Projekat „Sirotinjski HiFi“ (2): Pojačalo

Sklapanje sistema sam krenuo od njegovog srca – pojačala. Iskreno, bilo je slučajno – naleteo sam na fino pojačalo u oglasima i… molio Boga da se proda… par nedelja, a ono je i dalje stajalo tu gde jeste. Nisam mogao da shvatim da ljudi kupuju kojekakvo đubre za 150, 200, 300 evra pored kockastog lepotana kojeg sam platio samo stotinu evra.

Kako sam birao pojačalo: iako postoji dovoljno slučajeva koji ukazuju da i mala pojačala, čak i neki osnovni modeli, mogu veoma lepo svirati… ja sam želeo nešto iz gornjeg dela ponude neodređenog proizvođača. Prednost je što su pojačala iz gornjeg segmenta najčešće bolje elaborirana a imaju i više snage od onih iz sredine ili sa dna ponude i time mogu zadovoljiti i zahtevnije zvučnike.

Sa druge strane, mora se paziti da izabrano pojačalo ne bude tzv. technology demonstrator te da poseduje gomilu opcija urađenih na tada savremen način, ali po cenu kvaliteta zvuka. Tu najčešće spadaju elektronski potenciometri za glasnoću i tonske kontrole, elektronske kontrole ulaza izvedene preko TTL ili specijalizovanih a danas potpuno prevaziđenih kola koja se ne mogu meriti sa kvalitetnim mehaničkim preklopnikom.

Takođe, treba izbeći pojačala sa ugrađenim ekvilajzerom koji je najčešće izveden vrlo jevtino. Treća stvar je ugrađeni DAC – današnji eksterni DAC uređaji su daleko ispred onih koji su se nekada ugrađivali u pojačala. A sve se to odražavalo na cenu, često se odražava i danas.

Za mene je bilo bitno da postoji dovoljan broj linijskih ulaza, kao i gramofonska sekcija – ako slušate ploče bitno je da pojačalo poseduje bar MM sekciju. Nažalost, na najvećem broju integralaca ta sekcija je urađena takođe jevtino i jednostavno samo da popuni opcije.

Takođe sam izbegavao i pojačala za koja je poznato da se mnogo greju: od preterane toplote strada sve – od elektrolita, poluprovodnika, lemova, štampe pa do otpornika. Naravno da će prodavci gledati da sve ovo opovrgnu. Moje iskustvo je skromno, možda hiljadu uređaja pažljivo propuštenih kroz ruke.

 

Šta sam izabrao?

Radi se o Harman/Kardon PM660 modelu. Na netu sam našao da svira fino i toplo – dovoljno za početak. Inače posedovao sam više dobrih Harman pojačala: HK680, pomenuću i HK990 životinju od 2×150 W, 24 kilograma žive vage itd.

Lično mislim da je korporacija Harman znala da sjajno inženjerski odradi uređaj i da ga onda menadžment tako dobro ukaki štednjom na jevtinim sitnicama… ili da ga jednostavno ne dorade jer nemaju dovoljno vremena ili štekare sa parama.

Evo šta Harman kaže o seriji pojačala 600:


Iz kataloga 1983. godine:

A tu su i fabričke specifikacije:


PM660 je bio top model H/K integralaca sa zdravih 2×80 vati na 8 oma u celom čujnom opsegu. Ovo je takođe wide bandwidth pojačalo frekvencijskog opsega 0.5 Hz – 140 kHz. Obavezno napominjem da je i high current, tj. može da isporuči veliku amperažu kutijama što daleko širi opseg zvučnika koji se mogu koristiti bez problema. Masa od 14.1 kg za uređaj koji nema bog zna kakvu šasiju govori o snazi napajanja pa tako i PM660 preteže na stranu gde je transformator. Dubina je osrednja – oko 360 mm, ali je unutra prilično natrpano, te su mogli ipak da ga naprave dubljeg.

Postojeća konstrukcija zahteva da drajverska sekcija bude na vertikalnoj kartici što malo otežava servisiranje. Glavni krivci za to su dva prilično velika hladnjaka – PM660 poseduje četiri Sanken tranzistora na izlazu. Ukupno ih ima stotinu (!) jer je ovo potpuno diskretno pojačalo, bez integrisanih kola, koja su lako mogli da uglave da su hteli, a drago mi je što nisu.


Na gornjoj slici se vide hladnjaci prične površine ispod koji se nalaze izlazni tranzistori. Veliki kondenzatori iznad njih, svaki kapaciteta 10.000 mikrofarada, kao i dva „srebrna“ Grecova spoja pripadaju sekciji mrežne filtracije. Ukupno 40.000 mikrofarada glavnih filterskih kondenzatora je sasvim solidno.

Sekcija gramofonskog pojačala i MC sekcija u posebnom kućištu – s obzirom da je plastično, ne verujem da ima neku posebnu funkciju.

Prikaz izabranog ulaza se ostvaruje preko lampica iza zatamnjene ploče, a imalo je sasvim dovoljno mesta da se ubaci još koja – za prikaz isključenih tonskih kontrola, loudness, aktivnih zvučnika itd. Kada se pojačalo uključi, aktivira se oznaka „Wait“ dok ne pređe u radni režim… tako simpatično.

Mogao bih reći da PM660 poseduje sve potrebne opcije za jednog stereofila: tonske kontrole koje se mogu isključiti, izlaz za slušalice, ali i jednu posebnu opciju koja se zove Direct In. Ona dovodi do slabljenja signala za sedam decibela (tačnije, ne oslabljuje ga već ga ne pojačava za 7 dB koliko to radi pretpojačavačka sekcija), ali zato ulazni signal dovodi na potenciometre za glasnoću i balans, faktički na sam ulaz pojačala snage. Imajući u vidu izlazne karakteristike većine modernih plejera ova opcija bi trebalo da pruži čistiji i kvalitetniji zvuk PM660.

