Author's Description:

TEAC V-7010 je naslednik modela V-7000 kojim je japanski proizvođač napravio zaokret u dizajnu svojih dekova, kako spolja, tako i iznutra. Tekst o modelu V-7000 bio je jedan od prvih koje sam objavio na svom blogu pre više od deset godina. Moj zaključak je bio da se radi se o solidnom deku visoke klase, koji dobro zvuči za novac koliko je koštao, ali sam nekako očekivao malo više.

Pre dosta godina, moj prijatelj Endre iz Mađarske mi je napomenuo da je TEAC V-7010 daleko bolji u zvučnom smislu, odnosno dosta različit od V-7000. Gledajući spolja, to se nikada ne bi reklo.

Model V-7010 se proizvodio od 1992. do 1994. i bio drugi u ponudi, ispod modela V-8000S. Cena mu je bila oko 1.300 DEM (650 EUR) i spadao je u visoku kategoriju snimača.

Spolja, u odnosu na V-7000, model 7010 ima dodate drvene stranice umesto plastičnih, a i poklopac vrata je izmenjenog dizajna i dobrim delom skriva kasetu – to je ono što ljubitelji kaseta ne vole. Ruku na srce, centralni deo kasete koji služi da se vidi koliko je ostalo trake na kolutovima je vidljiv, a tu je i dobro pozadinsko osvetljenje, ali nekako mi se čini da bi kaseta mogla biti osvetljena i spreda i da bi to doprinelo utisku – danas je to relativno lako uraditi s obzirom na dostupnost LED traka i pojedinačnih svetlećih dioda. Ovako, u mraku je ponekada teško videti koliko je tačno trake ostalo.

Komande su klasične i obuhvataju standardne opcije tipa pretraživanja numera i sličnog, kao što je povratak jednim dugmetom na poziciju nula na brojaču. Ono što izdvaja V7010 (i V7000, a i nižu seriju 50×0) je odličan sistem manuelne kalibracije, osetljivosti i biasa za svaki kanal zasebno. Nema automatike, ali sistem prikazuje nivoe na displeju i veoma je jednostavan za korišćenje.

I to je to… V7010 deluje kao na silu promenjeni spoljni dizajn, tek da bi se nešto učinilo i novi model lansirao na tržište.

Ali ovo nije baš tačno: V-7010 je jedini TEAC-ov model za koji znam da ima pobakrenu šasiju – nešto što se retko radilo kod kaset dekova (Nakamichi CR4 je izuzetak, na primer). Ovaj postupak, generalno govoreći, kod audio uređaja poboljšava oklapanje i smanjenje osetljivosti na spoljne elektromagnetne smetnje. Takođe pomaže i kod električne mase uređaja, posebno ukoliko oni koriste šasiju kao deo mase. Na kraju, tu je i sprečavanje pojave tzv. vrtložnih struja od transformatora, na primer.

Iznutra, V-7010 nasleđuje filozofiju rasporeda od svog starijeg brata, što je i logično. Podela na sekcije nije tako striktna kao kod Sony ES dekova tipa 950/970/990ES, ali je sasvim jasna: napajanje i kontrola sistema su levo, audio elektronika desno, uz pregradu koja deli dek na, faktički, tri celine, od kojih je jedna transport.

Jedna štampana pločica se izdvaja: interni oscilator i HX Pro kolo. Pomenuti sklop je kod V-7000 bio u sastavu glavne audio ploče, dok je ovde izdvojen.

Sam transport je nešto što sam često opisivao na ovom blogu, ali uz jednu bitnu izmenu. Radi se o novijoj verziji Sankyo transporta, jednog od najboljih u to vreme, sa dva zamajca u zatvorenoj petlji i direktnim pogonom. Ukupno poseduje čak četiri motora, od kojih su dva namenjena pogonu (glavni motor i motor za premotavanje) a druga dva su zadužena opsluživanju mehanike i nosača kasete. Sam koncept ovog mehanizma je dosta star, razvijao se godinama, a prve verzije koje liče na ovu u TEAC-u V-7010 vidimo kod Nakamichi BX-300 deka. Postoje i starije verzije, ali o tome neki drugi put. Vremenom je i problematično idler rešenje zamenjeno zupčanicima, pa 7010 ne koristi dosadni idler kao BX-300.

No, ono što se uočava kod Sankyo mehanike V-7010 deka je potpuno novi glavni motor sa direktnim pogonom (direct drive motor). Stator motora je pričvršćen za osnovnu šasiju transporta, faktički pogoni motor sa donje strane, umesto namotaja na pločici koji su stajali iznad gornje strane rotora (stavio sam slike za poređenje).

