Author's Description:

Nikada nisam bio ljubitelj ove kompanije a nisam to ni danas. Tokom poslednjih dvadeset godina skoro svi njihovi proizvodi namenjeni širokim narodnim masama (sa retkim i časnim izuzecima) bili su, jednostavno, poluproizvodi. Da ne zalutam na područje kućnih aparata, zadržaću se na području HiFi-ja. Mehanička izrada Philips proizvoda je primer kako uređaj spakovati u plastiku koja zadovoljava norme rigidnosti čaše za jogurt a lim je tek posebna priča, mogao bi još malo pa da se koristi umesto plastelina. 

Philips nikada nije čuo za ojačanja šasije, dampiranja, antivibracione nožice, itd. No, kada bi hteo da napravi nešto ozbiljno, ostavio bi konkurenciju da kaska iza njega… na primer CDM0 i  CDM1 mehanizmi i dan danas rado vrte CD-A diskove. Tjuner 22AH673 je reper za kvalitet sedamdesetih. Philips CD304/204/104 i još neki su primer kako napraviti skoro neuništive mašine totalno umrtvljenih šasija. No, skoro sve ostalo je „salata“. 

Kod nas u Srbiji, Philips CD plejeri imaju gotovo kultni status. Grupa obožavalaca je dosta glasna i potrebni su prilični  argumenti kako biste mogli pobiti  deo njihovih tvrdnji.  Oni jednostavno misle kako je Philips daleko bolji od konkurencije u istoj klasi cene (što nije tačno) a posebnu prednost daju prvom šesnaestobitnom digitalno/analognom konverteru TDA1541 u odnosu na skoro sve ostale. Trajnost Philips CD plejera prerasla je u urbani mit, a njihova otpornost na ogrebotine na površini diska je, po tvrdnjama, tolika da maltene mogu da sviraju i kada diska nema. Šalu na stranu, iz mog iskustva Philips CD plejeri imaju, generalno gledano, dugotrajan i pouzdan mehanizam – neki manje a neki više. Video sam Philips CD plejere koji besprekorno rade posle dvadeset i pet godina ali i one kojima je crkao laserski pikap. Otpornost na vibracije im je svakako natprosečna i tu ih svakako treba pohvaliti. Što se zvuka tiče, za mene oni sviraju jednako kao i Sony, Denon ili neki treći CD plejer u toj klasi cene. U čemu je, onda caka? Pa Philips je u veliki broj modela postavljao faktički istu audio elektroniku a da menja mehaniku, kućište, napajanje, opcije. Pored toga, mnoge stvari, prvenstveno u sekciji napajanja, odrađene su „ofrlje“ za razliku od, recimo, Sony-ja. To leži kvaka: unapređenje Philips-a će najčešće doneti daleko veće rezultate od istih  operacija primenjenih na gorepomenutim Sony plejerima, govoreći generalno. Čak i najjevtiniji Philips CD plejeri mogu da prosviraju vrlo lepo. 

Ono što me je uvek fasciniralo kod kompanije Philips jeste INOVATIVNOST. Neverovatno je koliko su oni imali dobrih inženjera i lucidnih ideja koje su, nažalost, loše ili prekasno plasirali na tržište. Kao primer mogu navesti Video 2000 sistem: video kaseta koja se okreće sa do šesnaest  časova  reprodukcije,  stereo  zvukom (ne  HiFi  ali  ipak…),  premotavanje  bez horizontalnih linija po ekranu. Tu je i DCC (Digital Compact Cassette) sistem koji je trebalo da udahne vazduh u atrofirana pluća audio kasete. Ima još primera, Philips je pravi tragičar. Japanci su radili  pametno, a Philips je to učinio  sa CD plejerima,  ali  je kasnije  opet „potonuo“: japanske kompanije bi izbacile udarni ili tzv. statement model koji bi bio skoro savršeno urađen, bez obzira na cenu makar kompanija ne njemu ne zaradila ništa. Tu ne bi bilo jevtine plastike, sumnjivog i dosadnog dizajna i sličnog. Zatim bi sledili pojednostaljeni modeli na kojima bi se žestoko štedelo ali bi izgledom veoma asocirali na vodeći model koji je već napravio prodor na tržištu. Ponašanje Philips-a je plod čudnih odluka managementa i možda marketing odeljenja – pravi primer kako od dobre ideje napraviti loš proizvod. 

