NAKAMICHI CR3E: Ružno pače

Do sada sam malo pisao o Nakamichi dekovima. Pravo da vam kažem ne znam zbog čega, valjda sam uvek smatrao da ima vremena da pišem o njima, a i na Internetu postoji more podataka i iskustava. Trenutno ih imam šest u svojoj kolekciji (ukoliko nisam zaboravio neki), ali nisu svi u funkciji – nekima treba servis zbog nekorišćenja.

Jedan od dva najjednostavnija od pomenutih je CR3E.

Ovaj model je izašao na tržište 1988. godine i predstavljao je otprilike sredinu ponude. Iznad njega su bili CR4, CR5, CR7 i Dragon. Faktički, CR3E je bio osnovni model troglavog deka u ponudi. Samo da spomenem da verzija E označava onu koja se prodavala u Evropi.

Cena Nakamichi-ja CR3 iznosila je oko 800 EUR (1.600 DEM), za razliku od CR4 koji je koštao 1.000 EUR (2.000 DEM).

Nak CR3E je stigao nakon famoznog BX300 koji je, iako je spadao u jevtiniju (relativno, imajući u vidu cene Nakamichi uređaja) seriju, postao brzo čuven zbog sjajnog odnosa kvalitet/cena. Njegov pravi naslednik je CR4, sa određenim funkcionalnim poboljšanjima, dok je CR3 predstavljen kao bazična verzija troglavaša.

Ali, krenimo od početka: kada uporedite Nakamichi CR3 sa top modelima drugih proizvođača, npr. Sony-jem TC-K950 ili 970ES (kataloški oko 800 EUR) ili Aiwa-om Excelia XK009 (750 EUR) on izgleda kao da je koštao u najbolju ruku upola njihove cene.  Mase samo 5.8 kg, jedva da sadrži neku dodatnu opciju, kao što je memorija brojača na koju može stati ili ponoviti reprodukciju. Birač tipa kasete i ekvilizacije je tradicionalno ručni. O odnosu na pomenute Sony-ja i Aiwa-u Nakamichi ne poseduje ni brojač u realnom vremenu, dvobojne pik pokazivače, zadržavanje prikaza vršne vrednosti (peak hold), preskakanje numera, podešavanje ekvilizacije snimanja, dodatni motor za motorizovano otvaranje vrata. Čudo je da uopšte ima elektronski umesto mehaničkog brojača i da je pozadina kasete osvetljena.

Čak je i tape/source dugme sitno, neugledno i ponekada teško za korišćenje.

Jad i beda, u jednoj reči. Stavite ga pored pomenutih dekova, ili popularnih Akai-ja GX75/95 (500/600 EUR u odnosu na Nakamichi-jevih 800) i CR3 će izgledati kao nedonošče, možda još više od BX300. Model iznad, CR4, jedva da je bolji.

Praktično korišćenje CR3 je uglavnom lako (sem u mraku i sem monitor preklopnika) jer praktično jer nema ničega što bi moglo da vas ometa u radu – on je toliko asketski da se totalni duduk može samo zapitati čemu služi podešavanje tipa kasete i biasa.

Pikovi su veoma širokog opsega od čak 50 dB, idu od -40 do čak +10 dB i izvedeni su u LED tehnologiji. Odlično rade ali su jednobojni – tužno, zar crvene LED-ovke toliko više koštaju od zelenih? Šalu na stranu, takav je bio dizajn. Sam displej je praktično neupotrebljiv pri lošijem osvetljenju, osetno gore od problematičnog kod Yamaha-e K1000.  Kao da sve to nije dovoljno, sami pikovi su očajne rezolucije oko 0 decibela, dakle na najosetljivijem delu područja: poslednja LED-ovka pre nule je već na -5 dB, a sledeća nakon nule tek na +3 dB. Nije to strašno, upotrebljivo je, ali je moglo i bolje.

A iznutra?

Nakamichi CR3 poseduje glavnu matičnu ploču sa kontrolnom i audio elektronikom, i još par za displej itd., dok je uočljiva i neobično postavljena ona za ispravljanje, filtraciju i stabilizaciju napajanja.

Kao ulazno kolo sa strane linijskog ulaza je popularni operacioni pojačavač TL072, tada smatran za kvalitetno HiFi rešenje. Dolby B i C kola su odlična Sony-jeva CX20188. Interesantno je da je pojačalo iza glava za reprodukciju napravljeno diskretno, bez korišćenja operacionih pojačavača i koristi FET 2SK371 kao ulazni tranzistor. Kasnije, na Cassette Deck-1 i braći, pojačalo iza glava je montirano na transport, anjbliže glavama. Glave su, naravno, čuvene Nakamichi.

Transport je poznati Sankyo, skoro isti kao u BX seriji ali sa pogonom reel-ova putem zupčanika umesto problematičnog idlera. Glavni motor je FG servo tipa i pogoni dva zamajca u zatvorenoj petlji. Faktički transport je identičan Teac-u V5000 (čija je cena bila oko 500 EUR i imao je četiri motora, kalibraciju svakog kanala zasebno i još džidža bidža). No, u svakom slučaju CR3 ima dobar transport. Zanimljivo je da se glavni motor uključuje samo pri reprodukciji, snimanju i pauzi, tako da je lepo što se sam motor i ležajevi ne troše bezveze ukoliko dek samo stoji uključen, a ovo je retkost kod dekova koji koriste ovakav Sankyo mehanizam.

