Author's Description:

Kenwood KX-990SR je možda najređi dek iz serije kojoj su pripadali mnogi modeli – od KX440, preko 660, 770 i 880, do top modela KX1100. Svakako, tokom godina, KX880 u svim svojim iteracijama je bio najpopularniji.

Ovaj model se proizvodio od 1985. do 1987. godine, a nomenklatura je izabrana prilično visoko za jedan dvoglavi, autoreverzni dek – tj. KX990 SR je bio između KX880 i KX1100. Realno, cela ta serija liči kao jaje jajetu, a 990 SR predstavlja KX880 sa dodatim opcijama. Koštao je oko 450 EUR (900 DEM), tj. oko 100 DEM više od KX-880G, na primer, što uopšte nije bilo malo – za nekih 1.000 DEM mogli ste da nabavite dobar troglavi dek, na primer Technics RS-M253X koji je posedovao čak i dBX kompander.

Kvalitet izrade je vrlo dobar, u njemu se krije baš dobra tromotorna mehanika, a glava za snimanje/reprodukciju je amorfna. Da podsetim, amorfni materijal za glavu bi trebalo da ima oko pet puta duži rok trajanja od običnih permaloj glava. Tu su i dva displeja, već viđeno u mojim ranijim opisima KX-880 i 1100. Dek KX-990 SR je dosta tanak, a dva displeja predstavljaju zaista inteligentno i korisno rešenje: horizontalni za status rada prikazuje čak i kada dek premotava u jednu ili drugu stranu, ima brojač u pseudorealnom vremenu, prikazan je i tip trake, status Dolby-ja, pretraživanja numera itd. Zaista kompletno, rekao bih. Od dodatnih opcija tu su indeksno prikazivanje numera, pretraga kasete za slobodnim prostorom i još neke, za koje je Kenwood bio specijalista, a dobijaju se kombinacijom tastera, npr. ako pri reprodukciji dok držite taster play pritisnete i taster za premotavanje unazad, dek će premotati na početak kasete, ali zatim krenuti premotavanje unapred do prve numere i nastaviti reprodukciju od nje.

Ono što mi se ne sviđa kod cele serije jeste isuviše jednostavno pokretanje snimanja – pritiskom na Rec taster koji je odmah pored tastera za premotavanje, istve veličine i oblika, samo sasvim malčice odaljen. Omaška u izboru tastera ili slučajan pritisak aktiviraće brisanje i snimanje novog materijala, što može biti pogubno ukoliko je kaseta već snimljena i namenjena samo reprodukciji, a nije joj odstranjen zaštitni jezičak za snimanje.

No, to je ipak sitnica. Da se vratim na opis: pikovi KX-990 SR su jedni od najlepših i najpraktičnijih za moje oko koje sam ikada sreo – lepo je da Kenwood uopšte nije štedeo na tome.

Verovatno su, dok su u Kenwood-u kreirali ovaj dek, kao ciljnu grupu imali potrošače koji se ne bave snimanjem pasionirano, pa su ispustili da ugrade kontrole biasa i osetljivosti odziva snimka sa trake, kao na nekim verzijama KX-880. Prava šteta.

Još jedna stvar je interesantna: prednja tastatura za kontrolu transporta je blago iskošena u donjem delu, sve je tu napravljeno kako treba, no kako je preuzeta od drugih modela, ali je rekonfigurisana zbog dodatnog tastera za reprodukciju u suprotnom smeru. Faktički, široki stop taster koji kod drugih dekova iz serije stoji u donjem redu, ovde je podeljen na tri tastera, od kojih su dva za reprodukciju, dok je Play taster koji je kod drugih modela stajao iznad sada postao Stop taster. Evo primera na slikama:

Rezultat je jedan neiskorišćen taster, između tastera za reprodukciju. U Kenwood-u su odlučili da dupliraju Stop taster pa, iako bez oznaka, ovaj taster u sredini donjeg reda ima potpuno istu funkciju kao i onaj gornji, koji ima regularnu Stop oznaku. Faktički, ovaj dek ima jedan veliki Stop taster iz dva dela.

