MARANTZ M-CR510: Plastična ajkula

Poslednjih nekoliko godina svedoci smo ultrazvučnog napretka minilinija, all-in-one uređaja i kojekakvih dodataka koji podržavaju sve moguće i nemoguće standarde reprodukcije, bežične i žične konekcije, informativne ili potpuno izostavljene displeje uz aktivnu komunikaciju sa okolnim uređajima, najčešće telefonima koji počinju da predstavljaju kako male muzičke servere tako i centre daljinskog komandovanja.

Kada počnete da čitate karakteristike ovakvih sistema, spisku nikada kraja. Ostavite sve sa strane na par godina i preovladaće novi standardi prenosa i kompatibilnosti čija imena vam neće puno značiti, ali će postati popularni u praksi.

Nesumnjivo, došlo je do ogromnog napretka u komercijalnoj, nižoj klasi uređaja. Standardne muzičke linije ili mini linije od pre desetak godina izgledaju kao potpuni dinosaurusi u odnosu na ovo danas. Sekundardni sistem koji koristi moje dete se bazira na Onkyo Liverpool mini liniji sastavljenoj od četiri komponente: pojačala, tjunera, CD plejera i troglavog (!) deka, svake sa nezavisnim napajanjem i jednostavnom serijskom vezom za prijem i prosleđivanje komandi daljinskog upravljača. Ova linija je sredinom devedesetih godina koštala oko 1.000 EUR. U poređenju sa Marantz-om M-CR510, navedeni izgleda otprilike kao savremeni pametni mobilni telefon u odnosu na nekadašnji popularni kućni bežični, doduše sa displejom :).

Govorim, naravno, o mogućnostima, ne o kvalitetu izrade i zvuka. O tome ću kasnije.

Manja razlika, ali opet i više nego osetna u korist malopre pomenutog Marantz-a se javlja i kada preko puta nje stavimo Teac Reference mrežno pojačalo (recimo NP-H750) od pre nekoliko godina: fenomenalni dizajn i kvalitet izrade uz vrlo dobar zvuk i bar dvostruko višu cenu u odnosu na Marantz-a, DLNA kompatibilnost, WiFi i LAN konekciju, podršku FLAC formatu, USB konekciju i kompatibilnost sa iPod/Phone bratijom kao i (teorijska) mogućnost upravljanja putem Android/iOS aplikacija daju ovoj liniji opasnu prednost u odnosu na mnoge druge. No Marantz, par godina mlađi, pokazuje dokle se stiglo i koliki korak unapred je napravljen.

Mana dobrog broja novih uređaja je što su daleko složeniji u odnosu na nekadašnje, a tržišna trka, možda nikada oštrija, ne pruža dovoljno vremena za testiranje i ispravljanje bagova. Imam utisak da, pored nedostatka vremena, proizvođači se ni ne trude da to poprave: jednostavno izbace novi uređaj koji, najčešće, ispravlja mane starog (relativno često otvara nove…) u pokušaju da se osvoji tržište ili ponovo izbaci novac iz džepova ranijih kupaca, uspešno razvijajući potrošačko društvo.

Bagoviti proizvodi, naravno, nerviraju. Zaglupljivanja, spora restartovanja, usporenost u radu i uporna odbijanja da rade kako je reklamirano… kontrolne aplikacije koje „pucaju“ ili uopšte ne rade ili samo delimično rade i to na nekim platformama… čine da se dobrom delu kupaca smuči nova tehnika te se vraćaju korišćenju iste samo u okviru proverenih, bazičnih funkcija koje (uglavnom) rade.

Veliki broj testova u časopisima ili na Internet sajtovima ne navodi ove mane. To se, naravno, dešava iz razloga što oni koji su testirali ili nisu smeli da napišu sa čim su se susreli ili nisu imali dovoljno vremena da detaljno probaju uređaj. Tako za neke možete naći da su odlični, a kasnije pronađete iskustva korisnika koja su u solidnom broju oprečna: neki su zadovoljni, drugi razočarani.

Zbog čega ovo pričam: Marantz M-CR510 je mrežni risiver iz tzv. Melody serije prethodne generacije i ima i starijeg brata M-CR610. Trenutni modeli u prodaji su 511 i 611 a razliku u odnosu na 510/610 nije velika, ali postoji bar u izlaznoj sekciji uređaja. Model 610 u odnosu na mlađeg brata podržava, između ostalog, još jedan par zvučnika (uz ugrađeno dodatno pojačalo) kao i CD plejer. Cena 511-ice u radnjama kod nas je oko 450 EUR u trenutku pisanja ovog teksta.

