Author's Description:

Preko 10 godina firma Naim mi je odvratna. Imao sam, što na testovima, što u posedu više njihovih uređaja, ali jedan mi je ostao posebno u pamćenju.

Jednom sam čuo od audiofila koji ne voli Naim-a da on „ne želi da ima zelenu reklamu koja svetli u njegovoj sobi“. I možda je čovek u pravu – Naim tako voli da naglašava svoj logo, da mi je to skoro groteskno. Dodaci za Naim uređaje su skupi, recimo napajanja: platite masno uređaj, a posle još i za dodatno eksterno napajanje koje se sastoji od par transformatora, ispravljača i kondenzatora. Pa zar nisu mogli da ih ugrade odmah na početku??? Ne shvatam logiku navlačenja kupaca na ovako nešto.

Pored toga, dizajn im je, sve do pre par godina bio na nivou kao da za svaki displej sa malo više informacija moraju lično da izvade sopstveni bubreg i prodaju ga na tržištu. Stipsarenje najgore vrste.

Ali hajde… svako gleda da nađe neki tračak sunca u šumi HiFi proizvođača. Naim ipak nije poklekao i izmestio proizvodnju u Kinu kod „tamo nekog podizvođača“ upitnog kvaliteta.

Ne mogu reći da su Naim proizvodi nekvalitetni – kućišta su precizna i livena, elektronika deluje veoma kvalitetno napravljena, čak i ljigavi gumičasti dugmići na prednjoj ploči ne otkazuju. Daljinski upravljači su veoma pošteni, prema kvalitetu izrade mislim da ih za njih pravi austrijski „Ruwido“.

Međutim, sam uređaj, kada ga kupujete novog, je samo pola priče. Ako već uzimate novo, očekujete i određeni nivo poštovanja kupca u garantnom, a u najboljem slučaju i vangarantnom roku. Posebno kod starih, renomiranih, specijalizovanih malih ili srednjih firmi koje nisu dalekoistočne korporacije. O tome je, u stvari, ova priča.

Tekst ću nastaviti iskustvom o sasvim drugom uređaju – Naim-ovom strimeru ND5 XS:

Negde 2011. godine sam prodao svoj CD plejer, radio vikendima i nakon posla za Hi-Files i od honorara skupio nekih 2.000 i kusur evra (mislim da je kataloška cena bila oko 2.700 EUR) za Naim ND5 XS strimer sa opcionom FM/DAB karticom.

Slika koju sam postavio je sa Naim-ovog sajta, jer nisam nikada slikao svoj uređaj, sem otvoren. U stvari, imam jednu sliku, ali je baš loša i nije za postavljanje na sajt.

Da se vratim na ND5 XS: uređaj je imao sjajan zvuk, zaista izvanredan i u kategoriji CD plejera istog cenovnog ranga ili čak i više. Moram napomenuti da u to vreme strimeri nisu bili zvučno na visokom glasu kao danas, postojali su različiti problemi u smislu komunikacije, zaglavljivanja pri reprodukciji, potrebe za resetovanjem, mrežnih problema, da ne govorim o aplikacijama koje su često bile poluproizvod.

I tako je moj Naim radio oko godinu dana. Malo se više grejao, što me je čudilo, ali je radio. Nije imao opciju ažiriranja firmware-a sem preko kabla, u servisu. Mrežni modul mu je podržavao brzinu od samo 100 mbit/s, a WiFi samo do 54 megaboda, koliko se sećam. Protok putem bežične mreže je bio spor i nije mogao da obezbedi reprodukciju Hi Res fajlova, a meni se nije provlačila žica kroz celi stan. Aplikacija nije omogućavala da se pozicionirate unutar numere, već ste je morali slušati od početka do kraja. Dakle, bilo je tu mana, ali zvuk i generalna stabilnost (nije se zaglavljivao i zezao na neki način) su prevagnuli. Da napomenem da je moj kasniji server Sony HAP-Z1ES, samo malo mlađi od Naim-a totalni overkill po pitanju ergonomije, interfejsa kako uređaja tako i aplikacije, ekrana, ažuriranja i WiFi sekcije. I to za manje pare. Za moje uho Naim nešto bolje zvuči, mada je tamniji i to je na granici pitanja ukusa, ali Sony je u svemu ostalom daleko bolji.

