PIONEER CT-A9: Srebrni duh

Kada sam bio klinac, Pioneer je bio nekako iznad ostalih japanskih komercijalnih marki, ili se to meni bar tako činilo. Technics je bio super, Sharp… onako, Sony je bio cenjen i dobar, JVC takođe, ali kada bi neko rekao da ima Pioneer-ov muzički stub… e to bi bilo nešto posebno.

Danas je Pioneer bleda senka stereo diva kakav je nekada bio. Daleko od toga da je propao kao Nakamichi ili Akai čija se imena besramno provlače preko jevtinih kineskih uređaja. No, tržište kućnih stereo uređaja je, praktično, zanemarljivo malo u odnosu na AV segment te mu se i pridaje daleko manja pažnja.

Od Pioneer dekova sam imao mnoge njihove kvalitetne uređaje: počevši od CT-F900 i 1250, preko CT-A1, njihovog prvog deka sa autokalibracijom, ogromnih dimenzija, potom CT-9R i CT-90R, zatim CT939, 939 Mk2, 959, 979, serije CT-S6xx, 7xx, 8xx, 9xx uključujući i CT-S920S, pa do cenjenog CT95.

Model CT-A9 se u mojim mislima nekako uvek razlikovao od drugih. Ne mogu da kažem da ostali nisu imali specifičnosti: recimo CT-979 (koji takođe imam u svojoj kolekciji) je najdoteranija verzija serije CT-9xx (pored, naravno, CT-93), sa predivnim varijabilnim biasom koji se podešava putem motorizovanog potenciometra. Pioneer CT-F1250 i CT-A1 su zaista jedinstvene mašine, bar po dizajnu, a CT-A1 delimično i po inženjeringu.

Međutim, posle više od 35 godina iskustva sa audio uređajima i par stotina dekova koje sam detaljno koristio i testirao, dobijete neki specifični osećaj o tome koliko je proizvođač štedeo i gde je pravio kompromise pri projektovanju i proizvodnji. Nekada su to estetske sitnice, a mnogo češće elektronika i mehanički delovi uređaja. Menadžment, jednostavno, odluči koliki treba da su maksimalni troškovi proizvodnje neke audio komponente i inženjerski tim se drži toga.

U slučaju CT-A9 je malo drugačija priča. Njegova cena je bila oko 2.300 DEM (1.150 EUR) i proizvodio se kratko, svega dve godine, u 1983. i 1984.. Zatim je nasleđen od strane CT-A9X, kojeg nikada nisam posedovao. Početkom 80-ih godina, usled krize, nestale su aluminijumske prednje ploče i masivna aluminijumska livena dugmad. Zamenila ih je plastika. Prethodnik CT-A9, model CT-9R je neuspeli pokušaj spoja naprednog inženjeringa i funkcionalnosti : tri glave, tri DD motora, autokalibracija i jos ponesto, ali i autorevers. Nažalost, zvučno je bio sasvim osrednji uprkos visokoj ceni (oko 1.800 DEM).

CT-A9 predstavlja prekretnicu: ponovni povratak kvalitetu na prvom mestu. Tu je kvalitetno kućište i večina komandi obloženih aluminijumskim poklopcima. Međutim, ovaj dek je prvi Pioneer sa potpuno novim transportom, koji su nazvali Reference Master Mechanism. Mehanika ovog sistema je bazirana na dvostrukom zamajcu u zatvorenoj petlji (kasnije se pojavila verzija i sa jednim zamajcem), tri motora, izuzetno tihog rada pri promeni moda funkcije. Svi elementi su proračunavani tako da se izbegnu rezonantne frekvence, a osnova je solidna čelična ploča uz dodatak plastičnih delova. Površine zamajaca se fino obrađene u smislu da poseduju hrapavu strukturu koja sprečava proklizavanje remena.

Iako nije u kategoriji Studer-ovog transporta ili nekih drugih, Pioneer Reference Master Mechanism je odlično konstruisan, izuzetno tih i vrlo trajan i izdržljiv u upotrebi. Iz moje prakse se pokazao kao, ukupno gledano, daleko bolji od, recimo, Akai mehanizma sa dekova GX95/75 koji su slične konstrukcije i vrlo rigidni na prvi pogled. Ima nekoliko prednosti i u odnosu na TCM200D koji je Sony ugrađivao u veliki broj ES dekova.