Sa starom pločicom ste uvek morali biti izrazito pažljivi, da ne oštetite namotaje statora. Nisam mogao da nađem sliku motora iz V-7000, pa evo one iz Nakamichi BX-300:

Za razliku od starog četvoropolnog, novi motor je dvanaestopolni, što znači da stator poseduje 12 zasebnih namotaja koji rade u parovima. Prednost novog motora je ravnomerniji raspored obrtnog momenta tokom celog ciklusa rotacije i daleko manji tzv. cogging, tj. „zupčasti“ pomeraj dok motor prelazi sa jednog pola na drugi.

Koliko se ovo zaista primeti u zvuku? Specifikacije oba mehanizma (sa starim i novim DD motorom) su u dlaku iste, što se tiče zavijanja i podrhtavanja. No, novi motor generiše manje mikrovibracija i moglo bi da bude nekih čujnih razlika u odnosu na stari sistem.

Naravno, ništa nema besplatno, pa je to i ovde slučaj – elektronika za kontrolu dvanaestopolnog motora je dosta kompleksnija od one za četvoropolni i to se odmah vidi po broju integrisanih kola i veličini štampane pločice sa elektronikom, koja koristi SMD komponente.

Dodatno, primerak koji sam kupio imao je problem upravo sa DD motorom – po rečima vlasnika, radio bi netačnom brzinom nekih 15 minuta, a zatim bi se stabilizovao. Kada sam ga probao, motor nije hteo da se stabiliše ni posle sat vremena rada – verovatno je dodatno stajao nekorišćen i situacija se pogoršala.

No, o tom potom, vratimo se na tehnikalije u vezi V-7010: sledeće što je izmenjeno je frekvenca bias kola ili, na našem jeziku, frekvenca predmagnetizacije. Bias je visokofrekvencijska komponenta koja se dodaje osnovnom signalu pre prosleđivanja glavi za snimanje. Sasvim slučajno su ga otkrili nemački inženjeri tokom 40-ih godina prošlog veka, kada su radili na magnetofonima i nije im bilo jasno zbog čega jedan od njih zvuči osetno bolje od drugih, istih takvih. Ispitivanjem su zaključili da je jedan od sklopova u magnetofonu ušao u samooscilovanje i ubacivao visokofrekvencijsku komponentu u signal. Tako je otkriven uticaj biasa na kvalitet zvuka.

Frekvenca biasa je obično 85-105 kHz. Najčešće se isto kolo oscilatora koristi za oba kanala plus za glavu za brisanje, ali postoje dekovi (Nakamichi CR5 i 7, TEAC Z7000/6000 i R999) koji koriste posebne oscilatore za svaki kanal i zaseban za glavu za brisanje. Da napomenem da kod dekova koji koriste HX Pro sistem, izlaz iz oscilatora ide u HX Pro kolo, a zatim se bias dinamički podešava za svaki kanal posebno.

Krajem osamdesetih godina proizvođači su počeli da ugrađuju tzv. super bias kola, koja su radila na frekvencama oko 210 kHz (TEAC, Sony), dok je Pioneer podigao frekvencu na 160 kHz. Prednost ovog novog sistema su niža izobličenja, bolji rezultati na visokim frekvencama pri snimanju, bolja kompatibilnost i saturacija sa visokokvalitetnim hrom i metal trakama itd.

No, TEAC V-7010 spušta frekvencu biasa na 150 kHz, što deluje iznenađujuće. U realnosti, dobitak podizanjem frekvence do 210 kHz daje neke manje dobitke, daleko niže od skoka sa standardne frekvence (105 kHz, na primer) na 150 kHz. Da napomenem, da iznad 210 kHz praktično nema dobitaka, a složenost sistema raste. Faktički, 150 kHz bias radi dovoljno dobro i izbegava tehnološke zamke koje donosi kolo od 210 kHz, kao što je osetljivost na RFI smetnje, strožija tolerancija komponenti i drugo. Takođe, moguće je da kolo više odgovara samim glavama, koje su inače identične na V-7000 i V-7010.

Na Internetu sam našao da niži bias utiče povoljnije i na kalibraciju deka u smislu da se kalibracija lakše vrši na nižim frekvencama struje predmagnetizacije. Pogledao sam servisno uputstvo i, zaista, postoje neke razlike u samoj kalibraciji osetljivosti i biasa kod V-7010 u odnosu na 7000. Kod V-7000 koriste se dve frekvence: 400 Hz i 8 kHz, kao kod, na primer, Technics-a RS-M280. Inače, 8 kHz je dosta niska frekvenca, najčešće proizvođači upotrebljavaju oscilator od 10 kHz.

