Author's Description:

Cambridge Audio je britanska firma koja jedan od poznatijih ostrvskih proizvođača komercijalne audio opreme. Njihov portfolio obuhvata priličan broj uređaja, uglavnom u nižoj i srednjoj klasi. Računajte da prodaja „salate“ od audio uređaja donosi popriličan novac jer se oni najviše i prodaju i zbirno nose najveći deo profitnog kolača.

Cambridge Audio (u daljem tekstu „CA“) je osnovana još 1968. godine i imala je neke zanimljive proizvode koje nisam imao prilike da probam. Ne bih detaljno ulazio u istoriju firme, ali posle niza promena vlasništva što je rezultiralo nekonzistentnim pristupom tržištu, 1994. godine CA potpada pod vlasništvo Jamesa Johnson-Flinta i njegovog poslovnog partnera Juliana Richera, inače vlasnika lanca radnji za prodaju audio/video tehnike pod imenom Richer Sounds. Možda zato što se mogu kupiti kao u robnoj kući, najveći deo CA uređaja je u kutijama sa ručkom za nošenje – praktično ali ne i „puristički“ :).

O samoj firmi imam ambivalentna osećanja: dizajn u Britaniji, proizvodnja u Kini. Ova kombinacija je fantastična za profit proizvođača i često pogubna za kupce koji uređaje kupuju na duže staze. Razloga ima više, ali susština je da je CA još negde 1998. godine, ako me sećanje ne vara, poslao kineskom podizvođaču planove i primerak jednog svog pojačala. U CA nisu verovali da će podizvođač uspeti da „iz prve“ iskopira uređaj i traženi kvalitet. No, kineski proizvođač je uspeo „iz cuga“ i poslao nazad pojačalo koje je prošlo test.

Međutim, jedno je probna proizvodnja, a drugo pregovori, kvalitet na druge staze i slično. U Kini, naime, ne možete otvoriti svoju kompaniju za proizvodnju, već taj posao obavlja neka od kineskih firmi, često u vlasništvu države.

Veliki proizvođači sa Zapada, kao što je Apple, zato rezervišu ogromne resurse prvoklasnih proizvođača kao što je Foxconn (poznat i po relativno lošim uslovima rada radnika, obuci i slično, gde je postavljao mreže da se radnici ne bi ubijali skokovima sa zgrada fabrike i kampusa). U ovoj zanimljivoj konstalaciji mali proizvođači kao što je CA (mali u odnosu na finansijski jake tehnološke kompanije) grabe ono što je preostalo. Sa druge strane, kineske kompanije često angažuju podizvođače sa severa Kine koji je manje razvijen od juga, jevtiniji i, naravno, lošijeg kvaliteta. Na kraju, sva muka se preliva preko kupca.

Bitna je kontrola kvaliteta krajnjeg proizvoda: pomenuti Apple je u stanju da uspostavi svoju standard kvaliteta, dok je to malim kompanijama veoma teško. Naravno da stvari idu na bolje, ali polako. No, nije sve ni u trenutnom kvalitetu finalnog proizvoda: radi se i o duguročnom kvalitetu komponenti tipa pasivnih (kondenzatora, otpornika) kao i mehaničkih elektro elemenata – prekidača, tastera, enkodera, releja itd. Ne možete zamisliti koliko na takvim stvarima novi uređaji padaju na duge staze.

Sećam se kada je trebalo da pišem test o CA740A pojačalu – nešto se kotrljalo po njemu, čini mi se neki plastični deo, ali nisam bio siguran. A pojačalo je bilo novo. Takođe, na Internetu imate dosta svedočenja o otkazima enkodera na CA840A v1.

Nemojte misliti da je CA jedini proizvođač koji ovako radi: ni NAD nije bolji, kondenzatore kakve sam nasao u PP2 gramofonskom pojačalu i preampu NAD C162 mene bi bilo sramota da stavim i u dečiju igračku sa rokom trajanja od godinu dana. Nije ni Harman Kardon mnogo bolji – na oglasima cenjeni HK990 monstrum koristi očajne elektrolite. Logika je „uzmi novac, neka izdrži par godina posle garancije“… Ali, da ne lajem više…

Ovo, naravno, podriva ne samo kupca već i veliki trud inženjera da naprave kvalitetan uređaj koji na kraju pati od kompromisa nametnutih nekom menadžeru za upravljanje kvalitetom od strane biznisa, a koji opet pohlepno želi profit i konstantni, često nelinearni – tzv. neorganski rast.