Nisam bogzna šta očekivao od M-CR510: puno opcija, pojačalo optimistički specifikovano kao 60 W na osam oma i pri 10% izobličenja, kada već uveliko krešti kao svraka. Spolja… veoma lepo dizajnirano, jednostavnih i dobro raspoređenih komandi, nažalost nigde kružnog dugmeta u stilu multifinkcionalne komande – sve koje postoje su tasterske. Klavir lak finiš na prednjoj i gornjoj ploči daje dozu elegancije, ali je sve to u stvari plastika: sem osnovnog kostura metalne šasije metala više nigde nema. Starije verzije ovih uređaja bile su robusnije napravljene. Ceo M-CR510 ima masu od  jedva tri i po kilograma.

Daljinski ne mogu da komentarišem, nisam ga dobio uz uređaj, te sam koristio univerzalni Logitech iz serije Harmony. No, to nije problem: pomoću komandi na prednjoj ploči mogu se podesiti stavke menija i uređaj priključiti na mrežu, a posle je sve lako.

Želeo bih još da napomenem kako je moj primerak kupljen kao oštećen – plastika sa zadnje strane je istrpela udarac i otpalo je jedno parče, što naravno ne utiče na zvuk.

Ne znam da li ću se svega setiti, ali MC-R510 poseduje maltene sve što mi je trebalo: reprodukciju WAV, FLAC i eventualno MP3 formata. WAV i FLAC su podržani do nivoa 24/192.

Tu je i veoma informativni displej, prednji i zadnji USB port, od kojih ovaj prednji prihvata i iPhone/iPod, jedan analogni ulaz i jedan digitalni optički koji je odličan za jednostavnu konekciju TV-a.

Tu je i Internet radio, vrlo jednostavan za korišćenje, dok FM tjuner poseduje jači model – CR610. Podržan je i popularni AirPlay audio striming, što je bitno za sve one koji vole  da i u kući puštaju muziku sa mobilnih telefona.

Konekcija na kućnu mrežu je jednostavna, a sam link veoma stabilan. Uređaj odmah po uključenju proverava da li ima update-a softvera i odrađuje isti ukoliko je potrebno. Mali je veoma pametan, rekao bih, a ovako nešto se retko sreće i kod boljih strimera. Vremena će se svakako  promeniti, ali Marantz je očigledno predvodnik.

MC-R510 koristi izlazno pojačalo u D klasi. Za to je zaduženo ne tako mlado (ako se ne varam sada već oko deset godina staro) Texas Instruments kolo TAS5142. Iako deklarisano na 2×60 W kod MC-R510, to se očigledno odnosi na snagu pri otporu zvučnika blizu 4 oma i, kako sam već naveo, izobličenjima od 10%.

Za obične korisnike, realnija cifra je oko 2×40 W na osam oma jer risiver koristi napon od 29 V za napajanje ovog kola. Govorim o  snazi pre ulaska u kliping, odnosni granici harmonijskih izobličenja od otprilike 0.1%.

Ispred izlaznog kola nalazi se PWM procesor TAS5508, a digitalnim i analognim ulazima upravlja PCM9211 digitalno analogni interfejs. Napajanje je, naravno, svičersko.

ZVUK

Marantz M-CR510 sam povezao sa svojim ELac FS-210 Anniversary zvučnim kutijama. Imajući u vidu odnos cene jedne i druge komponente u odnosu 1:9 u korist zvučnika, kao i odnos kvaliteta koji je takođe drastično na strani Elac-a, znao sam da će moje kutije prikazati dokle mali Marantz može da ide.

Prva stvar koja me je iznenadila jeste čist zvuk uglavnom neagresivnog karaktera. Kada kažem čist, ne mislim klinički sterilan i dosadan, već čist u srednje i visokotonskom području bez primesa napadnosti i bez izazivanja zamora čak i kod dugih sesija slušanja. Primetio sam da opcija koja isključuje tonske kontrole i Dynamic Bass Boost“ menja i zvučnu sliku čineći je manje forsiranom, sa možda manje visokih tonova, ali za mene prirodnijom. O tonskim kontrolama malo kasnije.

