TECHNICS 007 serija: Slatki metalni Bond

Ovo je originalni tekst koji sam objavio 2008. godine:

Korporacija Matsushita nastupala je na tržištu pod robnim imenom Technics negde od sredine šezdesetih godina. Pored navedenog, Matsushita je posedovala i prava na marke „Panasonic“, „National“, na nekim proizvodima i vezano „National Panasonic“ a tu je bio i „Quasar“.

Razvoj kćeri kompanije Technics beležio je uspone i padove, kao i kod skoro svih ostalih proizvođača, mada se kod Technics-a navedeno moglo možda malo više primetiti. Gledajući globalno, sedamdesete godine su bile zlatno doba ove kompanije, u smislu kvaliteta proizvoda. Uređaji koji su tada napravljeni posedovali su vrhunski kvalitet i trajnost, uz robusnost izrade kakvom malo ko danas može da se podiči.

Osamdesete su donele krizu i ukupni kvalitet više nije bio toliko na ceni: išlo se na dizajn i tehnološki napredak uz uštedu u kvalitetu komponenti i mehaničkih delova.

Veliki broj Technics uređaja kod nas upravo je iz tih godina, kada je kompanija imala orjentaciju ka komercijali. Zbog toga mnogi njihovi proizvodi izazivaju podsmeh kod zagriženih ljubitelja HiFi-ja, najpre usled toga što pripadaju donjoj i srednjoj klasi, kao i zato što uglavnom poseduju jednostavna komercijalna rešenja. No, istina je malo drugačija: iako Technics komponente proizvedene u navedenom periodu izgledaju dosta bolje nego što zvuče, ne treba potcenjivati resurse kompanije koji su bili maltene neograničeni. Technics je bio u stanju da napravi šta god da je hteo i uz kvalitet kakav god da je želeo, no poslastice su veoma retko stizale do Evrope uz veliko poštovanje Japana kao matičnog tržišta na kojem su ekstravagantne kreacije ovog koncerna uvek bile cenjene.

No dosta je bilo istorije kompanije, hajde da pređemo na konkretan uređaj iz naslova: mikro liniju oznake 007.

U vreme kada je ona, bilo ih je veoma malo na tržištu. Činjenica da ih je bilo još: Philips je imao sjajan model, Grundig je takođe pokušavao, dok je Toshiba uveliko prodavala svoje odličneAurex predstavnike… ali popularizacija ovog formata još nije zaživela. Svega par godina kasnije, situacija će se izmeniti iz korena: Sony će nastupiti veoma snažno na tržištu sa dosta novih modela koji će funkcionalnošću i kvalitetom postati mnogima reper.

No, Technics 007 predstavlja ipak jedinstvenog predstavnika svoje klase. Zbog čega? Pa, zato što ona nije pravljena da bi bila komercijalna, pravljena je za prestiž. U skladu sa tim, uz nju se nisu isporučivali zvučnici već su se odvojeno kupovali.

OPIS

Sama 007 linija sastoji se u originalu od četiri komponente: tjunera, deka, pretpojačavača i pojačala snage. Jedina dodatna koja se mogla kupiti jeste bio dvanaestopojasni grafički ekvilajzer. Cena linije je bila veoma visoka: čak 1800 DEM (900 EUR) i to bez zvučnika i dodatnog ekvilajzera. Za taj novac mogao se kupiti sasvim solidan muzički stub poznate marke i to sa zvučnicima, gramofonom i policom.

Dizajn linijice je takav da podseća na njihove velike komponente, posebno snagaš koji liči na liliputansku verziju SE-A3 i SE-A5 izlaznih pojačala. Tjuner poseduje svega šest memorija. Pretpojačalo ima logičke komande, tonske kontrole i ulaz za MM gramofon i dodatni uređaj (AUX) dok na prednjoj strani postoji izlaz za slušalice i dodatni (AUX2) ulaz (setite se novih NAD pojačala). Dek poseduje motorizovano uvlačenje i izvlačenje kasete kao i logičke komande. Prisutno je i pretraživanje pesama i redukcija šuma u obliku Dolby B i dBX-a (!!!), što je zaista retkost, te ručna reglacija nivoa snimka. U slučaju pokretanja deka, pretpojačalo automatski prebacuje aktivni izvor zvuka na njega.

Komponente se povezuju uz pomoć mini DIN konektora sa tri ili više pinova, zavisno od uređaja a tjuner je vezan za pretpojačalo trakastim kablom. Priključci za zvučnike prihvataju žicu do negde 2 kvadratna milimetra i nisu loše mesto za poboljšanje.

