Author's Description:
„Razbiće nas sve Kinezi…“, najčešća je moja uzrečica dok gledam kvalitet izrade većine kineskih jevtinih HiFi uređaja koje sam imao prilike da sretnem u poslednih par godina.
Pre nekih petnaestak godina, dok sam aktivno radio za Hi-Files časopis, nije bilo tako: svi kineski uređaji, kao i neki pravljeni u Kini za potrebe mainstream proizvođača imali su očigledne mane. Neki primeri su delovi šasija pričvršćeni zavrtnjima sa propalim navojima, te se zavrtanj vrti beskonačno, loša mehanička obrada iznutra, sa bednom farbom i finišem, veliki, snažni, metalni daljinski iznutra odrađen jevtino i lepljen tečnom plastikom… pa sve do jevtinih kineskih elektrolitskih kondenzatora čiji je rok trajanja malo duži od garancije. Bilo je tu i kotrljanja delova unutar novih uređaja i još koječega. I zvuk je tu dosta patio.
No, kineski proizvođači su prešli veliki put od tada. Možda nisu svi sazreli, a koliko se samo proizvođača pojavljuje na mesečnom nivou u Kini, Bog sveti zna. Neki od njih svakako propadnu, dok se drugi izbore da bar neko vreme imaju svoje mesto pod HiFi suncem. Međusobna konkurencija je, očigledno, opaka i nemilosrdna.
Kao rezultat imamo oštru borbu u području kvaliteta, dizajna, opcija i, naravno, cene. Iskreno, voleo bih kada bih imao priliku da živim u Kini i vidim šta sve proizvode za domaće tržište.
Neke od kompanija imaju i imena koja su meni teška za izgovoriti i, još više, zapamtiti. Izgleda da je vreme nayiva kao što su Sony, Aiwa, Sanyo itd. itd. zauvek prošla i sada imamo neke druge koje su lomilice jezika ili potpuno nemaštovite.
Aiyima je tu negde, ali ime nije jedini faktor koji čini proizvod, pa da vidimo šta pruža T9 Pro.
Dakle, Aiyima T9 Pro je malo pojačalo sa eksternim napajanjem, mogli bismo ga nazvati i desktop pojačalom, mada pre mislim da je namenjeno malim do srednjim prostorima u kojima bi moglo da uspešno pogoni zvučnike.
Što se cena na zvaničnom sajtu tiče, one iznose od 156 do 160 USD (u ovom momentu oko 134-138 EUR) u zavisnosti da li se kupuje sa 24 V ili 32 V napajanjem.
Na AliExpress-u se može naći jevtinije, ali uz poštarinu od oko 17 EUR, plus na to treba dodati i carinske troškove. AliExpress prodaje i verziju bez napajanja, koja košta malo ispod 100 EUR.
Pre nekoliko meseci moj divni drugar Djole je rešio da proda jedan od svojih HiFi eksperimenata – upravo Aiyima T9 Pro pojačalo, ali sa unapređenim lampama i znatno jačim i, verujem, kvalitetnijim napajanjem u odnosu na fabričku ponudu. Samo napajanje mi se čini nekako ogromno i liči na eksterna koji idu uz neke velike monitore koje sam imao prilike da vidim ili uz snažnije laptopove namenjene igračima i developerima.
Zamolio sam Djoleta da mi pozajmi pojačalo na par dana da ga čujem i – kupio ga. Šteta da ga nemam, iskoristiće se već negde :).
OPIS
Aiyima T9 Pro je pojačalce širine desetak centimetara, u moru kineskih pojačala sličnih dimenzija. Bilo bi eksterno nisko da nema dve lampe koje vire i doprinose utisku.
Pored lampi, odmah u oči upadaju i dva kruga na prednjoj ploči: jedan sa klasičnim elektromehaničkim VU metrom koji pokazuje jačinu signala, a drugi je multifunkcionalni. Pomenuti pored jačine signala (tačkice sa strane) čiji prikaz ne može da se isključi i jedini je deo displeja kojem nisam našao primenu sem da pojačalo bude više šareno, prikazuje i izabranu jačinu zvuka i izabrani ulaz i frekvencu semplovanja internog D/A konvertera. Dok ćete nivo jačine zvuka verovatno pročitati iz daljine, izvor i frekvencu nema šanse da jasno vidite, bez dvogleda ili oka sokolovog.
Tu si i samo dva dugmeta, od kojih je jedno rotacioni enkoder i ona pokrivaju izbor svih funkcija.
