Author's Description:

Piše: Zoran Karapandžić

Kenwood je, po mom mišljenju, prilično potcenjena kompanija. Sony ili Sansui bili su uvek nekako ispred po popularnosti. Kenwood je redovno bio igrač iz pozadine. čini mi se da deo krivice za to možda snosi i sam… Vrhunski modeli uređaja koje su pravili u ovoj kompaniji bili su prilično retki i ponekad samo za japansko tržište. A narod treba zabaviti nečim, s vremena na vreme, i naterati ga da poludi u sopstvenim snovima o jednoj robnoj marki. Kenwood to, očigledno, nije činio dovoljno često. Kasuga Radio Co. kako je prvobitno ime Kenwooda, osnovana je 1946. godine, a pre 1981. kada je Kenwood postalo zvanično ime, zvala se Trio. Postala je poznata kao solidna i kvalitetna fima sa ostrva Izlazećeg sunca, godinama boravila u „ozbiljnoj“ HiFi areni i tiho se povukla ostavljajući svoje mesto drugima, a nastavivši sopstvenu sudbinu u vodama gde caruje armada mnogo mladje i emotivno praznije tehnologije AV risivera i stereo kompakt sistema. Pored toga, decenijama je aktivan i na području audio/video sistema za vozila, sitnih kuhinjskih aparata i tako dalje.

High Fidelity perjanice sa znakom Kenwooda su po pravilu bila pojačala, integralna ili kombinacije pretpojačalo/snagaš. Inventivni pronalasci, tipa TRAIT tranzistora ili Sigma Drive sistema interakcije zvučnika i pojačala snage su neki od interesantnih patenata. Bila je tu i čuvena L serija pojačala, tjunera i CD plejera, transport DX-9010, odličan CD plejer srednje klase DX-7060, a i neki zapaženi gramofoni.

Kenwood dekovi… šta reći? Nikada se nisu po popularnosti približili onima sa oznakom, Aiwa, Akai ili Sony. Kenwood dek je bio, bar kod nas, nešto kao Denon – solidan i ništa više. Da li je to zaslužio? Hajde da vidimo…

Moje iskustvo sa njima je zasnovano na par jačih modela: KX-880, KX-1100, na primer, bili su tu i KX-7050 i KX-7030. Kenwood KX-880, koji se pravio u identičnoj verziji i pod imenom Basic X1, nije, u stvari, nista narocito bar što se zvuka tiče. Tvrd, neinspirativan. Njegov ispisnik KX-1100, top model, pravio se u verziji bez i sa HX Pro sistemom. Imao je vrlo dobru Sankyo mehanku, direkt drajv, divne pikove i ručnu kalibraciju nivoa i biasa za oba kanala nezavisno. A i zvučao je solidno, taman toliko koliko je i koštao a to je bilo oko 1200-1300 DEM. Nije bio best buy ali je bio solidan.

Poslednja generacija ozbiljnih dekova koje je Kenwood izbacio na tržište sadrži i modele KX-7050 i KX-9050 koji je postojao i u varijanti sa Dolby S sistemom, pod oznakom 9050S. U vreme kada su svi proizvođači gledali da smanje veličinu i broj displeja Kenwood ih je povećavao, pa tako KX-9050 ima dva, kao nekada Sony ES top dekovi ili Teac V5000/7000. Specifičan obli dizajn svakako ostavlja vizuelni utisak. No, štedelo se iznutra: mehanika koju ovi dekovi poseduju nije ni približno kvalitetna kao ona na starijim modelima. Možete je videti ovde. Obratite pažnju na četvrtu i petu sliku – zupčanik zadužen za otvaranje vrata nalazi se levo, pored remenice i ispred servo motora za vrata. Primetićete da je veoma tanak. Upravo takav je i ostatak mehanike – zbijen, tanak i nežan, sa zamajcima kakve je nekada imao Technics RS-B965. Ukupan utisak je da se samo štedelo, štedelo i štedelo. Sam transport je komplikovan, delimično nepristupačan i nije pravljen da se ozbiljno servisira. Sve to podseća na situaciju sa poslednjim generacijama videorekordera.