I dalje ide priča: negde nakon godinu i možda koji mesec preko prestane da radi FM radio na ND5 XS – samo šušti, nema memorisanih stanica, ne može nijednu da uhvati. Ja sam sve mislio da je u pitanju signal kablovskog operatera, na kraju ubodem žicu i vidim da je Naim gluv kao top i ne može ništa da uhvati, automatski ili manuelno.

Odnesem ga u ovlaščeni servis, ali tek nakon nekoliko meseci, otprilike mesec dana pre isteka garancije. Zašto nisam ranije? Standardno radno vreme mnogih naših servisa je takvo da moram da uzmem slobodan dan da bih mogao da odnesem uređaj. Pre toga sam objasnio problem: FM kartica i grejanje. U servisu su bili korektni, zvali me nakon par dana i rekli da su ažurirali softver ali i da generalno sve radi i da se uređaj normalno greje.

Odnesem uređaj kući – tjuner radi, odlično. Dakle, bilo je do softvera… bar sam tako mislio.

Nakon nekih mesec dana tjuner opet prestane da radi. Garancija istekla pre desetak dana. Ja zaoštrim olovku i napišem Naim-u kakav problem imam, kolika je prosečna plata u Srbiji i koliko sam štedeo za ovakav uređaj, te da je isti imao identičan problem još u garanciji. Stigne odgovor i upute me na – domaćeg distributera. Distributer (koji je držao i gorepomenuti servis) u komunikaciji počne da traži podatke, te ovo te ono, tipa serijski broj uređaja, model kartice itd. dok na kraju nisam rekao da sam dao serijski broj uređaja, a ako Naim ne zna šta je spakovao od komponenti u njega, onda stvarno ne znam šta da kažem. I, stigne odgovor: mogu dobiti novu karticu za tričavih 280 EUR, koliko se sećam. U osnovnoj doplati bila je 300 EUR i to sam regularno platio.

Krenuo sam da kopam po netu i nađem na netu da takva kartica postoji, pravi se u OEM varijanti i košta 20 dolara (EUR) komad, verovatno Naim-a ne košta više od 10. Ispada da dva puta treba da platim isto go*** da bi Naim zaradio 50 puta. Sram ih bilo, alavi stvorovi. Toliko sam bio besan da sam se jedva suzdržao da ne snimim klip za YouTube u kojem objašnjavam problem, a zatim lupam njihov uređaj i koristim ga kao stepenik za svoju prikolicu u kampu.

Sledećih meseci sam ga koristio takvog bez FM-a. No, nakon nekoliko meseci uređaj prestane da podiže sistem – javi da ima problem komunikacije sa pomenutim FM/DAB đubretom. Ja rasklopim uređaj i nađem koje džampere treba da otkačim da bi sistem pomislio kako nema kartice, a istu izvadim.

I od tada je radio. Ali mi se smučio. Kao i Naim. Ne mogu da verujem da su takva firma. Ali jesu. Posle sam pročitao na netu da na celoj seriji tih uređaja (ND5 XS, Uniti Qute, Uniti itd.) vremenom slabi OLED displej i da Naim traži 300-400 funti za popravku, a eno ga na eBay za 100 evra sa sve uputstvom kako to sami da uradite.

Kao kontra primer mogu da navedem Sony – ogromna korporacija, HiFi im je danas verovatno poslednja rupa na svirali. Ali, kada je otkazao kolor OLED ekran na mom serveru (otkazao je jedan red piksela), daleko nakon isteka garantnog roka, našao sam informaciju da Sony priznaje kvar i van garancije, čak nekoliko godina po isteku. Odneo sam ga u ovlašćeni servis (Input – Novi Beograd) i popravljen je besplatno, iako je uređaj bio 4 godine star i, naravno, van garancije. Delovi bi me koštali oko 100 EUR, pretpostavljam da bi Naim tražio bar 500. Toliko o logici koja se krije iza njihove poslovnosti.

Evo i slike nesrećne kartice:

U prošlosti sam besplatno dobijao delove (koje sam jasno naglašavao da želim da platim) od Meridian-a, T+A i Lyngdorf-a, tako da malo ljubaznosti i kavaljerskog odnosa prema kupcima od strane Naim-a ne bi bilo na odmet.

No, kako kažu vreme leči sve i, nakon više od 10 godina rešio sam da im pružim još jednu šansu, ali ih i dalje gledam sa podozrenjem kao firmu „uzmi novac i beži“. Hajde da krenem sa opisom Atom-a, malog čuda koje se pojavilo pre nekoliko godina i ostalo popularno do danas.

