Author's Description:

Do sada sam dva ili tri puta imao ovaj dek u posedu i nekako nisam baš obraćao previše pažnju na njega. Znao sam da je lepo zvučao, bio simpatićčan, imao neke manje mane i to je to.

Nekako, čini mi se da je CF4 bezrazložno zapostavljen i da bi trebalo reći par reči o njemu, tim pre što su se inženjeri Grundiga prilično potrudili. Dodatno, nemački Stereoplay ga je ocenio daleko, daleko bolje od prethodnika – modela CF-5500 Mk2 i CF-7500 (kojeg posedujem u kolekciji), svrstavajući CF4 u Spitzenklasse 2 kategoriju, u kojoj su se nalazili Nakamichi Dragon i CR7/5/4 kao i BX300, Revox B215, Teac V970X i Z6000… da ne nabrajam dalje. Iz mog ličnog iskustva, u najvećem broju slučajeva sam se mogao složiti sa ocenama ovog nemačkog časopisa, kada govorimo o zvuku. Izuzetaka je, tokom moje skromne karijere HiFi hobiste, bilo… ali ne mnogo kada govorimo o kaset dekovima.

Za početak da kažem kako je CF4 originalni evropski dek, dakle nije pravljen negde na dalekom istoku, već u Grundig-ovoj fabrici u Portugalu. Ovome u prilog govore i komponente koje se nalaze u njemu: Wima kondenzatori, Piher trimeri i slično. Ni sam dek nije “prepisana” tj. remarkirana verzija nekog Japanca – ovakav uređaj ćete naći samo kod Grundig-a.

Proizvodio se kratko, svega od 1993. do 1994. godine i bio je najbolji kojeg su imali u ponudi u to vreme. Pre njega je to mesto zauzimao CT-905, o kojem sam već pisao. Model CF4 je bio daleko jevtiniji, 300 EUR nasuprot 500 koliko je koštao CT-905. Kod novijeg modela sve je skromnije: izgled, mehanika, displej, opcije. Ali srce je ostalo Grundig-ovo. Za 300 EUR ste mogli par godina kasnije kupiti Denon-a DRM-650S (dvoglavi, ima Dolby S i autokalibraciju) ili Onkyo TA-6511 (iste osobine), ali i neke troglave dekove, od kojih je čuvena Aiwa AD-F850 koja je koštala svega 250 EUR i nudila solidan zvuk, obilje jevtine plastike ali i mehanizam sa dva zamajca u zatvorenoj petlji (Closed Loop Dual Capstan), mada je jedan od njih bio plastičan, uštede radi.

No, i Grundig Fine Arts CF4 je pravi troglavaš, što je prilično bitno reći.

Prema onome što mi je poznato, Grundig CF4 je poslednji troglavi dek koji se proizvodio od strane ne samo Grundig-a (a on je sam imao svega par modela troglavaša) već i bilo kog evropskog proizvođača audio tehnike. Gledajući samo po tome, on je jedinstven.

Nemačka kompanija duge istorije, koju je osnovao Max Grundig odmah posle Drugog svetskog rata, 1945. godine, definitvno je ostavila trag u video i audio istoriji. Posebno u polju reprodukcije slike, Grundig je bio pravi inovator. Majstori su, inače, mrzeli njihove televizore jer su bili prilično komplikovani. Slično je bilo i sa videorekorderima dok je zajedno sa Philips-om gurao Video 2000 sistem, ako se iko toga seća. No, negde krajem osamdesetih godina prošlog veka ovaj nemački proizvođač je hrabro zakoračio u visoku klasu uređaja serijom 9000 koja je, po meni, prilično upečatljiva ali je nekako pala u zaborav. Pomenuta je imala specifičan naziv: “Fine Arts” i predivan katalog. I dobrim delom je zaslužila to ime – doduše, dek CT905 je bio najskromniji član (ionako nije postojao model sa oznakom 9xxx) i realno nije pripadao nekoj baš visokoj klasi (koštao je 500 EUR), ali CD plejer CD9009 i tjuner T9000 zaista jesu (sa cenama od 1.500 i 900 EUR respektivno). U ponudi su se pojavili i drugi uređaji sa bedžom Fine Arts (serija 900 koja se sastojala od pojačala, tjunera i CD plejera i reklo bi se da pre njoj pripada pomenuti CT905), ali oni su pre bili viša srednja kategorija nego neka visoka klasa.