Na pola puta između KX-9050 i KX-1100 nalazi se model KX-9010 o kojem ću sada govoriti. Sećam ga se kao klinac iz kataloga Kenwooda ali je inače veoma redak dek, kao da se vrlo kratko proizvodio. Čak se i na svemogućem Internetu može pronaći malo podataka o njemu. Cena mu je bila 1200 DEM, što ga svrstava u klasu Akaija GX-95, TEAC-a V7000, Aiwa Excelie 007, Sony ES dekova itd.

Izgled i opšta funkcionalnost KX-9010 kao da govore kako se u njegov razvoj marketinško odeljenje Kenwooda nije preterano mešalo. Inženjeri su, izgleda, obavili veći deo posla i na tome je ostalo. Poredivši ga sa Exceliama ili GX75/95 serijom Akai dekova, Kenwood deluje skromno i povučeno, nešto što smo navikli da vidimo kod Nakamichi dekova, ali kod njih je u pitanju asketizam, što kod KX-9010 nije baš u potpunosti slučaj. Na prvi, brzi, pogled KX-9010 liči na običan dvoglavaš sa logičnim komandama – tasteri za transport, dugmad za izbor MPX filtera i redukciju šuma i .. skor se ne primećuje gornji red komandi diskretno uklopljen ispod displeja. Po dizajnu, on liči na neke Pioneerove modele, recimo CT-91 ili CT-939 ali su oni daleko luksuznije urađeni i odaju utisak skupljih sprava.

Kenwood KX-9010 ne sadrži puno reklama na sebi: spominje se da su audio glave od amorfnih materijala, kao i da je putanja trake stabilizovana,  ma šta proizvođač time mislio. Postoji i skromna oznaka Super TLLE što je Kenwoodov izum i akronim od Super Twin Loop Linear Exciter a odnosi se na nekakav sistem koji pri snimanju daje bolje rezultate, ne mogu napamet da se setim kakve a ni katalog mi nije bio pri ruci. Navodi se i sistem za autokalibraciju ali sve nekako opet diskretno i dosta sitnim slovima.

Displej je jedan od najlepših i najpotpunijih koje sam imao prilike da sretnem. Velik je, pikovi idu u opsegu od -30 do čak +12 dB, a ima 16 segmenata po kanalu. Svaki segment je takvog oblika da izgleda kao da se sastoji od dva dela, te ukupno liči kao da ih ima 32. Sve ovo doprinosi vrlo dugim pokazivačima nivoa koji su uz to veoma, veoma elegantni. Svoje mesto imaju i pokazivači Dolby sistema (B ili C) i MPX filtera dok je HX Pro, nažalost, stalno uključen. Ono što mi se dopalo jeste potpunost: prikaz statusa je kompletan: kada dek reprodukuje, snima ili je u pauzi, to je prikazano. Kada premotava – takođe, kao na starim videorekorderima. Ne morate razbijati glavu gledajući na koju se stranu vrti kaseta. Iznad se nalazi brojač koji je obeležen kao ‘Multi Way Counter’. On bi trebalo da prikazuje pseudorealno vreme ali i podatke o indeksnom pretraživanju itd. ali ja te funkcije nikako nisam uspeo da pronađem – verovatno se aktiviraju preko daljinca koji nisam dobio.

Tasteri na KX-9010 su redom plastični ali kvalitetni. Raspored je logičan sem za malopre pomenuti brojač čiji se reset nalazi na sasvim suprotnoj, nelogičnoj poziciji. U centru je malo ali naglašeno dugme za autokalibraciju. Zanimljivo, ovaj dek poseduje i ulaze za mikrofone, rudimentarnu opciju već u to vreme. Stvar koja mi se posebno svidela jesu potenciometri: metalni, odlično obrađeni i sjajno nivelisanog otpora pri rotaciji. Ako želite da vidite gde su proizvođači štedeli, pronađite i osetite kako se rotira potenciometar za slušalice na nekom od Pioneer CT-S dekova jače serije. A mnogima ni samo pojačalo za slušalice nije poen plus. Kenwood, nasuprot, ima veoma kvalitetne potenciometre – vidi se po tome što nijedan od njih nije šuštao ni krckao – o ovome u nastavku teksta gde KX-9010 krije iznenađenje. Za sada odlično, idemo dalje…