CA je u oviru digitalnih uređaja (CD plejeri, DAC-ovi) napravio priličan iskorak oko 2005. godine kada je počeo da koristi rešenja britanske kuće Anagram Technologies, ali ne bih ulazio u detalje, jer je tema ovog teksta CA840A v2.

Pojačalo se našlo na tržištu oko 2008. godine, kao modifikovani naslednik modela CA840A. Nemam nekih preciznih informacija šta je, u stvari, modifikovano i pre mi se čini da je možda urađen neki sasvim blagi tjuning i zamena komponenti kvalitetnijim manje sklonim otkazu (pomenuti enkoder za regulaciju jačine zvuka), ali ništa od toga ne mogu da dokažem niti sam imao na uporednom testu osnovnu varijantu CA840A.

Da krenemo od početka: 2×120 W na osam oma, sa osrednjim damping faktorom od 110 i 15 kilograma mase govore da se radi o ozbiljnijem pojačalu gornje klase. Cena mu je bila 1.500 EUR, što nije baš malo.

Dok sam radio za časopis sreo sam se dosta puta sa kineskim proizvodima i onim napravljenim u Kini ali dizajniranim drugde i svaki od njih je imao za mene manu koja se nije mogla prenebeći: da li je to loše ušrafljeni, ogoljeni zavrtanj, loša izvedeno farbanje unutrašnjosti, loše komponente, iskrivljeni konektori ili matice koje prelaze preko štampe na zadnjoj ploči kao da su to projektovali amateri… ili aljkav pristup tamo gde se manje vidi ili, pak, nešto deseto, ali tako je bilo. Danas su čak i domaći kineski proizvođači otišli neuporedivo dalje, sa često sjajnim uređajima odličnog, a ponekada za Zapad nedostižnog odnosa kvalitet cena (govorim uz obazrivost, naravno).

Zašto ovo kažem? Pa zbog toga što je CA840A v2 zaista precizno mehanički odrađeno pojačalo, sa zaista dobrim kvalitetom u ne baš prizemnoj klasi cena. Priključci sa zadnje strane su brojni, a meni se svidelo čak osam ulaza od kojih prvi može da bude balansirani ili linijski. No, lično, nikada nisam voleo pojačala koja imaju balansirane ulaze i odmah ih svode na single end korišćenjem jednog običnog operacionog pojačavača, te ni ovaj put neću to testirati jer 840A v2 radi baš tako.

Volim i što se imena ulaza mogu čitati kako god ih gledali: od pozadi ili odozgo, jer su napisani u smislu ogledala na dva načina, simetrično. Kvalitet priključaka je solidan, ništa da padnete u nesvest, komercijala. Oni za zvučnike nisu loši, takođe.

Gornji poklopac je neočekivano robustan i ima dva reda otvora za svaki od monoblokova izlaznog dela. Sa strane su dva talasasta aluminijumska poklopca, sve je veoma lepo uklopljeno. Ovo pojačalo se dosta greje, da znate, tako da mu je hlađenje zaista potrebno. Nije to A klasa, ali XD sistem koji su u CA koristili traži više strujanja vazduha da bi radio.

Proizvođači često navode koliko je debela prednja ploča uređaja – kao da govorimo o braniku starih Volvo automobila. Još jedan primer današnjeg debilizma kako proizvođača, tako i kupaca – kao da je bitno kakva je i koliko je debela. Sasvim nepotrebno, samo lepo za oko i budale.

Prednja strana je veoma uređena i za ergonomiju tog vremena ide čista petica. Pojačalo samo prepoznaje uključene slušalice i obaveštava o tome, te gasi izlaze za zvučnike. Tu je i direktni mod bez tonskih kontrola koje su mi, inače, neadekvatne na basu ali bar su kontrolisane relejima koji ih pale i gase, te ne zavisite od preklopnika od 50 centi koji će navući prašinu i patinirati, a zatim vam upropaštavati osećaj dobrog zvuka.

Pojačalo CA840A je, u stvari, ogromna simfonija releja: od ulaznih dolazimo do tonskih kontrola i releja koji ih uključuju ili izbacuju, a zatim da kontrole glasnoće sa diskretnim otpornicima kontrolisanim, pogađate, relejima. Ako ste dodatno aktivirali opciju „Volume Ramp“ uređaj će po uključenju odraditi promenu jačine od nule do memorisanog nivoa. Pri isključenju ide obrnuto. Međutim, svaki stepen promene jačine je jedan klik releja te pojačalo štekće kao da u njemu ima gomila Miniona koji pritiskaju dugmiće i nekako ga hardverski programiraju. Meni se jako dopalo, mada je to više zanimljiva šarada (mislim na „Volume Ramp“) nego potreba. Inače, potenciometar ovakvog tipa mora da je dosta koštao firmu u smislu delova. Pretpostavljam da im je mesečna isporuka releja samo za 840A bila u jednom povećem delu magacina…

Na kraju tu su, naravno, izlazni releji zvučnika.

