DENON DR-M44: Misterija

Submitted on: 01 апр 21

Website Address:

Category: Analog recorders/players

Website Rating:

Author's Description:

Kompanija Nippon Denki Onkyo Kabushikigaisha je osnovana pre stotinu i deset godina, u Japanu. Ovakvo ime, naravno, niko van Japana ne bi mogao lako da zapamti, pa je negde 1947. godine ime promenjeno u Denon. Kompanija i danas postoji u okviru holdinga sa Marantz-om, nakon 2002. godine.

Kada pomislim na Denon, prvo što mi padne na pamet jesu njihovi gramofoni fenomenalnog izgleda, a neki i vrhunskog kvaliteta. Pored toga, imali su i cenjena pojačala, sa komercijalom koja je predvodila, praćena srednjom i višom klasom, te nekoliko uređaja koji bi trebalo da spadaju vrhunske. Ovo je  klasična japanska poslovna politika da s vremena na vreme pokažu šta znaju. Lično, nikada nisam cenio posebno cenio Denon – nekako su mi uvek bili okrenuti tehnologiji koju su naglašavali na sva usta ali rezultat mi se, lično, činio da nije baš opravdavao sve navedeno. Često je bilo i znakova štednje tamo gde ne bi trebalo da bude, pa su drugi uzimali lovorike.

Jedan od izuzetaka je CD plejer DCD-3300. On je jedan od najboljih multibitskih plejera koje sam čuo. Čini mi se da su vodili snažnu bitku sa Sony-jem i Pioneer-om.

Takođe sam imao i DCD-3560. Znate li da na dnu šasije ima bukvalno dve livene cigle, tačnije ploče, da bi bio masivniji i otporniji na vibracije???

Nažalost, u arhivi imam samo sliku otvorenog plejera… obratite pažnju da je servo i kontrola na gornjoj ploči, dok je sam DAC bukvalno u sarkofagu – vidi se na slici. O ovim plejerima neću pričati, jer sam ih imao davno i već sam im zaboravio zvuk, a ni nemam mnogo lepih slika… u to vreme sam slikao unutrašnjost, no evo da neko ne pomisli kako poznajem samo stare dekove :).

Vratimo se temi teksta, Denon-u DR-M44: nedavno sam ga otkupio od mog dobrog drugara Šćepe, koji mi ga je prodao povoljno jer je dek morao da se servisira usled stajanja. Hvala Šćepo, ulepšao si mi ne jedan dan, nego čitav mesec :).

Ovaj kaset dek – M44 se pojavio na tržištu 1984. godine i ostao u ponudi samo godinu dana, kada ga je nasledio model 44HX sa… pogađate, HX Pro sistemom čija je LED-ovka pokrivena pločicom sa slovima „HX“ uporno svetlela na prednjoj ploči slično kao Naim-ove svetleće zelene reklame na njihovim uređajima. Pomenuti HX Pro se nije mogao isključiti.

Osnovna verzija, koju ja posedujem, nema HX Pro. Cena modela je bila prilično visokih 1.500 DEM (750 EUR), čime se svrstavao u klasu skupih Sony, Pioneer i Aiwa dekova. Časopis Stereoplay ga je svrstao u najvišu kategoriju, zajedno sa Nakamichi Dragon-om, Teac Z6000/7000, Revox-om B215, Teac-om V-970X itd. itd.

Denon DR-M44 sigurno nije savršen dek, ali ima jednu osobinu koju treba ceniti: jednostavnost. Neki uređaji imaju na sebi milion komandi, potrebnih, manje potrebnih i bespotrebnih. Sve je to lepo, ali često se desi da nekome treba jedno, a drugom korisniku drugo. Nekome treba sve, takvi su najređi, ali proizvođač se trudi da napravi balans u cenovnoj kategoriji.

Kod DR-M44 očigledno je da su se koncentrisali na kvalitet rešenja unutar elektronike i solidan mehanizam. Dodali su autokalibraciju, vrlo solidan displej i… to je to.

Kao da su hteli da kažu: „Želite kvalitetan dek sa minimumom komandi? Evo, izvolite? Želite intro skip, blank skip, rec return, trista dvadeset pet funkcija brojaca, manuelnu kalibraciju ako ne verujete mikrokontroleru, želite da vam piše ljubavna pisma i diktira tekst pesme? Potražite drugde, mi to ne pravimo.“

Naravno, ovo je Denon i nije sve baš tako lepo kako biste pomislili:  u Denon-u se nisu setili, kao ni u Harman-u, kako bi bilo lepo ubaciti rele koji će da preklapa ulaz i signal sa trake (Tape/Source) već su stavili simpatični mali preklopnik koji vremenom počne daaaaaa… prekida, bravo, pogodili ste! Isto je na mnogim drugim, da navedem čuveni Harman CD491 kao primer. No, nakon 35 godina raspadne se mnogo toga, kako ne bi i mali preklopnik otišao u invalidsku penziju? No, skidanje, rasklapanje, čišćenje će mu vratiti život.

Uglavnom, DR-M44 ima odličan displej: veliki numerički četvorocifreni brojač, tu je i trake, status auto tjuninga kao i još par funkcija. Pikovi su sa zadržavanjem, dvobojni, malo tanji ali hajde da ne zakeram.

Ispod je jedan red komandi za brojač, autokalibraciju, Dolby sistem i tape/source. Zatim ide drugi red, tasteri osnovnih komandi transporta su metalni što je sjajno, a tu je dugmence za izlazni nivo i nivo slušalica. I to je sve.

 

Tehnikalije

Način izrade je tipično komercijalno japanski iz 80-ih godina: štednja tamo gde se slabije vidi. Kućište je plastično što je zaista tužno u ovoj cenovnoj kategoriji, mada plastika nije uopšte lošteg kvaliteta. No, postoji metalni poklopac odozgo i delimično odozdo kao i prosečna prednja maska.

