jevtin, sa cenom od par desetina evra i svakako se isplati ukoliko je u dobrom stanju. Preporuka za ljubitelje koji žele da reprodukuju staru kolekciju kaseta, a u isto vreme i imaju kvalitetnu mašinu za snimanje za malo novca.

Comments are closed.