Posebno mi se dopao kvalitet izrade kućišta: metalna, čvrsta i kompaktna kutija, masivna za tu veličinu, metalni prstenovi i enkoder čije je dugme pričvršćeno zavrtnjem umesto da je samo navučeno na osovinu. Ma sve na mestu, za poželeti! Neverovatno za cenu koju košta T9 Pro.
Inače, Aiyima T9 Pro je naslednik i nadogradnja modela T9, mada upotrebiti „Pro“ na ovakvom jednom uređaju je marketinški trik, pre mu pristaje oznaka T9 Mk2. No, ono što je bitno je da kompanija nije izmenila samo interfejs dodatkom prednjeg OLED ekrana i napravila „Pro“ verziju, najveće izmene su unutar uređaja:
- Kod obe verzije izlazna sekcija je bazirana na Texas Intruments TPA3250 kolu i nominalno omogućava 2×100 W po tvrdnji proizvođača.
- Pretpojačalo koristi drugi model lampi u odnosu na standardni T9.
- Bluetooth čip je takođe noviji model i podržava APT-X HD.
- DAC sekcija je bazirana na solidnom Sabre ES9018K2M čipu, što je ređe u ovoj klasi cena.
- Kolo za regulaciju zvuka je takođe novo – odlično NJW1194.
- Verzija T9 koristi kolo u pretpojačalu bazirano na analognom NE5532, dok nova koristi zasebni DSP čip.
- PC interfejs je takođe nov – kolo SA9123L
- Nov je i mikrokontroler koji kontroliše uređaj.
Da nije istog izlaznog dela i oznake T9, pomislio bih da se radi o dva različita uređaja, možda i dva različita proizvođača. Zvuk Aiyima-e T9 osnovne verzije neću komentarisati jer je nikada nisam slušao.
Sa druge strane malo bih prokomentarisao realnu snagu uređaja. T9 Pro sam dobio sa napajanjem od 24 V, a maksimalni dozvoljeni ulazni napon napajanja je 32 V, tako da ima još prostora za snagu.
Ako pogledamo grafikon snage u odnosu na napon napajanja integrisanog kola – pojačala D klase TPA3250, vidimo da, pri izobličenjima od 1% snaga je otprilike:
- Na 8 oma: oko 35W po kanalu
- Na 4 oma: oko 67 W po kanalu
Ove vrednosti su sasvim u redu za svakodnevno slušanje na osetljivim i srednje osetljivim zvučnim kutijama. U realnim uslovima, ukoliko bismo išli do izobličenja od 0.1%, na primer, one bi bile nešto niže, verovatno oko 29-30 W na 8 i oko 55-56 W na 4 oma.
Za pogon osetljivih ili srednjeosetljivih kutija ovo je dovoljno za svakodnevno slušanje, ali ne i za neko veoma glasno.
Idemo dalje:
Na zadnjoj strani je prilično „gusto“: priključci za zvučnike, BT antenu i izlaz za eksterni snagaš su neki od ulaza i izlaza. Od audio ulaza tu su tri vrste digitalnih (ako ne računamo Bluetooth) u obliku koaksijalnog, optičkog i USB B ulaza za spajanje uglavnom na računar. Postoji i jedan par analognih ulaza, putem standardnih RCA konektora. Kvalitet konektora je prosečan, komercijalni, a zvučnički terminali prihvataju golu žicu, viljuške i bananice – sasvim dovoljno.
Moj drugar Đole, prethodni vlasnik ovog pojačala je ugradio kvalitetnije lampe – JAN 5654W umesto fabričkih JAN 5725. Model 5654W bi trebalo da zvuče toplije i mekše, za razliku od svetlijih 5725, te sam rešio da ih zadržim i ne testiram sa fabričkim lampama.
Aiyima T9 Pro može da se kupi i bez napajanja, pa je Djole dodao Meanwell napajanje od 24 V i 160 W snage. Meanwell je poznato ime u svetu ispravljača, a radi i one za medicinsku opremu.
Ono što me je, kao nekoga ko pomalo prati HiFi dešavanja i HiFi istoriju oduševilo je jedan iskren YouTube video koji je kreirala kompanija Aiyima, a prikazuje praktično sve faze proizvodnje ovog malenog pojačala. Evo linka, pa pogledajte, zanimljivo je.