U slučaju TEAC-a V-7010 frekvenca za osetljivost je podignuta na 500 Hz, dok je frekvenca za kalibraciju struje predmagnetizacije podignuta sa 8 na 12.5 kHz. Mislim da spoj frekvence bias kola koja je spuštena na 150 kHz i frekvence kalibracije biasa od 12.5 kHz imaju veze.

Poklopac vrata deka kod 7010 je vrlo čvrst i masivan, čini mi se više nego kod V-7000. Sam nosač kasete je skoro identične konstrukcije i deluje veoma snažno i skoro neuništivo. Pored nekih zaista sitnih izmena, ono što se primećuje jeste dodata mala antivibraciona podloga na poklopcu mehanizma novijeg modela, odmah ispod kasete.

Dakle, mogi bismo reći da TEAC V-7010 nije našminkana već ipak tjunirana verzija popularnog V-7000. Moguće je da postoje i druge razlike koje nisam primetio, a takođe je moguće da je i zvuk drugačiji.

POPRAVKA

Kao što sam rekao, dek mi je stigao neispravan: glavni (capstan) motor je radio pet puta brže i reprodukcija snimljenih kaseta je bila kao da je na svima izvođač Paja Patak :). Ovo mi je jasno govorilo da postoji problem sa kontrolom rada motora ili servo petljom.

Servisno uputstvo ne sadrži šemu samog kola motora, ali prvo sam posumnjao na elektrolitske kondenzatore. Najčešći razlog je otkaz/curenje istih, posebno ukoliko se radi o aluminijumskim SMD kondenzatorima, no ovde su bila prisutna tri mala klasična kondenzatora, koji mnogo ređe za posledicu imaju curenje od SMD rođaka.

Spremio sam malo opreme: izvor napajanja i brojač obrtaja koje sam kupio za opštu namenu. Oni su mi trebali jer se motor napaja samo iz zajedničkog +12 V izvora, što znači da mu ne treba više različitih napona da bi funkcionisao, te ga mogu pokrenuti jednostavnim spoljašnjim izvorom, bez da ga moram priključiti na ostatak elektronike deka svaki put kada ga testiram.

Brojač obrtaja koji sam nabavio je i kontaktni i beskontaktni i, kada sam imao inicijalnu brzinu koja je bila pet puta brža, ostalo je da izmerim broj obrtaja (za ovo mi čak nije potreban ni remen koji će povezivati dva zamajca) i da nakon popravke vidim koji je novi broj obrtaja i da li se razlikuje za faktor 5. Jednostavno, zar ne? Time sam izbegao često priključivanje i isključivanje konektora, opasnost od oštećenja istih, postavljanje mehanizma u razne položaje i mogućnost da ogrebem ili oštetim ostatak komponenti ili kućišta uređaja.

Ispostavilo se da su sva tri 10 mfd/25 V kondenzatora propala i napravili su neka oštećenja na štampi, od kojih me je zabrinulo ono ispod IC kola koje je kontroler motora (M56730ASP) za koje sam našao da je, u stvari, kolo dizajnirano za glavne motore starih flopi disk drajvova i video rekordera.

Imajući u vidu da deo štampe prolazi ispod samog kola, mislio sam da ga odlemim duvaljkom, ali sam ipak pozvao svog drugara Voju, mahera za audio elektroniku. Voja mi je (hvaaaalaaaaa, Vojo!!!) objasnio da, s obzirom da se štampa nalazi na metalnoj ploči, male su šanse da neće doći do oštećenja bakarnih vodova jer će ploča odnositi toplotu i temperatura duvaljke će morati biti viša, što će vrlo verovatno oštetiti štampu, možda do granice gde je popravka nemoguća. Predložio je odlemljivanje infracrvenom lemilicom, ali je takođe rekao da prvo probam da očistim vodove i vidim šta će se desiti.

Tako sam i uradio – kupio izopropil alkohol i očistio celu pločicu alkoholom, koristeći nežnu četkicu i onu za zube, pažljivo. Blagom četkicom sam uspeo da očistim ostatke čak i ispod IC kola.

Zatim sam celu ploču potopio u izopropil alkohol u ultrazvučnoj kadici i prao je 15 minuta, te dobro osušio.

Da napomenem da mi je mnogo pomogao sledeći višedelni blog. Iskreno sam se nadao da neću imati problema kao vlasnik deka sa bloga, ali bio sam samo delimično te sreće.

