SONY TA-FB930R: ESPRIT beba

Sony TA-FB930R spada u kategoriju QS pojačala serije TA-FB9x0, koja je započela sa modelom 920, a završila se onim sa oznakom 940, dakle ukupno tri modela u tri godine. Pomenuti TA-FB930R se našao u ponudi 1999. godine i koštao oko 500 EUR. Da napomenem da „QS“ oznaka znači „Quality Standard“, slično kao što „ES“ oznaka znači „Extreme Standard“, kasnije poznata kao „Esprit“. Sama „QS“ serija predstavlja diverzifikaciju između klasičnih komercijalnih komponenti i onih koje su težile high end tržištu. Faktički, neko je u Sony-ju rešio da pokuša da premosti jaz između onoga što se nudilo u tom momentu, te da zaljubljenicima u HiFi ponudi dobar deo kvaliteta „ES“ serije po pristupačnijoj ceni. Iz mog iskustva kod komponenti različitih proizvođača najčešće su u pitanju marketinški trikovi, kvazi unapređenja ili prava unapređenja ali po cenu da se kupac opali po džepu sasvim neprimereno, te da firma uz minimalne tehničke izmene a veliku propagandnu halabuku zaradi daleko više nego na „običnom“ modelu.

No, ispostavilo se da, bar kod ovih pojačala, to nije slučaj.

Deklarisano na 2x80W na 8 oma, TA-FB930R nije slabo po standardu integralaca, ali je navedeno u ovom slučaju po DIN standardu, na 8 oma i 1 kHz, bez specifikovanih izobličenja. Pretpostavljam da je njegova realna snaga negde oko 70 W na 8 oma, kada se pogone oba kanala i ide do nekog prihvatljivog nivoa harmonijskih izobličenja, od, otprilike 0.1%, recimo, ali nisam imao načina da izmerim.

Kvalitet konstrukcije je neočekivano dobar i bolji nego kod većine pojačala niže i srednje klase: poklopac jeste od „U“ oblikovanog komada lima, ali je prilično čvrst, a prednja ploča je više milimetara debela, uz dobro odrađenu šasiju. Dugmad daju pravi a ne jevtini osećaj, ona za pojačanje i izbor ulaza su metalna, a pomenuti selektor ulaza je zaista sjajno odrađen.

Poklopac ređe korišćenih komandi se otvara rukom, ne preko nekog mehanizma i nije dampiran, ali ne pada kao klada. Iza su tonske komande, selektor izlaza za analogne snimače, izlaz za slušalice, fiziološka korekcija zvuka, balans, subsonični filter itd.

Dizajn pojačala je veoma čist i jasan a ono je ergonomski odlično odrađeno. Ono što bih voleo je malo više indikatora i malo više svetla: izbor ulaza pokazuje mala LED-ovka, dok je pri uključenju i aktiviranoj zaštiti u slučaju problema tu takođe mala crvena LE dioda. Kada je pojačalo uključeno, nema nikakve oznake, već morate gledati da li je neki ulaz aktivan. No, nije ovo neki problem kada se naviknete.

Zadnja strana sadrži činčeve komercijalnog kvaliteta, sem ulaza za gramofon, tjuner i CD koji su pozlaćeni. Tu su i dva korisna izlaza za napajanje ostalih komponenti – a koji se uključuju u isto vreme kada i pojačalo.

Iznutra, sve je veoma slično pojačalima TA-FA30ES, 50ES, 3ES, 5ES itd. Logika putanje signala je veoma jasna i kreće od ulazne nebaferovane sekcije, koja radi pomoću releja. Nakon toga ide linijska sekcija i pasivne tonske kontrole, a zatim izlazna sekcija. Gramofonsko pojačalo je samo MM tipa, uz dva ulazna tranzistora i klasični operacioni pojačavač, ovakva konstrukcija je primenjena u manje/više sličoj formi kod mnogih „Japanaca“.

Izlazna sekcija koristi MOSFET tranzistore 2SK1529-Y i 2SJ200-Y, dok su skoro svi ostali, uključujući i drajvere izlaznih tranzistora, bipolarni. Kompletna konstrukcija od linijskih ulaza do izlaza je odrađena diskretno. Jedino što bih voleo jeste da i izlazi za anaogne snimače sadrže bafere. Sama izlazna sekcija je „zarobljena“ između dva masivna alu hladnjaka, veoma slična skupljim ES modelima. Sa leve strane, u najdaljem delu od ulazne sekcije je solidni torusni trafo, japanske firme Bando.

Prilaz komponentama sa donje stane je moguć samo za izlazno pojačalo, koje, ruku na srce, i ima najviše aktivnih komponenti, ne računajući mikroprocesor.