Tehnički opis:

Kenwood KX-990SR je, faktički, model 880 u nekoj od siromašnijih verzija, dakle bez dinamičkog bias-a, kasnije HX Pro-a, TLLE-a i ostalih đakonija, ali je osnovna elektronika skoro identična.

Sekcija napajanja je elaborirana i pošteno, pločice su slične, vidi se da je isti tim razvijao oba deka.

Mehanika je autorevers, sa tri motora i bazično jednaka kao na KX-880 i KX-1100, ali sa klasičnim DC motorom umesto direktno pogonjenog… kakva šteta, bila bi skoro savršena… ali možda Sankyo kao snabdevač nije nudio tu opciju.

Ono što fascinira su masivni zamajci sa tragovima dodatnog balansiranja. Svaki od njih bi bio i više nego dovoljan za običan monodirekcionalni dek, a ova dva zajedno zaista izgledaju i više nego dovoljno. Sam transport je čvrst, snažan i više nego dorastao zadatku – ako ga uporedite se, na primer, Technics RS-BX501 modelom iz poslednje serije, videćete o čemu pričam – Technics-ov transport izgleda kao malo dete u odnosu na onaj u Kenwood-u.

Servis:

Dek je stigao kod mene sa ispravnim transportnim funkcijama, ali nije davao nikakav zvuk na izlazu niti su mu pikovi pokazivali bilo kakav signal, iako su očigledno bili uključeni. Prolazeći kroz šemu prvo sam posumnjao na napajanje Dolby kola ili linijskog pojačala odmah nakon ulaza, jer se pikovi nisu palili ni pri reprodukciji, a što je još važnije ni pri pauzi snimanja.

Kada sam ga otvorio, dek je izgledao u dobrom stanju, ali skidanje poklopca me je ostavilo bez teksta: lemljenje na sto strana, linije štampe obeležavane markerima, skidanje lepka i oštećenja vodova… svačega je bilo. Majstor koji je pre mene pokušao da popravi dek se očigledno mučio, čak sumnjao da je problem u lepku koji može postati provodan… dek je izgledao loše da sam prosto pomislio da nema smisla da ga radim.

Takođe, neki lemovi su bili očajni:

Prvo sam uklonio ostatke skidanog lepka i markera sa ploče da bih imao bolji pregled, a zatim za svaki slučaj prošao kroz sve lemove koje je prethodni majstor osvežavao. Ovo nije dalo nikakav pozitivan rezultat sem moje sigurnosti da lemovi valjaju.

Zatim sam počeo osciloskopom da pratim ulazni signal: linijsko pojačalo je imalo i ulaz i izlaz i slalo je, sa prednje pločice, sam signal dalje skroz na zadnju stranu, ka ploči sa Dolby B/C kolima. Dolby IC kola imala su ulaz, ali ne i izlaz, a za to može biti više razloga, no prvo se obično proveri napajanje. Ispostavilo se da od dva napona (plus/minus 7.6 V) fali onaj negativni, -7,6 V. Srećom sam imao servisno uputstvo i našao da se taj napon kreira od 10 V stabilisanog napona, koji je bio prisutan. Prvo sam posumnjao na zener diodu od 8.2 V, našao neku sličnu, ali je rezultat bio isti. Provera kondenzatora vezanog u paraleli pokazala je da je on delimično otišao u kratki spoj. Njega sam još ranije proverio, ali zujalica na mom instrumentu radi do nekih 20-30 oma, a otpor kondenzatora je bio fiksnih 44 oma i ona se nije aktivirala. Zamenio sam taj sitni elektrolitski kondenzator, napon od -7,6 V se pojavio i dobio sam signal i zvuk na izlazu.

Iako zvuči jednostavno, za ovo mi je trebalo oko 5 sati rada. Evo problematičnog elektrolita na slici – C8:

Drugi problem koji se pojavio je da dek nije hteo da snima u reverznom modu, tj. kada se traka kreće u suprotnom smeru. Jednostavno je odbijao da aktivira snimanje, pa sam pomislio da je neki problem u prekidaču zaštite snimanja, no bilo je sve u redu. Potrošio sam još vremena i našao jedan oštećeni vod, usled skidanja lepka, te ga popravio i… ništa. Bio sam u enigmi šta se dešava, pa sam počeo da pratim linije komunikacije zaštite snimanja po ploči i… imao šta da vidim. Neko (prethodni majstor?) je potpuno odsekao jedan kratkospojnik na ploči, tako da je sa strane komponenti izgledalo kao da nikada nije ni bio tu, dok su mu sa donje strane uredno virile nožice i izgledalo je kao da je sve u redu. Zbog čega je to učinio? Pojma nemam. Zašto ga samo nije prekinuo, da kasnije može da ga zalemi? Ne znam.