Daljinski upravljač ne postoji čak ni kao opcija. Inače, sve kutije uređaja su potpuno metalne, sa gornjom i prednjom stranom napravljenim iz jednog dela i preostala četiri takođe iz komada ali od nešto tanjeg lima u odnosu na prednju i gornju stranu. Broj malih zavrtnja koji drže ovu celinu je 8-10, sve je zatvoreno kao Swatch sat. Na poklopcu svake komponente je njena oznaka i veliki znak Technics-a.

Tokom rada, 007 se dosta greje, čak i sa potenciometrom za glasnoću na minimumu površina komponenti dostiže temperaturu od 40 stepeni celzijusovih.

Tehnički opis

Kvalitet komponenti linije se kreće od očekivanog do izuzetnog. Komponenta koja je dizajnirana na potpuno komercijalni način jeste pojačavač snage: koristi derivat STK kola na izlazu, snage 2x23W na osam oma, uz 0.02 procenta harmonijskih izobličenja na celom slušnom opsegu. Potrošnja cele linije nije zanemarljiva i iznosi čak 205 W. Iz klasičnog transformatora koji se nalazi u snagašu uzimaju se naizmenični naponi i dalje ispravljaju i stabilizuju u ostalim komponentama. Samo izlazno pojačalo poseduje kuler prečnika 60 mm koji se pali kada ulazni signal postane dovoljno velik.

Ekvilajzer dobijen uz ovu liniju je druga priča: potpuno je napravljen korišćenjem diskretne tehnike, u vreme kada je Pioneer, na primer, u svoje ekvilajzere uveliko stavljao jevtina integrisana kola.

Pretpojačalo je izvedeno oko Toshiba kola TC-9152P a poseduje i MM gramofonski priključak. Zanimljivo je da nijedan potenciometar ne krcka bez obzira na starost. Odnos signal/šum je odličnih 93 dB (IHF 66 standard) – pod odličnim mislim za mikrolinije, novije uglavnom šušte kada ih pojačate a za mnoge ne možete ni da nađete ovu karakteristiku. Ukoliko je i nađete, najčešće je razočaravajuća.

Tjuner je digitalni i u detalje njegove konstrukcije nisam ulazio. Osetljivost mu je odličnih 1.2 uV a odnos signal/šum 70 dB (78 po IHF-u) što je odlično za uređaj ove klase.

Dek je pravo čudo tehnike: natrpan komponentama do poslednjeg delića prostora, sa lepom ali previše komplikovanom mehanikom koja se sastoji od jednog motora i čak četiri elektromagneta, dvostranom štampom na pločama sa otpornicima u okviru same štampe. Karakteristike su mu nešto bolje nego što sam očekivao – kao kod solidnog dvoglavog deka iz tog vremena.

Ja sam do ove linijice stigao sasvim slučajno: poznanik mi je rekao da mu je dopala ruku ali da je neispravna te da je prodaje u takvom stanju u kakvom ju je dobio za 70 EUR. Problemi su bili sledeći

– Dek je bio “živ” ali je odbijao da radi. Problem je pronađen u propalim remenima i zapeklim osovinama, zupčaniku mehanizma za uvlačenje/izbacivanje kasete koji je napukao i propalom elektrolitskom kondenzatoru za upravljanje LE diodama pokazivača jednog kanala.

– Pretpojačalo je bilo u čudnom stanju: stajalo je zaglavljeno na jednom ulazu a pokušaj aktiviranja bilo kog drugog dovodio bi do ponovne aktivacije prvog, ali sve vreme bez reprodukcije zvuka. Na počatku sam mislio da je problem u integrisanom kolu selektora zvuka, a to kolo ne može skoro nigde da se nađe. No, za pravo čudo, preamp je proradio sam od sebe. Kasnije je radio, pa nije i sve tako u krug dok nisam prelemio nožice svih integralaca unutra, te se najzad smirio. Takodje su propale i litijumske baterije koje služe za memorisanje stanica u tjuneru.

– Kuler u snagaša je očigledno poslužio kao igračka nekome jer je ventilator skinut i ostao je samo motor da radi. Umesto njega postavio sam kuler za PC racunar, identičnog prečnika ali bolje tehnologije (motor bez četkica).

– Jedan od konektora za napajanje uređaja na ploči ekvilajzera je popustio na lemovima te ga je trebalo prelemiti.