Iako preuzima sistem konstrukcije (u mehaničkom i elektronskom smislu) od „ES“ braće, TA-FB930R nema taj nivo oklopljenosti i rigidnosti kućišta kao, recimo, TA-FA5ES, koje je bilo najmanje dva puta skuplje i oko 50% teže. Kod pomenutog „ES“ pojačala kućište je još detaljnije izdeljeno, zasebne sekcije oklopljene, a koristi se i „frame & beam“ antirezonantna konstrukcija.

Pasivne komponente, prvenstveno elektrolitski kondenzatori, u TA-FB930R su iznenađujuće dobrog kvaliteta i vidi se da Sony nije štedeo. U napajanju su dva 2×10.000 MFD Nichicon-a KG a svuda po pojačalu i kvalitetne Elne za audio primenu.

Zvuk Sony TA-FB930R je na jasno toplijoj strani i to se primeti na prvu notu. Za mene, tipičan zvuk Sony-ja od generacija kada su počeli da kroje zvuk prema ne-japanskom ukusu. Prvo što se primeti jeste da zvuči snažno, sa dosta jakim basom koji nekada, bar na mom sistemu, biva prejak za moje uho. Stoga, pretpostavljate, ni loudness nije bio potreban.

Međutim, nakon nekih sat vremena zvuk pojačala polako legne na svoje i bas počne da ide dublje. Ovo može biti i samo karakteristika komada jer, ipak, govorimo od 20 godina starom uređaju.

Sam karakter je opuštenijeg tipa i donekle povučene zvučne slike – dakle ne udara slušaoca pravo u lice. Srednji tonovi su veoma korektno reprodukovani i odlično uklopljeni, a dinamika pojačala je osetno bolja nego što sam očekivao. Isto se odnosi i na visoke tonove koji su meki i nenapadni i zaista me je izenadila količina detalja iz pojačala ove klase, kao i njihova prirodnost. Sve navedeno mi je govorilo da je ovo ista filozofija zvuka kao kod mog nekadašnjeg pojačala Sony TA-FA5ES.

Sony TA-FB930R nije oštar bukvalno nikada, jer bi moji Elac FS-210A zvučnici to lako otkrili. Nije on bog zna kako lepršav, više je snažan, dinamičan, sa vrlo dobrom zvučnom slikom koja, doduše, retko izlazi van okvira zvučnika.

Ono što bih voleo da je bolje, jeste reprodukcija bas i mid bas područja koja bi mogla biti utegnutija umesto okrugla i trebalo bi da bude malo agilnija. Ne shvatite me pogrešno – za pojačalo cene oko 500 EUR rezultat je odličan ali ja, po običaju, tražim dlaku u jajetu. Korišćenje tonskih kontrola je dosta pomoglo, ali je dovelo i do malog, jedva primetnog, zamućenja zvučne slike. Pored toga ovo pojačalo reprodukuje ljudski glas do određene granice i tu staje, ali je sveukupno gledano prilično impresivno koliko TA-FB930R krije svoje mane.

Napomenuo bih i da nisam testirao gramofonski ulaz – za to mi je trebalo isuviše slobodnog vremena, kojeg nisam imao.

Poređenje sa poslednjim, u vreme pisanja teksta aktuelnim modelom ES serije TA-A1ES pokazalo je koliko je tehnika napredovala za deceniju i po, a i TA-A1ES je sam po sebi viša klasa. Čistija zvučna slika, dublji i bolje definisan bas, više detalja, još više emocija iz muzike i kohezija prikaza… Jednostavno neuporedivo, što svakako ne ruži utisak o TA-FB930R, ali treba biti realan i sve reći.

Nivoi glasnog slušanja koje je Sony obezbedio u mojoj dnevnoj sobi površine oko 20 kvm su sasvim zadovoljavajući – sve do izuzetno glasnog nivoa, kada Sony postaje grub u svojoj prezentaciji, ranije i grublje nego TA-A1ES a potom dolazi do sloma i distorzije jer su Elac-i gladni mnogo više nego što Sony sa svojih deklarisanih 80 vati može da ispuni. Ali za svakodnevno slušanje i čak i vrlo glasno Sony je na visini zadatka.

Na kraju, šta reći? U vreme štednje krajem 90-ih i pada interesovanja za stereo HiFi, visokih marži prodavaca, marketinške propagande umesto stvarnih kvaliteta Sony je uspeo da napravi pošteno pojačalo za poštenu cenu. Od mehaničke izrade, elektronike, opcija, pa do zvuka, ovo je dobra mašina. Cena oko 100-130 EUR po oglasima za očuvan i ispravan primerak je više nego poštena.

Comments are closed.