Pune specifikacije imate na Naim sajtu, da ih ne prepisujem. Uglavnom, Atom je mali all-in-one uređaj koji reprodukuje sve savremene formate, uključujući i Hi Res, kao DSD do 128Fs, a ima snagu od 40 W na 8 oma. Podržava i savremene striming servise kao Spotify, Tidal itd., može da radi kao server za okolne striming uređaje i ima još dosta interesantnih opcija.

Dizajn Uniti Atom-a

Najzanimljiviji deo je ogromno dugme za regulisanje zvuka. Fenomenalno je napravljeno i zaista služi svrsi. Spoljni prsten se, u stvari, rotira, dok je unutrašnjost fiksna. No, tu su i LED pokazivači nivoa, na unutrašnjem delu oboda, koji se aktiviraju čim priđete rukom – pretpostavljam da su neki infracrveni senzori skriveni u bliskoj okolini enkodera, nisam otvarao uređaj pa ne mogu da tvrdim napamet. Ali da radi – radi, svaka čast!

Displej, veličine 5 inča je dobar, jasan, dovoljne veličine za svakodnevnu upotrebu i dovoljno informativan. Ali ne postoji nikakva mogućnost podešavanja osvetljenja, boja, pozadine, stila, a prikaz je nekako asketski (mada mnogo bolji nego kod prethodnih Unity uređaja) da mi se na početku činilo kako sam, u stvari, dobio nekakvu verziju sa crno belim ekranom – razumem da ne treba sve da šljašti od boja, da ne mora biti kič, ali kada već imaju kolor ekran, mogli su da iskoriste tu prednost za još nešto umesto prikaza albuma i logoa internet stanice ili bar da daju mogućnost korisnicima da biraju neke opcije. Ovako – Naim napravio i tačka. Šteta – za kupce.

Ne sviđa mi se što ekran nije na dodir, verovatno će biti u sledećoj verziji uređaja uz skromnu cenu od 1.000 EUR više. Ne dopada mi se ni minimum tastera sa desne strane prednje ploče, mogli su bar malo više da stave – navigacija sa samog uređaja nije baš mnogo. Usput, da napomenem da nisam dobio uputstvo uz uređaj, ali ništa lakše – otišao sam na Naim-ov sajt i skinuo brzi vodič i uputstvo. Ali, cvrc, umesto uputstva sam opet dobio brzi vodič, tako da od detalja – ništa.

Moram reći da je kućište Atom-a zaista vrhunsko – liveni aluminijum, rebrasti hladnjaci sa obe strane (nisam siguran da li su to ekskluzivni hladnjaci izlazne sekcije ili su tranzistori zakačeni za dno uređaja, ali rade u sklopu kućišta kao hladnjaka), nema aktivnog hlađenja (ni ubacivanja prašine u uređaj, što mrzim), ali se sam Atom greje više nego što sam očekivao, čak i u stand by modu. Naim hvali svoju tvorevinu kao dobru za hlađenje i dugotrajnost komponenti, ali mi se temperatura Atom-a ne sviđa. Mrzelo me je da merim infracrvenim termometrom, priznajem.

Što se dodatnih opcija tiče, nekako bih možda ipak voleo da ima i opciju priključenja na PC računar putem USB porta, no ovako je sasvim OK: dva USB porta, podržavaju i SSD, tri digitalna (koaksijalni + 2 x optički), analogni ulaz. Tu je i preamp izlaz kojeg ne znam da li će iko, ikada koristiti.

Da dodam da mrežni priključak podržava brzine samo do 100 mbit/s, eonima nakon što je gigabodna brzina postala standard.

Daljinski upravljač

Interesantno je da daljinski upravljač radi u radio opsegu, umesto da je infracrveni i to je sjajno. Mada Uniti Atom nije predviđen za velike prostore, svi znamo da korišćenje infracrvenog daljinca nekada pravi probleme zbog uslova optičke vidljivosti i ugla pod kojim funkcioniše prijemni senzor. Sem toga, za dvosmernu komunikaciju je radio veza daleko bolja.

Sam daljinac je primer moderne umetnosti i elegancije, masivan, sa gornjom i bočnim površinama u klavir lak finišu. Poseduje pozadinsko osvetljenje i senzor koji ga aktivira pri pomeranju, tako da se osvetli kada ga uzmete u ruku. Ide na 4 baterije i masivan je.

