Author's Description:

Piše: Zoran Karapandžić

Braun C3 je bio drugi model odozgo u ponudi nemačkog proizvođača. Ostatak serije su činili C2, C1 i kasniji model C2³. Cene su bile visoke: C2³ je koštao 1.300 DEM, što je za dvoglavi dek bilo puno, za taj novac ste mogli da kupite najboljeg Technics-a, a za par stotina maraka više i najboljeg Sony-ja, Pioneer-a, Akai-ja ili Aiwa-u. C3 je troglava mašina i bio još skuplji: oko 1900 DEM, dok je C4 stajao čitavih 2.200 DEM. Poređenja radi, Nakamichi BX300, legendarni troglavi dek iz „jevtine“ Nakamichi serije koštao je 1.700 DEM.

Zbog čega sam izabrao da kupim i pišem o Braunu C3, modelu koji bi trebalo da je lošiji od najboljeg u ponudi? Ima više razloga: mehanika cele C1-4 serije je skoro ista, sa razlikom što C3 koristi direct drive motor, dok ostali koriste remenski pogon. On ima i dve brzine: standardnu 4.75 i višu 9.5 cm/s. U odnosu na C4 ne poseduje kalibraciju ali ni elektronski sistem podešavanja nivoa snimanja, a u servisnom uputstvu se ne pominje HX Pro, a nažalost ni amorfne glave, kao kod C4. Čini mi se da je C3 jednostavniji dek, faktički C4 sa manje opcija, što u nekim slučajevima može doprineti boljem zvuku. Ja sam malo protrčao kroz shemu i video da C3 zaista ne poseduje HX Pro kolo i sadrži znatno manje integrisanih kola umesto kojih koristi diskretna rešenja. Lično, nisam protivnik HX Pro sistema, ali samo ukoliko se radi o vrhunskim uređajima koji lako barataju gornjim ekstremom i bez njega, a to je mali broj kasetofona. Kod svih drugih, uključujući delimično i C4, imao sam utisak da HX Pro doprinosi veštačkom naglašavanju nedovoljno detaljnih visokih tonova, čime zbrka postaje još veća.

Konstrukcija se zasniva na mehanici spakovanoj u fijoku koja izlazi van deka, a sadrži i kontrolnu elektroniku transporta. Ovaj mehanizam je dosta složeniji u odnosu na neke druge dekove (na primer RIZ/Unitra). Funkcioniše tako što motor pomoću puža i zupčanika kreće da izbacuje ladicu, a na kraju nema mikroprekidač (što je uobičajeno rešenje) već tajmer kolo koje nastavlja da vrti motor još sekundu kada je ladica stigla do kraja. Ovaj sistem je verovatno preuzet zato jer se dešava da mikroprekidači na kraju puta ladice istu skrenu u jednu stranu (zbog udara u njih), pa to izgleda ružno (bas kao kod RIZ-a). Dodatno, C3 (kao i C4) koristi optički davač smešten bočno, kao i crno/belu traku. Namena ovog podsistema jeste da u poseldnjem delu puta, nekih jedan i po centimetar pre zaustavljanja ladice, istu uspori. Rezultat je da je otvaranje i zatvaranje fijoke prava elegancija.

Kod Brauna C3 metalna pregrada odvaja desnu stranu deka gde se nalazi osnovna ploča sa delom sekcije napajanja i sekcijama snimanja i reprodukcije, dok je iznad nje štampana ploča sa Dolby B i C koderima i dekoderima. Transformator je smešten u gornjem desnom uglu.

Skoro sve komande se, kao i kod C4, nalaze na prednjem i gornjem delu fijoke i obuhvataju manuelni izbor tipa trake, Dolby redukciju šuma, brzinu snimanja/reprodukcije itd. Svi tasteri su, ma koliko slični C4, mehanički umesto logičkih. Prednja strana je identična C4: komande za transport, brojač sa memorijom i još nekim opcijama, auto space pri snimanju itd. Tanka traka iznad tastera sadrži jedan displej (kod C4 dva) i prikazuje četiri cifre, od koji je poslednja odvojena decimalnom tačkom. Prikazane su i informacije o izabranom tipu trake, da li je aktivna funkcija „monitor“ itd. Aktiviranje pomenute opcije (obeležene sa Tape/Source na drugim dekovima) moguće je samo tokom snimanja, da bi se u realnom vremenu pratio kvalitet snimka. Sama funkcija je odrađena uz pomoć releja, što je odlično jer će vremenom doći do prljanja i oksidacije preklopnika. Nažalost, upravo je ovaj rele pravio problem i pri preklapanju, te sam ga zamenio. Verovatno se radi o lošoj seriji jer je nešto slično bilo i na C4. Displej nivoa snimanja/reprodukcije je postavljen vertikalno i iako mali, vrlo je praktičan i lep u svakodnevnoj upotrebi – zaista ima svoj šarm. Regulacija jačine ulaznog signala je odrađena uz pomoć koaksijalnog potenciometra koji ne ostavlja nikakav poseban utisak – nema onog „masnog“ osećaja od dampiranog, snažnog potenciometra. Drugo dugme je namenjeno regulaciji nivoa mikrofona, kada se on koristi.

