Author's Description:

Kenwood KX-9010 je dobar kaset dek: jednostavnost u odnosu na korisnika krije odličan mehanizam, kvalitetno odabrane pasivne elektronske komponente u unutrašnjosti i sasvim solidan zvuk. Više o njemu možete pročitati ovde.

Ono što sam primetio jeste da je KX-9010 odličan snimač, te da njegovi snimci, reprodukovani na drugim kvalitetnim dekovima, imaju vrlo visok kvalitet. Toliki, da često zvuče bolje nego na samom Kenwood-u na kojem su nastali.

Jedna od osobina vrhunskih dekova jeste ne samo kreiranje kvalitetnog snimka, već i vrhunska reprodukcija. Očigledno je da su u Kenwood-u samo delimično ispunili ovaj zadatak, te je verovatno zbog toga loše prošao na nekim testovima u audio časopisima.

Zvuk tokom reprodukcije snimka pravljenog na samom Kenwood-u je veoma dobar i zaista deluje čisto i detaljno. No, iskusno uho otkriva tanku mrenu koja postoji između slušaoca i materijala koji se reprodukuje na Kenwood-u, dok isti snimak reprodukovan na Sony WM-D6C nema tu osobinu. Nije to zamućen zvuk, pre zvuči tamno i ima detalje koji čekaju da se istaknu, ali nikada ne uspevaju u tome.

Na kraju krajeva, sve to može da bude lični ukus, ali hajde da vidimo da li se može nešto promeniti.

Srećom, sekcija za reprodukciju KX-9010 bazira se i na dva operaciona pojačavača, pored klasičnih Dolby B/C kola. Jedno od njih, Mitsubishi M5220 je pojačavač signala sa glave za reprodukciju, a bio je veoma popularan u japanskim dekovima tog doba. Drugo kolo je jednako upešno operaciono pojačalo opšte namene – JRC NJM4560, u funkciji linearnog pojačavača ispred izlaza deka.

Operacioni pojačavači koje sam imao pri ruci bili su:

Burr Brown OPA2134

Burr Brown OPA2604

Burr Brown OPA2111

Analog Devices AD826

i Texas Instruments LME49720

Koristio sam maltene sve kombinacije za zamenu, stavljao identične i različite operacione pojačavače, rotirao im mesta i koristio u sprezi sa jednim od dva fabrički ugrađena operaciona pojačavača.

Obzirom na ograničen vremenski resurs, radio sam najjednostavniju zamenu fabrički ugrađenih pojačavača gorenavedenim, bez prilagođavanja okolnih elemenata, a posle toga zvučni test.

Rezultati su sledeći:

Burr Brown OPA2134 i OPA2604

Iako veoma popularni i solidni operacioni pojačavači, posebno u CD plejerima i pojačalima, nisu se snašli u ovoj ulozi. Prema mom iskustvu oni umekšavaju zvučnu sliku, solidno reprodukuju detalje i time često doprinose prijatnijem zvuku u odnosu na, recimo NE5532 kolo. No, dodatno umekšavanje zvučne slike korišćenjem dva OPA2134 u liniji signala kod Kenwood-a KX-9010 bilo je kontraproduktivno jer se delimično izgubila definicija a scena se pretvorila u blatnjavu pozadinu umesto čvrstu građevinu. Situacija sa kombinacijom LM49720 ili M5220 i izlaznim pojačalom OPA2134 je bila bolja u odnosu na fabrički NJM4560, ali istaknutost gornjeg ekstrema, kao i njegova detaljnost i prirodnost još uvek su kaskale za drugim kombinacijama.

Burr Brown OPA2111

Skupo kolo koje je znalo da napravi čuda u nekim CD plejerima u kojima sam ga probao, dovelo je do pojačanja basa i midbasa. Možda najupečatljivije donje deonice od svih operacionih na testu, sa snažnim udarcem i dinamikom ali ipak preterane za moj ukus. Odnosno, to bi prošlo kada bi Kenwood KX-9010 imao veću definiciju i delimičnu istaknutost srednjih i visokih tonova – kao što je to slučaj na TEAC-u Z6000, na primer. Ovako, OPA2111 je sa svojim basom delimično „pojeo“ ostatak slike. Nije to baš bilo tragično, nekome bi se zasigurno dopalo, ali ja sam želeo malo više transparentnosti na visokim i za zericu manje basa – to bi za mene bila idealna kombinacija.

