TANDBERG TCD-3014A: Viking ili buldog

Pre neku godinu iskoristio sam priliku da kupim Tandberg TCD-3014A. Bio je u stanju… onako: očuvan ali korišćen, sa slomljenim zubom poklopca glava kojeg nije imalo šta da drži na mestu, sa zakucanom kontrolom azimuta, pik metrima koji nisu radili i lošim snimkom. Odmah da napomenem, skupo sam ga platio, kao da je u pitanju potpuno ispravni i sređeni Revox B215 ili Nakamichi 680ZX. Znao sam da rizikujem, nisam znao krajnji ishod.

TCD-3014 i njegova blago modernizovana verzija „A“ imaju na netu kultni status kod svojih ljubitelja. Zovu ih „ubicama Dragona“ itd., neki navode kako je to ubedljivo najbolji dek ikada napravljen.

 

Izgled i dizajn deka

Njegov izgled je lepota u svoj ružnoći. Volim da kažem kako za mene izgleda kao da su ga pravili Sovjeti osamedesetih ili početkom devedesetih godina. TCD3014A mene podseća na nekog francuskog buldoga: veliki poklopci iznad i ispod kasete, zajedno sajoš jednim debelim, snažnim poklopcem kasete daju utisak da ima veliku glavu, a iza je mišićavo telo.

Pik metri su mi odvratni – mali i nepregledni, a imalo je mesta da stave višestruko veće. Ko li ih je samo smislio? Međutim, iza njih su sijalice za osveljenje, interesantno je da su dosta odmaknute od pik metara tako da svojom toplotom ne greju okolinu a ni same pokazivače. Odlično.

Dugmad transporta su bukvalno neuništiva i predivno napravljena. Takože su potpuno metalna i veoma, veoma precizna (naročito ako ih pogledate iznutra) ona koja kontrolišu male potenciometre. Držači kasete su osmišljeni tako da je sjajno drže u mestu. Ovo je ozbiljan dek, sa ozbiljnim razmišljanjem inženjera koji su ga pravili. Nakon ubacivanja kasete nju je potrebno „zaključati“ što se radi nekim od transportnih dugmadi. Suprotno, da bi se kaseta izvadila, neophodno je pritisnuti „Release“ dugme, čime ona biva otključana.

Iako deluje veoma jednostavno, mnoge funkcije nisu prikazane na prednjoj ploči i teško ih je provaliti bez korisničkog uputstva. Evo nekih od njih:

  • Brojač je numerički ili u realnom vremenu, kako izaberete, a dek radi posebnu kalibraciju prema dužini trake motajući je na početak, zatim puštajući reprodukciju pa ponovo unapred pa ponovo reprodukciju… dok ne shvati koja je stvarna dužina trake. U praksi deluje interesantno i nisam nikada sreo dek koji tako kalibriše brojač u realnom vremenu.
  • TCD-3014A ima višestruko pretraživanje numera.
  • U stanju je da preslušava (premotavanje plus reprodukcija) traku u više različitih brzina.
  • Poseduje višestruke memorije brojača.

Tandberg poseduje dosta sofisticiranu kalibraciju koja nema sve elemente kao, recimo, Teac Z6000 ili Alpine AL85, ali je na nivou Dragona i sličnih te poseduje dva oscilatora i podešavanje osetljivosti i biasa za svaki tip trake i za svaki kanal zasebno. Takođe, poseduje i manuelnu kalibraciju azimuta glave za snimanje, slično kao Nakamichi 680. Sistem je jednostavan, samo uz dek nisam dobio alat za podešavanje trimera za kalibraciju pa sam koristio običan odvijač – što je sasvim korektno i neće dovesti do bilo kakvih oštećenja jer se u pozadini kriju obični trimeri.

Kalibracija se obavlja lako. U tom momentu pojačalu za pik metre isključuje se stalno aktivni atenuator i osetljivost pik metara skače za 20 dB, što znači da je nula na pik metru u stvari -20 dB u stvarnosti. Podešavanje ide slično kao kod Tascam dekova, sa jednom razlikom – kod Tandberga se aktivira i tzv. tromi rad pojačala za pik metre, tj. ono sporije reaguje. Ovo je vrlo korisno jer kada, recimo, malo popuste roleri igla pik metra neće znatno podrhtavati na 15 kHz već će kalibracija moći lepo da se odradi. Druga strana medalje je što vrednosti trimera moraju polako da se menjaju jer… igle pik metara malo kasne za njima, ali ovo zaista ne smeta u praktičnom radu.