Mehanika Braun-a C3 je zasnovana na tri elektromagneta, ali nije mnogo bučna. U potpunosti je metalna i snažna, a proizvođač mi je nepoznat, sem što na glavnom mikroprocesoru postoji logo nemačkog Dual-a. Obzirom da su noviji Dual dekovi, kao i C3/4 pravljeni u Japanu, sasvim je moguće da je Dual imao zakupljene kapacitete koje je iskoristio da pravi dekove i za Braun-a.

Nastavimo dalje: C3 poseduje dva motora. Prvi je klasičan DD motor kakav se stavljao u Sankyo mehaniku, poznatu sa mnogih top modela dekova, dok je drugi klasičan DC motor namenjen premotavanju i namotavanju. U cilju smanjenja uticaja vibracija, ovaj motor je preko remena spojen na prenosnik u kojem se nalazi i mehanizam za proklizavanje a dalje se snaga preko idlera prenosi na pogonske točkiće. Sistem je sasvim solidan za ipotrebu jer se zasniva na jednom idleru, ali je pristup isuviše komplikovan. Naime, poklopac mehanizma sa donje strane poseduje i bočne i prednje elemente i teško ga je demontirati. Da bi se to učinilo, neophodno je izvući celu fijoku sa mehanizmom, skinuti gornju plastičnu ploču, prednju ploču i nosač preklopnika za izbor tipa trake, Dolby sistema itd. Umesto toga, elegantan donji poklopac sa nekoliko zavrtanja omogućio bi lak pristup u cilju održavanja. Ni sledeća stavka nije baš naivna: robustni sistem za izbacivanje kasete je zasnovan na motoru koji preko malog remena pogoni puž i set zupčanika. Skinuti remen sa puža je prava muka jer se celi mehanizam (fijoka) mora demontirati, izvaditi, rasklopiti (donja ploča, gornji poklopac mehanizma, ploča sa elektronikom logike i prednja ploča) kako bi se došlo do nosača zupčanika, on demontirao i zatim izbila osovina puža te oslobodio remen. Čini mi se da gore nisu mogli da smisle. Na svu sreću ovo se retko menja.

Za moj ukus, zamena remena u sistemu izbacivanja fijoke je mogla da bude mnogo jednostavnija, a umesto jednog motora za premotavanje/namotavanje mogla su se koristiti dva DC ili DD motora – ali inženjeri Brauna nisu tako mislili. Međutim, činjenica stoji da je transport u C3/C4 mehanički kvalitetan i dugotrajan.

Kao i na veliki broj starih audio uređajima, C3 dek ima sijalice koje vrše neku funkciju – u ovom slučaju osvetljavanja odeljka za kasetu i same kasete. Jedna od njih je crkla, pa sam ja obe zamenio LE diodama (uz odgovarajući otpornik). Boja kojom se odeljak može osvetliti zavisi od boje svetlost LE diode, meni su se veoma dopale zelena i crvena, ali sam na kraju ipak stavio hladno-bele.

ZVUK

Imajući u vidu da sam već ranije posedovao model C4, zvuk Brauna C3 je za mene predstavljao prilično iznenađenje. Odnosno, ako bismo gledali lestvicu dekova ovog proizvođača, Braun C3 svira onako kako bi C4 trebalo da reprodukuje i obrnuto.

Njegova karakteristika je veoma čista i stabilna reprodukcija, sa neočekivano dobrim detaljima bez obzira što njegov frekvencijski opseg ne ide do 20 kHz kao kod C4. Pod detaljima mislim na one koji su najteži za reprodukciju kod kasetofona: gornji ekstrem. Tu C3 nema nikakvih problema, ni na normal niti na hrom trakama. Bias je fabrički podešen tako da se područje iznad 15 kHz blago izdiže i u zvuku se može osetiti neko sitno naglašavanje gornjeg kraja, ali sve to zavisi od vrste kasete na kojoj se snima.

Sa druge strane, bas područje je snažno i dobro definisano. Dinamika ovog deka je vrlo dobra, a on poseduje jednu osobinu koja je veoma retko uočljiva kod ovakvih uređaja, a to je prostornost. Na neki način, Braun C3 ima sjajnu prostornost i položaj instrumenata i pevača je veoma lako odrediti, a sama širina scene je neverovatna za jedan dek i ne mogu da se setim bilo kojeg drugog kasetofona koji to radi bolje.

ZAKLJUČAK

Kojoj kategoriji Braun C3 pripada? Odgovor je: vrhunskoj. Najbolji dekovi tipa Nakamichi-ja, Teac Z serije ili Revox-a imaju još jednu dodatnu notu transparentnosti na visokim tonovima a i malo više muzikalnosti, ali nedovoljno da bi pobegli C3 za celu kategoriju. Zbog toga se mora reći da i on, zaista, spada u klasu vrhunskih dekova i vredi svaku paru koju je koštao.

Comments are closed.