U odnosu na CR4 njemu nedostaje manuelni asistirani  sistem kalibracije, a iznutra i pobakrena šasija, direktni pogon glavnog motora, a čini mi se i da CR4 ima generalno bolje sitne elektrolitske kondenzatore.

Najveći deo oba deka je jednak: ulazno i izlazno kolo, pojačala za snimanje i reprodukciju, kao i Dolby kola. I glave su istog tipa.

Primerak kojeg sam kupio bio je odsečenog strujnog kabla, sa istopljenim gumenim remenom i predstavljao je rizik za popravku sam po sebi. Po osnovnom servisu transporta proradio je samo malo i odmah počeo da zaglavljuje i javlja grešku. Ispostavilo se da je kontrolni („loading“) motor razvio mrtve tačke. Za uklanjanje istih potrebno je skinuti motor sa pužem i mikroprekidačima, otvoriti motor i obraditi ga. Ima malo posla, ali se isplati. Foru kako da lepo popravim motor me je naučio majstor Miša Lukić. Hvala Mišo!!!

Evo slike kontrolnog motora, nažalost nisam slikao tokom procesa popravke:

Na kraju treba reći i sledeće: ma koliko Nakamichi CR3 izgledao obično i nimalo skupo iznutra, kvalitet ugrađenih komponenti je nesumnjiv. Nijedan prekidač, preklopnik ili potenciometar nije pokazao ni najmanji znak trošenja, krckanja ili ne daj Bože prekidanja. Linearnost potenciometara za snimanje i reprodukciju je na odličnom nivou i mnogi drugi uređaji mogu da mu zavide. Ovo ukazuje na odličnu kontrolu kvaliteta koju  je japanski proizvođač imao (a ne kao ovi danas… pričam iz ličnog iskustva).

Nakon 35 godina bavljenja generalno HiFi-jem i dekovima kao zasebnim hobijima, smatram da imam pravo da kažem da fama oko Nakamichi dekova nije bila bezvezna. Sa druge strane neiskusno je reći da i drugi proizvođači nisu pravili dekove koji su bili u približnoj ili istoj kategoriji kao i Nakamichi. Ali u čemu je štos? Svi proizvođači koji su prišli ili se izjednačili sa Nakamichi dekovima su to postizali isključivo top modelima i to ne svakim. Naki nikada nisu ni uspeli da se približe. A Nakamichi je postizao sve: od odličnog zvuka do nenormalno dobrog frekvencijskog opsega praktično svakim troglavim dekom i mnogim dvoglavim.

Moje lično mišljenje je da, pored odlične elektronike Nakamichi-jeva tajna leži u glavama koje su bile i ostale nedostižne za ostale. Mislim, takođe, da veliki broj dekova koje je Nakamichi pravio nije bio toliko skup za proizvodnju, ali su mogli da žive na slavi magnetnih glava koje su proizvodili, sjajnim karakteristikama i zvuku jer je malo ko drugi mogao to tako da napravi – pa im se moglo da lupaju cene koje su želeli.

Kako zvuči ovo ružno pače?

Ovo je momenat u kojem se ružno pače pretvara u lepog labuda. Kvalitet snimka i reprodukcije je vrhunski u svakom smislu, uz vrlo malo manjkavosti, te je prilično teško razotkriti originalnu numeru od snimka. Reprodukcija basa je divna, on je utegnut, snažan, dinamičan i realan. Glasovi su reprodukovani sjajno, a visoki su puni detalja i odlično prezentovani. Dinamika i transparentnost su, takođe, sjajni za jedan dek. Nakamichi CR3 ima konzistentnost reprodukcije kako po celom spektru tako i prema žanrovima muzike – on je dobar i za klasičnu muziku, akustičnu ali i rok i pop, odnosno mogli bismo reći da je all rounder kako Britanci vole da kažu. Sa stanovišta neutralnosti CR3 ima samo blago naginjanje ka topijoj strani. Kao manu bih naveo povremenu iskričavost gornjeg ekstrema (visokih tonova) koji ostaju odlični ali ponekada dobiju vrlo malo veštačkog prizvuka.

Karakter snimka i reprodukcije CR3 je sličan CR1, ali osetno unapređen u prvom redu tako da je finiji. Takođe je identičan CR4, CR5 i CR7. Tačnije, cela CR serija ima drugačiji karakter u odnosu na, recimo ZX9 ili ZX7 ili 670/680ZX. Stariji dekovi imaju više izraženu toplinu, dok noviji donekle forsiraju preciznost. Moguće je da je ovo povezano sa promenom glavnog izvora zvuka sa gramofona na CD koji se desio u tom periodu. U svakom slučaju kvalitet zvuka CR3 je nesumnjiv i vrhunski.

Comments are closed.