NAKAMICHI BX-300: Mali zmaj

Submitted on: 05 сеп 16

Website Address:

Category: Analog recorders/players

Website Rating:

Author's Description:

Tokom više od trideset godina bavljenja HiFi-jem i, posebno, snimačima na kompakt kasetu, nisam naišao na dek čuvenog japanskog proizvođača koji ima bolji odnos kvalitet cena.

U trenutku pisanja ovog teksta, cena Nakamichi-ja BX300 u Srbiji iznosi 150-200 evra. Isti novac često traže vlasnici dekova kao što su Technics RS-B965, Sony TC-K770ES/870ES itd. itd.

Iako pomenuti dekovi poseduju mnoge opcije koje skromni BX300 nema, u njihovu korist ide samo… lepota.

Njihov zvučni domet nije ni prineti ovom malom, skromnom uređaju. Usput, BX serija je bila drugi pokušaj Nakamichi-ja da napravi jevtine dekove, ako 1.700 DEM za BX300 možemo smatrati jevtinim (pomenuti Technics RS-B965 je koštao 1.200 DEM).

Relativno tanak i relativno plitak, Nakamichi BX300 je praktično potpuno crn, sa dobrim rasporedom tastera ali u isto vreme teško vidljivim. Nije on izuzetak, cela BX serija, a delimično i RX pati od toga. Selekcija tipa kasete (normal/hrom/metal) i ekvilizacije je i dalje manuelna i po Nakamichi standardu, sa dugmadima čiji položaj jasno morate da uočite. Nije retkost da se pri snimanju kasete promaši i snimi koristeći pogrešan tip, a usled navike da se dek sam prilagođava kao što su to godinama unazad koristili drugi proizvođači. Slično je i sa Dolby B/C kolima itd.

Brojač je digitalni, precizan, četvorocifreni ali nema nikakvog prikaza vremena. Pik metri su jednobojni i grubi oko područja 0 dB, trebalo bi da imaju mnogo veću rezoluciju, ali nemaju. Posebna funkcija je Fade Out i Fade In za postepeno utišavanje ili pojačavanje snimka, npr. pri kraju kasete. Pretpostavljam da se ovo retko koristilo, a bolje je da je umesto nje urađena poštena autokalibracija.

Ispod poklopca, Nakamichi BX300 izgleda nagurano, neuredno, sa štampanim pločama koje deluju kao da imaju čak nekakav nelogičan raspored. Demontaža mehanizma je uvek mali akrobatski podvig jer ga treba provući tik preko glavne štampane ploče i usput saviti par komponenti kako ne bi zapele o mehanizam. Samo centimetar dublje kućište bi puno pomoglo, ali Nakamichi je ovde štedeo na kućištu kao da je od zlata.

Međutim, srce ovog mališana je vrlo, vrlo pristojno: Sankyo mehanika sa dva zamajca od kojih glavni, masivni, ima direktni pogon, kvarcno stabilisan. Opsluživanje, pored njega, obavljaju još dva motora: za premotavanje/namotavanje i pomoćni motor mehanike. To znači da je transport BX300 vrlo tih u praktičnoj upotrebi. Pomenuti Sankyo mehanizam je prilično pouzdan, ali ne toliko koliko Nakamichi mehanizmi druge generacije. Najčešći problem koji se javlja je otkaz malenog idlera, poddimenzioniranog za ulogu koju ima u ovom transportu. Rešenje je tzv. gear upgrade, tj. zamena zupčanicima koja nije trivijalna i zahteva praktično skoro potpuno rastavljanje transporta i zamenu adekvatnih delova. Time se problem idlera rešava uz nešto povećan nivo vibracija (u odnosu na transport sa potpuno novim idlerom).

Drugi otkazi su vezani za razvijanje tzv. mrtvih tačaka na servo motoru mehanike ili motoru premotavanja/namotavanja nekada od propadanja usled korišćenja i daleko češće od stajanja (servo motor mehanike i prateći kontakti na mode switch-u).  Svi ovi kvarovi se mogu popraviti, nekada na samom motoru, a nekada zamenom istog. U nekim slučajevima neophodno je naći sličan dek drugog proizvođača i skinuti delove sa njega.

No, sve ovo je normalno za dek star 30 godina :).

Na BX i RX serijama Nakamichi je uveo potenciometre za glasnoću i snimanje u vidu vertikalnih šibera koji su zgodni, ali vremenom počnu da prekidaju. Podmazivanje rešava problem, samo se mora uraditi pažljivo kako potenciometar ne bi izgubio otpor pri pomeranju i postao mnogo nepraktičniji za upotrebu.

Na kraju… zvuk.

Možda biste, sudeći prema prethodnim redovima, pomislili kako Nak BX300 i nije nešto.

Kratko rečeno, on je mali junak sa velikim srcem. Napravljen je ozbiljno skoro svuda gde je neophodno. Ima dobre funkcije, fali mu možda još jedna ili dve ali… preživeću.

No, svi nedostaci se zaborave kada se pusti muzika sa ovog mališana: njegovi snimci su transparentni, detalji, čisti, meki, prostorni. Bas je odličan, reprodukcija ljudskog glasa savršena a sibilanti reprodukovani u najboljem maniru. Dinamika, niski šum su sjajni a decay tonova odličan. Nakamichi BX300 je skoro savršen dek.

„Skoro“ je ovde ključna reč. Nedavno sam radio test Denona DR-M44HX i DR-M33 – oba su spadala u vrhunsku kategoriju dekova po nemačkom „Stereoplay“, u istoj kategoriji kao BX300. Bio je tu i Grundig-a CT905, kao moj žestoko modifikovan Kenwood KX-9050S o kome još treba da pišem. Na kraju, pobednik je bio Nakamichi BX300 uz Kenwood-a koji ga je pratio ali je bio nešto slabiji na basu.

Nakamichi BX300 gubi trku sa velikanima kao što je Nakamichi CR-7. U direktnom poređenju koje sam još ranije sproveo CR-7 ima jedan dodatni sloj detalja, posebno na gornjem ekstremu, te BX300 deluje u odnosu na njega pomalo grubo. Naravno, da biste ovo primetili celi audio sistem mora imati dovoljnu rezoluciju kako bi to mogao prikazati. Za skoro sve ostale dekove BX300 je dostojan ili daleko bolji protivnik.

 

Comments are closed.