Tasteri su malčice izbočeni iznad površine, imaju baš lep, elegantan klik a oko centralnih direkcionih tastera nalazi se i krug koji prikazuje trenutni nivo glasnoće – na način na koji je prikazan na enkoderu uređaja odozgo.

Sve u svemu, čini mi se da su se u Naim-u veoma potrudili oko samog daljinca, želeći da ga prikažu kao nekakav primer klasičnog dizajna ili moderne umetnosti. No, lično mi se nije dopao – prevelik je, celi donji deo je u stvari spremište za baterije. Kada ga uzmete u ruku, oštre ivice se urezuju u dlan ili ga bodu. Možda je namenjen da stoji na nekoj površini i odatle se koristi jer ga ne morate usmeravati ka uređaju.

Dodatno… tasteri su sitni i nepregledni mada pozadinsko osvetljenje pomaže (ali ne i kada daljinac stoji na stolu, na primer, jer ga morate pomeriti da bi se osvetlio), posebno su mali i nepregledni dugmići za pojačanje i smanjenje zvuka, moglo je to mnogo bolje da se uradi. Čini mi se kao da je sam daljinac pobegao iz 80-ih godina prošlog veka, kao da su tada pravili nekakav prototip kako bi daljinski upravljač trebalo da izgleda za 10 godina, pa dali mašti na volju, ne razmišljajući mnogo o ergonomiji.

Sem toga, klavir lak površina hvata packe od prstiju.

Po meni, daljinski upravljač jedva dobija prelaznu ocenu, Naim se baš izglupirao.

Aplikacija

Solidna, ali ništa zbog čega bih rekao „WAU!!!“. Deluje fino, korisno, lako za koriščenje, ali ništa bolja od Yamaha MusiCast aplikacije i osetno ispod one koju je Sony napravio za HAP-Z1ES još 2013. godine.

Asketska, nisam uspeo da pronađem kako da preko nje isključim uređaj, dok nisam video da je Stand-by sakriveno u meniju za podešavanja. Mogli su i dugme za uključenje da sakriju ispod prednje stope uređaja, pa da ga podižete svaki put kada želite da ga uključite :).

Sama aplikacija je dosta monohromatski orjentisana, kao da je iz vremena crno-belih televizora ili monohromatskih monitora, prosto vas iznenadi kada je nešto u boji.

Ulovio sam i bag – u jednom momentu je svirala jedna pesma, a pisala druga. Pauza – Plej nije pomoglo, prebacivanje na sledeću pesmu i vraćanje nazad jeste, najzad je Naim aplikacija prikazala šta treba.

Sva fina podešavanja uređaja idu preko pomenute: koji ulazi su omogućeni i prikazani na displeju, trimovanje osetljivosti i podešavanje imena ulaza. Ovaj deo softvera mi se najviše dopao: jednostavan, jasan, sve je super.

Lepo je da, ukoliko iz nekog razloga, dođe do prekida toka podataka od, recimo, Internet radio stanice, postoji komanda „Reconnect“ odmah ispod logoa i podataka o stanici, te je lako ponovo pokrenuti proceduru povezivanja… i radi, naravno ukoliko je strim proradio.

Lično mi nedostaje mogućnost bar bazične manipulacije fajlovima: brisanje, preimenovanje, kopiranje, prebacivanje. Ali… jok, imate samo plejer i kada želite da pristupite USB uređaju, vadite ga i povezujete na PC. Kao u srednjem veku.

Znate šta? Mrzim kada kompanija nastupa asketski po sistemu „brinemo o kvalitetu komponenti i zvuku koji pruža“ a u stvarnosti asketizam vredi za sve ostalo sem kada kupci treba da se lupe po džepu. Za 3-3,500 EUR koliko košta Uniti Qute aplikacija je dobra, ali ne vrlo dobra ili odlična. Ocena 3 i ni zerica više. Sramota, trebalo je bolje.

Zvuk

Naim Atom sam testirao koristeći standardne 16/44,1 FLAC fajlove sa USB memorijskog ključa, jer je to modalitet u kojem sam planirao da koristim uređaj. Dakle, ne mogu komentarisati analogne ulaze, S/PDIF itd. Slušao sam i Spotify u najvišem kvalitetu reprodukcije. Zvučnici su bili moji standardni Elac FS210 Anniversary, a za početak sam Atoma povezao preko kvalitetnog strujnog kabla MIT ZCord II.