Uglavnom, kako nije bilo kratkospojnika tako ni procesor nije mogao da dobije signal preko prekidača da je sve u redu i da se može snimati na kasetu. Stavio sam novi kratkospojnik i rešio problem.

Pomenuto mi je oduzelo još par sati rada, mada je u pitanju bila sitnica i dek je uredno snimao na jednu stranu, a mogao sam fiksno da ga podesim da na drugu stranu uvek snima bez obzira na to da li kaseta ima zaštitni zub ili ne, nisam hteo da odustanem.

Mehanika uglavnom nije bila dirana, ali je i tu bilo koječega lošeg: remen je bio zamenjen ali je mast na dnu zamajaca bila zabagrela i zalepila jednu od bakarnih pljosnatih opruga koju je osovina zamajca pojela tokom vremena, pogledajte na slici:

Srećom, imao sam istu u zbirci delova, sve sam rastavio, oprao, dodatno očistio i podmazao. Kako sam, da bih izvadio desni zamajac, morao da rasklopim i tzv. mode switch, očistio sam i podmazao i njega.

Usput mi se otkinula i jedna žica sa multipinskog konektora, verovatno načeta od prethodnih popravki, te sam i nju popravio.

Dek je, na kraju, proradio kako treba. Podešavanja pomoću test kasete i softvera su bila minimalna, a on je potpuno normalno funkcionisao, sa odzivom do 17 kHz na normal traci (TDK D).

Za svaki slučaj sam zamenio i nekih 9 kondenzatora oko dva snažnija otpornika, jer su ih otpornici sigurno grejali. Stavio sam druge, višeg maksimalnog napona i radne temperature do 105 C.

Moram priznati da mi je drago što sam udahnuo novi život ovom uređaju.

Zvuk:

Model KX-990SR je dobar dek, sa zvukom koji poseduje dosta detalja na visokim tonovima i, uopšte, neguje neutralni pečat kakav su imali Kenwood dekovi iz tih generacija. Nije on strašno dinamičan, ni transparentan, niti detaljan do krajnosti, ali je jednostavno pošten i upravo ono što očekujete od autoreverznog deka gornje srednje kategorije, po pitanju zvuka.

Snimci koje pravi su i više nego prihvatljivi za ljubitelje dekova, pomoću KX-880D ili HX verzije ćete dobiti više informacija na visokim tonovima koristeći i jevtine normal kasete, sem toga oni poseduju i varijabilno podešavanje biasa. No, KX-990SR je takav da ga se nećete postideti, sa stabilnim zvukom i dobrom kompatibilnošću u odnosu na snimke napravljene na drugim mašinama.

Prelazak na hrom (tačnije pseudohrom) kasetu TDK SA90 dao je jasno bolji rezultat prvenstveno u nešto čistijem, transparentnijem i detaljnijem zvuku, čak i bolje nego što sam očekivao.

Zaključak:

Redak, dosta nepoznat, pošteno napravljen dek, prvenstveno dobar za ljubitelje kaseta koji imaju staru kolekciju koju bi želeli da slušaju bez zavijanja i ostalih maltretiranja, ali uz mogućnost da naprave pristojan snimak ukoliko im treba.

Dodao bih da kada bih sam birao za sebe jevtinu a kvalitetnu kombinaciju, možda bi Kenwood KX-880 u nekoj od verzija, namenjen snimanju i model KX-990SR namenjen reprodukciji bili jedna od boljih kombinacija.

Ne računajući Nakamichi Dragon-a i TEAC-a R999X, u kolekciji imam i jedan interesantan stariji Sansui autoreversni dek koji mi stoji godinama: D-770R. Baš me zanima kako će on zvučati u odnosu na Kenwood-a.

Comments are closed.