MARANTZ SD-930: Čudo analogne audio tehnologije

Submitted on: 28 дец 10

Website Address:

Category: Analog recorders/players

Website Rating:

Author's Description:

Piše: Zoran Karapandžić

Prvi put sam naišao na informacije o ovom deku pre nekih desetak godina, na sajtu K-Nisi (http://www.niji.or.jp/home/k-nisi/). Iako je sve pisalo na japanskom jeziku, a on-line prevodilaca u to vreme nije bilo, razumeo sam dovoljno da shvatim fascinantan pokušaj kompanije da napravi tehnički ekstremno napredan uređaj. Kasnije sam saznao dodatne podatke: prodavao se i u Evropi, sa malo izmenjenim izgledom, cena mu je bila oko 2.000 DEM, negde i više, zavisno od tržišta.

Marantz, inače, nikada nije bio heroj kasetaša: pokušavao je on tokom godina svašta, ali imam utisak da mu je slava stalno izmicala, za razliku od nadaleko čuvenih pojačala, risivera i CD plejera. Dekovi kao da su, ipak, kod Marantza bili u drugom planu. Neki od interesantnih modela koje znam su SD-8000/9000 i 8020/9020 i serija portabilnih rekordera, posebno PMD-430. Treba napomenuti da su svi pomenuti modeli veoma retki u smislu dobavljivosti za kolekcionare.

Nedavno sam nabrajao dekove koji bi mi bili interesantni za nabavku i u mislima se oprostio od SD-930, računajući da ga nikada neću videti na svojoj polici. No, ne lezi vraže, jednog jutra sam naišao na oglas za prodaju upravo njega i, sav u žurbi, uspeo da stignem prvi do prodavca. Mom uzbuđenju nije bilo kraja, mada sam sebe ubeđivao da je verovatno neispravan i uništen od korišćenja. Ispostavilo se da jeste bio poluispravan, ali zato sasvim ocuvan i nikada otvaran. O tome, takođe, kasnije.

Marantz SD-930, mada nevelikih dimenzija, verovatno predstavlja biser sposobnosti japanskih inženjera koji su radili u odeljenju za konstruisanje kasetofona gorepomenute firme: mora se priznati da su se oni zaista potrudili.Kao da su rešili da pokažu šta sve umeju, te su napravili u mnogome jedinstven uređaj.

Krenimo sa opisom: SD-930 je baziran na transportu sa direct drive motorom koji pogoni glavni i jedini zamajac – ovde nema dvostrukog zamajca sa posebnim motorima ili u zatvorenoj petlji preko remena. Samo jedan, solidne veličine.

Na gornjoj slici obratite pažnju na broj provodnika koji se nalaze na lokaciji glava.

Drugi motor preko idlera služi za namotavanje/premotavanje trake u kaseti. Glave podiže elektromagnet, dampiran kako bi bio tiši, ali i dalje daleko bučniji nego na Revox-u B710, na primer. Sam transport mi ne liči na bilo koji drugi kakav sam do sada video, te možemo pretpostaviti da je, takođe, delo Marantza.

Komande SD-930 su lepo razvrstane i brzo se uče. Interesantno je da je selektor tipa traka manuelni, ne koriste se mikroprekidači koji, preko kućišta kasete, određuju bias i ekvilizaciju.

Pored navedenog, SD-930 NE POSEDUJE monitor preklopnik, iako je troglavi dek: nešto slično kao kod određenih Nakamichi modela serije 48x i 68x. To znači da snimak možete da čujete tek pošto je napravljen, a ne tokom snimanja. Totalno idiotski, mada na deku još piše DIGITAL MONITORING, ali izgleda da se proizvođač nenamerno sprdao, obzirom da je očigledno mislio na nešto drugo. U tehničkom smislu, kada ne postoji praćenje snimka u realnom vremenu, štedi se na Dolby i dBX kolima jer se ista koriste i za snimanje i za reprodukciju, ne moraju postojati dupla (snimanje + reprodukcija u isto vreme).