Displej je jedan od najlepših koje sam video te 2005. godine, sa LED osvetljenjem. Novi model, naslednik 840A ima isti displej sa obrnutom polarizacionom folijom pa su slova svetla na crnoj pozadini umesto obrnuto, žvaka za ludaka, očigledno su došli dokle su hteli i tu stali.

Imena ulaza se mogu menjati, prikaz glasnoće u jedinicama ili decibelima, osvetljenje displeja je grubo varijabilno, a tu su i neki parametri zaštite pojačala koje CA toliko forsira kao da ćete pokušavati sve vreme da ga spalite. Ako je toliko efikasno kao što kažu, ne mogu da zamislim način da ga oštetite tokom upotrebe.

Tehnikalije:

Dva torusna trafoa, jedan za preamp, drugi za izlaznu sekciju. Raspored mase sjajan, sa centralnim delom koji ima dva velika livena alu hladnjaka. Oni u isto vreme služe kao zaštita oko velikog trafoa, ma milina kako su smislili. Sa leve i desne strane su dva monobloka, a tu su i po dva custom made filterska kondenzatora (ne znam ko ih pravi za CA) kapaciteta 15.000 mfd svaki, ukupno 60.000 mfd filtracije izlazne sekcije, baš lepo.  Izlazni tranzistori su Sanken, četiri po kanalu, komplementarci 2SA1295 i 2SC3264.

Na slici vidite i plejadu Omron releja unutra, a tu je i sekcija multiroom komunikacije koju verujem da je vrlo malo ljudi zaista koristilo, više bih voleo da su pare otišle na nešto korisnije, ali hajde…

Zvuk:

S obzirom da sam hteo da ovo pojačalo bude deo mog radnog dela, bilo mi je bitno kako radi putem slušalica. Zamislite nekoga ko koristi pojačalo od 2×120 za potrebe slušanja putem slušalica. No, neki plan od kojeg sam odustao je obuhvatao i eventualnu upotrebu Bose Acoustimass 5 II zvučnika za koje je CA840A v2 totalni overkill u smislu kvaliteta zvuka – nisu Bose loši koliko je 840A dobar.

Možda nisam ranije rekao ali evo sada: CA zna da štedi tamo gde većina korisnika ne ume da zaviri. Mali pogled na šemu pojačala pokazao je da su za izlaz slušalica koristili faktički celo pojačalo, zajedno sa izlaznim delom, ali da ne bi spalili slušalice umetnuli su po jedan otpornik po kanalu. Ovo je fora stara koliko i sama pojačala i redovno se primenjivala i pre pedeset i pre trideset godina. U novije vreme integralna pojačala su dobila svoja zasebna pojačala za slušalice – na primer Sony TA-A1ES poseduje baš ozbiljno pojačalo za slušalice sa selektorom impedanse koji javlja mikroprocesoru kako da kontroliše bias pomenute sekcije putem optokaplera. CA, nažlost, nema ništa slično ni u najavi. No to ne znači da u krajnjoj instanci zvuči loše.

Na stolu mi je već bio Metz 10HE11, moj omiljeni all-in-one sistem koji se sastoji od pojačala, tjunera i CD-a spakovanih u duboku ploču visine 7-8 cm. Kao izvor sam koristo PC i odličan superjevtini Loxjie D10 DAC kao i ozbiljan Sony HAP-Z1ES audio server (sa sopstvenim integrisanim DAC-om). Da napomenem da je Metz u stvari T+A model K1 i da je početom ovog veka koštao oko 1.650 EUR, dakle prilično ozbiljna sprava, ali sa svega 2×38 W snage na 8 oma.

Odmah da kažem da je CA briljirao širinom scene koja se mogla osetiti čak i preko slušalica, kao i priličnom  muzikalnošću koja mi se dopala. Da, slušalice su bile Senn 580 Precision kao i AKG K601 i K550. Zvučnici su bili Elac FS210 Anniversary, prilično analitične i zahtevne kutije koje otkrivaju mane gomile uređaja.

