Zašto baš dekovi?

Piše: Zoran Karapandžić

Kada nekome spomente da i dalje slušate kasetofon, najčešća reakcija je da dotični u neverici zavrti glavom (i skoro sigurno se pita da li ste bar delimično normalni).  Mnogi kažu kako su i oni davno slušali kasete, a sada im trunu u prašini, poklonili su ih nekome i slično.

No, prava reakcija nastaje ukoliko saopštite da jedna grupa kasetofona ima bolji zvuk od, subjektivno, 90% CD plejera. Tu, naravno, na prvi pogled, nema nikakve logike. Skoro svi parametri CD plejera idu u njegovu korist… ali, na primer: Nakamichi dekovi dodaju poseban vid topline snimku kakav malo koji CD plejer može da ostvari. Da ne zaboravim ono glavno: kvalitetan dek će verno ponoviti snimak sa vrhunskog CD plejera i sve glavne karakteristike njegovog zvuka i jasno poraziti lošiji model kompakt disk reproduktora. Ko ne veruje, neka proba.

Da se vratimo na početak priče… zašto baš dekovi? Tokom, grubo rečeno, dvadeset i pet godina bavljenja HiFi-jem, dosta uređaja je prošlo kroz moje ruke, ali i dan danas veoma volim kada u oglasima vidim na prodaju dobar kasetaš. Oni su bili i ostali moja prava HiFi ljubav.

Kada je Philips davne 1962. godine izmislio kompakt kasetu (Compact Cassette), ni na kraj pameti im nije bilo da će ona postati jedan od vodećih formata za skladištenje zvuka. Prvenstvena namena kompakt kasete jeste ležala u njenoj osobini koja se spominje u nazivu – kompaktnost. Umesto magnetofonskih traka nesumnjivo boljeg kvaliteta ali i daleko težeg rukovanja, Philips-ova CC je bila krajnje jednostavna. Nije ona bila jedina na tržištu, ali je Philips davao licencu za proizvodnju kaseta besplatno i, naravno, uspeh nije izostao.

Tehnički gledano, kaseta je imala više nedostataka nego prednosti: daleko uža od magnetofonske trake (samo 3.81 mm za obe strane kasete, naspram, recimo 6.35 mm) i upola sporija od najsporije brzine magnetofona koji snima muziku (samo 4.76 cm/s naspram 9.5 cm/s) zacrtala je sebi put ka bezbrojnim sastancima na kojima bi se koristila za snimanje govora. Njene karateristike i specifikacije starih rekordera koji su je koristili (prvenstveno portabl verzije) bile su grozne. Frekvencijski opseg, kao jedna od bitnih osobina, kod starih uređaja nije išao ispod 200-300 Hz i preko 4.500 Hz u visinu. Da podsetim, čak i veoma blag DIN HiFi 45500 standard propisuje opseg 40 Hz – 12.5 kHz, a idealno je ukoliko dek može da reprodukuje celi čujni opseg (20 Hz – 20 kHz).

No, kako je vreme išlo, svet se otvarao za kompakt kasetu i uređaji koji su je koristili bivali su sve složeniji i bolji. Činjenica je da su ostali nosači zvuka tog vremena kvalitetniji. Gramofonska ploča bila je neprikosnovena, ali se na nju nije moglo snimati više puta niti u kućnim uslovima, a vremenom bi stradala od višestrukog slušanja, što je kod kasete manje izraženo. Magnetofoni su bili skupi, glomazni i odlični, ali faktički stacionarne mašine sa daleko većim trakama kojima nije baš jednostavno rukovati. Upravo u taj prostor uletela je kompakt kaseta.

Njen uspon je trajao oko dvadeset i pet godina, sve do početka devedesetih prošlog veka. Za to vreme prodati su milioni kaseta, snimača i reproduktora i CC je postala prvi prenosni masovni medij za kućno snimanje i reprodukciju čak i u pokretu. Na leđima Compact Cassette izneti su i mnogi drugi sistemi: od Elcassette do DCC-a, a uticaj je svakako imala i na video formate (Betamax, VHS i Video 2000) i, kasnije, DAT.

Ono što je, iznad svega, interesantno i što me je privuklo ovim uređajima jeste trud nekolicine proizvođača da od formata koji je u startu zamišljen kao jedan inferiorni način za snimanje zvuka van HiFi područja, naprave vrsnog predstavnika visokokvalitetne reprodukcije. A to nije bilo nimalo lako. Mehanizmi kasetofona morali su da budu dovoljno mali, a opet snažni da nadomeste nezgodno trenje koje se javljalo u kasetama, posebno kada one ostare, sistem stabilizacije trake nije razvijen kao kod magnetofona i često je pravio probleme. Tu su i šum i ograničeni frekvencijski opseg i dinamika – noćne more za svakog proizvođača.

Inventivnost pojedinih kompanija da od „bednog“ formata naprave „odličan“ izaziva, svakako, divljenje te ću na svom sajtu predstaviti neke od mašina koje su ostavile večni trag u istoriji reprodukcije zvuka sa kompakt kasete. Treba, svakako, napomenuti i veliki trud proizvođača kaseta, koji je tekao uporedo sa proizvodnjom kasetofona, bez kojih takođe ne bi bilo napretka u tolikoj meri u kojoj je on ostvaren.

Comments are closed.