TECHNICS RS-BX747: Pre-AZ serija

Devedesetih godina prošlog veka Technics je napravio zaokret u dizajnu i konstrukciji svojih dekova. Kaseta je bila format na zalasku, CD je sijao punim sjajem, a novi formati za prenos zvučnih informacija zasnovani na medijima koji nemaju bilo kakve mehaničke pokretne elemente su bili u razvojnoj fazi.

Nakon kod nas izuzetno cenjenog RS-B965, stigao je RS-BX808, pa 828, dekovi klasičnog izgleda.

Zatim je Technics napravio zaokret u dizajnu i 1993. izbacio seriju RS-BX747/646 kojoj se kasnije pridružio i RS-BX701, faktički identičan 747 ali nešto jevtinije mehanike. Moram napomenuti da su razlike u opcijama i konstrukciji 747/701 i 646 zaista male, te da mi nije jasno zbog čega je Technics to uradio na takav način.

Poslednja serija ovakvih dekova ovenčana je modelima RS-AZ7 i 6, koji su unapredili neke sitnice u vezi korišćenja uređaja, a kao glavu za reprodukciju koristili potpuno novi princip u audio tehnici: thin film Z magnetno rezistivnu glavu. Magnetno rezistivni materijali ne rade na principu magnetne indukcije koja stvara elektromotornu silu u promenljivom magnetnom polju, već menjaju otpor u tom istom polju, utičući na protok struje. Ovakve glave su prvi put primenjene kod POS terminala koje je proizvodio IBM (faktički čitači kartica), a kasnije i kao mešovite glave za čitanje na hard diskovima (kombinacija indukcione i magnetnorezistivne glave). Tokom razvoja DCC formata (Digital Compact Cassette) Philips je razvio i thin film Z glave za potrebe novih uređaja, pa je Technics to iskoristio za AZ seriju dekova.

Uglavnom, cena RS-BX747 je bila oko 350 EUR (700 DEM), što je daleko ispod 600 EUR (1.200 DEM) za RS-B965 ili 425 EUR za RS-BX828, imajući u vidu da su svi navedeni dekovi top modeli.

Lično, smatram da je Technics imao dizajnere par ekselans, što se HiFi uređaja tiče. Njihove komponente su uvek delovale daleko skuplje nego što su zaista bile. Sa druge strane, oni su u najvećem broju slučajeva vredeli tačno toliko koliko su koštali i ni dolar više. Da budem precizan, govorim o periodu od 1980. godine na dalje i krize koja je tada udarila japanske proizvođače. Tokom sedamdesetih godina, Technics je pravio neverovatno kvalitetne stvari, u mnogim slučajevima daleko iznad cene koju su stavljali.

No, da se vratim na RS-BX747: zaobljena prednja strana je napravljena od plastike sa aluminijumskom tankom pločom preko i deluje „marsovski“ u odnosu na prethodne modele. Ovde se radi o posebnoj vrsti plastike visoke gustine, mase i antivibracionih svojstava, što je daleko bolje nego obična ABS plastika sa tankim aluminijumskim limom preko, često korišćena u ovoj kategoriji cene.

Odozdo, ispod standardnog tankog limenog kućišta, nalazi se debela antivibraciona podloga od gumiplastike, slična kao na gramofonima SL1200/1210 i CD plejeru iste oznake. Da nije te podloge, dek bi bio još par centimetara tanji. Sama podloga nije puna već je profilisana i mogla bi se dodatno ispuniti nekom antivibracionom masom.

Komande i funkcije RS-BX747 su standardne, sa nekim dodacima ali i nekim izostavljenim korisnim sitnicama.
Pretraživanje pesama je moguće, ali samo po jedna napred ili nazad. Ono što je lepo je visoka brzina premotavanja – 35 sekundi za C60 kasetu. Ovo je naravno mikroprocesorski kontrolisano, tako da softver procenjuje da li je na habu koji se odmotava ostalo više trake nego na ovom koji namotava traku, te ako jeste on uključuje visoku brzinu. Dek, inače, nije naročito bučan pri takvom premotavanju, ali jeste malo bučniji pri promenama moda rada, mada mi se čini da je sledeća serija (RS-AZ 7 i 6, kao i RS-BX501) bila još bučnija. Ovo može biti do same konstrukcije mehanizma koji usled DD motora i štampane ploče i još nekih metalnih delova dobija dodatnu dozu robusnosti.

