Author's Description:

Zaista sam bio zadivljen trudom koji su Yamahini inženjeri uložili tokom konstrukcije njihovog modela K2000.

Istini za volju, nije on bio najbolji na svetu, niti najlepši. Čak mu je i displej bio prilično skroman i mogao je biti mnogo bolji, ali sve u svemu K2000 je sjajan dek.

No, posle K2000, najskupljeg deka u istoriji Yamahe, došao je na red novi model – K1x kojeg je sledio K-1020 a potom i poslednja “velika” Yamaha – KX1200. Sva tri deka izgledaju skoro identično spolja, a dele i isti transport, potpuno drugačiji od onoga koji je korišćen na K2000. Sa druge strane, prednja strana ovih dekova podseća na K2000 ali je unapređena po pitanju više stvari.

Bitno je napomenuti da Yamaha KX1200 ima drugačiju elektroniku u odnosu na prethodnika K-1020. Iako je bazična šema ista, tu su nova Dolby kola, novi operacioni pojačavači itd. koji zajedno utiču i na kvalitet zvuka. Sećam se zvučnog pečata modela K-1020 kojeg sam posedovao pre mnogo godina, a jedan posedujem i sada tako da ću poređenje izneti u postu o Yamahi K-1020.

It wasn’t the best in the world, nor was the best looking ever. Even the display could be better but overall this is a hell of the deck.

Opšti dizajn i kvalitet izrade modela KX1200 o kojem pričamo ovde (proizvodio se od 1987. do 1993. a cena mu je bila 750 USD ili 1.500 DEM) je odličan! Samo kućište uređaja je prilično duboko (379 mm), pa matične ploče i konektori nisu zgurani kao kod vecine Technics dekova iz 80-ih. Prednja ploča je napravljena od aluminijuma što je standard u ovoj klasi cene, ali iznenađenje su debela metalna dugmad za kontrolu funkcija transporta te neće pokazati tragove korišćenja i posle mnogo godina, za razliku od Pioneer i Sony 9xx dekova ili Aiwa Excelie 009, da navedem samo nekoliko iz iste kategorije.

Poklopac vrata za kasetu je, takođe, iznenađenje: držač kasete je snažna metalna konstrukcija koju pokriva masivni prozor (poklopac) od pravog stakla, slično kao na Technicsu RS-M85 što je veoma lep potez proizvođača obzirom da su takve stvari prestali da rade godinama ranije.

Sve komande su veoma dobro raspoređene i lake za korišćenje, a displej je jedan od najboljih koji sam imao prilike da vidim na kaset deku: veliki, lak za čitanje, dvobojni sa elegantnim crvenim brojevima za pseudorealni vremenski brojač. Sam displej je daleko ispred skromnog na Yamahi K2000.

Naravno, Yamaha je dodala i više interesantnih trikova: Rec Cancel funkciju – pritisnite Rew tokom snimanja i dek će se vratiti na poziciju sa koje je krenuo snimanje. Moguće je i preskakanje numera (nažalost samo po jedna). No, daljinski upravljač je bio šlag na tortu, dodajući još neke opcije: introskip – puštanje nekoliko sekundi od svake numere, ali i mogućnost programiranja rasporeda pesama koje će se puštati, slično kao na CD plejeru ili Technicsu RS-B78R. Ovo je veoma interesantan izbor od strane proizvođača jer takva mogućnost najčešće nije primenjivana na dekovima visoke klase – audiofili obično ne koriste takve mogućnosti.

Brojač je u mogućnosti da prikaže preostalo vreme do kraja trake ali mu je za to takođe potreban – daljinski upravljač.

Kalibracija različitih formulacija traka je, sa druge strane, identična kao na starijim modelima: ORBiT ili Optimum Record Bias Tuning gde korisnik manuelno podešava bias pomoću dva indikatora koji pokazuju na koju stranu treba okrenuti dugme. Automatski ORBiT ovde ne postoji, za razliku od Yamahe K2000, a praktično je identičan onome na Sansui D-570 deku. Nažalost, ovde nema kalibracije nivoa što je šteta jer je takva funkcija potrebna Yamahi KX1200. Moje lično mišljenje je da je šteta što nisu stavili kalibraciju nivoa a odbaciji programiranje redosleda numera.