Početkom devedesetih godina dolazi do zaokreta: Fine Arts i dalje postoji, ali ne više u skupoj već u daleko jevtinijoj varijanti, te se pre može govoriti o komercijalnim uređajima i propagandnom sloganu nego o pravim Fine Arts komponentama.

Kaset dek CF4 je pravi primerak te serije, a detalje ćete videti dalje tokom teksta.

Znam da će se neki pratioci mog sajta zapitati zbog čega je ovaj dek prilično nepoznat i necenjen? Pa, prvo bih pomislio da je problem u tome što mu se ne vidi kaseta, već on toliko podseća na CD plejer da se morate, kada mu ne radi displej, ozbiljno zagledati i zaključiti da to ipak nije reproduktor malog srebrnog diska. Ljubitelji malih magnetnih kaseta to ne vole, bar iz mog iskustva. I ne žele da kupuju takve uređaje. Vole, lepo, da vide kako se kaseta vrti unutar kućišta.

Sa druge strane CF4 deluje veoma skromno i neupadljivo: tu je samo dugme za uključenje i komande koje kontrolišu premotavanje i reprodukciju. Čekajte… reprodukciju? A gde je dugme za snimanje? Nema ga! Odnosno, ima, ali je skriveno ispod poklopca na prednjoj ploči, malo i neugledno. Logika je verovatno sledeća: sve komande koje nisu najosnovnije su skrivene ispod poklopca, pa tako i regulacija nivoa snimka, balans, bias… i svakako će se koristiti kada se vrši snimanje, što znači i otvaranje poklopca. Pa zašto onda ne bi smestili i komandu za snimanje na isto mesto. Logično, zar ne?

Mehanika i elektronika su postavljene u čvrsto kućište, sa dosta snažnim poklopcem, što nisam očekivao. Poklopac komandi prednje ploče je još čvršći. Jednostavno, iako tanak CF4 odaje utisak veoma kompaktne i čvrste građe.

Kaseta se ulaže u nosač horizontalno sa trakom ka napred, a sama podloga se na kraju izdiže i kaseta stoji pod uglom kako bi se lakše preuzela. Milina. Kvalitet plastike je za svaku pohvalu. Na nosaču ćete videti natpis koji prikazuje kako CF4 vrši automatsko zatezanje trake – ovo su radili neki moderniji dvoglavi i (posebno) troglavi dekovi kako bi se na početku reprodukcije ili snimanja ostvarila optimalna zategnutost trake.

Ispod nosača je displej – potpuna analogija sa Fine Arts CD plejerima iz iste serije (koliko se sećam najbolji je bio veoma redak model – srebrni CD1000 sa TDA1547 konverterima u dvostrukom diferencijalnom modu). Displej sadrži samo digitalni brojač i pik metre, pored prikaza rada Dolby kola (samo B i C, nema S) i aktiviranje memorije. Za status rada služe malene svetleće diodice pored tastera transporta, a mala crvena svetli kada je spremno snimanje ili se snimanje izvršava i nekako mi nije logično povezana sa REC tasterom ispod poklopca ploče.

Displej je, inače, može ugasiti, a takođe prestaje da prikazuje informacije kada se klikne na taster za izbacivanje kasete – prosto pomislite da je dek isključen, što delimično zbunjuje – možda su konstruktori mislili da nema potrebe da prikazuje reč “Open” ili nešto slično jer ga nosač kasete dobrim delom prekriva.

Brojač može raditi u dva moda: prvi je običan digitalni brojač, gde ima izvanrednu rezoluciju – kaseta C60 izvrti otprilike do 4.800 na brojaču. Kod Denon-a DRM-650S stigne se samo do 1.600 a kod Onkyo-a TA-6511 do 2.400. Bravo za Grundig-a. U drugom modu dek računa proteklo vreme (bez potrebe da se setuje osnovno trajanje kasete tipa C60, C90 itd.) i izbacuje vreme na displej. Nažalost, ne prikazuje vreme preostalo do kraja. Ono što mi se nije dopalo jeste koliko procesoru brojača treba da izračuna na kojoj poziciji se trenutno nalazi kaseta – proces traje bezmalo malo preko 30 sekundi, ali nakon toga sve teče glatko – brojač menja vrednosti i tokom reprodukcije i tokom premotavanja.

