Projekat „Sirotinjski HiFi“ (1): Uvod

Submitted on: 11 мар 16

Website Address:

Category: Projects

Website Rating:

Author's Description:

Za trideset i kusur godina koliko se bavim HiFi-jem kao hobijem nikada se nisam uspeo otrgnuti onoj mešavini treme, žudnje, sreće, ustreptalosti, nestrpljenja i pomalo straha… jednom rečju adrenalinskog osećaja kada treba da mi stigne žarko željeni uređaj. Slatke muke, nema šta.

Da budem iskren, nisam ni pokušavao da to promenim kod sebe. A i zašto bih? Uređaj mi dođe kao novi usvojeni metalni član porodice: plaćam mu troškove, hranim ga strujom, lečim ga a kada ima temperaturu vodim ga kod HiFi lekara, mazim ga, pazim, kupam, oblačim ga da mu ne bude hladno i učim ga da peva što bolje.

Sećam se kada me je, pre mnogo godina, jedan od mojih tadašnjih učitelja HiFi-ja po imenu Dragan smestio u kola i u sred noći odvezao negde oko Smederevske Palanke da kupim dobar CD plejer, stigao te noći sa gomilom robe iz Švajcarske. Praktično je bio nekorišćen, a ja sam samo par meseci pre toga za masne novce kupio vrhunski aktuelni Sony CDP-XA555ES, danas malo poznatu fenomenalnu mašinu. Pa gde kupiti još jedan plejer takve klase, to je udarac u budžet? Ali, kao što često pominjem, imam najbolju suprugu na svetu koja shvata moje ludilo i često kaže: „Znaaaaaam, opet ćeš da kažeš da si to celog života čekao da kupiš J“. Ili bar dvadesetak godina…

Tada je u istoj prostoriji, nekakvoj trpezariji sa kuhinjom, uz 779ES bilo i McIntosh pretpojačalo, specijalni model izrađen u čast deset godina od smrti osnivača (ako sam dobro zapamtio). Bizarno, delovao mi je kao deo nadgrobnog spomenika, sa sve staklom za urnu. Ali žalim što ga tada nisam kupio. Primetio sam i Braun R4 risiver sa njegovim blesavim daljincem. Sada imam dva takva risivera od kojih treba da sklepam jedan ispravan J.

 

Uglavnom, Dragan i ja smo kupili CD, uvili ga u debelo ćebe i dovezli 17 kila elektromehanike za Beograd. Sledeći dan je bio pun obaveza, što je i uobičajeno kada ste zaposleni. Trećeg dana sam se razboleo i pao u krevet, imunitet nije izdržao uzbuđenje.

Godinama kasnije imao sam iza sebe stotine i stotine novih i polovnih uređaja koje sam listom otvarao ne bih li ih slikao za svoju arhivu – kako bih znao šta je unutra da ne lupam napamet i da vidim jeste li to prevara ili nije. Jedna od anegdota je da nisam smeo priznati prodavcu, zastupniku jedne firme, da sam otvorio njegov nov uređaj. On me je ubeđivao da je unutra jedna određena komponenta, a ja sam mu govorio da nije… i mogao sam mu poslati i slike J.

A tek sesije slušanja… milina.

No, primetio sam da sam veoma srećan kada mi stigne neka skupa komponenta, ali pravi osećaj je kada bi mi dopala neka jevtina koja bi svirala kako kažu „za sve pare“.

U jednom periodu rada za časopis sam imao ideju da pomognemo čitaocima: pisati edukativne tekstove o npr. DAC-ovima, kablovima, strimerima je lep posao koji, doduše, ne zahteva preterano znanja da biste ga sublimirali na par strana. No, ja sam želeo da dam praktične savete ljudima: šta raditi kada želite da sklopite dobar sistem, a da uz to prođete jevtino. Kako i kakve komponente izabrati na praktičnom primeru. Sa novim uređajima je to bilo teško, da ne ulazim u detalje.

No, sa tržištem polovnih komponenti je bilo drugačije. Nažalost, moja ideja nije naišla na razumevanje i podršku urednika, te sam od nje privremeno odustao.

U međuvremenu, u proteklih par godine desila se prava bura na skromnom srpskom tržištu HiFi polovnjaka: neke komponente su otišle u nebo sa cenama, potpuno neopravdano, dok su druge takođe neopravdano zapostavljene. Pravara, nažalost, ima dosta, kao i uvek na ovim prostorima.

Posedujem jedan vrlo solidan sistem koji slušam koliko mi slobodno vreme dozvoljava, ali… mene je i dalje grejala žudnja da probam da sklopim HiFi sistem kojim bih pokazao ljudima dobre volje kako se za mali novac može dobiti kvalitetan stereo sistem. Taj sistem bi bio nedostojna zamena glavnog sistema a opet dostojna da bih mogao sa njim živeti, uz prilično visoka očekivanja.

I potpuna neznalica može da sklepa sjajan sistem za 5-10-20.000 evra. Nije to nikakva pamet.

No, sada će mnogi s pravom reći „Šta je to kvalitetan stereo sistem i koliko je to malo novca?“ Zato hajde da krenemo od toga.