Daljinski upravljač je vizuelno veoma sličan onima koje sam imao uz SMSL DAC uređaje, kvalitetan, sa dobrim rasporedom komandi, lak za korišćenje i tu nemam nikakvih posebnih zamerki u odnosu na kategoriju cene uređaja – baš nasuprot, viđao sam daleko skuplje uređaje sa jadnim daljincima gde vas je prosto sramota da kažete nekome koliko ste platili komponentu a zatim pokažete daljinac od 1 evro koji je napravljen po sistemu „eto, da ga imate, a da mi još više uštedimo i zaradimo na vama“.
ZVUK
Imajući u vidu specifikaciju uređaja, koja kaže da se tonske kontrole zasnivaju na DSP (Digital Sound Processing) čipu, zaključio sam da se obrada zvuka radi bar delimično u digitalnom domenu. Kod „obične“ verzije T9 je tu NE5532 operaciono pojačalo, što verovatno ukazuje na analognu putanju signala.
Pomenuti DSP govori da se analogni ulaz najverovatnije odmah konvertuje u digitalni, da bi se kasnije vratio u analogni, verovatno pred lampama. Sa stanovišta obrade zvuka, ovo je teži slučaj jer poseduje dve konverzije: A/D i D/A.
Upravo zbog toga sam i prvo koristio analogne RCA ulaze, na koje sam nakačio svoj dobri, stari Sony HAP-Z1ES hard disk audio plejer.
Pojačalo je bilo usvirano kod prethodnog vlasnikam te sam sačekao kratko (oko 5 minuta) i počeo da ga slušam na svojim vernim Elac FS210A kutijama. Prvih 30 minuta rezultat je bio, blago rečeno, razočaravajući: dobra strana je bila reprodukcija glasa koja je korektna i meka, tonski precizna, ali sa tankom zavesom ispred pevača. Scena je bila između zvučnika i imala određenu, ne veliku dubinu. No, ekstremi su ubijali svaku želju za slušanjem: visoki skoro zadovoljavajuće detaljni ali nekako veštačkog prizvuka, dok je midbas bio jadan, skoro bez ikakve kontrole, tužno je bilo slušati kako se pojačalo muči.
Sam bas, u smislu udarca u bubanj, više je zvučao kao da neko koristi plastičnu kantu za pranje patosa, umesto membrane bubnja. Ma…. užas. „Možda sam ja isuviše probirljiv“, rekoh sebi, „šta očekuješ od pajačalceta od stotinak evra, da nećeš možda da ti svira Akufejs???“.
Moja supruga je T9 Pro sahranila do kraja, rekavši da zvuči jevtino. Kraj.
Ili ne?
Nastavili smo da slušamo probrane pesme koje poznajemo i da uživamo (koliko se moglo) u samozvanoj koncertnoj večeri.
I… nakon nekih pola sata, zvuk je počeo da se menja. Nakon sat vremena T9 Pro je bilo mnoooogo drugačije pojačalo od onog na početku opisa.
Sredina, glas, ostali su približno isti, ali su se ekstremi promenili – dinamika je skočila, gornji kraj više nije bio ograničen, a detalji su se poboljšali, ne ne znam koliko drastično, ali čujno. Nije to vrh reprodukcije, ali je prilično pristojno. No, prava promena je bila na basu i midbasu: sada je kontrola bila prilično dobra, ne savršena, ali svetlosnu godinu od one jadne nekontrole sa početka, dok je udarac u bubanj dobio autoritet, snagu i pravi zvuk. Sjajno!
Ostala je ta tanka mrena koja se osećala od početka kako leluja ispred pevača. Prelaskom na Bluetooth konekciju ona je… nestala i pojačalo je počelo da zvuči čistije, primetili smo oboje. Kada sam to rekao Đoletu, kazao mi je „Pa gde si ga slušao preko RCA Aux ulaza, taj je najgori…“. „Znam“, rekao sam, „namerno sam to uradio da čujem kako najlošije zvuči.“
Ono što me jeste iznenadilo je koliko Aiyima T9 Pro dobro svira koristeći Bluetooth konekciju. Očekivao sam bedu, kompresovanu i beživotnu muziku, ali dobio sam sve samo ne pomenuto. Tehnika napreduje, očigledno. No, jasno su se čule neke smetnje koje su uplivavale u signal. Ovo je očigledno kada nema ulaznog signala, a promena položaja pojačala nije pomogla. Pomenuto verovatno stiže od nekog od drugih sklopova uređaja i nije mi se dopalo.