Texas Instruments LM49720

Ovaj operacioni pojačavač sam samo jednom kratko probao na nekom CD plejeru i nemam praktično nikakvih prethodnih iskustava sa njim. U slučaju KX-9010 pokazali su se kao izrazito detaljni, brzi i svetli. Kada se oba fabrička operaciona zamene LM49720 dobije se odlična detaljnost i scena, ali slika je toliko svetla da je to baš preterano. Kombinacija sa svim ostalim operacionim pojačavačima daje bolji rezultat, ali su i dalje najsvetlijeg zvuka od svih.

Analog Devices AD826

Takođe su svetlije prirode, što prija Kenwood-u, a i mom uhu. Kada se koriste dva komada dobije se sličan, ali malo manje izražen rezultat kao sa LM49720. To dovodi i do nuspojave po kojoj je zvuk manje prirodan i relaksiran, a scena veća ali na veštački način.

Posle velikog broja proba, dve kombinacije su mi se činile kao optimalne: originalno M5220 kolo u funkciji pojačavača signala sa glave i LM49720 ili AD826 kao zamena za NJM4560. Pomenuto M5220 se pokazalo kao vrlo detaljno i prirodnog zvuka, te nisam želeo da ga menjam samo promene radi. Pored toga, promena operacionog M5220 može se odraziti i na krajnji rezultat rada sistema za autokalibraciju, dok kod drugog operacionog nisam siguran da je tako – nemam servisno uputstvo, pa pretpostavljam.

Upotreba LM49720 dala je odličnu detaljnost, ali bih voleo da je zvučna slika za dlaku tamnija. AD826 je pružio malčice više transparentnosti i prirodnosti gornjih ekstrema, kao i glasa. Bas je nešto manje voluminozan nego kod OPA2111 ali ima odličnu definiciju i kontrolu, što mi je bilo bitno, a takodje je i širina scene veoma dobra. U odnosu na početnu verziju deka (sa M5220/NJM4560), KX-9010 zvuči kao prava fino tjuniran model: još bolje se uočava dobro implementiran HX-Pro sistem koji ne remeti visoke tonove i ne daje jednu lažnu isforsiranu sliku o instrumentima. Transparentnost je znatno poboljšana ali nije u kategoriji vrhunskih Nakamichi ili Revox dekova. Ljudski glas je prijemčiviji, upetaljiviji i daleko bliži slušaocu, sa tonalitetom (recimo Annie Lenox) koji je skoro savršeno pogođen. Homogenost zvučne slike po spektru nije savršena, gornji ekstrem je malo odvojen od ostatka, ali to ne mogu navesti kao ozbiljnu zamerku jer se uviđa kada se KX-9010 poredi sa daleko skupljim uređajima.

U direktnom poređenju sa Pioneer-om CT-S740S, originalna verzija KX-9010 gubi trku: mek ali mračan protiv toplog ali spektralno umerenog CT-S740S ne može da istrči do cilja bez hramanja. Sada je situacija drugačija: KX-9010 dobija dodatnu dozu prirodne dinamike koja je težak zadatak za inače odličnog Pioneer-a, a smirenost zvuka uzdiže ga na viši nivo. Ukratko, jednostavna modifikacija podiže kvalitet KX-9010 za pola klase na više.

Posebno je bitno pomenuti kako je ceo postupak rada jednostavan: dek ne mora da se rasklopi u potpunosti jer poseduje donju ploču koja ide preko elektronike i lako se demontira. Zatim se ugrade podnožja (ja sam stavio tri, jedno od njih je i za pojačalo za slušalice) i krene u zamene operacionih pojačavača. Zvuk se, na Kenwood-u, relativno lako može ukrojiti prema ličnim preferencama i to je jedna od velikih prednosti.

Comments are closed.