Author's Description:

Krajem osamdesetih godina dva su deka vladala ovim prostorima: Aiwa XK-009 iz serije Excelia i Akai sa praktično identičnim modelima GX75/95.

Ovi dekovi bili su popularni kako kod audiofila, tako i kod onih koji su snimali muziku na kasete radi dalje, piratske, prodaje.

Serija Excelia najpoznatija je po XK-009/007 i XK-S9000/7000, mada je bilo još par slabijih modela u ponudi.

XK-009 predstavljala je top ponude (pre modela XK-S9000) uz cenu od oko 1.500 DEM (750 EUR) i potpuni zaokret u odnosu na ranije prethodnike, počevši od AD-M800 pa do AD-F990 gde se težilo kompjuterizaciji funkcija deka u smislu autokalibracije.

Stoga, na XK-009 sve se radi ručno. Međutim, za razliku od prethodnika, porasla je masa a i dizajneri su se potrudili da naprave dek koji zaista upada u oči.

Lično, nekako sam uvek više voleo Sony ES dekove iz serije 9 nego Aiwu Exceliu 009. Međutim, očigledno je da je Aiwa bila daleko popularnija.

Mase oko 10 kilograma, XK-009 koristi nekoliko zanimljivosti: tu su dva transformatora, izdvojeni van kućišta, za digitalnu i analognu sekciju. Izdvojeni transformator je postojao ‚još na Sony TC-K777 deku. Međutim, taj sistem nije zaživeo a vrlo je koristan: prvo iz razloga što elektromagnetne smetnje ostaju van osetljive elektronike, EMI izolaciju je lakše odraditi. Druga stvar je pristupačnost deka: Aiwa XK-009 je vrlo duboka, a nedostatak trafoa u unutrašnjosti čini sjajnu uslugu pristupačnosti mehanici uređaja.

Krajem osamdesetih nije ostalo puno ovakvih uređaja koji su koristili odličan dBX sistem – pobeda Dolby-ja bila je potpuna i razarajuća. XK-009 je jedan od retkih koji je i dalje imao implementiran ovaj sistem i koji na njemu zvuči odlično. Zbog toga pik metri idu do +14 dB.

Pored raznih džidža bidža koje možete videti na slikama, Aiwa XK-009 poseduje i sistem za kalibraciju, jednostavan i precizan. Nije tako dobar kao, recimo, na Alpine AL85 ili Teac-u Z6000, ali odlično radi posao. Kao dodatak, tu je i varijabilna ekvilizacija kola za snimanje u tri nivoa: želite li malo više visokih ili niskih tonova…

Drvene stranice kod XK-009 ne služe samo vizuelnom utisku, već učvršćuju kućište i smanjuju osetljivost na vibracije. Ovaj dek ima i dodatno dampirano kućište, što je prava retkost kod kaset dekova.

Mehanika transporta bi trebalo da je vrhunska: prednja ploča XK-009 navodi neke bombastične rogobatne izraze kao „3 Motor/Super Stabilized Tension Dual Capstan“ – ko razume shvatiće ili „Anti Modulation Tape Stabilizer“ itd.

Suština je da XK-009 poseduje praktično isti mehanizam koji se montirao i u ranije Aiwa-e, baziran na skromnim zamajcima, limenoj osnovi transporta, dva elektromagnetna aktuatora i zupčanicima, te dva motora. Ovaj transport je bučan kada na početku zateže traku u kaseti prvo na jednu, zatim na drugu stranu i deluje kao da radi nešto, a on u stvari ne radi ništa više nego potpuno bešumni mehanizam na Nakamichi dekovima druge generacije. Jedino što Nak vrati malo kasetu unazad, a Aiwa je vrati na početnu poziciju.

Treći motor koji se pominje na prednjoj ploči XK-009 služi isključivo pri reprodukciji. Dakle: glavni pogonski motor pokreće desni zamajac, drugi motor je aktivan samo pri brzom premotavanju a treći samo pri reprodukciji ili snimanju. On, preko idlera, dodatnog točkića i remena pokreće točkić za namotavanje trake. Sistem je komplikovan i traži održavanja zbog gumenih elemenata, ali ako su oni dobrog kvaliteta onda on traje dovoljno dugo, tj. godinama. Očigledno je da su konstruktori jako pazili na vibracije jer ovakva kombinacija gumice i idlera pri reprodukciji praktično ne prenosi nikakve vibracije koje potiču od reel motora.

Transport, ma kako izgledao slabo, traje izuzetno dugo bez otkaza vitalnih delova, sem onih koji su potrošni.

Glave ovog deka su amorfne (nemojte pomisliti da su to zaboravili da napišu, a ima proizvođača koji to zaista ni ne pomenu), i oklopljene su posebnom zaštitom od koje se skoro ni ne vide.

Još da spomenem da je, za razliku od starih Aiwa gde se uopšte nije obraćala pažnja, ovde nosač kasete dampiran i jako pritiska kasetu u ležištu. Sistem je ingeniozan i verovatno veoma smanjuje vibracije nastale od samog kućišta kasete. Sama „vrata“, tj. nosač su najjača koje sam ikada imao prilike da vidim, ukoliko me sećanje dobro služi.

Kako svira ova Excelia?

Zvučno, ovo je dek kome se teško šta može zameriti: dubok, snažan bas, odlični detalji visokih tonova, dobra dinamika i vrlo jasna zvučna slika. On se ponaša, nekako, kao velika maca koja prede i ne umara ni pri dugom slušanju. XK-009 se igra visokim tonovima, reprodukcijom glasa i dinamičkim prelazima. Opšti karakter je umeren: ona nije tamna kao, recimo Pioneer CT-A9 ili svetla kao Yamaha K2000 ili KX1200, već je bliže sredini, ali sa toplijim karakterom reprodukcije.

Sjajna, šta reći. Nije ni čudo, Aiwa je oduvek znala da napravi vrhunski dek.

Tek u poređenju sa nekim teškašima, Aiwa XK-009 postaje inferiorna. Na uporednom testu ona se odlično držala protiv Sony-ja TC-KA6ES i NAD-a 6300, ali kada su na crtu stali Nakamichi CR7 i Harman/Kardon TD4800, lepa princeza je morala da odstupi. No, odnos cena (skoro tri, odnosno dva puta skuplji) sve govori.

Aiwa XK-009 Excelia je vrhunski dek i predmet snova mnogih dekofila. Sasvim zasluženo, rekao bih.

Comments are closed.