Žao mi je što je Technics izbacio APRS (Advanced Precise Recording System) koji je imao RS-B965 i još nekim modelima. Ovaj sistem je veoma sličan Akai Navi sistemu i zasniva se na monitoringu i memorisanju najvišeg nivoa pikova, kako bi se zatim podesio njihov položaj (nivo) i onda bi započelo pravo snimanje, a korisnik bi znao da pikovi neće preći zadati nivo.

Pored toga, RS-BX747 je uveo novi displej, koji sadrži sve što treba i veoma je čitljiv za mrave, muve i komarce kada se nadju na njemu. Drugim rečima, brojač je još i čitljiv, tekstualne oznake jedva a sami pikovi su za Liliputance – iako me vid još uvek služi, sa više od 70 cm teško vidim oznake nivoa, a tračice pikova su, dodatno, veoma tanke. Šta bi sa onim prelepim displejima koje je Technics imao još od RS-M serije???

I, na kraju da kažem da mi veoma nedostaje osveljenje prostora za kasetu – isti štos kao kod Yamaha-e KX-690,bilo im je skupo da potroše par centi na sijalicu ili LED-ovku. Kod kasnije AZ serije su to ispravili (ali je sijalica znala da crkne dosta brzo).

 

A ispod poklopca?

Technics RS-BX747 je iznutra prazan skoro do pola. Ovo je rezultat koriščenja specifičnih kola u audio sekciji, uz minimum tranzistora, a većina integralaca su SMD tipa, te je veoma skraćena putanja signala.

Mehanizam je model AR350 i zasniva se na dva motora i dva elektromagneta. Jedan elektromagnet deaktivira kočnice točkića, dok drugi služi kao aktuator zupčanika-krivuljara za podizanje glava. Sama mehanika bazirana na komadu lima i tanka je ali je precizno urađena, dok kombi glava za snimanje i reprodukciju ima vešanje samo na dve tačke, od kojih je jedna podesiva, kao na dvoglavom deku. Oko osnove mehanizma je dosta plastike, ali kvalitetne, uključujući i solidan nosač kasete sa snažnim stabilizatorom.

Ovaj transport je primenjivan i na nekim drugim ranijim Technics dekovima, a i kasnije na RS-BX701 i RS-AZ7 i 6, sem što je glavni direkt drajv motor zamenjen zamajcem i DC motorom sa remenom. Po meni, ova mera štednje je veoma loša jer se radi o malom zamajcu, tako da je korišćenje motora sa direktnim pogonom optimalno, dok prelazak na drugo rešenje daje povišenje vrednosti zavijanja i podrhtavanja. Glavni motor kod 747 poseduje kvarcnu kontrolu brzine i umesto frekvencijski generisane servo petlje, koristi se digitalna servo petlja – što bi trebalo da daje nešto stabilniji rad, no ne znam više tehničkih detalja.

Modelom RS-BX747 Technics se okrenuo automatskoj kalibraciji, daleko nakon svih ostalih proizvođača, tj. kada je njih  zahvatio novi talas uvođenja ovih sistema. Pomenuti sistem ne znam da li nezavisno kalibriše oba kanala, a čini mi se da to radi, ali znam da koristi frekvence od 400 Hz, kao i 5 i 15 KHz, ovih 15 KHz su retkost i uglavnom bili upotrebljavani kod Nakamichi, Alpine, Pioneer i Revox (17 KHz) dekova. Standarna kalibracija kod Technics-a za bias ranije je bila 8 KHz. Technics 747 podešava i bias i ekvilizaciju snimanja i osetljivost, a celi postupak traje dosta dugo. Ovo ne treba da začudi jer se svaki parametar bira iz skupa od 64 mogućih vrednosti – nije svaka autokalibracija iste, neki dekovi su je radili sa svega 16 mogućnosti, na primer. Ukoliko, recimo, pretpostavimo da su granice podešavanja biasa +/-20% (česta vrednost na dekovima sa ručnim podešavanjem), ispada da je jedan korak otprilike na 0.6%, što je i više nego dovoljno – moje uho, na primer, može da razlikuje tek oko 2% promene vrednosti bias-a, nekada i manje. Zbog toga smatram da je Technics-ov sistem autokalibracije odličan.

