Author's Description:

Grundig CT905 je jedan od predstavnika najpoznatije Fine Arts serije koju je ovaj evropski proizvođač napravio, početkom devedesetih godina prošlog veka.

Neki od članova te serije su pojačala A9000 i 9009, CD9009 itd. Najskuplje komponente su, koliko se sećam, bile CD i DAT (9000 i 9009) sa kataloškom cenom od skoro 3.000 DEM, a pojačala A9000 i kasnije A9009 imala su cenu oko 2.000 DEM.

U gami su postojala i dva kaset deka: dvostruki CCT903 i troglavi, singl CT905.

Proizvodnja se obavljala u Grundig-ovoj fabrici u Portugalu, što CT905 čini čistokrvnim Evropljaninom… ako izuzmemo njegov japanski mehanizam i Dolby kola.

Generalno gledano, CT905 je solidno napravljen dek, prelepog izgleda u prirodi. Drvene stranice dodatno učvršćuju kućište i finiširane su u lepom klavir laku. Prednja ploča je metalna, kao i tasteri transporta, a potenciometri daju odličan osećaj pri korišćenju. Jedino mi oni zaduženi za kalibraciju nekako štrče u odnosu na okolinu.

Displej je odličan, prelep i specifičan, sa dugim i veoma brzim pikovima koji su jasno uočljivi, mada biste mogli pomisliti (zbog dužine) da imaju veću rezoluciju, a nemaju ni opciju zadržavanja vršnog nivoa (peak hold) koja bi bila veoma korisna. Brojač je takođe drugačiji nego na ostalim dekovima: tri cifre, zatim decimalna tačka pa četvrta cifra – simpatično. Jedino što je čudno je da je na dijametralno suprotnoj stani od kasete – kada pritisnete premotavanje, nekako se uvek zabuljite u kasetu i očekujete da je brojač tu negde.

CT905 poseduje odlične komande za kalibraciju: osetljivost i bias za svaki kanal posebno.

Uz dek se dobijao i CD koji se koristio da bi se dek kalibrisao – da li su zeleli da stede na lokalnom oscilatoru ili pojednostave putanju signala ili… ne znam. Ono što sam siguran jeste da, bez obzira što deluje komplikovano, ovakav način kalibracije ima svoje prednosti: lokalni oscilator je podložan oscilacijama nivoa usled temperaturnih promena unutar deka, a ovako se to izbegava, plus se ulazni nivo uvek može podesiti preko kontrola na deku.

Pomenuti CD je sadrzao test tonove od 400 Hz i 12 kHz. Danas je lako napraviti takav CD ili WAV/FLAC fajl pa se i kalibracija moze uraditi čak i putem telefona, tj. njegovog izlaza za slušalice.

Interesantno je da CT905 ima deklarisan odnos signal/šum od 60 dB (metal traka, bez Dolby-ja), što je odlično za proizvođača koji nikada nije bio naročito popularan na tržištu dekova. Takođe, deklarisan frekvencijski opseg je od 30 Hz do 20 kHz za normal, hrom i metal trake, što je odlično. Ne spominje se standard, verovatno se radi o DIN-u, što znači da bi u slučaju odstupanja plus/minus 3 dB bio nešto niži.

Elektronika ovog deka sadrži evropske komponente, primetio sam Piher-ove trimere, na primer.

Transport Grundig-a CT905 je ALPS kakav se ugrađivao u troglave dekove a poseduje i svoju jednostavniju verziju. U ovom slučaju tu su dva zamajca u zatvorenoj petlji, liveni nosač glava za snimanje i reprodukciju i dva motora od kojih jedan preko remena služi kao glavni pogonski i istovremeno i servo motor mehanike preko zupčanika-puža i aktuatora koji ga inicira.

Pomenuta mehanika je trajna, ali nije nešto naročito robusna niti uliva poverenje izgledom. Identična se ugrađivala u mnoge dekove srednje i donje klase, a i u neke bolje dekove, recimo Technics RS-B905.

Po meni, Grundig nije trebalo da štedi na mehanici (sudeći po slikama verzija ove mehanike je ugrađena i u njihov dupli dek iz te serije – CCT903), već da stavi neku kvalitetniju, na primer Sankyo. U to vreme Technics je uveliko ugrađivao identičnu ALPS mehaniku, ali sa DD motorom zamajca, što je bolje rešenje.

Sa dobre strane, primetio sam da CT905 pri premotavanju napred ili nazad a zatim prelaskom na reprodukciju prvo  nežno uspori, pa tek onda pređe u reprodukciju ili stane. Ovo je izuzetno bitno za čuvanje kaseta od oštećenja.

Zvuk CT905 je, generalno vrlo dobar. Reprodukcija nigde nema zamućenih detalja kojima zvučna slika obiluje, posebno na gornjem delu skale. Delovi spektra su uravnoteženi, sa mekim, snažnim ali ne prenaglašenim basom i ukupno vrlo dobrom dinamikom.

Grundig svira muzikalno, što je možda njegova najbolja osobina i uvlači slušaoca u prezentaciju postepeno, ne na prvu loptu.

Mana njegovog zvuka je, rekao bih uličnim jezikom, „nabudženost“. Kao i kod mnogih novijih dekova njegov nastup je pomalo na silu. Da objasnim plastično: u filmovima šezdesetih godina američke glumice su bile ženstvene i seksipilne iako su bile zakopčane do grla. Od devedesetih na dalje, glumice strašno vežbaju ne bi li im se svaki deo tela poklopio sa nekim izmišljenim standardom. Sve, nekako, na silu. Ima tu seksipila, ali nije onaj pravi, već veštački izveden.

Tako i CT905: odličan zvuk ali ne tako opuštenog karaktera kao kod Nakamichi dekova. Možda čistiji od Akai-ja GX-R99 ali gubi na području prirodnosti, koja kod reprodukcije glasa kod CT905 ne može da uzme lovorike.

Možda sam prestrog prema ovoj prelepoj, kvalitetno napravljenoj i dobro osmišljenoj mašini. Njegove dobre osobine su svakako za pohvalu i nose jasnu prevagu u odnosu na mane koje su sasvim podnošljive. Ali, samo blago tjuniranje zvuka učinilo bi od Grundig-a CT905 šampiona visoke kategorije.

Comments are closed.