Author's Description:

Sećam se kataloga Grundig-a iz daleke 1985., bio je koliko se sećam prvi kojeg sam se dokopao a da je ostao u mom vlasništvu. Kao klinac sam ga gledao stotinama puta: u njemu je bilo nekih veoma zanimljivih proizvoda… tjunera T7500, preampa XV7500 kao i CD plejera CD7550 koji je bio, u stvari, verzija Philips-ovog čuvenog CD304.

Ostatak serije 75xx obuhvatao je i pojačalo V7500 kao i kaset dek CF7500 o kojem ću upravo pričati.

Pomenuti katalog još uvek imam negde spakovanog na tavanu kod tasta, a evo i dela koji (na nemačkom) opisuje pomenuti uređaj:

Koliko se sećam, cena CF7500 bila je oko 900 DEM, što dođe oko 450 EUR i spadao je u višu klasu kaset dekova.

Ovog puta se moram osvrnuti na istoriju Grundig-a i reći da su oni prilično skromno zadirali na tržište kvalitetnih rekordera male plastične spravice zvane kaseta. Koliko me sećanje služi, imali su samo jedan model sa dvostrukim zamajcem u zatvorenoj petlji (CT905, opisan na mojim stranicama) i jedan cenjeni model pre CF-7500 – bio je to CF5500 kojeg nikada nisam posedovao, a voleo bih. Treći model je… naravno CF7500. Sva tri pomenuta su različiti kao nebo i zemlja.

Opis:

Grundig CF-7500 je troglavi, tromotorni dek sa jednim zamajcem. Spolja je napravljen potpuno klasično, sa aluminijumskom prednjom maskom i prilično masivnim poklopcem koji pokriva gornju, bočne i zadnju stranu.

Prednja strana je pravi primer pametnog rasporeda komandi: ispod velikog displeja, o kojem ću govoriti kasnije, nalazi se red osnovnih (i nekih drugih) komandi, dok su ispod njih one koje se malo ređe koriste i postavljene su vrlo neprimetno. Sa strane displeja se nalaze tasteri vezani za korišćenje brojača kao i autokalibraciju.

Skroz desno su komande regulacije nivoa snimanja i izlaznog nivoa – pomenuto dugme za izlazni nivo može da se ručno uvuče kada se ne koristi, Grundig je to rešio genijalno jednostavno i efikasno, bez opruga i mehanizama koji znaju da se pokvare.

Sa leve strane prednje ploče je mesto za kasetu. Nosač kasete je iz jednog dela, sa lisnatim oprugama, nosačem, poklopcem. Nema rasklapanja i pristup glavama je teži ali dek svakako podiže glave i kada nema kasete dok su vrata otvorena, što drastično olakšava čišćenje. No, treba primetiti da su sama vrata deka od plastike, nema metalnih delova sem opruga, kvalitet je kao na običnom radio kasetofonu, ne postoji nkakav amortizer vibracija, ništa što bi ukazalo da se radi o deku više kategorije. Šteta, valjda im nije bilo bitno… Evropljani su često tako radili.

Prostor između samih glava i rolera je zatvoren plastikom kako se ne bi videla unutrašnjost mehanizma i štitilo se od prašine – potpuno različito od Japanaca koji su ovo smatrali nebitnim i ostavljali otvorenim. Pristup štelovanju glava je težak a za podešavanje azimuta je potreban poseban toreks odvijač – zamislite, koristili su ih još 1985. Podešavanje brzine se takođe radi dugim odvijačem direktno kroz rupicu na poklopcu nosača kasete.

Dek ne poseduje unutrašnje osvetljenje, samo metaliziranu nalepnicu u smislu ogledala, ali kako je plastika vrata već zatamnjena unutra teško šta možete da vidite ako svetlo nije optimalno. Mogli su malo više da se potrude.

