SONY TC-S7: Dizajn ili kvalitet

Sony Scenario je bio pokušaj da se dizajnerski usklađena linija lansira tržištu koje su činili kupci kojima su vrhunski Sony ES uređaji bili skupi ili ih nisu želeli, a opet im je bio potreban ES kvalitet uz dobar industrijski dizajn. Scenario linija je bila lepo napravljena ali bez tehnički naprednih rešenja koje je Sony kasnije ugradio u Lissa seriju. Nažalost, Scenario je, tržišno, bio popriličan neuspeh, kao i La Scala i maloprepomenuta Lissa, sve Sony-jeve proizvodi.

Sada predstavljam dek iz Scenario serije – TC-S7. Srećom, radi se o pravom pravcatom troglavašu, ne jevtinom autoreversnom modelu.

Dizajn mu je zaista dopadljiv, sa velikim, jasnim displejom a prednja ploča nije prenatrpana komadama. TS-S7 koristi loader sistem sa držačem kasete, kao CD. Interesantno, ljudi u Srbiji uopšte ne vole takve dekove i, nažalost, slabo ih kupuju na tržištu polovnih komponenti. Jedno od objašnjenja je da se kaseta ne vidi kada se vrti… što meni, recimo, nikada nije bilo bitno.

Sony je, naravno, pretpostavio da će vlasnik biti neki aljkavi lik koji nikada neće čistiti glave i mehanizam oko njih, te nije ugradio vratanca za čišćenje glava na poklopcu deka. Možda su mislili da će vlasnik koristiti isključivo „vlažne“ kasete za čišćenje deka koje su, nažalost, manje efikasne ako se koriste lošije kasete.

Dek radi iznenađujuće tiho i simpatično zujka dok menja mod rada, a posebno kada ubacuje/izbacuje kasetu, slično nekim DAT mašinama. Sa druge strane, capstan motor je stalno uključen i prilično bučan – zuji kao loš transformator. Glavna stvar koja mi je nedostajala jeste varijabilni bias, da ne spominjem neku opciju kalibracije, manuelnu ili automatsku. Ne mogu da zamislim šta su na umu imali dizajneri TC-S7 kada su u njega ugradili funkciju monitoringa u realnom vremenu bez mogućnosti da se podesi bilo šta sem nivoa snimka i on odmah čuje?

Uklanjanje poklopca otkrilo je bazični troglavi dek. Primetio sam jednu finu stvar, mehanizam za zaključavanje kasete u nosaču, koji je čvrsto drži na mestu gde bi trebalo da bude. On bi trebalo da bude i deo antivibracijskog sistema ali nije napravljen na taj način, kao kod Denon-a DR-S810. Ovaj je samo parče metala preko kućišta kasete.

Mehanizam je klasičan komercijalni sa tri motora i jednim zamajcem, nije loš ali ni naročit. Baziran je većinom na zupčanicima i trebalo bi da traje dovoljno dugo, ali je meni nedostajao precizan sistem sa dva zamajca u zatvorenojh petlji koji šasija transporta TC-S7, uzgred, podržava. Za cenu koliko je koštao Sony Scenario, ugradnja ove opcije zajedno sa varijabilnim biasom bi koštala praktično ništa.

 

Zvuk i neki zaključci

Sony TC-S7 je jako osetljiv na tipove i kvalitet kaseta. Bias je bio prejak čak i za Sony UX-S kasetu, mada je moguće da se neko ranije igrao sa trimerima unutar deka. Odgovarale su mu TDK SA kasete ali uopšte nije voleo Fuji DRII. Naravno, sve se to može podesiti unutar deka, ali to nema veze sa korisnikom – ipak su ovo bile devedesete i red bi bio da je iskorišćena mogućnost kompjuterizacije ovakvih sprava.

Zvuk, posle kalibracije, nije bio ništa više nego standardna donja srednja klasa: ne baš loš, ali ni ništa posebno, sa definisanim basom kome je s vremena na vreme falila dovoljna doza težine. Detalji gornjeg ekstrema su bili prisutni i konzistentni ali su imali veštački prizvuk tako poznat iz jevtinijih dekova koji su intenzivno forsirali HX Pro sistem. Nežne emocije od strane izvođača bile su prisutne samo delimično. Ovo nije prava zamerka: u kategoriji uređaja kojoj TC-S7 pripada pomenuto je pre pravilo nego izuzetak. Stoga, Sony TC-S7 može biti korišćen od strane nekoga ko bi želeo da se podseti starih vremena i ništa više od toga. Moram priznati da sam očekivao više – još jednom je dizajn pobedio inženjerske zahteve i kao rezultat je dobije ovaj mediokritetni uređaj.

Comments are closed.