Proverom provodnosti, ispostavilo se da je i davač brzine, isto kao i vlasniku deka sa bloga, bio u prekidu, srećom samo jedan vod i na jednom mestu. Odradio sam popravku simetrično, sa obe strane, za svaki slučaj.

Nakon popravke, proverio sam ponovo broj obrtaja zamajca, rezultat koji sam dobio je bio oko 361-362 obrtaja u minuti, što je u skladu sa mojim proračunom i daleko niže od početnih 2.100 obrtaja.

Potom sam uzeo Plastik 70 lak u spreju za zaštitu štampanih ploča i pažljivo četkicom naneo lak na početni deo štampanog enkodera i ispod IC kontrolera.

Roleri su izgledali kao novi, ali su na dodir bili malo tvrđi, danak godinama, pa sam i njih zamenio.

Mala gumica, namenjena zatezaču trake, skroz se istopila i radio sam demontažu delova da bih mogao očistiti i sprati ostatke. Pored toga, nalepnica „šahovsko polje“ na jednom od točkića se odlepila, pa sam i nju pažljivo zalepio – ovde je za manipulisanje nalepnicom najbolje koristiti prste, svaki pokušaj korišćenja pincete može dovesti do oštećenja nalepnice. Čišćenje same površine nalepnice sam odradio štapićima za uši, koristeći vlagu daha kada duvate na površinu (može se koristiti i destilovana voda), nikako bilo kakve jače rastvarače ili blagi rastvarač kao alkohol, jer će oštetiti štampu nalepnice pa ćete morati nalaziti neko rešenje. Ovo pričam iz iskustva, jednom sam tako ogulio štampu nalepnice pa sam morao da crtam identičnu na računaru i štampam je na metaliziranim nalepnicama.

Sam transport, generalno gledano, bio je u izvanrednom stanju a nastali kvarovi su se pojavili usled starenja delova i mogli su da dovedu do skoro bezizlaznog rešenja, što bi bila prava šteta. Unutrašnjost deka je posedovala minimum prašine, dok je pobakrena šasija, svetla kao prvog dana, pravi melem za oči.

Na kraju sam dek interno kalibrisao i izmerio mu frekvencijski opseg koji je bio u skladu sa specifikacijama. Za kalibraciju sam koristio, Maxell UR i XLII kasete, kao i TDK MA – nemam u kolekciji odgovarajućih TEAC kaseta. Tokom podešavanja, iznenadilo me je koliko je azimut, fabrički podešen, u stvari naštelovan pogrešno, pa sam i to ispravio.

Da napomenem da mi je za celi ovaj posao trebalo 18 časova rada, što je dosta, ali ipak treba imati u vidu starost sprava o kojima pišem i koje servisiram.

TEAC V-7010 U PRAKSI

TEAC V-7010 je dovoljno lak za korišćenje u praksi: solidan raspored komandi, sa nekim nelogičnostima. Na primer, Dolby preklopnik je skroz u gornjem desnom uglu, a monitor taster takođe malo na neobičnom mestu, ali možda sklonjen od slučajnih manipulacija.
Taster za uključenje kalibracije, kao i ostali koji su istih dimenzija, je isuviše mali. Interesantno je da je on pravljen od brušenog komada metala kao i ostali istog oblika, dok su svi drugi plastični, sem dugmeta za podešavanje nivoa snimanja. Lično bih voleo malo više metala a malo manje plastike.

Tasteri osnovnih komandi transporta su potpuno identični, osrednje krupno obeleženi i nekako su mogli da budu mnogo bolje odrađeni u ergonomskom smislu – nešto što je potpuno ispravljeno na modelima C-8030/6030.

Status rada je prikazan malim oznakama pored brojača, mogli su malo elegantnije da odrade.

Pik metri su veliki i informativni, dovoljno precizni oko bitnog područja od 0 dB, sa digitalnim prikazom vršnog nivoa koji se resetuje ručno – nema automatske opcije, što je šteta. Sam brojač nema nikakvu opciju prikaza preostalog vremena, što bi bilo korisno.

Sistem kalibracije je odrađen skoro odlično i lak je za korišćenje. Nelogično mi je samo da, po uključenju kalibracije, kreće se sa kalibracijom nivoa snimanja (osetljivost), ali potenciometri za podešavanje nisu prvi odozgo, ispod dugmeta za uključenje kalibracije – što bi bilo logično, već ispod, na dnu. Bias potenciometri su iznad. U praksi to znači da uključite kalibraciju, pa idete na potenciometre na dnu, pa opet kliknete na dugme za kalibraciju da prebacite na podešavanje biasa, pa se onda vraćate na gornji red potenciometara. Baš nelogično.