Da napomenem da su moje Elac kutije gladne snage da bi pružile maksimum, ali same po sebi nisu problematične za pokretanje, ali su otpora od 4 oma, što ume da bude problematično za pojačala koja rade u D klasi. Aiyima T9 Pro sam terao skoro do maksimuma, do nivoa zvuka 90, od mogućih 99 i nije došlo do raspada zvučne slike ili drastičnih promena u zvuku, što govori u prilog kvalitetu i konzistentnosti zvuka, a i napajanja i izlazne sekcije.
Zatim su, nakon par dana, na red došli USB-a i optički ulaz, kada sam imao vremena da se ponovo poigram.
Pojačalo sam slušao dosta glasno – između 70 i 80 na skali od 99 koraka, a koristio sam USB ulaz pomoću najobičnijeg kabla za štampač. Promena USB kabla na neki „kršteni“ dala bi bolji zvuk, ali kvalitetniji kabl koji posedujem nije bio odgovarajuće dužine, pa ga za sada nisam ni koristio. Kao transport sam ostavio Sony HAP-Z1ES, umesto PC-a, jer znam da se radi o odličnom uređaju koji, u ovom slučaju, prepoznaje DAC sekciju T9 Pro bez greške, tj. potrebe za dodatnim drajverima. Plug n’ play, jednostavno srpski rečeno, ha ha.
Zvuk je bio nešto bolji nego na prethodnom početku, bas utegnutiji, ali visoki su opet startovali oštro, dosta detaljno, nekada su i iskakali iz slike. Ono što me je iritiralo jesu bili sibilanti na ljudskom glasu – „If I Were A Boy“ je reprodukovana tako da je glas Beyonce zvučao kao da je pevala u neki jevtin ili loše podešen mikrofon. Neki drugi glasovi, sa tekstovima sa manje sibilanata, su bili bolji, kao i akustična muzika koja od starta možda i najbolje leži ovom pojačalu.
Opet sam morao čekati pola sata da pojačalo krene da menja zvuk i ukupno sat vremena da se stabiliše. Dakle, moja preporuka je da ga ne slušate kritički prvih sat vremena jer ćete se razočarati. Razlika nakon toga je kao kada biste imali malo dete koje lepo peva i to je to – odlično za svoje godine, no još mu treba puno vremena da sazri. Nakon sat vremena, Aiyima T9 Pro se pretvara u zrelijeg, tinejdžera koji sada već zna šta hoće i može, da bi na kraju završila kao mladi pevač – još uvek ne vrhunski, ali dobar. Bukvalno bih tako opisao kako ovo pojačalo zvuči.
Ukoliko se fokusiram na pomenuti period nakon zagrevanja, ne bih u ovom momentu tačno mogao da kažem da li će se ovo promeniti u budućnosti i ostati potreba za određenim vremenom rada dok se pojačalo ne raspeva, da li to ima veze sa lampama ili kompletnom elektronikom uređaja. No, ono što je bitno jeste zvučni rezultat: vrlo dobar glas koji skoro da nema više nikakvih problema sa sibilantima, visoki koji su se smirili i nisu ni delić oštri kakvi su bili na početku i bolja kontrola basa. Sve je, što bi audiofili rekli, „leglo“. Kompletna kohezija zvučne slike je tu, bez iskakanja nekih sekcija, a ranije pomenuta zavesa ispred izvođača ne postoji – doduše, ona nije bila prisutna ni na početku korišćenja USB ulaza.
Interesantno je da je midbas dosta jak i, na mojim analitičnim i relativno neutralnim kutijama, dao je neočekivano snažan rezultat, toliko da sam bas smanjio od pozicije 0 na -1 pa čak i -2 (maksimum je -9). Sama zvučna slika je solidna, ali se kreće između zvučnih kutija i ima određenu dubinu, ali ne naročitu.
Zaključak
Kada bih birao zvučne kutije za ovo pojačalo, rekao bih da bi mu legle neke koje ne forsiraju bas ili ne idu baš duboko – na primer neke solidne regalske kutije ili podnostojeće malo tvrđeg basa. S obzirom na karakter zvuka T9 Pro, rezultat bi mogao biti odličan – donekle naglašeni bas bi činio da zvučna kutija postaje veća i voluminoznijeg basa nego što zaista jeste.
Imajući u vidu cenu, T9 Pro pruža fenomenalan kvalitet i veoma lepe opcije, uz koje ide i korisni i kvalitetni daljinski upravljač. Dizajn je savremen i pojačalce je baš slatko.
Šta više tražiti za ovaj novac? Za početnike u audio tehnici, desktop ili drugi sistem – fenomenalno. Topla preporuka.