Imajući u vidu da Atom košta oko 3,000 EUR u radnjama, mislim da su Elac zvučnici, po kategoriji kojoj su pripadali u vreme proizvodnje, nešto viša klasa – sudeći po ceni. Oni su izuzetnio čistog zvuka, sa vrlo detaljnim srednjim i visokim opsegom (za ovo je zaslužan Elac JET driver…) i prilično dobro ocrtavaju karakter mnogih komponenti.

Šta mi se dopalo?

Dopalo mi se što ovaj uređaj zvuči veeeeliko. Sećam se karaktera i dometa prve verzije Uniti Qute-a: Naim-ov odličan karakter zvuka, za onoga ko to voli, jasna pripadnost porodici novijih predstavnika firme, ali jednako jasna ograničenja u smislu smanjene transparentnosti, detalja i ograničenje na bas području kako u definisanosti, tako i u dubini. Mada, za malu spravu bio je odličan, tako da ne treba uzeti za zlo što nije mogao da pruži sve što i, na primer, XS serija.

Atom je sasvim, sasvim druga priča – on nije evolucija, već revolucija zvuka u odnosu na Uniti Qute. U tom smislu širina scene je sjajna i postidela bi mnoge skupe odvojene komponente (strimere i pojačala), transparentnost je odlična, a PRAT jedan od boljih koje sam čuo u životu.

Dinamika i ritam su utkani u DNK ovog uređaja. Ono što je bitno jeste da se Atom ne folira nijednog momenta: nikada nisam osetio da se „zbuni“ muzikom, da se zapetlja u složenijim deonicama, da nešto odseca ili da mu fali snage da istera bas kakav treba. Slušao ga tiho ili glasno (išao sam do negde preko 60 na skali, dalje mi zaista nije imalo smisla jer ne vidim svrhu) on svira konzistentno. Elac zvučnici nisu teški za pokretanje ali vole jaka pojačala: sa svojih 40 W po kanalu na 8 oma (i možda nekih 50-60 na 4 oma) Atom je daleko od snažnog pojačala, ali apsolutno nikada nisam primetio da gubi dah. Prosto neverovatno, očigledno se radi o pametno implementiranoj AB klasi, u vreme kada skoro svi proizvođači u ovakvim uređajima stavljaju D klasu iz raznoraznih razloga.

Glas pevača je tako mio, topao i u sredini dubine zvučne slike, a koherentnost scene fenomenalna. Midbas je malo jači i naglašeniji i podseća me na neke high end uređaje koje sam imao prilike da čujem, još uvek nije to taj nivo ali je generalno bez zamerke što se tiče kontrole i definicije.

Donji deo opsega, bas, je možda najveće iznenađenje: dok je kod Uniti Qute-a bio ipak pokazatelj da se radi o malom all-in-one uređaju, sada tome nema ni najmanjeg traga. On ide dovoljno duboko, možda je ovo grubo rečeno ili su moji standardi preoštri, ali verujte mi da kada kažem „dovoljno“ to znači da mu ne mogu naći manu, te da on ispunjava zahteve koje stavljam pred ozbiljne odvojene komponente visoke klase. Detaljnost i definicija su sjajne, a ritam i dinamika očaravajući.

Sve u svemu, nakon disekcije po opsezima spektra bitno je reći kako Uniti Atom iznad svega svira: to je tako muzikalan uređaj uz koji se može živeti i uživati u muzici bez potrebe da dajete daleko veći novac samo da biste se hvalili kako imate sjajan sistem mase 30-40-50-100 kilograma ili nekim tehničkim detaljima koji u praktičnom slušanju pitanje da li znače.

Taj neki spoj svih pojedinačnih kvaliteta komponenti dobrog zvuka HiFi uređaja, zajedno sa osobinom prenosa emocija izvođača… to je ono što izdvaja Naim-a od velikog broja drugih proizvođača i to je glavna tajna njihovih uređaja zbog koje su, možda, baš tako omiljeni.

Šta mi se nije dopalo u zvuku?

Da napomenem da se mačka odmah sama popela na Naim-a i krenula da se češka i mazi, kao i da pozira… tako da je uletela u kadar.

Midbas, ponekada ma kako voluminozan i vrlo solidno definisan, zna da bude prejak i počinje da se preliva u srednjetonsko područje. Ovo nije kritično – retko se dešava, a može se rešiti promenom položaja zvučnika, modifikacijom istih (Elac FS210A imaju sunđere za delimično zatvaranje bas refleks otvora), promenom položaja slušaoca itd. Uglavnom nije strašno.

