YAMAHA NP-S303: Mnogo za malo

Submitted on: 05 јан 23

Website Address:

Category: Digital recorders/players

Website Rating:

Author's Description:

Sećam se kada sam negde tokom 2010. godine dobio na test Yamaha NP-S2000 media plejer. Tako sam bio srećan i očekivao čudo od njega – model 2000 je bio prvi media plejer nove generacije koji je pratio pojačalo A-S2000 i CD plejer CD-S2000. Ostalo mi je u memoriji da je trebalo više desetina šrafova da skinem da bih došao do unutrašnjosti uređaja i slikao je. Kvalitet izrade je bio fantastičan, uređaj pun elektronike, ali displej je imao samo jednu liniju, po meni elegantno ali nepraktično.

No, bila je tu aplikacija. Moram priznati da sam, u to vreme, sreo samo jednu koja je bila gora od Yamaha-ine. Odziv NP-S2000 bio je očajan do nivoa neupotrebljivosti. Zvuk uređaja je bio dobar, koliko se sećam, no ukupan utisak je bio, blago rečeno, nezadovoljavajući.

Dosta godina kasnije kupio sam najjevtiniji model pune širine – NP-S303. Sličnog spoljašnjeg dizajna, ovaj uređaj nema blage veze sa monstruoznim, ali ipak nedorađenim NP-S2000.

Pa hajde da krenem iz početka.

Yamaha NP-S303 je klasični strimer koji se pojavio na tržištu 2017. godine i ostala u proizvodnji samo još u 2018., no u ponudi prodavnica mi se čini da je bila nešto duže. Cena joj se kretala oko 380 EUR, plus/minus. Na lokalnom tržištu polovnjaka sada vredi oko 200 EUR.

 

Opis:

Uređaj je smešten u tanku limenu kutiju, kako se to danas radi kada je u pitanju jevtina ekonomska klasa HiFi komponenti, mada su i prednja maska i gornji poklopac pričvršćeni vrlo korektno, sa gomilom zavrtanja.

Prednja ploča je, začudo, metalna, ali je i ovde prisutan trik: kada je gledate odozgo pomislili biste da je debljine 5 milimetara, ali samo nekoliko milimetara ispod ona je stanjena na debljinu oko 1 mm, što je sve u stvari trik da učini izgled Yamaha-e ozbiljnijim nego što jeste.

Dugmad su, sva redom, plastična, ali je ergonomija sjajna, pravi primer modernog industrijskog dizajna: glavno multifunkcionalno dugme je u stvari eknoder sa funkcijom pritiska, te ga možete okretati levo, desno (u smislu izbora) i pritisnuti za potvrdu kada naiđete na ono što vam treba. Pored je mali taster „Return“, logično je čemu služi, a ima i funkciju pri bežičnom povezivanju. Do njega je drugi koji ima funkciju izbora tekućeg izvora i to je sve.

USB priključak tipa A je skroz levo, a ja bih voleo kada bi postojao  i jedan pozadi.

Ekran je solidan, dve linije, dot matriks, može se podesiti u 5 nivoa osvetljenja, sve u svemu ništa da fleširate ali ćete imati bar neke informacije. Mislim da je isti primenjen i kod nekih Yamaha risivera jer ima segmente koji nisu aktivni u slučaju strimera (npr. da li je izabran prvi ili drugi par zvučnika).

Na zadnjoj strani se nalaze vrlo pristojni pozlaćeni RCA priključci za analogne izlaze, kao i digitalne tipa koaksijalnog i optičkog. Konektor mrežnog kabla je popularna „osmica“, ali je bar odvojiv.

 

Iznutra:

Prazna, u jednoj reči, ali to nije tako retka pojava u svetu SMD audio uređaja.

Vidi se svičersko napajanje i prednja strana koja se sastoji od jedne veće i par manjih štampanih ploča. Pomenuto napajanje je verovatno OEM, ide i u neke druge Yamaha CD/network plejere (CD-N670, na primer). Obezbeđuje izlazne napone od +9.5 V (dve grane) i čak +34 V. Dalje sve ide na glavnu audio ploču gde postoji veći broj regulatora napona – nemam šemu pa nisam mogao detaljnije da analiziram.

U audio sekciji se koristi kvalitetan Burr Brown (TI) DSD1795 DAC, sa regulatorima napajanja veoma blizu analogne sekcije, te mislim da su oni zasebno postavljeni baš zbog nje. Izlazno kolo je NE5532, što otvara mogućnost unapređenja, dok su kondenzatori sasvim fini: Nichicon PTE i Elna.