Dodatna, interesantna sitnica je da RS-BX747 nema nijedan trimer. Podešavanje nekih osnovnih parametara se aktivira i namešta preko komandi prednje ploče nakon što se dek uvede u test mod. Trimeri na dekovima su uvek komercijalnog kvaliteta i s vremena na vreme znaju da prave probleme i onemogućavaju tačno podešavanje deka. Pored ovoga, Technics koristi i elektronsko kolo za regulaciju nivoa ulaynog signala – AN7384N, čime se potpuno eliminiše uticaj nelinearnosti potenciometra za snimanje na paralelnim kanalima i time i disbalans kanala. Takođe, starenje i zaprljanost potenciometra ne utiču direktno na kvalitet zvuka.

Merenja frekvencijskog opsega deka pokazala su da pri autokalibraciji ignoriše poziciju bias potenciometra na prednjoj ploči (za razliku od, recimo Yamaha-e KX-690), a da je dobijena kriva prilično linearna, sa nekih +1 dB izdizanja na području iznad 15 KHz. Frekvencijski opseg na normal trakama išao je do oko 18.5 KHz, a na hrom do oko 18 KHz – ima dekova koji imaju bolji opseg na normal nego na hrom trakama. Na metal je blistao, umest fabričkih 19 KHz, isterao je 20.5 KHz na jednom i 21.5 KHz na drugom kanalu. Sva merenja su rađena na -20 dB, referentna vrednost 1 KHz, grnična vrednost krive -3 dB. Probao sam TDK D, Maxell UR, TDK CD-ing hrom, Maxell SQ hrom i TDK MA. Prema samom frekvencijskom opsegu (ne računajući druge parametre), normal trake bi mogle biti češće korišćene umesto skupljih hrom traka na ovom deku.

 

Kako svira RS-BX747?
Za moje uho vrlo dobro, a prvo što se primeti je odlična preciznost gornjeg ekstrema, koja jeste nekako čudna u odnosu na druge dekove – možda malo naglašena ali bez oštrine koju bih očekivao u ovoj klasi cene – Technics radi posao sjajno. Za jedan dek 747 poseduje odličan decay tonova, to je ono gašenje tona kada on prestaje, kod dobrog broja dekova on nestane odmah, a ovde se polako gasi. Sve ovo pomaže odličnoj transparentnosti (za jedan dek) i širini scene.

Dinamika je korektna, a ljudski glas je dobro reprodukovan. Čist je, tonski vrlo tačan što je prednost jer prethodna osobina (čista reprodukcija) otkriva sve mane snimka i reprodukcije ljudskog glasa. Peter Gabriel u numeri „Don’t Give Up“ zvuči odlično i snimak zadržava snagu njegovog glasa, kao i životnu energiju koju ovaj pevač ima, uz sasvim malo primetnu kompresiju u odnosu na CD izvor kojeg sam koristio.

Bas na ovom deku je dobar, solidan, ima masu i umereni udarac i mogli bismo reći da je korektan. Nema 747 taj midbas i tu snagu basa kakvu imaju skupi dekovi (recimo Pioneer CT95, Revox B215, Teac Z6000, Dragon…), ali svakako za moje uho ne zvuči „tanko“, što je mana nekih Technics top modela (npr. RS-B100 kojeg takođe imam u kolekciji).

Šta reći na kraju? Dobra je ovo mašina, čini mi se neopravdano potcenjena. Velika je šteta što nisu koristili isti mehanizam uz magnetnorezistivne („Z“) glave na kasnijim (ili ovom) modelima, no „Z“ glava je bila zadužena samo za reprodukciju, dok je klasična bila za snimanje.

Da se vratim 747, moram reći da sam veoma zadovoljan zvukom, a i radom deka. Za cenu koju je koštao je napravljen maksimalno dobro. Moglo je to sve jače, veće, lepše, ali samim tim i skuplje. Technics RS-BX747 zvuči kao dek više klase, nije high end dekova, ali je fenomenalan za svakoga ko nije zagriženi ortodoksni ljubitelj ovih sprava. Imajući u vidu da mu ni održavanje nije složeno, moram dati toplu preporuku.

Comments are closed.