KENWOOD KX-880D: Evolucija

Submitted on: 08 феб 23

Website Address:

Category: Analog recorders/players

Website Rating:

Author's Description:

Na ovim stranicama  sam se već bavio Kenwood-om i modelima KX-1100HX i KX-880G, a sada je pored mene model 880D. Kao što sam ranije naveo, ne znam nijedan drugi model koji je postojao u toliko podverzija.

Kenwood KX-880 u verziji D pojavio se 1986. godine na tržištu i ostao u ponudi samo te i sledeće.

Verzija D u odnosu na prethodno opisanu verziju G zadržava identičan mehanizam, dok je kasnije u verziji HX prisutan  i zatezač trake preko levog rolera, kasnije standardno rešenje u Sankyo mehanizmima.

Elektronika je veoma slična, a koriste se i skoro isti moduli za reprodukciju i snimanje, primenjeni na još nekim dekovima ovog proizvođača, npr. KX-990SR, autoreverznoj verziji KX-880. Sekcija snimanja je bazirana na Kenwood TX3010N integralnom kolu koje obavlja funkciju pojačala za snimanje sa Super TLLE funkcijom (Twin Loop Linear Exciter).

Na mehanizmu – odeljku za kasetu je i dalje tanka prednja ploča koja pokriva transport – debela od cinka koja je otežavala servisiranje je očigledno došla kasnije.

No, model D ima jedan dodatak koji stidljivo piše na prednjoj ploči: Dynamic Bias System. Podataka o njemu ima veoma malo, ali je očigledno da se radi o pandanu HX i HX Pro sistema koje su razvili Bang&Olufsen i Dolby Labs. Očigledno je da je Kenwood u vreme dizajniranja KX-880 razvijao sopstveno rešenje i tek kasnije prihvatio HX Pro kao standard na modelima 880 i 1100. DBS najverovatnije radi vrlo slično, ali kako raspolažem skromnim podacima a nemam ni shemu elektronike deka, teško je zaključiti kako zapravo funkcioniše. Iz onoga što sam saznao iz skromnih reklamnih materijala, teorija je ista: varijabilni bias pri višim nivoima snimanja zavisno od visokih tonova kako bi se smanjio njihov uticaj na bias i niske tonove, tzv „self biasing“.

VBS sistem je nestao jednako tiho kako se i pojavio i, koliko je meni poznato, nije ni stigao do drugih modela, posebno troglavog top modela KX-1100 koji se pravio samo u osnovnoj i verziji HX koja je obuhvatala HX Pro.

Zbog čega se pomenuto desilo mogu samo da nagađam – razlozi mogu biti tehničke prirode (da je HX Pro obavljao bolje posao) ili ekonomske (da je HX Pro bio jevtiniji tokom vremena pa je Kenwood pristao da ga koristi).

Kenwood KX-880D je vrlo pošteno napravljen, isto kao i ostala sabraća sa prefiksom 880.

 

Zvuk

Ne mogu tačno reći da li je do primerka KX-880D u odnosu na 880G ali 880D je imao nešto čistiji i detaljniji zvuk na gornjem kraju, sa mikrodetaljima za koje sam mislio da ih dek serije 880 ne može izvući, No, uspeo je bez ikakvih problema, podećajući me na neke Yamaha dekove, ali je Kenwood KX-880D bio više muzikalan.

Bez obzira na to, voleo bih da čujem samo malo jači bas kod ovog deka, ali to je ujedno jedina mana koju bih mogao da zamerim. I nije velika. Dinamika, muzikalnost, stabilnost reprodukcije, čista zvučna slika – sve je za pohvalu. Kada ovako posmatram, nije ni čudo što je Kenwood KX-5010, naslednik 880HX, sa dodatom autokalibracijom, jedan od boljih dvoglavih dekova koje sam imao prilike da čujem i posedujem.

No, Kenwood-u sam zadao i nezgodnog partnera: Grundig CF7500 o kojem sam pisao u prošlom tekstu o kaset dekovima. Oba deka su se pojavila 1986. godine, ali je Grundig bio 50 EUR skuplji (450 naprema 400 za Kenwood-a). Kenwood ima dva displeja, brojač u realnom vremenu, ručnu kalibraciju osetljivosti i biasa (bez oscilatora), kao i sistem varijabilnog biasa. Mehanika mu je sa tri motora dok je glavni motor direktno pogonjen (direct drive) i ima amorfnu glavu za snimanje/reprodukciju.

Grundig je, sa druge strane, troglavaš sa jednim zamajcem pogonjenim remenom i DC motorom. I on ima tri motora kao Kenwood. Poseduje automatsku kalibraciju osetljivosti i biasa, veliki, lep displej i mogućnost programiranja redosleda pesama na strani (sa preskakanjem unapred), post fading i još neke smicalice.

Napravio sam uporedne snimke na obe mašine na identičnoj opremi i krenuo da slušam.

Kenwood se sve vreme dobro držao sa neutralnom, detaljnom i čistom prezentacijom. No, Grundig je, sa druge strane, imao magičnu prezentaciju. Moram primetiti da je ovo pojava koju sam primetio kod nekih dekova evropskih proizvođača. Japanska mašinerija je bukvalno zgazila evropske poizvođače u svemu, no ne i na polju kvaliteta zvuka.

U odnosu na korektnog ali nekako neinspirativnog Kenwood-a, Grundig je imao sjajan prenos strasti koje su izvirale iz numera, ljudski glas je bio nešto više naglašen ali veoma prijatno, sa sjajnim odvajanjem tonova – na primer kada dvoje pevača pevaju u istom momentu, što Kenwood-u nije nikako išlo od ruke. Dinamika je, takođe, bila bolja, CF7500 jednostavno nije zvučao kao „običan“ dek i, za moj ukus, njegov PRaT (Pace, Rhythm and Timing) su bili nepobedivi za Kenwood-a.

Dodao bih da, gledajući dokumentaciju oba uređaja, kao i način na koji su ukrašavali prednju ploču Kenwood više liči na demonstratora tehnologije sa nekim patentima koji bi trebalo da impresioniraju ali je krajnji rezultat jasan – možda skromnije dizajniran Grundig uzima trofej sa pola kruga ispred Kenwood-a. No to uopšte ne znači da je Kenwood loš koliko je Grundig dobar, uprkos svih mana održavanja i sličnog.

 

Zaključak

Kenwood je sjajan dek za novac koji se traži po oglasima – nažalost, sve ih je manje jer su kasetofoni izmrla vrsta sa sve manje primeraka koji opstaju. Ali, svakako preporuka u smislu ne vrhunskog ali vrlo solidnog zvuka, lakog održavanja i pouzdane mehanike.

Comments are closed.