No, zato je displej vrlo dobar: dvobojni markeri odlične veličine, zadržavanje pikova, prikaz svega što treba – svih funkcija rada transporta, ma milina. Velike cifre numeričkog brojača (nažalost, dosta je spor jer ima samo tri cifre) dodaju sjajan utisak dok se igrate ovom spravicom.

Autokalibracija radi naizmenično, na levom i desnom kanalu, puštajući tonove od 400 Hz i 10 KHz. Faktički, namešta se osetljivost i bias. Tonovi su propraćeni pikovima na displeju.

No, ovde nije kraj…

Pored navedenog, dek poseduje i sekvencijalno puštanje svake numere, tj. ono što se zove intro skip kod nekih drugih dekova. Ali, CF-7500 ima jednu retku osobinu: može se programirati koje će pesme po sekvencijalnom redosledu biti puštene a koje ne. Npr. ukoliko na strani kasete ima 10 pesama, mogu se pustiti prva, treća, peta, sedma i deseta. Dakle, redosled 1, 3, 5, 7 i 10 je moguć. Redosled 1, 7, 3, 10, 5 nije jer pretraživanje unazad nije podržano, a nije mi poznat nijedan dek koji je programibilan a ima ovu opciju. Izabrani redosled je prikazan markerima na displeju

Ono što je ovde specifično jeste da je pomenuta opcija programiranja numera vrlo retka kod kaset dekova, još ređa nego kod gramofona, na primer, a posebno kod troglavih dekova. Znam da je poseduju Technics RS-B78R, neki Philips dekovi i Marantz SD9000… možda sam zaboravio još neki  No, Grundig CF-7500 poseduje ovu osobinu praktično skrivenu jer za programiranje ne koristi numeričku tastaturu koja upada u oči već svega tri tastera. Uz autokalibraciju se može reći da je CF-7500 bio haj tek proizvod svog vremena.

Od zanimljivih opcija tu je i post fading, tj. postepeno brisanje već snimljene deonice trake. Ovakvi sistemi rade jednostavno, tako što podižu napon glave za brisanje i jednostavno je polako aktiviraju. Obično se pri reprodukciji samo pritisne post fading dugme i gotovo. Ali kod Grundže je drugačije: prvo se potenciometar za snimanje okrene na maksimum (pozicija 10) a onda pri reprodukciji pritisne post fading dugme. Ako želite postepeno brisanje snimka, dok držite post fading i reprodukciju uključenu, dugme za nivo snimanja pre toga postavite na poziciju 5 i postepeno povećate sa pozicije 5 do pozicije 10. I obrnuto, ako želite da tokom post fadinga postepeno smanjite brisanje i da se snimak na kraju čuje, idete od pozicije 10 do 5. Nikada ovo nisam video na nekom drugom deku.

Iznutra:

Vrlo simpatično urađen, sa dosta kablova i ploča. Dominira velika audio ploča, a možda je najuočljivija ona koja je procesorska i nalazi se nagnuta iza displeja. Grundig CF-7500 je pravljen u fabrici koju je kompanija otvorila u Portugaliji i odakle su izlazili vrlo kvalitetno sklopljeni uređaji.

Ono što je zanimljivo jeste da CF-7500 poseduje dva oscilatora za snimanje: jedan za glavu za brisanje, a drugi za bias glava za snimanje. Ovakvo rešenje je veoma, veoma retko i primenjivalo se samo na nekim vrhunskim dekovima (Teac Z7000/6000 imaju tri oscilatora, na primer).

No, tu je i biser – mehanizam originalne konstrukcije koji pati od mana starenja. Zasnovan je na jednom zamajcu koji je masivan ali, interesantno, u gornjem delu presvučen plastikom te remen ide baš preko tog plastičnog dela – nemam objašnjenje za ovo tehničko rešenje.