Sve ovo što sam napisao nije bilo u smislu „trla baba lan da joj prođe dan“ već je neophodno kako biste shvatili  da  osobine  uređaja  koji  ću  predstaviti  imaju  daleku  istoriju  koja  je najmanje  na  inženjerskoj  strani  medalje.  Krenimo  od  početka:  tokom  prve  polovine devedesetih godina Philips je smislio CDi sistem. Tačnije, smislio ga je zajedno sa Sony-jem ali  legenda kaže da je Philips uradio  90% posla. CDi je skraćenica od Compact   Disc Interactive, pokušaja da se napravi multimedijalni uređaj koji bi predstavljao spoj CD i Video CD reproduktora, igračke konzole i aplikativnog interaktivnog računara. Kada bismo granicu vremena pomerili petnaest godina unapred na 2009., mogli bismo reći da je to trebalo da bude spoj Sony Playstation-a,  DVD  plejera ,   jednostavnog  ličnog  računara  i  Internet Browser-a. Ideja je, dakle, bila sjajna. No, igračke konzole su već počele da vladaju tržištem, personalni računari su tu već bili uveliko i CDi je možda malo zakasnio. Philips se borio do 1999. godine a zatim je proizvodnja utihnula. 

Kada sam nedavno bio kod svog drugara Peđe, spazio sam Philips CDi-210 plejer. Setio sam se nekih priča koje sam čuo kako ta sprava divno svira i, kupujući od njega stari Kenwood risiver, uspeo da se iscenkam te da ga dobijem besplatno. Plejer je bio ispravan ali je pri izbacivanju i ubacivanju diska puštao zvuke kao da će odmah ispustiti dušu – škripa je bila kao kod zaribalih brisača na kolima. Brzo sam se setio – mora biti da je neka od osovina postala suva i zupčanik pravi grozne vibracije dok se rotira. Bio sam u pravu. 

OPIS I KAKAV JE IZNUTRA…

Philips CDi-210 je jedan od jednostavnijih CDi modela. Namenjen je da bude u stalnoj vezi sa TV prijemnikom preko SCART priključka ili kompozitnog video izlaza. Pravio se u više podverzija a ona koju sam dobio ima puno ime CDi-210/60. Sa prednje strane tu su displej bazičnih karakteristika i samo četiri dugmeta: jedno za uključivanje uređaja, open/close, play i   stop.  Nema  skrivenih  vratanaca,  niti  bilo  čega  drugog.  Sve  bi  trebalo  da  ide  preko daljinskog  upravljača,  što  je  i  logično  s  obzirom  da  je  prvenstveno  predviđen  za multimedijalne i interaktivne sadržaje, a TV prijemnik mu je u tom slučaju glavni displej dok se preko daljinskog upravljača biraju funkcije. Zadnja strana je jednako skromna, tu su malopre pomenuti SCART i kompozitni video izlaz, kao i analogni audio izlazi. Priključak za naponski kabl je standardni kakav je Philips stavljao na svoje uređaje, dvopolni. Nema digitalnog izlaza, tu je samo još utičnica sa +5V. Postoji mogućnost instalacije kartice za digitalno dekodiranje Video CD sadržaja itd., koja je u mom primerku već bila instalirana. 