Zahvaljujući ovakvoj implementaciji, NP-S303 može da reprodukuje HiRes formate, na primer FLAC do 24/192 i native DSD do 5.6 MHz, što je sjajno.

Mrežni modul je poreklom od Yamaha-e, sa oznakom NW-01 i predstavlja jedno univerzalno rešenje za čitavu plejadu uređaja.

Sve u svemu, ovde nema nikakve ezoterije, ali je sve urađeno korektno – prava Yamaha u komercijalnoj klasi.

 

Zvuk, poređenja, igra:

Na početku moram napomenuti veoma bitnu stvar: puno medija plejera se hvališe raznoraznim osobinama, ali pri tome nemaju ni osnovne koje su „ispeglane“. Dosta puta sam sreo uređaje ovakvog tipa koji su nestabilni na WiFi mreži. Ne bih da ulazim u tehničke detalje same WiFi mreže koja je posebna „zver“ u odnosu na klasičnu žičnu, ali napraviti stabilan uređaj koji će raditi u opsegu od 2.4 GHz nije baš jednostavno. Najgore je kada strimujete muziku sa nekog deljenog izvora ili koristite Internet radio i onda u sred pesme – muk, uređaj se muči da povrati protok podataka i često ne uspe, nekada je isključivanje/uključivanje jedino rešenje i to veoma nervira.

Yamaha je u ovome potpuno uspela i mogu reći da sam sve vreme testa bio prijatno iznenađen po pitanju stabilnosti. Ovo je za svaku preporuku.

Ako neka osobina krasi skoro sve Yamaha uređaje koje sam čuo, to je čistoća i detaljnost zvuka. Ni NP-S303 nije izuzetak: ona svira bolje nego što biste očekivali, imajući u vidu kategoriju i cenu koju je imala. Gornji ekstrem je čist, neočekivano detaljan u oblasti mikrodetalja i deluje malo isuviše svetlo kada slušate na početku, ali nije tako – detaljnost ovde nije žrtvovana i sjajna je. Taj „svetli pristup“ se verovatno može srediti blagim redizajnom izlazne audio sekcije i dobiti osećaj malo mekšeg zvuka, ali čak i ovakva mi nije smetala.

Ono što je interesantno, a nisam očekivao, jeste prostornost koju smatrate da ovakav uređaj neće posedovati: korektan tajming i detaljnost čine svoje i dobija se jedna zaista fina, fina prostornost po širini.

Ljudski glas je prilično dobar (za ovu kategoriju): nema problema sa sibilantima, iskaču detalji za koje se začudite kako Yamaha uopšte može da ih reprodukuje, a veoma su lepo uklopljeni u sliku. Čak je i gašenje tonova, tj. decay daleko bolji od očekivanog. Što se tiče pozicije na skali toplo/hladno, Yamaha je negde na sredini – neutralna, do blago svetlija.

Bas je definisan, prilično precizan ali tvrđi, ovo sam decenijama viđao kod Yamaha-e u nižoj (a i u višoj ponekada) i smetao mi je – nije da je on loš, samo je tvrd i traži uklapanje sa ostatkom sistema, dakle nekim pojačalom koje ima mekan bas, gde će jedan ovakav leći.

Ono što me je posebno zanimalo jeste poređenje sa mojim SilverCrest media plejerom. Mala kutija koju je prodavao Lidl je, po meni, čudo za sebe: Internet radio i popularni servisi, DLNA podrška za okolne servere, prenos muzike sa telefona, 5 i 2.4 GHz mreža, USB port, optički izlaz, dobar Cirrus Logic DAC, brzo uključivanje i brza reakcija na komande, stabilan rad. I to za nekoliko desetina evra, da li je moguće naći bolje? Jedino ne podržava HiRes formate, dakle ograničen je na 48 KHz.

Yamaha, po opcijama, poseduje ekran i daljinski (koji pokriva i njihova pojačala), ima Bluetooth, ali ne vidim da je MusicCast u primeni išta bolja od Undok aplikacije koju sam koristio sa SilverCrest-om. MusicCaste je jednako stabilna, lepša je, bolja ako imate više audio sistema po kući ali realno ne donosi neku nebo i zemlja razliku.

Yamaha ima spoljnu WiFi antenu, dok SilverCrest nema, skrivena je (što verovatno utiče na jačinu primljenog signala, ali na 6 metara od rutera meni to nije predstavljalo bitan faktor). I jedan i drugi uređaj imaju jednostavni web interfejs, samo je kod Yamaha-e lepšeg izgleda.