 

Transport

Rešenje transporta kod 3014A je specifično: umesto livene šasije kao kod Studer/Revox dekova ili višeslojne aluminijumsko/plastične kod Nakamichi-ja II generacije, Tandberg je posegao za sopstvenim rešenjem kojeg se držao veći deo svoje istorije. Mehanika je bazirana na 5 mm debeloj aluminijumskoj ploči kao glavnom nosaču, na koju su dodati svi ostali elementi. Ovo, uveliko, olakšava servisiranje i pristup npr. motorima, gumicama itd.

Logika Tandberg-a, za razliku od, recimo, Bang&Olufsen-a  je bila da za svaku funkciju treba da postoji jedan motor: jedan za premotavanje, jedan za namotavanje, glavni motor i aktuatorski motor za podizanje glava.

Ceo sistem je odlično zamišljen, relativno jednostavan i prilično robustan – masa transporta je 1.850 grama, mada su glavni elementi od aluminijuma, uključujući i nosače rolera, glava itd. Posebno je interesantno koliko je poklopac zamajaca veliki. Međutim, sami zamajci veoma doprinose masi i bukvalno su ogromni za kaset dek. Izrada nekih delova je fascinantno precizna, dok je kod nekih jasno uočljiv nedostatak pedantnosti – što me, ponavljam, podseća kao da su ih Sovjeti pravili.

Prenos sile se nigde ne vrši direktno: ako bismo Revox posmatrali kao Technics u gramofonima, onda bi Tandberg bio Thorens. Svuda su gumice i remenovi, sem kod aktuatorskog motora gde je primenjen puž. Interesantno je da je proizvođač iskoristio samo jedan optički senzor za autostop sistem, ali da u isto vreme motor koji se pokreće odmotavanjem trake takođe koristi kao senzor broja obrtaja i podešava linearnu brzinu trake kako bi ona uvek bila konstantna, tj. menja brzinu rotacije u realnom vremenu, kao Revox B215. Premotavanje je bešumno i čuje se samo zvuk mehanizma kasete, a u isto vreme je veoma brzo.

Raspored glava je takav da je glava za reprodukciju klasične veličine kao kod dvoglavih dekova, dok je ona za snimanje mala i nalazi se na mestu gde se kod troglavih dekova obično nalazi ona za brisanje. Dodatno, glava za brisanje je pre leve vođice i rolera, što je donekle i tada bilo arhaično rešenje jer putanja trake preko glave za brisanje nije stabilizovana unutar zatvorene petlje sistema. Ovakvo rešenje je, na primer, koristio Revox na modelu 710, prva verzija.

Azimut glave za snimanje može se menjati u velikim granicama putem mehaničkog sistema, zasnovanom na dugmetu, osovini, zupčastom prenosniku i osovini sa navojem koja odaljava ili približava nosač glave za snimanje prema šasiji.

Održavanje transportnog mehanizma kod TCD-3014A nije izrazito teško, sem što se mora dosta paziti oko bočnih učvršćivača kasete koji imaju plastične podloške i opruge, donekle nezgodno napravljene. Dodatna muka je što su u Tandbergu sve veoma pedantno podmazali… pre 35 i kusur godina, a pomenuta mast se stegla na mnogim mestima: na lagerima ispod nosača glava, rolerima i najbitnije, u sistemu podešavanja azimuta glave. To je glavna boljka i primećuje se po tome što kada pokušate da promenite azimut dolazi do čujnog klika koji ukazuje na preskakanje zupčastog prenosnika. Da bi se ovaj problem rešio potrebno je delimično rasklopiti mehaniku i odvrnuti osovinu koja pomera glavu za brisanje. Potom je treba lepo oprati i očistiti, podmazati i vratiti sve na mesto.

Moram da primetim da, pored Tandberg-a TCD910 i 3004 ovde imam isti problem – količina rada uložena u čišćenje ostarele masti je enormna, ali to je jedini način da ovaj dek proradi kako treba. Retko se naiđe na mehaniku kojoj mora da se pokloni tolika pažnja. Usled godina i plastika je ostarila pa dolazi do pucanja na nekim mestima.

Remenice su redom tražile pažnju usled ostataka koje su imale na sebi: prvo sam ih prao odmašćivačem, pa dodatno organskim rastvaračem, potom polirao i, na kraju, brusio.