Iznutra,  CDi-210  poseduje  čopersko  napajanje  koje  nije  oklopljeno  kao  kod  starih videorekordera. Mehanizam je Philips CDM12.1, u druge podverzije ugrađivao se CDM9 a i CDM12.4. Sve u svemu super, kineska kopija lasera će raditi posao u slučaju otkaza a cena iste je čitavih petnaestak evra.    Celokupna audio/video elektronika izuzev prednje ploče uređaja je smeštena na jednu ploču, audio sekcija zauzima otprilike površinu polovine kutije za CD. Sve do sada rečeno nije bogzna šta, dalo se i očekivati od Philips-a. No, ide zanimljiviji deo: kao digitalni servo procesor i kompakt disk dekoder koristi se kolo SAA7372 koje je očigledno razvijeno za CD-ROM čitače. Iza njega sledi digitalno/analogni konverter a za očekivati je da to bude neko jevtino rešenje: na primer TDA1311 ili SAA7341 jer se ipak radi o uređaju kod kojeg je slika primarna a zvuk sekundaran. MeĎutim, konverter je u ovom slučaju  nešto što uopšte nije poreklom od Philips-a! Radi se o Crystal-ovom čedu sa oznakom CS4329, prilično ozbiljnom dvadesetbitnom konverteru sa balansiranim izlazima, odnosom signal/šum 115 dB, deklarisanom dinamikom od 106 dB i malom osetljivošću na jitter.  Ovaj konverter se koristio i na nekim vrlo ozbiljnim plejerima, na primer Meridian-u 508.20.  Njega  prati  MC33078  četvorostruki  operacioni  pojačavač  čija  je  primena prvenstveno u smislu obrade audio i video signala. Pretpostavljam da dva operaciona pojačavača unutar MC33078 služe za svođenje balansiranog signala u single end dok su druga dva baferi – u svakom slučaju putanje signala su   smešno male. Na kraju su tu i izlazni kondenzatori i to ni manje ni više nego Nichicon Muse. U pamfletima o CDi-210 reprodukcija zvuka se navodi kao nešto usputno a kada se ureĎaj otvori vidi se da su se inženjeri svojski potrudili. Dalja unapređenja mogla bi biti na dampiranju kućišta i mehanizma kao i nove sekcije napajanja za izlazni deo i D/A konverter. Mislim da bi i „lampizacija“ dala sjajne rezultate a možda i ugradnja novog kloka. 

A KAKAV JE KAO CD PLEJER?

Kako svira CDi-210? Fascinantno. Kako moj drugar Peđa kaže: „Kada kupiš nešto za hiljadu evra, to moraš i da voliš, pa potrošio si toliki novac. Ali pravo uživanje je kada nađeš nešto za džaba a to svira sjajno.“ E pa upravo je CDi-210 to nešto – s vremena na vreme može se naći na buvljačkim pijacama po bagatelnim cenama, nažalost najčešće bez daljinskog upravljača a standardni Philips daljinac ga neće pokrenuti. No, Logitech Harmony, recimo, radi posao. 

Osobenost zvuka CDi-210 je prirodnost i meka prezentacija, posebno srednjeg opsega. Bas je sjajan što je apsolutno iznenađenje kod ovakvih sprava a čak i današnjih jevtinih CD plejera, dinamika odlična, širina scene korektna. Detalji su više nego dobri sem na gornjem ekstremu gde mogu biti prenaglašeni i bez filigrantskih detalja. No, ovo poređenje nije u „klasi cene“ jer danas polovni CDi-210 nema skoro nikakvu cenu. Njegova nekadašnja bila je otprilike oko 500-600 EUR i u tom rangu on svira kao CD plejer jednake ili više cene! U odnosu na trenutno tržište polovnih uređaja, prilično je teško naći CD reproduktor za manje od 200 EUR koji bi ga lako nadjačao, a bilo koji osnovni, pa čak i neki modeli srednje kategorije poznatih komercijalnih proizvođača nemaju šta da traže pored CDi-210. U tome se sastoji moja fasciniranost ovim uređajem. Ko ne veruje, neka nađe CDi-210 i čuje svojim ušima, najviše što može da izgubi je novac koji se potroši za jedno veče u kafiću. 

Tehnički podaci:

Nisu dostupni u vreme pisanja teksta. 

Korišćena oprema:

Technics SU-A4 pretpojačalo 

Metaxas Audio Systems Marquis pretpojačalo 

Metaxas Audio Systems Solitaire izlazno pojačalo Kenwood KR-8010 risiver 

Jamo D-830 zvučnici 

AKG K-701, Sennheieser HD-580 Precision, Sony MDR-780 slušalice

Comments are closed.