ZVUK

TEAC nikada nije pravio krupne greške na svojim top modelima, od kojih su neki zaista vrhunski. Ni V-7010 tu nije izuzetak.

Na normal trakama (TDK D, Maxell UR) V-7010 zvuči vrlo precizno i čisto. HX Pro je solidno implementiran i uglavnom ne dovodi do problema sa sibilantima. Poređenjem ulaza i izlaza, dosta je teško uočiti razliku, zvuk 7010 je ispeglan poprilično, sa karakterom koji naginje svetlijem i veoma čistom, nešto što je postalo uobičajeno devedesetih godina prošlog veka. Napredak u tehnologiji doveo je do toga da i dekovi više klase imaju osobine zvuka CD plejera, ali su neki od njih izgubili na prirodnosti, što na sreću nije slučaj kod V-7010.  U ovome svakako pomaže i napredna mehanika koja mu daje prednost u odnosu na neke cenovne konkurentne, kao što je, na primer, HarmanKardon TD4500, čijem zvuku je veoma teško parirati ukoliko volite dekove koji su više neutralni nego topli. TEAC V-7010 je malčice topliji od Harmana, ali lakoća kojom se TD4500 nosi sa visokim tonovima i transparentnošću zvuka je nešto što se retko sreće i pamti, čineći ovaj dek boljim od velikog broja troglavaša i jednim od najboljih dvoglavih dekova koje sam imao prilike da čujem.

Prelazak na hrom trake (Maxell XLII): TEAC V-7010, prema onome što sam čuo, spada u onu grupu dekova koji pružaju mnogo prelaskom na kvalitetne (ne i preskupe) hrom kasete. To znači da im vredi dati bolju hromku od obične normalke i rezultat neće izostati. Nije TEAC jedini takav dek, Technics RS-AZ7 i 6 su slični, s tim što pomenuti Technics dekovi počinju da blistaju na metal trakama.

Postoje i drugačiji dekovi: većina Nakamichi modela fenomenalno snima na maltene bilo kakvu kasetu koju stavite u njih, Revox B-215 je takođe sjajan, Harman/Kardon TD-4800 itd.

U smislu poređenja snimaka na hrom i normal kasetama, V-7010 pruža osetno više u gornjem ekstremu, ali i srednjem. Visoki tonovi su čistiji, transparentniji, reprodukovani sa preciznošću i lakoćom i nekako pozitivno agresivniji nego na normal trakama.

Metal kaseta (TDK MA): Korišćenjem TDK MA dobijen je skoro identičan rezultat kao na Maxell XLII hrom traci, toliko da na slepom testu ne bih mogao da razlikujem da li koristim hrom ili metal traku. Iako verovatno postoje neke prednosti korišćenja metal kaseta u odnosu na normal (ne računajući nešto niži šum), ja ih zaista nisam čuo.

Ono što mi se nije dopalo tokom snimanja jeste bio povremeni, ne u svim slučajevima, mali veštački prizvuk u ljudskom glasu. Kako rekoh, taj prizvuk nije stalno prisutan, ali istrenirano uho će ga primetiti kada je tu i on može zasmetati s vremena na vreme. Malo eksperimenata sa zvučno mekšim interkonektima je pomoglo, a kako je dek duže radio (očigledno je dugo stajao nekorišćen i trebalo mu je vremena da se usvira). Pomenuto se dešavalo više na normal nego na hrom i metal trakama, a slično sam video i kod nekih drugih modela sa implementiranim HX Pro sistemom.

Moj zaključak je da, na ovom deku, snimke kod kojih ćete želeti da forsirate maksimalni kvalitet treba praviti na solidnim hrom kasetama, dok su normal sasvim dobre za sve ostalo. Metal kasete su ipak dosta skuplje (bile i ostale) i nema ih potrebe koristiti na TEAC-u V-7010.

ZAKLJUČAK

Da li je TEAC V-7010 zvučno bolji od prethodnika, V-7000? Prema mom sećanju zvuka V-7000 rekao bih da jeste. Da li je ta razlika velika? Čini mi se da nije drastična, ali je primetna. Po meni TEAC V-7010 čini tjuniranu verziju starijeg modela. A sam zvuk i uređaj? On potpuno opravdava cenu koliko je koštao i spada u visoku klasu ovih audio komponenti.

Uskoro ću servisirati jedan Sony TC-K970 ES, a već i posedujem jedan, pa će biti lepa prilika da uporedim V-7010 sa V-6030S kojeg takođe imam u kolekciji i pomenutim Sony dekom.

Comments are closed.