TEAC V800X: Neverovatno dobar

Moram da kažem da nikada nisam bio neki veliki poštovalac uređaja firme Teac. Čini mi se da im je uvek nešto falilo. Izuzimam dekove Z6000 i 7000. Tu je i Z5000, ne tako tehnički napredan ali odličnog zvuka.

Problem sa Teac-ovim dekovima iz serije V5000 i V7000 (početak devedesetih) je bio zvuk: mašine su napravljene da traju, vrlo solidno urađene, sjajna kalibracija ali zvuk tek osrednji. Negde su omanuli. Pored toga, tasteri transporta bi mogli biti višeg kvaliteta. Glave, iako amorfne, nisu izdržavale ni deo koliko su mogle na daleko starijim modelima ovog proizvođača.

Raniji modeli – V970X i R919X su sjajnog zvuka, dobre mehanike ali jevtino napravljeni sa mehaničke strane. Tasteri im krckaju kao da su od najgore kineske plastike. I to užasno nervira.

Stare mašine kao što su C1, C2 i C3 su solidne i mehanički neuništive ali, opet, danas strašno matore i treba puno živaca, pa i sreće, da bi se dovele u pristojno stanje. Nisam imao prilike da slušam C1 i C2, ali druge jesam i to su dekovi solidnog zvuka, imaju šmek starih mašina i vrlo dobru mehaničku izradu za to vreme. Neverovatan je kvalitet plastike transportnih tastera i okoline – ma koliko bili maltretirani, kada ih operete izgledaju kao novi.

I, sada,  gde tu spada V800X o kome pišem ovaj tekst?

Retka mašina na ovim prostorima… Evo kako izgleda:

I sa druge strane:

Stigao je kod mene fizički veoma očuvan, ali neispravan: remen i pogonska gumica su mu se istopili.

Sledilo je rasklapanje i čišćenje.

Ono što malo komplikuje sređivanje ovog deka jeste rasklapanje i vađenje transporta. On je preblizu kontrolnoj ploči (standardno japansko preterivanje sa štednjom) i logičan način je da se odmakne od štampane ploče demontažom prednje ploče deka.

Pomenuto (demontaža) ide do jedne mere, prednji deo šasije je pričvršćen pomoću šest zavrtanja od kojih je moguće demontirati pet. Šesti se nalazi ispod štampane ploče kontrole displeja koja je montirana nakon što je zavrtanj fiksiran.

A displej je zalepljen za šasiju! Odvajanje bi značilo veliki rizik od pucanja samog displeja.

Rešenje sam našao skidanjem štampane ploče…

Novine ispod transporta su ispomoć kako se puckava folija na stolu ne bi isprljala od istopljene gume koja se razletela svuda: po žicama, konektorima, šasiji, transportu, zamajcu… ma svuda je bilo parčića.

Pogled na transport spreda, još uvek nije očišćen.

Prenos pogona sa motora na reel-ove se obavlja preko malog, dosta širokog idlera čiji je rok trajanja fascinantan u odnosu na većinu konkurencije – remeni su se na ovom primerku istopili od starosti ali idler je radio kao prvog dana. Svaka čast.

Ono što mi se nije dopalo jeste sistem zatezanja trake preko glava: koristi se stari izum, poznat na mnogim dekovima, putem filca ispod glave za brisanje. Vremenom filc propadne i počne da prlja traku, ne vršeći svoju funkciju. Zamena drugim je praktično nemoguća, ni ja niti poznanici nismo pronašli rezervni filc za zamenu. Iz mog iskustva filc se može i skloniti, ako se ne može drugačije.

Glava se, takođe, kači preko svega dva zavrtnja – neki drugi modeli (JVC, recimo), poseduju daleko kompleksnija i prefinjenija rešenja. No, fabrički je TEAC bio odlično uštelovan

I to je sve što su mogli napraviti bolje za taj novac.

 

Počinjem podmazivanje i sklapanje mehanike.

Evo ga polusklopljeni dekić.

I oprana prednja maska.

A displej…

Pogledajte ga samo! Mora da je bio skup za proizvodnju, razumem to na Z seriji, ali ovde se to ne očekuje.

Displej koji V800X poseduje je jedan od najvećih koje sam ikada video: puno dobro raspoređenih informacija, veliki simboli. Jedino su pokazivači pikova dosta uski ali je sve dovoljno vidljivo. Raspored komandi je odličan i čovek se veoma brzo navikne na njih.

Sada i sa montiranom prednjom maskom:

Skoro završen, vezice vraćene na mesto.

Ovo je dBX modul:

Sekcija napajanja – malo zbijena i greje se ali očigledno izdržava…

Ne verujem da sam sasvim slučajno ubo komad koji valja, no ovaj dekić svira za sve pare: neverovatno čisto i transparentno. Detalji su mu odlični, nisu kao na mom modifikovanom Kenwood-u KX9050S ali su neverovatno prirodni (što Kenwood u fabričkom stanju može samo da sanja), a sama reprodukcija je balansirana. HX Pro ovaj dek nema niti mu to treba jer je reprodukcija najviših tonova sjajna. Po kvalitetu zvuka je uporediv sa čuvenim Nakamichi-jem BX300, doduše uz nešto nižu dinamiku i transparentnost, ali treba reći da je BX300 koštao 50% više.

Veliki zamajac omogućava relativno niske nivoe podrhtavanja i to se primećuje u zvuku. Šteta je što nema DD motor, čak sam mislio da ugradim jedan iz nekog starijeg Teac-a, ali dek nije bio moj pa nisam smeo da se igram.

Kao i veća braća, Teac V800X poseduje motorizovanu asistenciju otvaranju vrata – Z6000 i 7000 ovo obavljaju dvojno: i na mehanički i na električni način, dok V800X radi samo kada ima struje.

Nažalost, sem podešavanja bias-a prema uhu, V800X nema nikakvu drugu kalibraciju, što je lako mogao da ima. Uprkos tome, moram da opet kažem kako je ovo mašina izuzetnog zvuka i odmah sam mu oprostio sve što je mogao da ima urađeno bolje.

Znam da će svako da pita kako V800X svira u odnosu na Z seriju Teac dekova… moram reći da mi se čini da je upravo ovim modelima (Z5000/6000/7000, V900X, V800X itd.) Teac možda dostigao svoj maksimum u odnosu kvaliteta zvuka i odnosa kvalitet/cena. Posle toga, krajem osamdesetih godina, počeo je da se ceni više izgled, a manje zvučni dometi, uz sjajnu propagandu koja je činila da mnogi od nas balave uz Teac-ove kataloge. Menadžment i marketing su očigledno upropastili dobar inženjering.

Bas je na V800X u odnosu na Z6000 manje snažan a i dek ima nešto slabiju dinamiku i mikrodetalje. No, u odnosu na katalošku cenu i cenu koja danas postoji za polovne primerke preko oglasa, ne može se reći da Z6000 „počisti pod“ sa V800X. Ovaj dek nema očitih zvučnih mana, i veoma prija čak i iskusnom uhu. Čak mu je i pojačalo za slušalice više nego pristojno.

Mislim da je ostalo još samo da kažem suštinu: sem za naj, naj, najprobirljivije dekofile, Teac V800X bi mogao biti krajnje rešenje.

Comments are closed.