Da napomenem kako izlazi za snimače nemaju bafere, te je dobro da se selektor snimanja drži u poziciji off ukoliko se ne snima ili ne koristi analogni snimač. Primetio sam i jasno preslušavanje između selektovanih ulaza, verovatno usled mehaničkog preklopnika i vodova do njega, te je najbolje slušati jedan izvor a ostale držati isključene.

HK PM660 poseduje dovoljno ulaza – pet od kojih je jedan fono i poseduje i odvojene MM i MC priključke i selekciju kapacitivnosti.


Pojačalo je srebrne boje, izuzetno očuvano sem jednog manjeg ulegnuća na prednoj maski, odozgo, kao da je spušten težak, tup predmet. Ovo ne smeta mnogo, brzo se naviknete pa ni ne primećujete.

Kako svira PM660?

Za stotinu evra koliko sam ga platio svira za sve pare. Lično, mislim da je bilo izuzetno konkurentno i kada se prodavalo kao novo 1984. godine.


Prvo što se primeti jeste pun bas koji tera kutije da zvuče veće nego što jesu. Mislim da bi mu neke JBL legle samo tako. Te najniže note koje izbacuje PM660 idu dosta nisko i prijaju uhu, ali usled naglašavanja dovode do delimičnog gubitka definicije – poredivši ga sa modernim, skupim pojačalima (2000 evra i više) ili mojim standardnim T+A PA1530R. U poređenju sa jednom Yamahom A-S700 mislim da Yamaha nema šta da traži pored Harmana, a njegov zvuk mi se čak više dopao nego, recimo, onaj kod Sony-ja TA-FA5ES. Harman je pravi generator snage, vidi se da je strujno pojačalo. Iznenađujuće, detalji na visokim tonovima su više nego solidni, nežni i potpuno mogu zadovoljiti standard čak i kritički raspoloženog slušaoca kao što sam ja. Što se basa tiče, čini mi se da je najbolje koristiti tonske kontrole i smanjiti ga za par decibela, tada dobije pravu meru. Sa druge strane loudness kontrola dovodi do eksplozije niskih tonova dobrih za rasterivanje kućnih štetočina.

Srednji opseg je vrlo dobar, Harman ne može da ostvari tako čistu zvučnu sliku kao savremena high end pojačala ili ona visoke klase ali je opet veoma prihvatljiv. Annie Lennox ili Beyonce zvuče muzikalno i toplo, sa boljom količinom detalja od očekivanog. Postoji i problem, druge prirode: PM660 nema dobru 3D sliku: solidna pozornica postoji u sredini ali se strmo urušava prema obodima i tu je kraj. Vrlo je malo tu nečega što je 3D… 2D preovlađuje i to je to. Stereo u odličnom smislu, high end ne. Za novac koji sam dao… fenomenalno.


Možda pomalo preoštro opisujem PM660, ali rešio sam da krenem od njegovih mana. Područja gde on blista su muzikalnost i ritmičnost, vrlo dobra dinamika u okviru klase kojoj je pripadao, pored već navedene snage. Sve u svemu Harman/Kardon PM660 radi sjajno, sigurno i snažno, uvijajući slušaoca u jednu zvučnu bundu, meku i toplu. On je kao dobri meda iz crtaća, uvek dovoljno snažan za svaki izazov, a opet nežan. Imajući priliku da čujem više Harmanovih uređaja koji su bili sirova snaga bez finesa, mogu reći da je PM660 vrlo prijatno iznenađenje.

Prelazak na Main Direct mod daje dosta više neutralnosti i gasi pomalo napadan bas. Trodimenzionalna slika je i dalje na listi želja, ali je zvuk čistiji. Komentar jednog od panelista je da pojačalo postaje malo lenjo i manje agilno, što se ne dešava kada je preamp sekcija uključena.

Da ne zaboravim, postoji i opcija unapređenja: ugradnja kvalitetnog strujnog kabla i kvalitetnijih zvučničkih terminala, zamena bar dela elektrolitskih kondenzatora i onih u sekciji napajanja (ukoliko je potrebno), ugradnja LE dioda umesto sijalica itd. Kompletna intervencija je dosta skupa i može biti jednaka ili veća vrednosti PM660, pa treba dobro razmisliti šta raditi. Ja, za sada, neću raditi ništa.


Već u startu mi se otvorio problem: Harman/Kardon PM660 nije neutralno pojačalo već naginje topoj prezentaciji i naglašenom basu. Uklapanje sa tjunerom i dekom je faktički skoro nebitno, ali primarni izvor treba da ima takvu karakteristiku koja neće dovesti do pojačanja ovih osobina kod PM660 i finalno dovesti do sloma zvučne slike u stilu bombastičnog, prenaglašenog basa koji će progutati ostatak. Dakle, primarni izvor treba da bude bar neutralniji ili svetlijeg zvuka, a opet da ne bude tvrdog, bezličnog basa jer to može delovati negativno na bas karakteristiku PM660 u smislu smanjenja „masnog“ zvuka i pojačavanja mana reprodukcije pojačala. U tom slučaju bi se kao rezultat dobile spojene loše osobine te bi zvuk ličio pre na bledu kopiju onoga što treba da bude: tvrd bas sa slabom definicijom i ne dovoljno dubok. A treba sve suprotno.

Nije lak zadatak… ali pokušaću da ga ispunim koliko se može.

Comments are closed.