SANSUI D-550M: Veliki, snažni dek
Submitted on: 07 нов 16
Category: Analog recorders/players
Website Rating:
Author's Description:
Svog drugara Šćepana, poznatijeg kao Šćepu, čuvenog poznavaoca HiFi tehnike na ovim prostorima, poznajem dobrih dvadesetak i kusur godina. Iz iskustva znam da kada neki uređaj ne valja, on će mi to iskreno reći, kao i kada je mašina dobra. Ukoliko je njegovo mišljenje drugačije od mog, uvek će se truditi da ga kaže pažljivo, nikada arogantno, izbegavajući da na bilo koji način uvredi sagovornika. Tokom par decenija naučio sam da pažljivo slušam njegove preporuke.
Jednog dana mi je pomenuo da poseduje Sansui D-550M dek, „Znaš, onaj njihov top model… imam drugara koji je posedovao i njega i Dragona… ne kaže da je ovo bolji dek, ali je svakako bio oduševljen i stalno mi ga je pominjao.“ Odmah sam se setio reči i Peđe, jednog od mojih prvih učitelja HiFi-ja kako Sansui dekovi, modeli bez vrata, sviraju sjajno. A D-550M je bio vodeći model u ponudi.
Prošlo je nekoliko meseci i stavio sam šape na Šćepanov dek… falile su mu nožice i zavrtnji poklopca, mogao je da se uključi ali je transport zaribao i nije bio u funkciji, a nedostajalo je i dugme za uključenje… koje još uvek čeka da ga napravim.
Budimo iskreni: praktično jedini Sansui uređaji oko kojih se diže prašina i dan danas su pojačala i tjuneri. A, zaista, bili su dobri.
Danas, posle burnih devedesetih godina za proizvođače HiFi opreme, od Sansui-ja je ostalo veoma malo jer se i vlasnička struktura potpuno promenila. Nema više skupih uređaja visoke klase, samo skromni nastup u nižoj kategoriji.
No, i u vreme kada je Sansui bio na najvišoj tački dekovi nisu bili nešto po čemu je Sansui bio poznat.
U prethodnom periodu pisao sam o Sansui deku, modelu D570. U međuvremenu imao sam još jedan model, novijeg tipa. Moram priznati da su me oba veoma iznenadila, ne samo specifičnom izradom već prvenstveno kvalitetom zvuka koji je bio odličan.
Sansui o kome sada govorim je model iz 1981. godine, kataloške cene 520 USD prema Internet izvorima. Početak osamdesetih je označio i početak surove borbe za prevlast nad kasetom kao formatom i uređajima koji su je koristili. U tom smislu proizvođači, prvenstveno oni iz Zemlje izlazećeg sunca, takmičili su se u inovacijama, dodatnim funkcijama, integraciji mikroprocesora itd.
U odnosu na neke druge dekove, na primer Pioneer CT9R ili GX-F90 iz istog perioda (F90 se, doduše, pravio par godina ranije) Sansui D-550M izgleda kao iz druge epohe: pomenuti suparnici su bili oko 30% skuplji u odnosu na Sansui ali su imali osetno više opcija i neverovatnu mehaniku, posebno Pioneer CT9R.
No, pogledavši Sansui-ja, vidi se samo jedna stvar – kaset dek, namenjen snimanju i reprodukciji. I ništa više. Nema tu autoreversa, digitalnog brojača, traženja numera, raznoraznih čuda, samo osnovne i još par nekih opcija i to je sve. Sve u svemu podseća na Nakamichi BX300 ali čini mi se još skromnije.
Tip trake se bira manuelno, a od redukcije šuma tu je samo Dolby B kolo. Brojač je mehanički, što je iznenađujuće za top model te cene, a postoje preklopnici za memoriju brojača i način kako se dek ponaša kada stigne na početak trake itd. (Repeat… Play).
Pokazivač vršnog nivoa je odličan, 16 segmenata (faktički 15 jer je jedan stalno uključen i nije pod kontrolom kola) sa zadržavanjem pika. Rezolucija je sjajna, za svaku pohvalu: od -4 dB pa sve do +4 dB ona iznosi 1 dB, što znači da je ovo osetljivo područje veoma dobro označeno. Svaka čast.