Evo kako je na početku izgledao kapstan motor, nakon pranja i čićenja organskim rastvaračem:

A evo kako nakon poliranja i blagog brušenja:

 

Rasklapanje, servis, sklapanje… i noćne more…

Mnogo toga na Tandberg-u mi je nelogično: veliki broj konektora za koje nije lako shvatljivo kuda idu, samo je deo priče. A oni idu, bukvalo, svuda. Neki završavaju ispod audio ploče u desnoj polovini deka. Da biste demontirali mehaniku, morate skinuti prednju ploču. Da biste odvojili prednju ploču, morate odspojiti konektore. Da biste odspojili neke od konektora, morate pristupiti audio ploči i to strani sa elementima. A da biste došli do ploče… morate demontirati donju stranu kućišta. Logično i ne mnogo teško, ali… donji poklopac kutije deka se demontira zajedno sa zadnjom stranom na kojoj su konektori za povezivanje sa audio sistemom i još neka elektronika. Kada sve to demontirate pomenuta pločica ostaje slobodna i morate jako paziti da ne napravi neki kratki spoj sa nekom drugom pločom ili sa sobom samom preko delova kućišta. Užas.

Nasuprot ovoj noćnoj mori, pomenuti poklopac (donji plus zadnji) je napravljen od tankog aluminijuma koji je savršeno obrađen – za razliku od Japanaca gde je taj kvalitet (kako materijala tako i obrade) često upitan i u potpunoj suprotnosti sa prednjom stranom deka.

Konektori su posebna priča! Ima dosta istih, a razlikuju se po boji, bojama žica, obliku, pinovima, pa i načinu uključenja. Neki idu u muške konektore, neki su napravljeni pomoću „češljeva“ tj. grupa pinova koji vire iz konektora i podsećaju na češalj, a uključuju se sa strane štampe direktno u štampanu ploču u rupice predviđene za njih (koje se, uzgred, teško primećuju). Treća vrsta (doduše samo jedan) ide na pinove koji tek onako vire iz štampane ploče.

Kao da sve ovo nije dovoljno, na jednom mestu sam naišao na konektor koji kao da nije bio pravljen za utičnicu u koju je ulazio – na drugom mestu proizvođač je koristio istu utičnicu i drugi tip utikača. Sve je leglo i proradilo, ali mi je baš bilo čudno.

Na trećem mestu sam imao dva kabla: sa crvenim žicama i crnim i plavim ženskim konektorom, iste dužine te su oba mogla da se ubodu i u crni i u plavi konektor na ploči. Zamislite… pravo podešavanje je da plavi konektor ide u crni a crni u plavi, totalno obrnuto od logične postavke! Možda se radilo o grešci u proizvodnji. Srećom, namene ovih konektora su sasvim različite pa sam na osnovu toga i odredio koji treba gde da ide.

I na kraju, biser… morao sam da vadim audio ploču kako bih oprao preklopnike i, kada sam je vraćao, nisam mogao da nađem nikako gde treba priključiti jedan priključak. Ostavio sam ga za kraj, računajući da će na kraju preostati jedini konektor koji odgovara ili, ako ga nisam dobro zapazio do tada, pronaći ću skrivenu utičnicu. Tako i uradih. Na kraju, ostao je konektor sa ČETIRI pina crne boje na ploči a kod mene žica sa konektorom zelene boje sa TRI pina. I ništa više. Taj konektor se vidi na donjoj slici.

Srećom, slikao sam dovoljno fotografija da imam za svaki slučaj i… konektor je zaista ušao u tu utičnicu, s tim što je „višak“ pin ostao da „visi“ udesno od konektora. Kakvi biseri su bili ovi iz Tandberg-a, a mi posle treba da se snađemo kako znamo i umemo.

Tandberg je, dakle, pun nelogičnosti i zaista izgleda prilično čudno. Izbrojao sam da sam morao povezati skoro 30 konekcija. Da nisam imao detaljne slike i servisno uputstvo, teško da ne bih pogrešio.

Uklanjanje samog mehanizma radi sa zadnje strane prednje ploče. U gornjem delu ima nekoliko mikroprekidača i plastičnih zuba. Za neke od njih su napravljene rupe tako da mogu proći kroz prednji panel i izaći, ali za jedan to nije slučaj – bilo je potrebno da se prednja ploča samo malo obradi i rupa proširi i demontaža bi bila dečija igra, ali to nije učinjeno. Uz mali nedostatak pažnje pomenuti zub se može lako slomiti – to mi se desilo na TCD-910. Ne razumem Tandberga.

Pored mehanike, radio sam i na elektronici, na sreću samo sa elektromehaničkim komponentama. Jedan od releja je otkazao, prekidao je na jednom kanalu. Nisam mogao pronaći podatke o njemu koliko god da sam se trudio. Na kraju sam zamenio novim Omron-om, kojeg sam prethodno prilagodio da bude pin kompatibilan.

