Author's Description:

Nakon sjajnog Loxjie D10 konvertera, nabavio sam sledećeg „Kineza“ – S.M.S.L Sanskrit 10th Mk2.

Mada nema nikakve veze, primetio sam da proizvođači iz Kine daju svojim kompanijama imena koja su verovatno veoma logična za njih, ali potpuno nelogična za nas, tj. bar za mene. Japanci su radili drugačije, uglavnom – Sony, Kenwood, Pioneer… davno su zaključili da ime treba da bude lako za pamćenje i izgovor zapadnom kupcu, ukoliko žele da nastupe na tom tržištu.

Ali Kinezi, očigledno, ne misle tako – primer su Loxjie (inače ćerka firma SMSL-a), kao i pomenuti S.M.S.L. Zaista nisam dokučio da li i posle „L“ ide tačka ili ne, svuda je prikazano kao da ne ide, ali ne znam da li je to samo deo logoa firme ili je „L“ dodato da bez veze visi. I šta u stvari znači S.M.S.L? Napisaću jer sam pronašao, ali ako me ikada sretnete nemojte me pitati – nema šanse da zapamtim.

Dakle, S.M.S.L znači Foshan ShuangMuSanLin Electronics i nalazi se Shenzenu u Kini. Jednostavno, zar ne?

Kompanija je osnovana 2009. godine i nekako mi se čini da je za to vreme prešla dug put, decenija i po nije baš mnogo ali nije ni malo. Sećam se da sam pre nekoliko godina hteo da kupim jedan od njihovih starijih DAC–ova, ali sam našao loša iskustva na Internetu i odustao.

Pre neki dan sam pogledao portfolio firme i ostao zatečen. U katalogu u ovom momentu imaju:

• 29 DAC-ova (!!!)
• 19 pojačala…
• 12 pojačala za slušalice
• 2 media plejera

Neverovatan trud je uložen jer se DAC-ovi razlikuju između sebe, ne radi se isključivo o principu „ovde smo stavili dugme više, ovaj ima Bluetooth, ovaj ima ekran a ovaj nema, ovaj ima daljinski ili još sitnije razlike“ već se oni razlikuju i strukturno, mada ima sličnosti. Dakle, nije u pitanju jedan DAC u 15 varijanti, koriste se različiti čipovi, delta sigma i R2R…

Takođe se sećam da u periodu kada sam radio za Hi-Files (2006-2012.) nisam sreo niti jedan kineski uređaj koji nije imao jasnu očiglednu ili skrivenu manu. Od tada je proteklo dosta vode a Kinezi su dobro izučili zanat.

Iskreno, mislim da je danas na tržištu prisutan mali deo proizvođača koji ne „deru kožu“ kupcima HiFi komponenti, te je sve teže zaraditi za nov, pošten uređaj. Čini mi se da su kineske kompanije ostale jedne od retkih koje nude baš puno za cenu proizvoda i da su im uređaji veoma pošteni. Po meni, oni su sada već mlade zvezde, ne više u usponu, već mlade, ali zrele.

Dosta sam vas udavio razmišljanjima, da se vratim na maleni DAC. Sada je u igri i njegov naslednik Mk3, mada je Mk2 i dalje u zvaničnom katalogu.

Malena metalna cigla od livenog aluminijuma je napravljena savršeno precizno i fino. Sa prednje strane je samo jedno dugme, namenjeno uključenju/isključenju i izboru aktivnog ulaza. Uređaj po startu prikazuje status na LED ekranu. Pomenutih ima dva, ali je samo jedan aktivan. U S.M.S.L-u su se dosetili da ugrade senzor gravitacije, te displej rotira prikaz zavisno od toga da li DAC stoji vertikalno ili horizontalno. U stvari, u nekim od položaja se aktivira drugi displej. Fenomenalno.

Uz sam DAC stižu i jednostavne samolepljive silikonske nožice, kao i daljinski upravljač kojim se podešava aktivni ulaz, jačina zvuka, displej i filteri. Jednostavan je ali vrlo kvalitetno napravljen.

Sama komponenta kao i daljinac, su napravljeni daleko kvalitetnije nego što bih očekivao za ovu kategoriju cene – na našem tržištu je bila oko 130 EUR za novi primerak u momentu kada sam ga kupio.