Visoki tonovi su bili prilično detaljni ali nekako im je falila ona doza opuštenosti i transparentnosti na koju sam normalno navikao i koju Loxije i Sony mogu bez problema da reprodukuju. Dinamika je bila dobra, ali sam očekivao u nekim trenucima i bolju, mada ipak ne mogu ovo da stavim kao zamerku.

Ono što fascinira kod CA840A v2 je čista reprodukcija na putu neutralnosti. Ovo pojačalo nije lako za uklapanje, očigledno, jer je surovo kako prema tuđim, tako i svojim greškama – ništa ne krije i to može biti problem.

Putem slušalica

Zvuk, preko slušalica, dao je jednu dozu uštogljenosti u smislu da je bas pobegao malo iza i u nekim numerama (npr. Paul Wellr – Shaut To The Top!) jasno se oseti da postoji ali kao da mu samo pojačalo ne daje da izađe. Metz (T+A) sa tim nema problema, čak je možda i previše mekan na basu, za razliku od CA koji je sve stegao u šaku i imam utisak da ga nekada drži grč.

Sve ovo rezultuje jednom reprodukcijom koja ima puno svojih prednosti, ali i mana. Način na koji Metz (T+A) plasira emocije, uz manu ponekad loptastog basa, je za CA nedostižan. Jedna od stvari koje sam planirao jeste zamena najobičnijeg fabričkog strujnog kabla kvalitetnijim i, evo nastavka teksta. CA 840A v2 je pun operacionih pojačavača i tu su klasični NE5532 a iz mog skromnog iskustva zamena nekim BB operacionim, tipa 2604, uvek donosi boljitak u ukupnom skoru, a najpre na visokim tonovima. Nekako mi se čini da 840 ima daleko veći potencijal nego što ispada ovako, samo zbog štednje.

Da ne zaboravim: u kasnijoj fazi poredio sam CA 840A v2 sa Astin Trew AT2000 Plus pojačalom, ali o tome imate u tekstu o Astin Trew-u.

Sa drugim strujnim kablom

Iz svoje kolekcije izabrao sam Transparent Music Link Plus strujni kabl. Pojačalo je odmah dobilo pozitivno raslojavanje zvuka, smirilo nervozu a visoki tonovi su dobili još jedan sloj koji do tada nisu imali, mada je promena kod njih bila nezadovoljavajuća. Bas je dobio na voluminoznosti, ne kako bih želeo, ali drastično bolje. Razlika između Metz (T+A) je sada već manja i možda i stvar ukusa, ali meni se T+A i dalje više sviđao. U poređenju sa mojim standardnim pojačalom – veoma dobrim (u svojoj klasi cene od 2.000 EUR 2013. godine) CA je gubio trku na svakom polju. Za mene je zvuk bio dobar, ali Brian Adams (numera Summer of ’69) mi je više zvučao kao promukli pubertetlija koji je dobio jedinstvenu priliku da peva na koncertu povodom male mature, ali je počeo jako da mutira i izgubio glas. Ništa od njegove snage.

Neću da spominjem značaj interkonekcijskih kablova niti da elaboriram šta sam koristio, nažalost nemam više vremena da pišem o tome u ovom slučaju.

Na zvučnicima

Pri tihom slušanju od par vati snage (pozicij 40 na skali jačine) i spoljnoj temperaturi okoline od 27 stepeni Celzijusa, temperatura transformatora je dostigla 48 stepeni a svakog hladnjaka izlaznih tranzistora 50 stepeni – što nije mnogo u poređenju sa tranzistorskim pojačalima A klase ili Harmanom HK990 koji je postizao oko 67 stepeni uz korišćenje internih ventilatora. No, u svakom slučaju preporučujem da iznad CA840A v2 ostavite dovoljno slobodnog prostora kako bi moglo da „diše“.

Moram priznati da je malo pojačala koja su me tako prijatno iznenadila kao „Osamstočetrdesetica“. Znajući modele 740A i 340A  nisam očekivao bogzna šta. Čuo sam da je povučeni bas jedna od mana ovog uređaja, ali sam lično želeo da čujem kako će se ponašati na mojim Elac kutijama.

Propustio sam skoro sve žanrove muzike, izuzev hard core hevi metala i turbo folka. Cambrige se pokazao odlično, sa naglaskom na reprodukciju izdanja koji naginju audiofilskom spektru, gde ima više detalja, prostora i dinamike nego, na primer, u klasičnim pop hitovima. Ovo je sasvim normalno i pokazuje da granice njegovih dometa nisu baš niske.