Što se Pioneer-a CT-A9 tiče, razlika u odnosu na kasnije modele ovog transporta je u dve bitne stavke: CA-A9 poseduje DD motor kao glavni pogonski, dok naknadni modeli koriste isključivo remenski pogon uz prilično standardne motore od kojih su neki bili skloni otkazu (kod CT939, na primer). On je kvarcno kontrolisan a podatke dobija preko generatora signala sa 120 polova.  Druga stavka je reel motor:  za razliku od klasičnih elektromotora koji se sastoje od čeličnog rotora sa namotajima i magneta u statoru, ovaj u CT-A9 nema klasično jergro već je tzv DC coreless motor. Njegovo jezgro je od namotaja bakrene žice koja čini korpu (jezgro motora), a koje se rotira sa spoljašnje strane stalnog magneta, u ovom slučaju Alnico tipa, napravljenog od posebne legure sa visokim stepenom koercitivnosti. Kasniji modeli koriste manje/više klasičan reel motor.

Sledeće što se može primetiti jeste vrlo specifičan displej. Dug, sa čak 35 segmenata po kanalu (čudo za to vreme), bez zadržavanja ili promene boje, ali fascinantnog izgleda i retkost je među kaset dekovima. Opseg skale je, takođe, nešto što se ne viđa svaki dan: od -40 do čak +14 dB, gornja granica je uobičajena samo na dekovima sa dBX sistemom.

Brojač je numerički, ali može da radi i u realnom vremenu, pri čemu prikazuje preostalo vreme do kraja kasete.

Zanimljivost je da Pioneer CT-A9 zatvara vrata kada se ubaci kaseta, što se mora učiniti prilično brzo, a pomenuti sistem je rešen optički, za razliku od mehaničkog prekidača kao kod Aiwa-e XK-S9000 skoro 18 godina kasnije. Kaseta jedino ne sme da bude preterano providna, ali u vreme kada su pravili CT-A9, takve kasete bile su veoma retke.

Elektronika Pioneer-a CT-A9 je nešto najbolje što je ova firma tada mogla da ponudi: shunt regulatori u napajanju, LE diode umesto klasičnih u stabilizaciji, audio grade kondenzatori i Dual-FET ulazni tranzistori. Takođe i releji umesto jevtinih preklopnih kola. Kada uključite dek, zanimljivo je videti kako LED-ovke svetle u unutrašnjosti.

Ovaj dek je nasledio i BLE sistem, daleko modernizovan u smislu komponenti, od CT-9R i starog CT-A1. BLE je sistem za određivanje optimalnog bias-a, osetljivosti i ekvilizacije snimka, odnosno automatski sistem za kalibraciju. Međutim, ovde je dodat i MOL, slično kao kod Onkyo TA-2360. Može se izabrati jedna od tri vrednosti (peak, over ili under) koja pomera bias na način da odgovara tipu muzike koja se snima. Over bias pojačava niže frekvence na uštrb visoki, dok under radi obrnuto. Peak daje neku središnju vrednost.

 

Poslednja stvar, a koja je potrebna svakom korisniku, jeste čišćenje glava i mehanizma u putanji trake: kod Pioneer-a se ne skidaju vrata, već se otvara donji deo poklopca – slično kao kod Hitachi-ja D2200. Time se dobija sjajan, direktan pristup glavama, osovinama i rolerima. Svaka čast. Ovaj dek je neverovatan skup sitnica od strane inženjera koji su mislili na sve.

Napomenuo bih još jednu sitnicu: CT-A9 je jedini dek za koji znam da ima automatsku kalibraciju u sklopu sa tajmerom. Tj. ukoliko se koristi eksterni tajmer koji uključi dek u određeno vreme, CT-A9 prvo izvrši autokalibraciju, pa zatim započne snimanje. Peak/Under ili Over bias se biraju posebnim preklopnikom. Interesantno, vidi se na sledećoj slici.

 

Zvuk

Pioneer CT-A9 ima specifičan zvuk koji se tako razlikuje od novijih dekova. On, kao prvo, ne trpi mnogo tuđe snimke koji na njemu znaju da zvuče povučenije (ne mutnije) i pri sasvim korektno podešenom azimutu. U tom smislu on nije uređaj za kolekcionare sa puno kaseta snimljenih na drugim mašinama. Međutim, snimci CT-A9 reprodukovani na njemu samom imaju odlične detalje, sjajan bas i vrlo dobru prostornost i dinamiku uz mali nivo šuma. Opet, moram da naglasim, ovaj dek ne reprodukuje svetlo kao Yamaha K2000 i većina Yamaha dekova, ili NAD 6300. Nekako bih pre rekao da je njegov zvučni pečat sličan starim high end dekovima. A, opet, na testu koji sam radio, pustio sam nekoliko desetina snimaka sa različitih mašina na sveže servisiranom Tascam-u 122 Mk3 i onaj koji je potekao od CT-A9 bio je jedan od najboljih, praktično savršen.

Šta reći na kraju? Prelepa, pametno osmišljena Pioneer-ova mašina, pravi uređaj za kolekciju. Srebrn, odličnih opcija i kvalitetne mehanike podstiče žudnju svakog ljubitelja kaset dekova.

Comments are closed.