NAIM UNITIQUTE 2B: Sport Bili torbica

Sećate li se Sport Bili crtaća kada smo bili klinci? Za mlađe naraštaje evo linka.

Glavna fora koju smo svi zapamtili jeste njegova torbica, koja sadrži sve od opreme što bi mu ikada moglo zatrebati.

Tako su i Naim-u rešili da u UnitiQute 2B uguraju sve što su mogli, ali su izostavili CD – jednostavno je već demode, valjda…

Zahvaljujući mom drugaru Bimbi (hvaaalaaaa Bimba), došao sam u posed ove malene, simpatične sprave.

Nije to moj prvi susret sa Uniti ili UnitiQute: ranije sam radio test oba, uključujući i UnitiQute prve verzije i pratećeg servera. Solidna konstrukcija ali donekle mutan zvuk su me tada odbili od ovog uređaja.

UnitiQute 2B je u klasičnom „shoebox“ formatu koji neke britanske firme prosto obožavaju. Naim je, sve do nedavno, bio dosledan u smaranju kupaca svojim dosadnim dizajnom: brate mili, da li su ikada čuli da postoji nešto sem odvratne crne ili kaki braon boje i zelene? Sećam se da je moj poslednji zeleni displej bio CRT monitor Amstrad računara sa 128 KB memorije, iz davne 1985. godine.

Naim, naravno, koristi moderne OLED displeje, a ako ikada uvedu promenu boja to će verovatno posebno da se plaća, kao i sve kod Naima, i to tako da kupcima uši otpadaju.

Ruku na srce displej je i više nego jasan.

Uglavnom, mali UnitiQute 2B je napravljen kao tenk. Mehanička izrada je praktično savršena i fascinantna u svojoj jednostavnosti. Neki priključci sa zadnje strane su klimavi – međutim Naim tvrdi da to pomaže borbi protiv vibracija time što su unutrašnji elementi klimavi. Da kažem da je ista situacija i na mom ND5 XS mrežnom plejeru.

UnitiQute 2B podržava sve moderne formate i rezolucije do 24/192, što je za svaku pohvalu. Od konekcija tu su USB, LAN, WiFi, Bluetooth, a ulazi su digitalni (optički i koaksijalni) kao i analogni i izlaz za preamp. Sve u svemu, prilično natrpana zadnja strana. Sa prednje je USB port koji podržava i iPod/iPhone i koristi ih kao transport.

Pristup mrežnim fajlovima (sa NAS-a itd.) je odličan i čak brži nego kod ND5 XS (trenutno kod nas 2.700 evra, u odnosu na 1.750 koliko košta UnitiQute 2B). Aplikacija za kontrolu je podržana za iOS ali i za Android, što dugo nije bio slučaj. UnitiQute 2B je stoički izdržavao kojekakva drndanja sa moje strane, ali se par puta desilo da je počeo da javlja kako ne podržava format numere koju je samo par minuta ranije podržavao. Staro informatičko rešenje: iskljući ga bolan, pa ga ponovo ukljući je bio lek.

Da ne zaboravim, Naim uz UnitiQute 2B daje svoj standardni daljinac – plastikanac odličnog kvaliteta, sa veoma dobrim taktilnim informacijama. Nema pozadinsko osvetljenje, što bi mu dobro došlo, a ako bih pogađao proizvođača, bio bih siguran da je to austrijski Ruwido.

Prenos muzike preko Bluetooth-a nisam stigao da probam. Svidelo mi se i što ima budilnik i, naravno, sat. Međutim, ovo nije zamena za ostareli Philips radio sat koji držite pored kreveta. Mnogo je skup. Ovo je pravi HiFi sistem, plus zvučnici.

Takodje, UnitiQute 2B može da prilagodi frekvencu sečenja niskih tonova malim i velikim zvučnim kutijama. Čini mi se da su u Naim-u mislili na mnogo toga kada su ga projektovali.

Snaga ovog uređaja je svega 30 vati na osam i 45 vati na četiri oma. Naim tvrdi da je to dovoljno za većinu podnostojećih kutija.

Ja sam ga spojio na svoje Elac FS210 Anniversary kutije i ne mogu reći da nisu u pravu: Elac traži snažno pojačalo sa visokim damping faktorom koji bi negovu dinamičnu prirodu ukrotio. Da li to Naim uspeva? Ne, naravno da ne. Ali se strašno dobro bori i postiže bas bolji nego što ga pruža Yamaha A-S1000. Gledajući monstruoznu Jamahu i malenog Naima izgledalo bi kao da nemaju šta da traže jedno pored drugog: ali Naim-ov bas je utegnutiji i na nižem nivou ima bolji, verodostojniji udarac. Sa druge strane, trodimenzionalna zvučna slika je opet bolja kod Naim-a, pevači su više na centralnoj poziciji između zvučnika, po dubini i oseća se da scena postoji mada nije bog zna kako velika.

Detalji, takođe, idu na stranu Naim-a: fenomenalna reprodukcija istih, nežna i jasna, nimalo iritantna. On je možda malo mračan, ali realno UnitiQute 2B samo ne forsira visoke tonove kao neka svetla pojačala. Ali… oni su svi tu i to odlično prikazani, sa dobrim ivicama i teksturom, što je odlično i opet nekako nespojivo sa malom pojavom Naim-ove igračke ispred mene.

Pojačavanje iznad nivoa 80 (maksimum je 100) dovodi do grubog pada dinamike unutar sistema i pojave čujne distorzije čime Naim pokazuje da je došao do kraja. Ali, glasnoća u prostoriji od dvadesetak kvadrata je bila već više nego dovoljna za 99% situacija u kojima biste ga koristili. Ako vam treba nešto jače i to često, onda Naim svakako nije za vas. Lično, volim da glasnije slušam muziku (možda sam gluv, priznajem…) ali mislim da bi mi UnitiQute bio dovoljan u 95% situacija.

U suštini, UnitiQute 2B je vrlo, vrlo muzikalan uređaj, koji spada u visoku kategoriju strimera i pojačala i… navedite šta još želite. Neki bi mogli reći da spada u high end i to može biti tačno. Nema on ultimativnu rezoluciju niti uspeva da sve prikaže realno, najpre zbog nedostatka snage i brzine kakvu imaju pravi vrhunski uređaji, ali je prosto neverovatno koliko toga on može da ostvari. A pri tome nema petljanja sa interkonektima, komponentama od kojih otpada kičma kada želite da ih pomerite i obrišete prašinu, a i Wife Acceptance Factor je skoro garantovan, ako ne zbog ružnog kutijastog izgleda, onda bar zbog dimenzija… šutnite ga na najdalju policu i svi će biti srećni.

 

 

 

Comments are closed.