Projekat „Sirotinjski HiFi“ (12): Gramofon 1 – Dual CS-630Q

Potraga za pristojnim, jevtinim gramofonom… ispostavila se sličnom koliko i traženje vode u pustinji: valjda je mnogo toga već našlo vlasnike koji ne žele da ih otuđe nikada ili su uređaji pocrkali ili bačeni. Skoro da sam pao u depresiju, nedeljama sam gledao oglase i nisam mogao da se odlučim. Odmah sam shvatio da za nekih pedeset ili sedamdeset ili stotinu evra mogu da nađem sasvim običan gramofon donje srednje klase u najboljem slučaju.

Lomio sam se koji da kupim i na kraju sam kupio dva.

Hajde da krenem od prvog: Dual CS-630Q, bio je top model DD podserije Dual-a 1986. godine, u vreme kada je nemačka firma bila u vlasništvu francuskog Thompsona. Iznad njega je u ponudi bio CS5000.

Dobio sam ga za pedesetak evra, sa solidnom fabričkom zvučnicom Dual ULM 65 E, koja je u stvari neki Ortofon sličan modelu OM10, ali igla je bila slomljena.

Evo ga i kod mene u „Sirotinjskom sistemu“:

Zašto sam baš njega izabrao? Ima više razloga… cena je bila vrlo povoljna, gramofon je bio na oglasima oko tri nedelje. No, glavni razlog je što sam još kao dete imao Sharp-ov muzički centar pravljen u Nemačkoj, koji nije ništa valjao za novac koji su moji roditelji platili… na osnovnu cenu tada je još išlo 65% dinarskih davanja, država je drala kupce samo tako. A Sharp je bio loš proizvođač audio opreme, sa nekim izuzecima i odličnim zasebnim Optonica odeljenjem. Uglavnom, na muzičkom centru je najbolji deo bio gramofon, koji je, pogađate, bio Dual. Krajnje jednostavan, sa plastičnim tanjirom (fuj!) i markerima za stroboskop koji nije bio ugrađen. Ja sam naknadno, tajno, da otac ne sazna, ugradio eksternu kontrolu brzine a kao stroboskopsko svetlo sam koristio svetlo lustera jer su markeri bili sinhronizovani za 50 herca.

Gramofon na Sharp stubu je svirao za sve pare i jasno bio daleko bolji od ostatka sistema, ma koliko plastične konstrukcije bio.

Druga stvar u vezi Dual-a CS-630Q je što ga je nemački Stereoplay ocenio u visokoj klasi uzevši u obzir cenu i gramofone marke Dual, gde je CS-630Q jedan od najbolje ocenjenih ikada. On je upao u kategoriju ozbiljnijih Japanaca kao što su JVC QL-Y5F ili solidni Technics SL-1210Mk2… pomenuto mi uopste nije bilo jasno s obzirom na prodajnu cenu i generalnu konstrukciju pomenutog gramofona.

Dual CS-630Q poseduje direktan pogon preko relativno skromnog motora (EDS-910), smešno malog u odnosu na Technics-ove DD motore iz modela 1200/1210 i sličnih, ili, recimo Revox-a B790, a posebno poredeći ga sa nekim starijim Dual gramofonima (recimo modelom 721 sa EDS1000 motorom). „Sirotinjski“ 630Q poseduje  i automatiku za puštanje ploča i vraćanje ručice u početni položaj. Nema stroboskop koji mu ni ne treba jer je tu zaista lep displej na kojem ispisuje brzinu kada je postigne i koja se može menjati u stotim delovima obrtaja (ako ikada zatreba), a sama brzina je kontrolisana putem mikroprocesora i kvarcno stabilisana. Sve praktično i jednostavno. Da pomenem kako CS-630Q nije neki remarkirani Japanac ili Tajvanac ili… već pravi nemački gramofon, čak je i elektronika originalna Dual-ova.

Ali, majko mila, kada sam ga doneo kući… rekao sam sebi „Pobogu, šta sam ovo ja kupio???“. Kućište od obične plastike, front od plastike, gornja površina sa oznakom „Made in Germany“ od plastike, a odozdo nema čak ni poklopac, šupalj skroz. O nekim nožicama koje mogu da se šteluju nema ni govora. Dušu dalo za dampiranje, ali može biti nezgodno zbog rezonantnih frekvencija kod gramofona koje su čudo i mogu napraviti stvari gorim. No, iako Dual CS-630Q deluje tako nežno i jadno, plastika je bez problema izdržala kompletno rastavljanje gramofona.

Na gornjoj slici se vidi šasija sa glavnom procesorskom pločom na kojoj je i sekcija napajanja – transformator sam skinuo ranije.

Celokupna mehanika i ručica su smeštene na šasiju od debelog lima, sa posebnom suspenzijom pomoću četiri amortizera, što je više nego korisno imajući u vidu konstrukciju kućišta.