Od kalibracije prisutno je samo podešavanje biasa i to prema uhu.
No, tu su komande od kojih neke (nažalost ne sve) imaju i LED indikaciju da su aktivirane. Dodatak je Tape Lead-In funkcija koja preskače prvi deo kasete sa providnom trakom… i ide još malo unapred spremajući dek za snimanje.
Kaseta se ulaže ručno u nosač koji poseduje poklopac za zaštitu glava i transporta, manuelnog tipa. U slučaju da pokušate da izvučete kasetu tokom reprodukcije, dva držača donjeg dela kasete će vas sprečiti u tome, jer oni izlaze zajedno sa glavama. Sve u svemu, krajnje jednostavno i bez ikakve sofisticiranosti viđene na Dual-u C844, na primer.
Iznutra, izgleda kao da ima puno žica, ali njihov raspored je vrlo logičan te se dek može lako servisirati. Mehanika je specifična: radi se o derivatu Sankyo mehanike očigledno modifikovanom prema zahtevima proizvođača deka.
Evo mehanike u originalnom stanju… usled dugog stajanja ko zna gde, pre nego što ga je Šćepa kupio:
A evo je posle čišćenja, podmazivanja itd.:
Dakle, pomenuta mehanika ima dva motora, od kojih je jedan sa direktnim pogonom i pokreće desnu tonsku osovinu.
Ovaj motor je zatvorenog tipa i ušuškan u gumeno odelo. Nisam izdržao da ga ne rastavim…
Iako je DD (direct drive) tipa, pomenuti motor nije isti kao na drugim tipovima transporta, već poseduje četkice za pogon ali i klasični kalem u funkciji senzora servo petlje za kontrolu brzine. Sve to je smešteno u veliko zatvoreno kućište motora. Da napomenem, DD motori (pa i onaj korišćen u Sansui D570 deku) nemaju četkice, a namotaji se nalaze na statoru a ne rotoru. Međutim, on takođe poseduje više polova (tačnije šest) od samo četiri koliko imaju klasični DD motori za kaset dekove, te je drift (fluktuacija brzine) koji se javlja pri rotaciji ovog motora jasno manji.
Bitno je spomenuti da ovakav tip DD motora ima inicijalno veći obrtni momenat u odnosu na klasični DD motor u Sankyo mehanizmima iz tog vremena. Faktički, DD motor u D-550M spaja osobine klasičnih FG servo DC motora za pogon remenom i DD motora bez četkica i kolektora.
Zbog pomenute osobine kapstan motor na D-550M ne radi sve vreme, već je aktivan samo pri snimanju i reprodukciji, što značajno produžava vek motoru.
Ostatak mehanike čine dva elektromagneta: jedan za kočnice a drugi za podizanje glava. I to je sve. Jednostavno i skoro nemoguće za otkaz… da nema mrskog idlera namenjenog prenosu rotacije od motora za premotavanje/namotavanje do točkića (reel-ova). On je isti kao i na gomili drugih dekova koji koriste Sankyo mehaniku i sklon je otkazu. Srećom, kada se zameni može da potraje od godinu do nekoliko, zavisno od kvaliteta gume i frekvence korišćenja uređaja.
Ono što izdvaja Sansui D-550M od konkurencije je specifično rešenje transporta trake preko glava. Naime, u to vreme su najčešće korišćena dva principa: sistem sa dve tonske osovine i dva zamajca u zatvorenoj petlji (Closed Loop Dual Capstan) ili jedan zamajac sa glavom za brisanje ispod koje se nalazi osovina na koju je zalepljen filc. Prvi sistem je sofisticiran i zasniva se na maloj razlici brzine između desnog (bržeg) i levog (sporijeg) zamajca, čime se stvara tenzija na samoj traci koja uniformno zategnuta ide preko glava.
Sistem sa filcem je prilično primitivan i na duže staze prlja i degradira traku kada sam postane zaprljan i iskorišćen. Nažalost, neki jako dobri dekovi su koristili upravo ovaj način zatezanja.