Marantz SD-930 ne poseduje ni HX Pro sistem, u njegovo vreme se nije ni ugrađivao, a ja, lično, iz iskustva ne volim da ga koristim. Redukcija šuma je, zato, bogata: Dolby B i C, kao i dBX. Sve, od tipa trake do Dolby sistema je prikazano na multifunkcionalnom displeju koji se sastoji od fluo cevi i LE dioda. Dodatni konfor pruža i višestruko pretraživanje numera.

Sam rad sa Marantzom SD-930 je neverovatno prijatan, daleko udobniji nego što bi se reklo na prvi pogled. U odnosu na njega, neki drugi dekovi iz približnog perioda, na primer Technics RS-B100, deluju prevaziđeno. Marantz, iako nema oznake na prednjoj ploči, poseduje Rec Cancel opciju: kada snimate i pritisnete premotavanje unazad, on vrati traku na početak snimka. Kada se završi autokalibracija, dek ulazi u modalitet za pauzu/snimanje i trepće LE diodom pored play dugmeta – ne morate razmišljati da li pritisnuti Play ili Pause. Jednostavno i sjajno, prava aristokratska mašina.

Sve navedeno, izuzev dBX-a, nije dovoljno da bih SD-930 izdvojio iz gomile: lep, pošten, simpatičan dekić. Ali, on poseduje dva jaka aduta: autokalibraciju i auto azimut sistem.

Postoje razne vrste poluautomatske i automatske kalibracije, neke su bolje a neke lošije, neke su komplikovanije, neke jednostavnije. Marantz SD-930 radi autokalibraciju kao i JVC DD-9, Alpine AL-90 itd. To znači da određuje osetljivost trake, bias, nisku i visoku ekvilizaciju koristeći čitav spektar tonova, od 1 kHz do 15 kHz (obično se ne ide preko 10 kHz). Čak se i nivo osetljivosti (level) podešava prema tonu od 1 kHz, a ne od 400 Hz kako je uobičajeno. Bias se. takođe, određuje na osnovu vršne vrednosti biasa dobijene prema frekvenciji od 1 kHz (traži se vršna vrednost kod plus/minus 32 tačke u odnosu na centralnu), umesto da se meri opseg 400 – 10.000 Hz i upoređuju dobijeni nivoi. Marantz tvrdi da se tako smanjuju izobličenja i dobija pravi podatak o MOL-u (Maximum Output Level) trake koja se testira. Sam postupak autokalibracije je prilično složen a radi se odvojeno za svaki od kanala, što je posebno bitno jer pomaže pri razlikama u komponentama deka i eventualnom habanju glava.

Sledeća, veoma specifična karakteristika jeste podešavanje deka preko internih trimera: proizvođači su koristili razna rešenja za podešavanje, najpre, nivoa snimanja i biasa. Jednostavnija obuhvataju dva trimera (levi i desni kanal) za nivo i dva za bias. Bolja imaju još dva dodatna za bias: podešavanje prema hrom i metal traci jer prva dva podešavaju bias u odnosu na normal trake. Najbolja rešenja (pojedini Nakamichi, Teac, Alpine, Yamaha dekovi) poseduju po šest trimera (za bias i za nivo snimanja posebno): za svaki kanal i tip trake. Postoje i još detaljnija rešenja, sa ekvilizacijom.

U Marantz-u su napravili ingeniozno rešenje: SD-930 se ubaci u servisni mod rada, jednostavnim spajanjem dva pina na jednoj od štampanih ploča. Da napomenem da je dek prilično nedostupan, nikada mi neće biti jasno zbog čega su japanske firme listom pravile velika pojačala i plitke dekove kojima je falilo 5-10 centimetara dubine da bi se sva elektronika udobno smestila, umesto da stoji jedna drugoj na glavi. Kao da nisu mogli da kupe jednog Revox-a B710 ili mlađeg B215 i vide kako treba da se radi. Ovako… pločice, žice, skriveni potenciometri, SD-930 koristi i litijumsku 3 V bateriju a onome ko je zameni bez demontaže čitave ploče i nekoliko drugih, treba svakako dati orden.