Sa zadnje strane su single end izlazi (RCA), pozlaćeni i solidni, a digitalnih ulaza ima 3 – optički, koaksijalni i USB, koji služi za napajanje u isto vreme. Ukoliko se koriste optički ili činč, onda se za napajanje koristi drugi mikro USB ulaz. Da ne ulazim u detalje, jednako je da li napajanje zakačite na jedan ili drugi USB ulaz, samo jedan nema liniju za podatke i tu je razlika. Kada ga povežete na računar, nećete moći koristiti eksterno napajanje, šteta. Ba ja nisam uspeo.

Unutra se nalazi XMOS kolo kao USB interfejs za koji je softver razvila nemačka firma Thesycon Systemsoftware. Podržana je rezolucija do 32 bita i 768 kHz, što je za pohalu, kao i DSD dekodiranje do DSD256 i DoP. DAC kolo je bazirano na veoma naprednom Asahi Kasei AK4493EQ kolu nakon čega ide izlaz baziran na jednom operacionom pojačavaču. Interesantno je da operacioni nema oznake na sebi.

Primetio sam i Nichicon FW elektrolitske kondenzatore, namenjene audio primeni. Lepo, za razliku od nekih izvikanih zapadnih proizvođača koji trpaju sve i svašta, samo da izdrži dok ne prođe garancija (NAD u mnogim svojim uređajima, Harman/Kardon itd.).

Za 130 EUR izrada ove sprave je neverovatno dobra i sjajan primer.

Zvuk

U praksi mi se Sanskrit 10th Mk2 pokazao 100% pouzdan na S/PDIF ulazima, dok je mi se na USB ulazu zaglupeo (nije bilo zvuka) dva puta tokom mesec dana testiranja, ali priznajem da sam se igrao audio izlazima računara i maltretirao ga. U normalnom radu nije bilo problema.

Pomenuo sam već da je izrada odlična, mogao bih reći i izuzetna, imajući u vidu šta kupac dobija, ali kakav je zvuk?

E, to je ono što mi se, u stvari, najviše dopalo! Prvo bih rekao da je nenapadan i nije oštar, ali su detalji veoma dobri, čini mi se da nadmašuju kategoriju cene najjevtinijih DAC-ova do 150 EUR već do 500 EUR. Sve je tu: pristojna dinamika, odlična muzikalnost, ujednačenost tonske scene, širina. Za ovaj novac nema zamerke, a primetio sam konzistentnost zvuka na S/PDIF i USB ulazima, tako da je svejedno na kom izvoru ćete ga koristiti – Sanskrit je jednako dobar preko računara kao i CD ili media plejera.

Poredio sam ga sa svojim standardnim izvorom – Sony HAP-Z1ES serverom (koštao nekada 2.000 EUR pre nego što su cene poludele, računajte danas bar duplo), koristeći server kao izvor digitalnog signala putem USB konekcije. Sanskrit 10th Mk2 se pokazao dobro – sa sjajnim mikrodetaljima i dobrom širinom scene. No, kada sam pustio zvuk direktno sa HAP-Z1ES, PRAT faktor je bio neuporediv – glas pevača je došao nekako u fokus i postao prirodniji i prisutniji, a bas je postao daleko snažniji i jačeg udarca. Mali Sanskrit nije dostojna zamena DAC sekcije Sony-ja ali nije tome ni namenjen.

Sa Yamaha-om NP-S303 situacija je bila drugčija: lično sam ubeđen da su mnogi proizvođači pronašli jevtina rešenja za skoro savršen prenos digitalnih audio signala, pa se sada koncentrišu na DAC i sekcije napajanja, kao i opcije. Jedan od primera je pomenuta NP-S303: odličnih opcija, skromnog prikaza, ali sa dobrom univerzalnom Yamaha MusiCast aplikacijom, čistog ali oštrog zvuka koji meni ne prija. Sanskrit DAC nju transformiše u jedan respektabilan audio izvor, pružajući mnogo toga što joj nedostaje. Sjajna sinergija za mali novac – otprilike 280 EUR (polovna Yamaha i nov Sanskrit, polovan ima da se nađe i neki evro jevtinije).

Mek zvuk Sanskrit-a i njegova vrlo pristojna muzikalnost doprinose da je on prilično tolerantan na jevtinije produkcije.

Zaključak

Za moj ukus sjajna sprava koja ne da opravdava cenu koju košta, nego je potpuno neverovatna za taj novac. Ne samo da je kvalitet izrade sjajan: jednostavna konstrukcija, preciznost izrade, kvalitetan daljinski, već je i zvuk jednako fascinantan u kategoriji cene. Da nisam opičen u vezi HiFi-ja, mogao bih da živim sa ovim DAC-om u sistemu na mom radnom stolu. Muzika za mase, samo napred! Bravo za S.M.S.L!

Comments are closed.