Druga stvar koja mi se nametnula jeste detaljnost: M-CR510 svira neočekivano detaljno za jednu ovakvu spravu, i to ne samo u svojoj cenovnoj kategoriji već i onoj dvostruko skupljoj. Ti detalji su dobro ocrtani, precizni i prilično neutralni i čini se da ih uređaj prikazuje sa lakoćom. Činela zvuči kao činela, gitara kao gitara, ljudski glas je prirodan sa, opet da naglasim, obiljem detalja. Čak postoji i trodimenzionalna scena koja nije bog zna kakva ali je pravo čudo da uopšte postoji.

Međutim, ono što me je fasciniralo jeste lakoća kojom Marantz razdvaja muziku po slojevima, te su instrumenti precizno ocrtani i prikazani, što veoma utiče na percepciju muzike kod slušaoca. Nekako, pojačalo D klase ugrađeno u ovu komponentu je veoma stabilno pri normalnim nivoima slušanja. Ovu osobinu sam primetio još ranije kod nekih pojačala D klase. Čini mi se da je tih četrdesetak Marantz-ovih vati je dovoljno za svakodnevna slušanja, pa i ona kritička i zvučnike srednje ili više osetljivosti.

Mana koji Marantz ima jeste skrivena u bas području: bas jeste solidan, udarac ima snagu ali je ispod midbas područja koje je blago naglašeno (ali ne uplivava na tuđi teren) ostatak basa loptastog oblika i nema tu energiju kakvu ima, na primer, monstruozno Harman/Kardon HK990 pojačalo (top model, 2×150 W na 8 oma). Daleko od toga da je Marantz-ov bas tunjav, povučen ili baš loš: za kategoriju cene kojoj pripada on je odličan, ali u apsolutnoj kategoriji mogao bi biti čvršći i umesto zaokrugljen mogao bi biti agresivniji. Naravno, teško je zamisliti da će neko povezati i koristiti M-CR510 sa skupim zvučnicima koji mogu da idu veoma nisko (sem ako ih nije kupio polovne za džabaka) te je i faktor zvučnika uticajan: oni koji bi parirali po ceni Marantz-ovom čedu svakako ne bi išli skroz do dna pa bi se i Marantz-ov bas manje manifestovao kao manjkav.

Mobilna aplikacija za ovaj uređaj poseduje mogućnost podešavanja tonskih kontrola (bass/treble) kao i Dynamic Bass Boost funkciju. Tu je i Direct mod kojim se zaobilaze pomenute opcije i sklopovi unutar M-CR510. Iako generalno zaista ne volim da koristim tonske kontrole, kod jevtinih uređaja kao što je ovaj mogu biti korisne. Zamerka je što je korak za podešavanje čak 2 dB ali se može živeti i sa tim. Kombinacijom DBB-a i bas kontrole mogu se dobiti zanimljivi rezultati: na primer smanjite bas kontrolu za 2-4 dB i uključite DBB, ili kako već odgovara zvučnicima, prostoriji i vašem uhu.

Čak i pri vrlo glasnim nivoima slušanja kućište M-CR510 nije bilo više nego umereno toplo, što je odlično. Međutim, igranje na visokim nivoima glasnoće nije mnogo korisno za slušni aparat slušaoca, posebno ukoliko zvučnici to podržavaju: sa povećanjem glasnoće iznad glasnog nivoa slušanja (dakle, ka vrlo glasnom) dolazi do osetnog gubljenja finesa u zvučnoj slici koja postaje grublja i grublja, da bi se od jednog momenta jasno uočila pojava distorzije, ne velike, ali dovoljne da bude čujna. Ruku na srce, maleno pojačalo u njemu nije ni predviđeno da se koristi sa zvučnicima od 200 W sinusne snage, već sa nekim manjim regalskim kutijama sa kojima će se bolje uklopiti što se snage i impedanse tiče.

Generalno gledano Marantz je tonski veoma prirodan i muzikalan. Mali fragmenti veštačkog zvuka osete se samo ponekada na krajevima tonova koje je reprodukovao, dodatno na ivicama tonova ljudskog glasa i poredeći ga, naravno, sa par puta skupljim uređajima.

Kao zaključak moram reći da sam veoma prijatno iznenađen zvučnim sposobnostima M-CR510. Nisam očekivao da može da svira tako dobro. Poredivši ga sa Naim-om UnitiQute 2, može se reći da Naim ima nešto bolju detaljnost i dinamiku, možda i fluidnost zvuka ali ni približno toliku da opravda njegovu visoku cenu u odnosu na jevtinog Marantz-a.

Comments are closed.