A zvuk? Ima bitne razlike, nije da nema: Yamaha ima bolju prostornost, čistiji zvuk i više detalja od SilverCresta, koji je sa druge strane mekši (po mom iskustvu pravi primer zvuka Cirrus Logic DAC-a tog tipa), dovoljno detaljan i nezamarajući, te veoma prijatan za slušanje. Yamaha je bolja, rekao bih, gledajući zvuk tehnički, ali ne pruža ništa veće uživanje ako je pažljivo ne uklopite sa ostatkom sistema koji može da prati njenu detaljnost i adresira anomaliju na basu. Možda sam prestrog, ali ja bih tako radio.

Postavlja se pitanje da li je Yamaha, sa cenom nešto ispod 400 EUR na lokalnom tržištu, bolja od SilverCrest plejera koji je koštao oko 60-70 EUR u Nemačkoj, neka danas košta 100. Dakle, da li je? Pa rekao bih da jeste, ali ne četiri puta bolje, čak ni dvostruko, pa čak ni 50%. SilverCrest, jednostavno, ostaje moj favorit u „sirotinjskoj“ klasi.

Kako bih proverio svoju tvrdnju o uklapanju Yamaha-e, iskoristio sam Astin Trew pojačalo koje sam baš imao pri ruci. Iako daleko skuplje i više kategorije od Yamaha-e, ovo pojačalo sam našao, rekao bih, veoma povoljno a ono ima baš taj blago naglašeni mekani bas kakav mi je trebao za Yamaha-u.

Prelazak na kombinaciju Astin Trew/Yamaha dao je dosta poboljšanja po pitanju celog opsega, umekšavajući oštriju prirodu NP-S303. Bas je bio bolji ali još uvek mu je nedostajalo snage i udarca, Astin Trew je jednostavno otkrivao da snaga Yamaha-inih niskih tonova ima određenu granicu koju neće moći preći, dok je samo pojačalo moglo dosta bolje. Nije ovo čudno – ipak se radi o uređajima između kojih postoji više kategorija razlike i normalno je da onaj koji je daleko skuplji i osetno bolji otkriva mane jevtinijeg. Kao zaključak, mogao bih reći da je bilo znatnog poboljšanja ali sam još uvek čuo Yamaha-inu manu na basu, dok je ostatak išao od potpuno korektnog (srednji tonovi) do odličnog (gornji ekstrem). Takođe, NP-S303 je blistao na akustičnoj muzici, dok je na vokalnoj ili rok bio prosečan.

No, mene je lično zanimalo i kako Yamaha radi kao transport, te sam je povezao sa malim, sjajnim konvertorom kojeg prilično cenim – SMSL Sanskrit 10th Mk2 (kako komplikovano ime…) uz najobičnije 5V napajanje. Za vezu sam koristio najobičniji optički kabl. Da ne zaboravim – zaboravio sam da slikam oba uređaja :).

Rezultat kvaliteta zvuka i sinergije ova dva mališana je bio sjajan: emocije su počele da hrle iz muzike, bas je dobio težinu i snagu, visoki tonovi su ostali sačuvani ali je trodimenzionalnost postala veća a ljudski glas je nadahnuo prostor prirodnošću kakvu nije imao pre. SMSL DAC poseduje varijabilni izlazni filter sa 6 podešavanja, te se dodatno možete igrati finim tjuniranjem zvuka, razlike su nežne ali primetne.

Razlika je bila takva da nisam mogao da poverujem koliko sve zvuči dobro: sve kvalitetne osobine Yamaha-e su ostale, a one loše su drastično poboljšane – kombinacija Yamaha/SMSL je bila takvog kvaliteta da sam mogao da je slušam dugo vremena i ne poželim da zamenim za nešto bolje. Dakle, NP-S303 kao transport blista, bez obzira na kvalitetan DAC ugrađen u njega, eksterni SMSL je pružio fenomenalni rezultat. Ovo je tipičan dokaz kako kvalitet samog DAC kola ne igra najbitniju ulogu, koliko je bitan i dizajn okoline.

 

Zaključak:

Šta reći na kraju? Yamaha je fino napravljena, kvalitetna mašina u najjevtinijoj kategoriji. Neće razočarati zvukom a u nekim oblastima će baš zasijati. Mogućnost nadogradnje jevtinim a dobrim eksternim DAC-om ostavlja puno prostora za unapređenje gde se za malo novca može dobiti zaista mnogo.

Zbog toga ću uvrstiti NP-S303 u kategoriju „Sirotinjski HiFI“ jer s pravom pripada njemu, čak i kada se koristi zajedno sa gorepomenutim SMSL DAC-om.

Comments are closed.