Elektronika je prilično zbijena, za razliku od sledećeg u ponudi – DR-M33, ali to je zahvaljujući posebnoj ploči za autokalibraciju. O autokalibraciji malo više kasnije.

Transport je onaj koji srećem u generacijama Denon dekova, sa manjim modifikacijama, sve do DR-M800. Ovde je to verzija sa idlerom za prenos sile na točkiće i tri motora, od kojih je jedan namenjen opsluživanju mehanike. Glavni motor je sa direktnim prenosom uz još jedan zamajac i rolerom, te sistemom zatvorene petlje preko remena.

Nosač kasete je metalne osnove sa plastikom u koju se ubacuje kaseta, trajan ali realno ništa posebno.

Sam mehanizam je solidan, ali nije baš najlakši za rad. Postoje i komplikovaniji, npr. Sankyo je pri nekim zahvatima nezahvalan, ali kod Denon-a morate brinuti o osiguračima, plastičnim i zeger tipa, koji lako odlete svuda kuda im se ćefne. Ima tu i klizača vrata koji spadnu i zagube se ako ne pazite. Veliki deo mog rada na ovom transportu je odrađen „zahvaljujući“ prethodnom majstoru koji mi je ostavio kako manjak tako i višak delova u deku.

Mogu zaključiti da je ovaj mehanizam dobar – po meni ne tako izdašan kao Sankyo, ali sasvim solidan i trajan. Ima svoje bubice ali se mogu rešiti. Moram napomenuti da u kasnijim verzijama možete očekivati vidni pad kvaliteta – ali konstruktori bi se svakako krstili ili poklanjali suncu da su čuli kako će neko njihov proizvod koristiti nakon 35 godina.

Denon DR-M44 sam nazvao misterijom sa posebnim razlogom, a to je njegov sistem autokalibracije. Na netu se navodi da ima možda najbržu autokalibraciju među svim dekovima, ali to nije tačno. Yamaha K-2000 obavlja taj posao drastično brže. No, pomenuto nije bitno za ovu priču. Ono što jeste je način na koji 44 radi autokalibraciju.

Naime, najveći broj dekova radi automatsko podešavanje na način da podese odziv trake (sensivity, nekad se obeležava i kao level) i bias, u različitim rasporedima: neki prvo podese odziv pa zatim bias, neki prvo grubo bias, pa odziv trake pa ponovo bias. Neki podešavaju i ekvilizaciju snimanja (ima toga i među dekovima sa ručnom kalibracijom – kontinualno ili po diskretnim koracima). Postoje i komplikovanije verzije kao Pioneer-ov Super AutoBLE XD koji nije mnogo modifikovana verzija onoga što je Bang&Olufsen primenio na Beocord-u 9000 još 1982. godine, a zasniva se na „ispaljivanju“ snažnih test tonova i merenju distorzije kako bi se otkrile granice rada sistema dek-traka. Neki rade isto za oba kanala, neki razdvajaju kanale, da ne ulazim u detalje…

No, suština je da, ako dek podešava automatski samo dva parametra, ta dva budu osetljivost (odziv trake ili sensivity) i bias. Ali ne i Denon DR-M44. On kreće od fiksnog biasa i podešava odziv i ekvilizaciju snimanja. Ekvilizacijom snimanja se takođe može dobiti manja ili veća količina visokih tonova u snimku. Sistem koji je Denon primenio je isti i na modelima DR-M3 i DR-M4, dok je na starijim DR-F7 i F8 koristio sistem osetljivost/bias. Očigledno je da je iz nekog razloga kasnije prešao na osetljivost/ekvilizaciju.

Ono što je posebno interesantno jeste displej: primenjen samo na seriji dekova kojima je pripadao i DR-M44, poseduje više markera koji su vezani za autokalibraciju (reference i memory). Međutim, ukoliko pažljivo pogledate, videćete da levo od njih postoje dva koja se ne koriste, a koji nose naziv level i bias. Ono što zbunjuje jeste što nijedan dek u seriji nema pomenuta podešavanja niti koriste te markere. Ostaje pitanje: da li su planirali da uvedu model koji bi imao ručnu ili automatsku kalibraciju osetljivosti (levela) i biasa i koristio pomenute oznake na displeju? Uglavnom, misterija je šta su konstruktori zamislili i kako se na kraju došlo do ovakvog sistema kalibracije.

 

Zvuk

Servisiran i podešen, Denon DR-M44 zvuči veoma dobro i može predstavljati jedan jedini dek u sistemu. Spoj detaljnosti, harmonije, muzikalnosti i dinamike je neverovatan i uopšte ne ide uz njegov lep, ali mediokritetan dizajn.

Znam dekove koji imaju više detalja, širu scenu, veću dinamiku, ali vrlo malo ih ima sve to zajedno. Ako gledam po zvuku, DR-M44 je dek uz koji bih mogao da živim do kraja života i da mi bude jedina sprava za kompakt kasetu. Već pomenuta kasnija verzija DR-M44HX dodaje i HX Pro sistem ali lično mislim da mu uopšte nije potreban – detalji visokih tonova su sjajni – nisu naglašeno čisti kao kod nekih novijih dekova, posebno Yamaha modela, na primer, ali su neverovatno prirodni – to je ono područje gde je Nakamichi skoro uvek dobijao konkurenciju. Bas je snažan a srednji tonovi na mestu. Denon DR-M44 prilično malo farba zvuk i to mu je jedna od prednosti.

Sećam se ovog deka pre nekih 25 godina kada sam ga prvi put imao. Zvuči i danas jednako dobro kao i tada. Baš dobra mašina.

Comments are closed.