Tokom korišćenja, KX-9010 se pokazao sjajno: lak, jednostavan, praktičan. Zamerke bih mogao uputiti nedostatku bekap sistema namenjenog cuvanju parametara dobijenih autokalibracijom – po isključenju deka sve se zaboravi. Kako, inače, radi autokalibracija? Analiza na priručnom analizatoru spektra pokazala je da KX-9010 prvo izbacuje 400 Hz na oba kanala i preslušava ih te podešava nivo snimka. Potom snima tonove od 400 Hz u 10 kHz naizmenično i prati odziv – kada je jednak na obe frekvence, dek je autokalibrisan. Prvo da napomenem da i bez autokalibracije dek snima odlično, na TDK SA kasetama dao je malčice svetliji snimak u odnosu na original, to jest bio je prisutan manjak biasa, ali možda nekih pet procenata. Očekivao sam da slična situacija bude i posle autokalibracije ali sam se prevario. Ona je odradila posao odlično – korišćenjem Kenwoodovog izlaza za slušalice nisam mogao da primetim neku razliku u originalu i kopiji korišćenjem tastera Tape/Source na deku.

IZNUTRA

Probe reprodukcije, snimanja i ostalih funkcija su prošle odlično sve dok njegov snimak nisam probao na par drugih dekova – TEAC-u V-2RX, Revoxu B215 i Sony WM-D6C Professional vokmenu. Zvučna slika je bila pomerena ulevo i malo mutna. Prošao sam kroz servisno uputstvo koje pokriva Sankyo mehaniku (nemam ono koje je namenjeno KX-9010) i potvrdio gde se nalazi mesto azimut zavrtnja. Rastavio sam dek, raspecatio zavrtanj za azimut i odradio servis a potom vratio sve nazad. Zatim sam podesio azimut i zapecatio zavrtanj. U vreme kada je KX-9010 napravljen, Japanci su bili više kao Kinezi danas – ostalo je tu poslovične pedantnosti ali i aljkavosti koja se može videti baš u ovom primeru – fabrički netačno podešenom azimutu.

Šasija Kenwooda KX-9010 omogućava pristup elektronici i odozdo. Mada se elektronika novijih dekova veoma retko kvari, lepo je znati da ne morate demontirati čitavu ploču, uz gomilu drugih komponenti kako biste došli do jednog elementa (kao kod Pioneera, honeycomb chassis).

Čvrstina je solidna, nije to baš nešto naročito i najviše me podseća na Technics RS-B965, sa poprečnim ukrućenjem koje je u isto vreme i hladnjak za više stabilizatora napona a služi i razdvajanju elektronike za kontrolu transporta od audio sekcije. Lepo. Sam kvalitet obrade ivica lima na bočnim stranama nije dobar, one su prilično grube, štedelo se na kalupima presa itekako. Transformator je masivan i obećava (deklarisana potrošnja je čak 30 vati) a dovod 220 volti je u potpunosti nezaštićen i rukom mu se slobodno može pristupiti pa treba biti pažljiv. Nema šta – upozorili su vas da nema igrarije sa otvaranjem deka, a ko voli neka izvoli.

Mehanika je vrlo solidna – tromotorna Sankyo, sa direktnim pogonom zamajca. Uredna, laka za održavanje, a koristi zupčanike zbog kojih je malo bučnija pri premotavanju u odnosu na stariju verziju koja se koristi u Yamahi 1020, Nakamichi BX seriji itd.