KVALITET ZVUKA

Kada nešto ovako maleno i slatko gledate, kakav god zvuk da dobijete, bićete zadovoljni… šalim se naravno. Ja sam ga slušao zakačenog za male Yamaga NS-G30 Mk2 kutije koje sam kupio od drugara, ne zato što su mnogo dobre nego zato što su bile sa najboljim odnosom kvalitet cena. U planu su bile malene Jamo kutije ali sam odustao od njih. Ozbiljniji slušni test je rađen sa pomenutim Yamaha i Jamo D830 zvučnicima. Uz 007 liniju nije išao CD plejer ni kao opcija a ni gramofon, što se delimično može nadoknaditi Sony mini gramofonima za njihove linije, a postoje I Technics (ili neki drugi, sada već stari) diskmeni koji bi se lepo uklopili. Pri ruci sam imao diskmen Sony D-NE300. Ovaj mali, kvalitetni plejer može bez problema da se meri sa mnogim starijim komercijalnim CD plejerima. Bas ne ide najdublje ali je korektan dokle treba a detaljnost i prirodnost zvuka vrlo dobri, posebno imajući u vidu ovako malenu i jevtinu spravu. Testiranje nisam želeo da sprovodim korišćenjem skupih plejera, vrlo je teško naći uređaj koji će u isto vreme odgovarati ceni, dimenzijama i klasi 007 linije.

Zvuk uz korišćenje Yamaha NS-G30 zvučnika je vrlo dobar: bas je na mestu, visoki imaju detaljnost onoliko koliko zvučnici to dopuštaju. Bas membrana na Yamaha-ma je prilično velika i ukupno gledano u stanju je da pruži pun zvuk iako ne ide naročito duboko, dok je visokotonac malo oštrijeg karaktera. Sve u svemu, vrlo solidno za sobnu muziku, bolje nego što sam očekivao, posebno od STK kola u pojačalu snage. Dinamika je solidna, zvuk je pun, dosta prirodan ali sve to samo na tihom i umereno glasnom nivou. Sa pojačanjem u gornjem delu skale potenciometra dolazi do urlanja zvučnih kutija i opšteg dranja. Korekcije uz pomoć ekvilajzera bile su osrednje po nivou i delimično uspešne. Super bas opcija na snagašu je pomagala. Najniži pojas ekvilajzera od 25 Hz nije činio skoro nikakvu čujnu promenu na Yamaha-ma.

Promenom na Jamo D830 došlo je i do drastične promene zvuka: naravno, Jamo su svemirska klasa za Yamaha-e i neverovatno je očekivati da bi ih bilo ko koristio uz Technics 007. Zvučna slika je postala široka, visoki više nisu imali oštrinu a bas je otišao daleko dublje. Korekcije na ekvilajzeru bile su u oblasti najnižih i najviših oktava i to u rangu od +1 do +2 dB, od +12 mogućih. Sve preko navedenih vrednosti je otkrivalo veštačku prirodu „nameštenog“ zvuka. Super bas na pojačalu snage nije davao željene rezultate kao kod NS-G30 već je odmah nepotrebno „pumpao“ zvuk.

Naravno da bi rezultati bili bolji sa skupljim CD plejerom. Pored njega, koristio sam i radio koji je sasvim regularno reprodukovao zvuk i nije zamarao ni pri dužem slušanju. No, zvezda predstave je dek: ovako male sprave najčešće imaju gomilu funkcija a redukciju šuma samo za ukras jer uključenjem Dolby sistema dolazi do drastičnog pada odziva na visokim frekvencama. dBX je još zahtevniji. No, dek je bio u granicama performansi i sa mojim test trakama odziv je bio upravo kakav i treba. Snimak je iznenađujući, na normal i hrom trakama: jasan i čist, detaljan i vrlo veran originalu. Jednostavno, maleni dekić uopšte ne zvuči kao mikro sprava: bez problema može da se meri sa komercijalnim dvoglavim ili jevtinijim troglavim dekovima. Za mene, potpuno neočekivano, smatrao sam ga više za ukras.

Å ta reći na kraju? Technics 007 je iznenađujuće dobra sprava, kako zvučno, tako i u smislu kvaliteta, dugovečnosti i izgleda. Osetno nadmašuje Sony linije koje su se pojavile nekoliko godina kasnije i opravdava vrlo visoku cenu po kojoj se prodavala. Nikada do sada nisam sreo linijicu visine dve kutije za CD koja zvuči ovako. Čestitka Matsushiti na ovakvom malom remek delu.

Comments are closed.