Atom je veoma osetljiv na produkciju snimka. Ne samo da surovo kažnjava jevtine produkcije, već ni one bolje ne miriše sve od reda. U tom smislu dešavalo se da glas određenog pevača na određanom albumu ima jasan metalni prizvuk po ivicama, iz meni nepoznatog razloga, dok se u drugim numerama to uopšte nije pojavljivalo. Moguće je da se radi o mani u produkciji, ali to nisam primetio na drugim uređajima.

Gornji ekstrem je dobar, ali za moje uho s vremena na vreme preoštar i podseća me na neke modele Yamaha uređaja. Da razjasnim – njemu ne fale detalji, već da visoki budu malo mekši, u skladu sa ostatkom opsega. Kada bih napamet pogađao razlog, mislim da bi mi glavni kandidat bio DAC koji je korišćen, kao da se radi o nekoj starijoj verziji ESS Sabre čipa. No, kako Atom-a nisam otvarao, nisam imao prilike da vidim šta se nalazi unutra.

Zbog svega ovoga mi se čini da je ovaj all-in-one prvenstveno dizajniran za regalske a ne podnostojeće zvučnike kategorije cena do 2-3.000 EUR koji imaju dobru rezoluciju detalja i voleli bi malu pomoć na basu. Naravno, uzmete li i neki daleko jevtiniji zvučnik, on će samo imati koristi od Atom-a.

Lično, voleo bih kada bi softver imao mogućnost nežne korekcije visokih i niskih tonova, u koracima od, recimo, 0,25 dB. U uslovima u kojim sam slušao ovaj uređaj, korekcija basa do -1 dB bi verovatno pomogla.

Prelazak na fabrički kabl doneo je promene:

• Nije više bilo metalnog prizvuka u glasu s vremena na vreme u nekim produkcijama (Joshua Kadison – Jessie, na primer).
• Bas je postao tvrđi, nešto i čvršći i više se nije prelivao u sredinu, ali je izgubio manji deo dubine i voluminoznosti koje je imao sa drugim strujnim kablom.
• Dinamika i realističnost muzike su se malo smanjili.

Dakle, pažljivo sa izborom strujnih kablova, ukoliko želite da se igrate njima. Fabrički je solidan, ali može biti unapređen (kao i u većini slučajeva).

Zaključak

Možda nekome delujem kao matoro zakeralo. I jesam. Ali, istina je da sam u HiFi-ju skoro 40 godina i da sam mnogo toga video. Gledam klince po Internetu kako hvale ovakve i slične uređaje i potom ih kupim, a nakon toga skoro uvek nađem nešto bitno što me bode kao kamenčić u cipeli a što nije pomenuto. Naim nije izuzetak.

Dakle, da li je Naim Uniti Atom skup? Jeste, mnogo, čak i za zapadni standard. Da li vredi? Ako ste ljubitelj zaista dobrog zvuka i možete da istrpite neke nekrucijalne nedostatke, vredi ali samo ukoliko imate u vidu da dodatno plaćate to što je uređaj mali, sladak, sav skockan, umesto manje jer je all-in-one. Bar ja to tako vidim. Doduše, možda nisam u pravu jer ne dajete ništa za interkonekte koje biste inače morali kupiti. Ako želite sjajan dizajn, vredi. Ako su vaša merila nešto ispod ovoga – ne vredi, na tržištu imate milion raznoraznih novih i polovnih uređaja za delić cene, a neki od njih sviraju veoma pristojno. Računajte da će vam uz Atom trebati i dobri zvučnici i nekakvi kablovi i da će celi sistem izaći bar 4,500 ili više evra, sem ako zvučnike već ne posedujete. Mnogo, brate, što bi rekao naš narod.

Ali za onoga ko ne želi skalameriju u kući ili nema uslova, a želi malu vrhunsku spravu, sa veoma malo kompromisa i po sistemu „uključi i zaboravi“, Uniti Atom je sjajno rešenje. Vlasnik će imati praktično vrhunski zvuk u kompresovanom pakovanju uređaja. Milina.

Još da kažem – samo da vidimo hoće li da traje ili da se kvari kao njegov prethodni rođak. S obzirom da sam ga kupio polovnog, očigledno je preživeo bar par godina do sada. Držim fige da se to nastavi, ne bih želeo da (ponovo) bacim pare.

Comments are closed.