Pokreće ga klasičan DC motor, ali tu su još dva – za namotavanje/premotavanje i opsluživanje mehanike: podizanje glava, kočnica itd. obavlja se pomoću velikog crnog zupčanika sa krivuljarom na sebi. U isto vreme pomenuti pokreće i dugu polugu koja upravlja višestrukim preklopnikom (slično kao kod dvoglavih dekova, samo Japanci bi ugradili elektromagnet koji je bučniji od ovog rešenja) i time se menja mod rada deka.

Da bi cela mehanika bila tiha, prenosni zupčanici za premotavanje i opsluživanje mehanike su napravljeni od gumiplastike – žućkaste materije na slikama. Vremenom propadaju. Meni je, nakon kupovine, dek „crkao“ za sat vremena – zupci zupčanika su se rasuli po dnu kućišta.

Srećom, na eBay ima da se nađe zamenskih delova, napravljenih od (nadam se) trajne plastike – crveni na slici, Made in Poland. Savršeno pasuju ali su u radu dosta bučniji, ne pomaže mnogo ni podmazivanje silikonskom mašću – ali između buke i deka koji će mi, pokvaren, biti samo podmetač za čaše, biram buku, doduše samo pri brzom premotavanju i podizanju/spuštanju glava. Pri uključenju reprodukcije ili snimanja ovaj dek zvuči najpribližnije nekim videorekorderima, što ima svog šarma.

Dugme za izbacivanje kasete i sam mehanizam su nakako „krckavi“, da li od starosti ili čega, deluju nesigurno ali u stvari rade potpuno kako treba.

Ono što me je izludelo je servisno uputstvo koje ne objašnjava kako se uklanja prednja ploča zajedno sa mehanizmom. Namučio sam se samo tako da ga demontiram – ovo nisam uspeo ni na prethodnom (prelepom srebrnom) CF-7500.

Glava deka za snimanje i reprodukciju je ALPS, kao i ona za brisanje, dok su poluprovodnici uglavnom evropski, izuzev specijalizovanih kola.

Zanimljivo, otvaranje vrata je moguće i u sred reprodukcije jer dugme za otvaranje aktivira poseban taster koji šalje komandu „Stop“ pre nego što se vrata mehanički otvore.

Zvuk:

Grundža CF-7500 ima pravi evropski zvuk. Snimak napravljen na Technics-u RS-M88 na najobičnijoj TDK Fe kaseti je zvučao sjajno: čisto, meko, sa dobrim ekstenzijama na oba kraja, čak neočekivano detaljno. Iskreno, bio sam zapanjen, nisam očekivao da je CF-7500 tako dobar u ulozi reprodukcije tuđih snimaka.

Kao rekorder mogu reći da je snimak naravljen na CF-7500 odličan: nenametljiv, uravnotežen, detaljan i bez HX Pro-a kojeg ovaj dek ne poseduje. Nije to Nakamichi BX300, Dragon ili Revox B215 ali nije mu bila ni ta cena. Za moje uho sjajna mašina, vrlo prijatnog, toplog zvuka, dobre dinamike i iznad svega, prirodan – po tome i pamtim Grundig-ove uređaje koje sam imao prilike da čujem.

Po meni, CF-7500 je i više nego pošteno opravdavao svoju cenu od 900 DEM: sjajne opcije, u to vreme veoma retke, diskretan i nenapadan dizajn, mehanički pošteno odrađen i zvučno odličan. Da li ima boljih dekova od njega? Svakako. Da li zaslužuje mesto u istoriji HiFi-ja? Apsolutno, posebno u Evropi koja u to vreme praktično i nije imala proizvođača koji je pravio dekove u pomenutoj klasi cene – bilo je ili jevtinih ili veoma skupih (Revox, Tandebrg, mislim da je Eumig tada već otišao dođavola), ali na tržištu našeg kontinenta CF-7500 faktički nije imao konkurenciju tih godina. Šteta je što CF-7500 nije imao naslednika a još veća što firma nije mogla da izdrži navalu japanske armade audio kompanija, a kasnije i drugih sa istoka.

Comments are closed.