Pikovi su sa zadržavanjem, ali samo jedne boje, što je šteta. I… ovde se krije iznenađenje: najčešće je broj segmenata koji se prikazuju na pikovima jednak broju markera, tj. ako dek poseduje oznake -20, -10, -5, -3, 0, +3 i +5 dB, to ukazuje da on ima 7 segmenata koje može da upali. U slučaju da postoji i segment “beskonačno” na početku displeja, on je u stvari signal uključenosti uređaja pre nego prikaz pikova. Kod Grundig-a CF4 ovih markera ima 9, sa rezolucijom oko 0 dB koja je prilično gruba (-3, 0, +2 dB). Međutim, ako se bolje pogleda, može se primetiti da se segmenti pikova pale i na neobeleženim sekcijama, npr. između -3 i 0 dB, kao i između 0 i +2 dB. Kada sam izbrojao ukupan broj segmenata, došao sam do broja 17, što je mnogo više nego što sam očekivao u ovoj kategoriji cene. Faktički, pikovi na Grundig-u iako mali, zaista su odlični i sjajne rezolucije.

Od ostalih osobina tu je pretraživanje numera, ali samo po jednu unapred ili unazad. Dodatno, Grundig CF4 ne poseduje bog zna kakve mogućnosti kalibracije, ali tu je varijabilni bias što je korisno.

Ergonomski, neke sitnice su ostale nedorečene: čini mi se da je CF4 jedini dek sa logičkim komandama koji ne može da pređe direktno u premotavanje iz Rec/Pause moda, već se mora koristiti komanda “Stop”. Takođe, kada je u pauzi za snimanje, način da ga pokrenete da snima jeste da pritisnete “Play” taster, ali to nikako ne možete znati intuitivno: svetle diode za snimanje i pauzu, ali pritisak na taster pauze ne radi ništa, a pritisak na taster snimanja usnimava 5 sekundi praznog snimka. Umesto ovoga, bilo bi lepo da “Play” taster blinka i ukazuje na neophodnost koriščenja, kao kod Pioneer-a. Ne treba biti prestrog – identična situacija u Rec/Pause modu je i na mom Technics RS-M275X deku.

Nakon starta snimanja, desi se mali prekid u zvuku (ne na snimku, nego na izlazima), a source/tape monitoring je moguće aktivirati samo kada dek zaista krene da snima. Mogli su to malo elegantnije da odrade, ali ipak ne govorim o velikim manama.

Iznutra

Grundig CF4 koristi loader sistem kao sa CD plejera, vrlo pristojno napravljen. Transport je, rekao bih, ALPS identičan kao kod Denon-a DRM-650S i mogu reći da nisam baš srećan zbog toga. Čak je na Onkyo TA-6511 i 6211 malo bolji (masivniji zamajac). Ovi mehanizmi su jednostavni za održavanje, a celi skop loadera i mehanizma obezbeđuju dve velike metalne ploče sa gornje i donje strane. Sve je napravljeno vrlo fino.

No, da se vratim na mehanizam: prvo, Grundig nije napravio otvor za pristup glavama u smislu čišćenja, kao, recimo, Harman na modelima TD420/450/470. To znači da se glave i roleri (i možda i tonska osovina) mogu čistiti samo specijalnom “mokrom” kasetom, koja se ne može lako nabaviti. Neshvatljivo, zaista.

Drugo je da na ovom tipu mehanizma puca zupčanik koji se nalazi na reel motoru. Popravku istog sam uspeo, ali je mehanizam ipak ostao malo bučniji, pa sam ga na kraju zamenio ispravnim, da me zvuk tokom premotavanja/namotavanja kasete ne bi podsećao na to da je krajnji rezultat mogao biti i bolji. Sjajna izreka kaže: “Savršeno je neprijatelj dobrog”, ali nekada dobro nije dovoljno.

Prava je šteta što se u Grundig-u nisu “otvorili” za malo kvalitetniji mehanizam.

Nažalost, nemam nekih podataka o materijalu glava za snimanje/reprodukciju niti njihovom tipu.

Unutrašnjost deka – može se videti da je elektronika prilično uredna. Inače, svuda se koriste Torx zavrtnji, umesto krstastih, to je Grundig standardno stavljao u to vreme.

Ono što mi nije bilo jasno su specifikacije: servisno uputstvo navodi da je odnos signal/šum oko 57 dB (bez upotrebe redukcije šuma, nije naveden tip trake), što je sasvim osrednji podatak ako se radi o metal kasetama… čak i loš za troglavi kaset dek te generacije. No, za frekvencijski opseg dali su samo informaciju za reprodukciju, a ne snimanje/reprodukciju, kao da se radi o vokmenu, a ne kaset deku. Taj podatak je da dek reprodukuje u opsegu 30 Hz – 18 KHz, što je verovatno bazirano na test kaseti koja je imala usnimljene frekvence do 18 KHz.