Kvalitetan stereo sistem, definicija: sistem koji pruža potpuno ili skoro potpuno uživanje njegovom vlasniku i sa čijim manama može da živi. U teorijskom smislu da izdrži bar nekoliko godina bez značajnih modifikacija. Treba da ima dovoljno snage za pristojno slušanje, treba da poseduje sve osobine kvalitetnog HiFi (ne i high end) sistema. Ne treba da služi za „razbijanje“ komšiluka, za te potrebe se mnogo jevtinije prođe sa polovnim „Hilitjem“. No, ako i to može, onda je bonus J.

Malo novca, definicija: u uslovima kakve poznajem u Srbiji, malo novca za HiFi sistem definiše se kao nekoliko stotina evra, recimo 300-600, pri čemu komponente ne moraju biti kupljene odjednom već po fazama i ne moraju biti sve sa spiska, zavisno od potreba.

 

Za ovaj mali projekat sam rešio da aktiviram svoj alter ego Kizu J.

Kiza je srpski audiofil sa manjom količinom raspoloživog HiFi novca, za koji bi želeo da prođe što bolje, naravno… Spreman je za sve zamke koje vrebaju iza ćoška.

Zbog toga je Kizi dostupno sledeće (u projektima poznatije kao ograničenja):

  • Kiza može da kupuje uređaje samo tamo gde i svi gradjani Srbije mogu: na sajtu KupujemProdajem ili sličnim. Nikakve bratske, plemenske, kumovske veze po bosanskoj, nemačkoj, švajcarskoj ili antarktičkoj liniji ne dolaze u obzir. Dakle, nema privatnih kupovina ispod zvanične KP tezge koja je dostupna svima. „Kupindo“ takođe dolazi u obzir, kao i „Halo oglasi“ mada su sve to uglavnom copy/paste tekstovi sa KP.
  • Nema Limunda, nema buvljaka u Bubanj Potoku, Zemunu, Vidikovcu, Najlon pijaci, Pančevu… Zašto? Zato što Kiza neće da ide noću u tri sata i uz pomoć lampice gleda šta su internacionalni Romi doneli u kombiju. Na buvljaku nađeš jednom, pa sto puta nijednom. Ako Kiza živi u Niš, nema šanse da potegne pet puta u Novi Sad na „Najlonku“.
  • Starost oglasa: Oglas mora biti star bar nekoliko dana, idealno bar 7 ili 15 ili… iz razloga da Kiza ne mora da noćiva pored kompjutera listajući nove oglase i tražeći da naiđe na prodaju Technics SL110 gramofona za 50 evra koja je pukla u roku od minuta (što se zaista desilo na KupujemProdajem, navodim kao primer). Cenkanje sa prodavcima je, naravno, dozvoljeno.
  • Starost: Uređaji smeju da budu stari, ali ne ispod 1980. godine da bi bar estetski ličili na HiFi a ne na šivaću mašinu moje pokojne babe. Šalu na stranu, ima estetski vrlo lepih uređaja iz sedamdesetih i još manje ispravnih.
  • Očuvanost: Dozvoljeni su umereni, manji tragovi korišćenja, naravno. Olupani, ubijeni, izgaženi, popiškani uređaji nisu dozvoljeni.
  • Estetika: Želite li ženu ili HiFi? WAF (Wife Acceptance Factor) je za Kizu bitna stavka. Ne trebaju nam uređaji koji izgledaju kao da su spoj trafo stanice, kontejnera, crno belog monitora sa laptopa i plastične kineske dečije igračke. Dakle, bar nekako da se ukope, ako može.
  • Ispravnost: Neophodno je da uređaj bude ispravan koliko god je to moguće, u radnom stanju. Ukoliko nije, što se često dešava i primeti po kupovini, navesti okvirnu cenu popravke i uračunati je u trošak.

 

Sistem će obuhvatiti:

  1. Pojačalo
  2. Primarni izvor
  3. Kasetni dek (opciono)
  4. Tjuner (opciono)
  5. Gramofon (opciono)

Zvučnike ne mogu da obuhvatim iz praktičnog razloga jer nemam fizičkog prostora. Takođe ni interkonekte. No, za zvučnike ću dati preporuku a interkonektima se igrajte sami.

CILJ: Na praktičnom primeru pokazati da li se i kako može sklopiti dobar sistem za mali novac, a posebno objasniti metodologiju (zašto, kako, na koji način) izbora baš navedenih komponenti između drugih. Sumirati sta se ocekivalo, sta se postiglo a sta nije, kakvi su problemi bili usput i slično. Ovo stoga što ljubitelji dobrog zvuka bez iskustva često ne znaju ni šta tačno žele niti šta bi bilo korisno da.

Svaka komponenta će biti opisana a zatim surovo testirana u daleko skupljem sistemu, te na kraju i unutar novog matičnog jevtinog sistema, sa izuzetkom zvučnika.

Naravno, pomenute komponente nisu „must be“ izbor, te mogu biti i druge, skuplje, jevtinije, malo bolje, mnogo bolje ili lošije.

Sve ovo sam pokrenuo pre oko dva meseca i proces je uveliko u toku. Za to vreme se desilo puno zanimljivih stvari.

Samo da ne zaboravim: unapred se izvinjavam na odbijanju da odgovaram na poruke tipa „Našao sam to i to, želim to i to i to i to, a ima to i to, da li se uklapa sa tim i tim i tim.“ Nažalost, slobodno vreme mi ne dozvoljava da se posvetim takvim temama.

Comments are closed.