Vratimo se fabičkom podešavanju autokalibracije: SD-930 poseduje samo osnovne trimere za podešavanje parametara deka (i još par njih, koji su nebitni za  ovu priču). Kada se oni nameste, pokrene se autokalibracija za svaki tip trake i dek podatke koje je dobio autokalibracijom smesti u memoriju. No, ovo je FABRIČKA autokalibracija. Podaci iz „fabricke“ memorije se pozivaju svaki put kada korisnik, tokom rada klikne na dugme „reset“, odnosno iskljuci autokalibraciju koju je on odradio za neku kasetu i ciji podaci se čuvaju u odvojenoj „korisničkoj“ memoriji. Korisnik je tada u ubeđenju da sistem autokalibracije nije aktivan, ali to nije tačno – fabrički podaci o biasu, osetljivosti trake i ekvilizaciji su automatski kopirani iz rezervne u glavnu memoriju mikroprocesora. Faktički, za svaki tip trake (normal, hrom, metal) SD-930 poseduje dve memorije: fabričku i korisničku. Koja je prednost ovoga? Jednostavnost i pouzdanost. Evo objašnjenja: dobro je poznato da su svi dekovi tokom procsa proizvodnje podešeni prema određenim vrstama trake, zavisno od preferiranog proizvođača: Sony, TDK, Maxell itd.. Marantz je postupak fabričkog podešavanja prepustio deku, a ne tehničaru. Takođe, prelazak sa fabričkog podešavanja u slučaju da se koriste TDK kasete umesto Maxell je veoma lak. Pored toga ukoliko bi korisnik poželeo da promeni fabričko setovanje traka i da koristi neki drugi tip (TDK D umesto Maxell UR, na primer), rešenje bi se jednostavno postizalo bez ikakvih dodatnih mernihinstrumenata. Na kraju, ovako se postiže da trimera nema puno, nisu podložni starenju, rešenje je totalno van granica razmišljanja drugih proizvođača tog vremena. Danak je komplikovana elektronika koja je morala biti razvijena za SD-930.

Kada ste, možda, već pomislili da je kraj, ostaje da navedemo možda najbolju karakteristiku Marantza SD-930: automatsko podešavanje azimuta pri reprodukciji kasete. Detaljne podatke o ovom sistemu i poređenje rada imate u drugom tekstu na ovom sajtu: http://zokiaudio.com/?p=420

U praktičnom radu autoazimut sistem na SD-930 radi… fantastično! Skoro trenutno, mehanički neprimetno i u realnom vremena – za razliku od Nakamichi Dragona, on stalno nadzire status azimuta i menja ga prema potrebi. U toku rada bilo mi je veoma interesantno da se igram sa njim: kasete snimljene sa loše podešenim azimutom, tako da zvuče mutno, pritiskom na autoazimut taster jednostavno dobiju „pročišćen“ zvuk. Treba reći da je glavno integrisano kolo koje upravlja celokupnim autoazimut sistemom razvijeno od strane Marantza baš za ovaj dek – prosto je interesantno kako su integrisali najveći deo funkcija u samo jednom integralcu, sa minimumom ostalih komponenti.

Ispravnost azimuta tekuće kasete je prikazana na jednostavnom displeju koji se sastoji od pet svetlećih dioda, a da bi azimut valjao neophodno je da svetli zelena LED u sredini. Interesantno je da se nadziranje vrši stalno, čak i kada ručno isključimo autoazimut sklop.

Još jedna od pozitivnih osobina SD-930 je odlična reprodukcija. Ne govorim ovde o snimanju i reprodukciji sopstvenih kaseta. Marantz odlično reprodukuje i trake snimljene na drugim dekovima, a to je veliki plus. U tom smislu, autoazimut kontrola bukvalno otkriva najfinije detalje snimka – nikada ne biste pogodili koliko dekova ima čiji azimut nije 100% kompatibilan, te se sitni delovi muzike negde zagube. Sa SD-930 to ne može da se desi: aktiviranje autoazimuta i kod, naizgled, savršenih snimaka, često otkrije još po neki detalj zvuka koji obično promakne.