Nakon sklapanja i puštanja u rad kalibracija nije dobro funkcionisala i oduzela mi je dva ili tri predvečerja sve dok nisam našao u čemu je problem – glavni mehanički preklopnik je slabo provodio signal za kalibraciju koji je ionako sam po sebi slab (-20 dB), te nikakva kalibracija nije mogla biti odrađena.

 

Ponašanje pik metara pri reprodukciji i snimanju

TCD-3014A, kao i TCD-910 i TCD-3004 imaju jednu od karakteristika koju nisam video kod drugih dekova, nije spomenuta u uputstvu a nisam je našao ni čitajući iskustva drugih korisnika: kada postavite prekidač u položaj Source, pik metri prikazuju ulazni signal. Kada je podešen na režim Tape, signal za reprodukciju prikazuje signal koji se reprodukuje pre zadnjeg stepenaizlaza, tj. pre potenciometra za jačinu izlaznog signala i bafera.

Međutim, kada započnete snimanje dek ne prikazuje na pik metrima ono što jeste snimljeno, već ono što treba da bude snimljeno, skidajući signal za pik metre kod pojačala za ekvilizaciju i snimanje, dakle ne sa glave za reprodukciju. Zvuk, tj. izlaz na slušalicama je sve vreme onaj koji treba da bude – reprodukcija sa treće glave koja pušta snimak kakav jeste snimljen na traku. 

Ovo je lako dokazati: dovoljno je pokrenuti snimanje sa isključenim glavama za snimanje i u tape modu… zvuka neće biti ali će pik metri i dalje veselo igrati. Prvo sam mislio da je problem u analognom sviču koji prebacuje ulazni signal za pik metre (a za koji mi je na početku bilo nejasno čemu služi jer se tape/source svičovanje već radi pre njega), ali sam pregledom šeme uklavirio da je filozofija ovde drugačija. Zašto? Valjda su konstruktori računali da je dek kalibrisan prema traci i da ono što pik metri pokazuju jeste ono što će na kraju biti na traci.

 

Zvuk

Ako se ikada čuli jedan ili više vrhunskih dekova, Tandberg TCD-3014A vas neće ostaviti ravnodušnim. Norveški proizvođač spada u nekoliko kompanija koje su doterale bedni, jadni, sirotinjski standard kompakt kasete do maksimuma… u to vreme. Kada bi sada neko rešio da napravi kaset dek od 10.000 EUR korišćenjem savremene elektronike (uz ne preteranu marginu zarade) i tehnološkog razvoja magnetnih nosača, naravno da bi takva sprava bolje zvučala od Tandberga. Ali, on je ipak iz 1985. godine i mogu reći da, zaista, fascinantno svira.

Prvo što se primeti jeste prilično jak bas, ali odlično definisan i ritmičan. Reprodukcija ljudskog glasa je jedna od najboljih koje sam čuo, sa fenomenalnom dozom prirodnosti, mirnoće i detaljnosti, odvojena od pozadine i kada glas utihne, taj momenat TCD-3014A sjajno hvata, kao retko koji drugi dek. Gornji ekstrem je nenaglašen ali odličan u mikrodetaljima i prilično transparentan. Tandberg ima osobinu onih vrhunskih starijih dekova: spoj relaksirane reprodukcije, detaljnosti, dinamike i definicije. On snima i reprodukuje onako kako se to od njega traži, bez forsiranja i lažnih obećanja slušaocu. Noviji modeli dekova često fasciniraju čistom reprodukcijom koja ide na kliničku stranu i gubi na prirodnosti. Tandberg radi suprotno i u tome u potpunosti uspeva.

Razlika između ulaznog signala i onoga što izađe sa trake je toliko mala da je praktično zanemarljiva, TCD-3014A je sprava koja odlično kopira na traku sve što uđe u njega i, zaista, pokazuje zavidan karakter.

Posedujem određen broj dekova sa kojima bih voleo da ga uporedim… Teac Z6000, Harman CD491, Beocord 9000, Eumig FL1000uP, Nakamichi 680ZX, Studer A721 i modifikovani BX300 kao i čuveni i Dragon, ali ograničen sam slobodnim vremenom kao odlučujućim faktorom.

Verovatno ću ga uporediti sa Dragonom i BX300 u dogledno vreme, jer su mi pri ruci. Lično, nisam siguran da će ga bilo koji dek koji posedujem pobediti, ali nikada ne reci nikad…

A dotle, čitajte moj skromni blog 🙂

 

 

 

 

Comments are closed.