Konstrukcija dual capstan sistema sa dva rolera predstavljala je izdatak za proizvođače, a za neke (Bang&Olufsen, na primer) i previše komplikovano rešenje bez dovoljnih rezultata. Zato su smišljali nova, generalno jednostavnija rešenja. Sansui je svoje nazvao SASF (Sansui Auto Scrape Filter) i funkcionalno je prikazan na sledećem crtežu:
Ideja je bila da se uvedu dve tonske osovine, ali samo jedan zamajac!
Druga tonska osovina je baš to – osovina u ležaju koja nema maltene nikakvu masu niti inerciju. Okreće se pogonjena gumicom od DD motora, sa prednje strane mehanizma, što je bilo veoma lako izvesti.
Posebni deo mehanizma bio je zatezač – slično kao kod video rekordera: tanka nit ide od šasije, preko levog točkića kroz posebnu remenicu do zatezača napravljenog po principu prvih auto stop sistema – poluga i opruga. Zatezač ispod točkića pružao bi otpor rotaciji i odmotavanju trake, te je ona bivala zategnuta u tom delu.
U isto vreme zatezač naslonjen na traku kasete bi smirivao njene vertikalne pomeraje i spuštao je ispod nivoa druge tonske osovine, te bi se traka posle zatezača podizala i nastavljala preko pomenute rotirajuće osovine. Time bi dolazilo do potpunog „umirujućeg“ efekta na kretanje trake preko glava, a rezultat svega bi bio stabilniji zvuk na visokim frekvencama i, što je važnije, smanjenje tzv. modulacionog šuma, proizvođač navodi da je kasnija verzija ovog sistema (sa dva potpuna zamajca i dve tonske osovine) imala nižu vrednost za čak 10 dB.
Evo nekih slika tokom servisiranja uređaja:
Mislio sam da posle dugog stajanja i usled starosti D-550M mora da prođe refreš, ali tokom merenja frekvencijskog opsega i još nekih parametara nisam uspeo da pronadjem manjkavosti u radu.
Tokom slušnog testa Sansui se pokazao neverovatno dobro: nisam očekivao bog zna šta od ovog deka, ali… veoma sam se iznenadio! Sansui D-550M fenomenalno svira, daleko, daleko od svog asketskog izgleda. Podseća me na Sansui SR-838 gramofon koji sam davno imao, kao i još neke stare uređaje ovog proizvođača… ista filozofija zvuka.
Bas je izuzetno snažan i mek, punog tela i sjajne definicije koja se proteže i na srednje i visoke tonove. Odlične dinamike, Sansui D-550M je jedan od najmuzikalnijih i vrhunski ritmičnih dekova koje sam ikada sreo. Subjektivno niskog nivoa šuma, poseduje magiju starih kvalitetnih komponenti: on nije šampion detalja mada ih ima sasvim dovoljno i odlično su uklopljeni. Transparentnost nije kao kod Nakamichi dekova ali ukupni muzički doživljaj bez problema parira pomenutim.
Ne voli svako ovakav zvuk: kome treba nešto kristalno čisto i neutralnije, može da izabere Revox B215 ili neki od Nakamichi-ja CR serije. Nije Sansui mutan, on ima samo svoj sopstveni šmek koji možda neće odgovarati svakome. Ostatak sistema sa kojim se treba uklopiti morao bi biti neutralan ili na svetlijoj strani reprodukcije, inače će snaga basa koju D-550M poseduje biti prenaglašena a ostatak zvučne slike prikriven.
Na kraju, rekao bih jednostavno: Sansui D-550M je vrhunski dek, nasuprot svom jednostavnom izgledu. Predstavlja ozbiljno napravljenu mašinu skrivene lepote i tako pametno skrojenu za eventualno servisiranje, za razliku od mnogih japanskih dekova. Mašina za ponos, skoro potpuno nepoznata kod ljubitelja dekova. Muzikalnost koja dolazi iz njega bude emocije bez obzira o kojoj vrsti muzike se radi – D-550M podjednako reprodukuje Henry-ja Mancini-ja i INXS. Radi on određenu koloraciju snimka, na način na koji to rade neki stari dekovi, recimo Nakamichi 670ZX, ali je ona toliko lepa i prijatna da mom uhu veoma odgovara.
U jednoj rečenici, on je dasa snažnog stasa 🙂