KAKO SVIRA SD-930?

Karakter zvuka SD-930 je na svetloj strani. Ima mogućnost reprodukcije ekstremnih detalja, za razliku od 90-95% dekova koje sam sreo. Međutim, ta osobina ne dovodi do umaranja slušaoca pri dužem slušanju, već se manifestuje kao precizna slika pozornice sa stabilnim tonovima  i finim detaljima glasa i visokotonskog spektra.

Bas je vrlo dobar, nije kao kod Teac-a Z6000 ili Revox-a B215, ali je i dalje odličan. Dinamika je sjajna, dek ne zvuči lenjo ni u jednom momentu. Njegova svetla priroda, iako je povezana sa dosta mekom reprodukcijom, daje jedan odličan rezultat koji, ipak, ne spada u klasu zvuka najboljih od najboljih dekova, već je za delić stepena ispod. Prema nekoj podeli na klase, verovatno bih SD-930 postavio u istu kategoriju sa najboljim Alpine-ma, Revox-ima, Z serijom Teac-a i vrhunskim Nakamichi dekovima, ali treba znati da su oni ipak od njega malo, doduse samo malo, bolji: prenos emocija, neka skrivena toplina, to je ono što ovi dekovi tako magično imaju dok SD-930 poseduje samo deo navedenog. Daleko od toga da se ovde radi o hladnoj, mehaničkoj prezentaciji, ali treba ipak podvući da razlike postoje. Sa druge strane, birajući između Marantza SD-930 i Nakamichi CR5 modela, moja odluka pada na Marantza.

Neka merenja frekvencijskog opsega koja sam obavio na SD-930, potvrdila su fenomenalne karakteristike koje je navodio proizvođač (čak i posle više od 25 godina!). TDK D je otišla do 20 kHz a TDA MA skoro do 22 kHz!!! Referentna tačka je bila na 1 kHz, -20 dB.

ZAŠTO JE IZOSTAO USPEH DRAGONA?

Ostaje pitanje: zbog čega je Marantz SD-930 tako malo poznat? Svi su čuli za Nakamichi, Akai, novije Sony i Technics modele, ali SD-930 je nekako ostao u pomrčini.

Pogledajmo gornju sliku: dek visine desetak centimetara, sa višestrukim displejima i pokazivačima, na prvi pogled ima sve što mu je potrebno. Međutim, taj centralni deo je, u skladu sa dizajnom cele serije uređaja, nekako nesrećno zbijen, mada je potpuno funkcionalan. To se posebno odnosi na dvobojni fluo pik metar, koji je osrednje veličine, nema zadržavanje vršnih vrednosti i mogao bi biti šireg opsega, za cenu koja je krasila SD-930. No, u svakodnevnoj upotrebi je sasvim dobar.

Na kraju, najbitnije: zamislite sve opcije koje SD-930 poseduje, ali spakovane u veliku kutiju od Akai-ja GX-95, dodatno izrađenog u svetlijoj sampanj varijanti, sa drvenim, zaobljenim klavir lak stranicama, kao na Sony ES seriji. Vrata za kasetu su dobrih 4-5 centimetara od dna deka, displej je velik, a sve izgleda kao da može da izdrži tenk na sebi. Zar takav dek ne biste pre kupili, nego skromni SD-930? Mislim da su dizajn, menadžment i marketing odeljenja donela smrtnu presudu za Marantz SD-930 a da toga nisu ni bili svesni. Bilo kako bilo, Marantz SD-930 ostaje pravi simbol sjajnih sposobnosti tima inženjera koji ga je stvorio i koji je razvio potpuno novu tehniku, do tada neprimenjenu u oblasti audio tehnike. Kapa dole.

SPECIFIKACIJE:

Frekvencijski opseg: 20 Hz – 20/20/22 kHz (normal/hrom/metal kasete, respektivno), -20 dB

Odnos signal/šum: 65/70/75/90 dB (NR off/Dolby B/Dolby C/dBX, respektivno)

Zavijanje i podrhtavanje: 0.06% DIN WTD

 

Comments are closed.