Odmah na početku ću reći upravo ono što se u recenzijama najčešće govori pri kraju: CA840A v2 me podseća na definiciju savršenog pojačala – žica sa pojačanjem. Nije ni svaka žica ista i često boji zvuk ali verovatno spada u komponente elektronike koje ne boje toliko mnogo kao, na primer, sprežni kondenzator ili potenciometar. No, vratimo se Cambridge-u: ovo pojačalo ima izrazito neutralan karakter. Neko bi rekao da je njegova zvučna osobina da je svetlo – što je samo delimično tačno ukoliko čist zvuk definišemo kao svetao. Za mene ono je neutralno i, što je još važnije, nezamarajuće. Slušao sam ga satima i nikakav umor nisao osetio, za razliku od recimo, pojačala slične kategorije Yamaha-e (A-S2000).

Dakle, kao vodeće osobine navodim izrazitu neutralnost i fenomenalno čist zvuk, bez efekta zamaranja slušaoca, kao i bas o kome ću malo kasnije.

Sledeća osobina je da je CA840 v2 prilično detaljan za svoju klase cene: scena je u okviru očekivane ali sami detalji su odlični, posebno na srednjem opsegu a na visokim veoma dobri – doduše ponekada im fali malo teksture na samom vrhu. Ljudski glas je tako prijatan, bez problema sa sibilantima, nežan kada treba da bude, grub kada jeste. Jednom rečju, da ne koristim kojekakve audiofilske izraze, sve je na mestu, za pohvalu.

Primetio sam da je gašenje tonova (tzv. decay) sjajan, sa svim malim prelazima koji titraju kada se okine žičani instrument.

Ono što me je oduševilo je… bas! Nije pravo u lice, ne bije po ušima. Međutim, tu je taman kada treba snage. No, iznenađuje jedna druga stvar: fenomenalna dinamika i kontrola najnižih tonova. U okviru nekih numera (npr. Private Investigations od Dire Straits) bas u nekim momentima tako grune – znam numeru i tačno znam šta da očekujem, ali CA840A v2 je imao tako dobru dinamiku i kontrolu a opet slobodu basa da bi me svaki put iznenadio – podigao bih pogled jer ovo nisam očekivao od pojačala koje je koštalo 1.500 EUR. Udarac bubnja bi u pojedinim momentima jednostavno „zakucao“ slušaoca i jednako brzo nestao. Neverovatno. Sa tehničke strane ovo govori o dobro odrađenoj izlaznoj sekciji i napajanju.

Svidela mi se i konzistentnost zvučne slike koja nije imala nekih uočljivijih mana pri baš glasnom slušanju, nije bilo znakova raspada slike. Čini mi se da 840 koristi svojih 120 W vrlo mudro.

Kada čitate ovo što sam napisao, pomislićete kako možda smatram da je ovaj Cambridge savršen uređaj. U svojoj klasi cene, teško mu je naći takmaca. Poredeći ga sa Harmanima – starim 665 i novijim HK990 mogu reći da ih 840 dobija, što me je iznenadilo posebno u slučaju HK990. Takođe je nešto bolje i od Arcama FMJ A32.

Poredio sam ga i sa Pioneer-om A-70-K, potpuno različitom koncepcijom uređaja, jevtinijim (1.000 EUR naspram 1.500 kod CA) i iako je Pioneer solidnog zvuka i fenomenalno lepo napravljen, 840A v2 je bio drastično bolje pojačalo u svakom segmentu u kojem sam ga slušao. Toliko.

Da se vratim na 840A v2: ne treba misliti da zato što je neutralno, CA840A v2 predstavlja lakog igrača: ovo je prilično zeznut uređaj za uklapanje, ne zato što je probirač već zato što će pokazati razliku u zvuku izvora a i zvučnika. Posebno bih naglasio kvalitet izvora: koristio sam mnogo toga uz njega – od superjevtinog strimera i jevtinog odličnog DAC-a do nekada vrhunskog plejera i strimera. Pojačalo je jasno ocrtalo svaku, čak i najmanju, razliku u zvuku. Zato, ako Vam ne odgovara, na primer, bas 840A v2 proverite prvo da nije problem u izvoru ili zvučnicima, te da prethodni uređaji bas nisu možda preterano pojačavali. Isto se odnosi i na srednje i visoke tonove, no naveo sam bas je se razlike često javljaju baš u ovom delu zvučnog spektra.

I šta da kažem na kraju: pojačala delim na ona sa kojima bih mogao živeti i ona sa kojima ne bih. Cambridge Audio CA840A v2 definitivno spada u ovu prvu grupu. Sjajan za novac koji je koštao i veoma dobra kupovina i danas.

Comments are closed.