Zbog toga sam rešio da izmerim opseg u smislu ulaznog signala od -20 dB, snimanjem i reprodukcijom, te traženjem tačke od -3 dB na krivi frekvencijskog opsega.

I ostao sam zatečen: kao prvo, elektronika mnogih dekova kada poredite ulazni i izlazni signal u Rec/Pause modu nije baš linearna, i opada nakon 20 i nešto KHz. Kod Grundiga je izlaz bio linearan kao lenjirom povučen, a promenio sam opseg merenja od standardne gornje granice od 25 KHz na 30 KHz i sve vreme dobijao ravnu liniju, poredeći sa referentnom tačkom od 1 KHz… sve do 30 KHz. Fascinantno! Na drugom kraju opadanje krive je počinjalo oko 50 Hz i granica -3 dB se dostizala na oko 30 Hz, što je u redu. Generalno, nisam očekivao ovako kvalitetan rezultat u smislu linearnosti i propuštanja signala od 30 KHz (nisam išao dalje). Da budem precizan: ako elektonika na početku nije linearna, rezultat snimanja i reprodukcije će teško biti linearan, ali ako je rezultat u Rec/Pause modu dobar, to ne govori mnogo o sposobnosti deka da snimi i reprodukuje signal kako treba. Ovo znači da će pravi podatak biti dobijen daljim merenjem.

Prelazak na taj deo, uz korišćenje TDK D (normal), Maxell XLII (hromdioksid, tačnije pseudo hrom) i TDK MA (metal) kaseta dao je sledeće rezultate:

• Na normal i hrom trakama dobio sam gornju granicu opsega na negde preko 21 kHz (bliže 21.5 KHz), što je izuzetno za dek ove kategorije.
• Na metal kaseti gornja granica je bila negde između 24.2 i 24.5 KHz, što je neverovatno. Zaista izvanredan rezultat, podsetio me je na Fisher CR-9070.

Dakle, merenja ovog skromnog deka otkrivaju njegovo hrabro srce, rekao bih.

Zvuk

Grundig CF4 je opasno dobra mašina. Zvučno je čak bolji od Fisher-a CR-9070 koji u nekim momentima može da zvuči malo veštački. Kod Grundig-a se to ne dešava. Reprodukcija je vrlo čista i neutralna, a visoki tonovi detaljni i jasno prikazani. Bas nije kao kod vrhunskih dekova, u smislu voluminoznosti, ali je veoma dobro prikazan (definicija) i pošten – Grundig u stvari fascinira tako što se ne folira ni u jednom segmentu, on maksimalno verno, shodno svojim mogućnostima, reprodukuje ono što je ušlo u njega i tu je kraj. Ne pokušava da opčini slušaoca nabeđenim basom, zamućenjima kako bi zvučao pitomije ili nafuranim visokim koji treba da nas bace u trans. Suština CF-4 je da radi posao maksimalno korektno i tu je kraj. A to “korektno” je vrlo, vrlo pošteno i fino – npr. kratki udarac u bubanj (Peter Murphy – Cuts You Out) ima svoj početak, kraj i trajanje, što je, verujte mi, često domaći zadatak za mašine koje snimaju i reprodukuju kompakt kasetu.

U odnosu na, recimo Onkyo TA-6511 i TA-6211 Grundig CF4 je viša kategorija i to se čuje veoma jasno, kako po pitanju dinamike, basa, tako i prirodnosti i neutralnosti. Poredeći ga sa Denon-om DRM-650S zvuk je približan, ali kod Grundig-a je precizniji i čistiji.

Zaključak

Da li je Fine Arts CF4 bez mana? Ne, naravno da nije. No, nije zaslužio da čami u ćošku audio istorije i ovaj tekst mu je zato posvećen. Za 300 EUR koliko je koštao zaista pruža mnogo, po meni više od najvećeg broja dvoglavih dekova sa Dolby S sistemom koji su koštali isto.

Da li bih mogao da živim sa njegovim zvukom i da nemam nijedan drugi kaset dek? Apsolutno. Ovo je samo dokaz da su i Evropljani imali konja za trku – ali su verovatno decenijama manje ulagali u propagandu, kao i čitav marketinški pristup.

Za kraj, topla preporuka za Grundig CF4.

Comments are closed.