Iznutra, KX1200 je predivno organizovana: sve je dostupno a transport se može izvaditi iz kućišta uz samo malo truda. Interesantno, iako KX1200 ne poseduje kalibraciju nivoa, unutar deka se nalazi šest trimera kako bi pomenuti nivo prilagodio normal, hrom i metal kasetama određenog tipa – kao kod praktično svih Nakamichi dekova.

Transport je poreklom od kompanije Sankyo, sličan deku TEAC V5000 ili Nakamichi CR3 i drugim. Ali, KX1200 koristi idler pri pogonu tockica za namotavanje i premotavanje trake i on će tražiti zamenu čim malo ostari, kao na Nakamichi BX300 ili CR5 i CR7 dekovima, Alpinama AL85 i 90 itd. No, transport je odličan sam po sebi: tri motora, pogon preko remena i veliki zamajci na livenoj šasiji.

Zvuk

Yamaha KX1200 zvuči veoma interesanto i ja sam je poredio sa nekim drugim dekovima kao što su Aiwa Excelia XK009, Pioneer CT979 i Yamaha KX670, da navedem samo par njih.

Zvuk ovog deka je izuzetno čist i jasan. Interesantno, kada sam koristio izlaze za slušalice (koje nikada ne koristim pri poređenju dekova) samo zabave radi, ispostavilo se da je zvuk Yamahe KX670 nekako matiran i mutan u odnosu na KX1200, što je tipičan primer kako su izlazi za slušalice na starijim dekovima bili bolji.

Detalji i trodimenzionalnost pozornice su bili odlični (za kaset dek) sa finim detaljima koji su reprodukovani sa lakoćom. Gornje frekvence su zvučale isuviše svetlo u nekim, ali ne svim, slučajevima i korisnik bi trebalo da pažljivo uklapa ovu komponentu kako njen zvuk ne bi izazivao zamor. No, u adekvatnom okruženju Yamaha KX1200 će blistati: ženski glasovi su veoma, veoma precizni, postavljeni ispred slušaoca i milina za sluh, kako samo nekoliko drugih dekova to može.

Sećam se da je kod K2000 bas bio problematičan. Izgleda da je KX1200 učinila korak unapred: on nije mekan, već dobro kontrolisan i difinisan, ali mu fali tela i mase da bi postao “onaj pravi”. To je pozicija na kojoj KX1200 gubi od dekova kao što su Pioneer CT979 i Aiwa XK009… oni jednostavno zvuče muzikalnije u odnosu na KX1200 koja je više tehnički orjentisana, sa manje muzikalnosti i emocija koje izviru iz muzike. Sa druge strane Shade zvuči veoma fino i precizno na ovoj mašini i žice na gitari imaju izuzetan nivo detalja. Sve u svemu, malo je toga što se može zameriti: dobro dizajniran i lepog izgleda (lično mišljenje), prilično robustna (držač kasete i poklopac od stakla, metalna dugmad za transport) a takođe je laka i za održavanje. Iako nije u samom vrhu, mogao bih da živim sa Yamahom KX1200 godinama… samo da nije skromnog sistema za kalibraciju.

PLUS:
– Kvalitetan Sankyo transport
– Jednostavna za održavanje
– Prelepi displej
– Detaljan i čist zvuk

MINUS:
– S vremena na vreme klinički zvuk
– Sistem za kalibraciju bi trebalo da je napredniji

OPREMA:
Naim ND5XS
Lyngdorf CD1
T+A PA1530R
ELAC FS210 Anniversary
WAY Cables Silver 1, Silver 3

©ZokiAudio.com
Celokupni tekst i snimljene slike na ovoj strani predstavljaju vlasništvo ZokiAudio.com sem ukoliko je drugačije naglašeno i samim tim su zaštićene međunarodnim zakonom o zaštiti autorskih prava. Bilo kakvo objavljivanje, distribucija i slične akcije nisu dozvoljene bez pismenog odobrenja izdatog od strane ZokiAudio.com

Comments are closed.