Dual CS-630Q sam potpuno rasklopio na komponentu pogona sa ručkom, napajanje, kontrolnu elektroniku, poklopac kao i prednju ploču i oprao sve plastične delove – prosto je neverovatno koliko strujanja vazduha izazove sama rotacija tanjira i unese finu prašinu u unutrašnjost gramofona.

Amortizeri preko kojih se drži subšasija su bolji nego što sam očekivao. Dakle, nabavio sam ultraplastikanca sa pedigreom.

Gramofon nije dobro funkcionisao kada je trebalo da vrati ručku u početni položaj. Iskreno, u životu sam samo par puta popravljao ove sprave, sećam se da sam radio elektroniku na svom nekadašnjem Revox-u B790 i možda još neku sitnicu, negde. Ali, inspekcijom mehanizma shvatio sam kako CS-630Q funkcioniše – glavni motor je u isto vreme i servo preko puža koji je multifunkcionalan (potpuno klasično rešenje kod velikog broja gramofona) a tu su i tri elektromagneta – jedan zadužen za lift ručice i dva koja određuju da li ručica treba da ide unapred i krene u reprodukciju ili da se vrati. Gumeni deo u mehanizmu za pomeranje ručice se potpuno raspao od starosti, pa sam morao da smislim neki način da ga napravim tako da vrši funkciju.

Pomenuta guma se vremenom pretvorila u plastiku, a zatim izmrvila. Za jedno veče uspeo sam da osposobim gramofon da vraća ručicu, ali kretanje u drugom smeru nije funkcionisalo kako treba ni posle par dana rada. Na kraju sam iz petog pokušaja napravio gumeni dodatak koji vrši funkciju dela koji se raspao. Nisam slikao sve varijante, pa čak ni poslednju gde sam iskoristio gumeni amortizer sa motora nekog vokmena i natakario ga na osovinu uz neke modifikacije i malo super lepka.

Na kraju sam podesio dokle ručka treba da ide da bi uhvatila uvodni deo brazde ploče.

Uzgred, znate li koliko ima brazdi na longplej ploči, a koliko na singlici? Odgovor je: isto, samo jedna brazda postoji po strani.

Što se glave tiče, nisam znao da li je originalna ULM65E ispravna ali je delovala vrlo očuvano. Našao sam zamensku iglu za 20 evra ali nisam hteo da je kupim jer od nje poprilično zavisi kvalitet zvuka a nisam joj znao poreklo. Originalna igla nije bila dostupna kod nas, a cena joj je oko 60 evra. Moj drugar Igor iz TT Recycled firme mi je savetovao novu zvučnicu umesto zamenske igle te sam kontaktirao Tomu iz Kruševca, čuvenog Tomu poznatog kao čoveka koji ima sve što treba u vezi gramofona, konektora i sličnog. Sa njim sam sarađivao par puta i znao sam da je vrlo, vrlo pošten i da će mi reći šta je najbolje za ovakav Dual. Ciljao sam na Audio Technica zvučnicu AT-100E po ceni od 69 evra, dosta više nego što sam platio CS-630Q. Toma me je posavetovao i rekao da će čuvena jevtina zvučnica AT-95E, cene svega 33 evra biti sasvim dovoljna. Hvala Tomo!

Kako svira Dual?

Odmah da kažem da sam očekivao da svira bedno, te da je proizvođač novac uložio u direct drive sistem i displej sa kontrolom broja obrtaja a la Revox, a da su sve ostalo jevtina rucka, plastika i lim.

No, ne mogu opisati koliko sam bio iznenađen: ovaj gramofon svira za sve pare. Umesto tankog, plehanog basa dobio sam mek zvuk, pravi gramofonski, za koji nikada ne bih rekao da pripada malom plastikancu. Svi delovi spektra su bili dobro reprodukovani, sa malo povučenim, ali detaljnim gornjim ekstremom i dobrom dinamikom. Zvučnica AT95 je očigledno dobro obavljala posao a ono što me je fasciniralo jeste zvuk u odnosu na moj standardni gramofon srednje klase – Technics SL1210 Mk2 sa Benz Micro MC Gold zvučnicom koji jeste bolji, ali je i daleko, daleko skuplji.

Imao sam prilike da ranije testiram i čujem neke nove Thorens gramofone niže i srednje klase (koje za njih, u stvari, pravi Project). U poređenju sa njima čini mi se da je ovaj mali Dual daleko bolji gramofon, no reći ću to sa rezervom jer nisam imao prilike da radim uporedni test, a možda je i CS630Q ostvario odličnu sinergiju sa AT95E.

Čak mi je pala na pamet ideja da je ipak trebalo da kupim Audio Technica AT-100E zvučnicu za njega. No, možda je AT95E ono što on zaista zaslužuje i ne treba mu bolje.

Takođe me je prijatno iznenadila MM sekcija (MC nisam još uvek testirao) Harmana PM660, koja je očigledno sasvim pošteno napravljena i sjajno je sarađivala sa AT95E zvučnicom.

Dakle, pun pogodak, bravo za Dual.

Comments are closed.