Zanimljivo je da sam na velikom zamajcu (DD motoru) pronašao tragove dinamičkog balansiranja, što se obično ne radi na ovom tipu transporta. Ili su ga napravili pažljivije, ili je to lošiji primerak pa je morao da bude balansiran. Ne znam odgovor, ali znam da sam na pomoćnom zamajcu primetio tragove nečega – kao male plikove koji ne bi trebalo da su tu – ovo je micrograin vrsta zamajca i trebalo bi da nema nikakvih znakova lošije obrade ili bilo čega drugog.

Glava za snimanje/reprodukciju nosi na sebi oznaku Kenwooda.

Kenwood KX-9010 ima strukturu sličnu KX-1100, sa modulima za Dolby B i C, pojačalom za reprodukciju i snimanje. Sve je uredno obeleženo, ali način podešavanja deka nije tako lepo elaboriran kao kod Nakamichi dekova, Yamahe 1020, 1200 itd. Ovo mislim prvenstveno na nivo snimanja na tri vrste trake (fero oksid, hrom dioksid i čisti Fe) i podešavanje biasa za njih. Od zanimljivih opcija tu su trimeri za trimovanje reprodukcije u smislu linearnosti frekvencijskog opsega, nešto slično kao „play trim“ na NAD dekovima, ali je ovo unutar KX-9010 i nije dostupno korisniku.

U ovoj klasi cene očekuju se i kvalitetnije komponente unutar elektronike. Technics koristi bolje elektrolite u napajanju, Pioneer stavlja Elna Silmic na najvećem broju mesta itd. Ožičenje KX-9010 je uredno a dopale su mi se dve stvari u vezi kvaliteta elemenata: ispravljačka sekcija, pored ostalog, koristi dva kondenzatora kapaciteta 4.700 mfd svaki, tipa „Elna for Audio“ što se retko sreće na dekovima.

Potenciometri su ALPS-ovi, s tim što je glavni, zadužen za regulaciju nivoa snimka od strane korisnika… Blue Velvet!!! Ovo je dokaz da se čovek uči dok je živ – pažljivo sam gledao da li je neko menjao potenciometar i stavio kvalitetniji, ali ne… ovaj dek nikada nije bio otvaran. Blue Velvet koriste proizvođači pretpojačala i integralaca zbog odličnog kvaliteta i dugotrajnosti – primera radi, isti takav se nalazi i u mom MAS Marquis pretpojačalu. Zbog toga je osećaj kada se rotira dugme za nivo snimka fenomenalan na KX-9010, a disproporcija atenuacije jednog i drugog kanala vrlo mala i u rangu stotih delova decibela – kod velikog broja dekova ona uopšte nije konzistentna tokom celog opsega rada potenciometra, što sam se poslednji put uverio testirajući Technics RS-B100.

Pored ovoga, potenciometri za jačinu ulaznog signala i balans su postavljeni blizu ulaza, kako bi se smanjio put signala. Sa dugmetom na prednjoj ploči su spojeni dugim i kvalitetnim osovinama koje nemaju zazora, tako da je utisak pri korišćenju odličan.

U odnosu na konkurenciju, ovom deku je teško naći manu – voleo bih jedino da su tasteri komandi za transport metalni umesto plastičnih. Po kvalitetu korišćenih komponenti bliski su mu jedino Sony ES dekovi iz serija 7, 8 i 9, ali je pravi biser Kenwood-a što koristi audiofilske komponente na krucijalnim mestima, a ne obrnuto.

 ZVUK

Kako svira ovaj Kenwood? Čisto i jasno i dozlaboga detaljno. Kenwood KX-9010 ima snagu na 300 Hz i to više nego što bi se reklo, ali ona dođe potpuno nenadano, kao da dek ima neku svoje viđenje zvuka. Srednji tonovi su odlični, nisu naglašeni već umereni, dok je gornji ekstrem vrlo jasan. Ono što pozitivno iznenađuje jesu detalji, kojih ima obilje, uz nizak nivo šuma. Vidi se da je HX Pro kvalitetno implementiran. Prostornost je sjajna, širina scene odlična, KX-9010 sve reprodukuje sa lakoćom, ne baš kao Nakamichija CR-4E ali svakako bolje od Pioneera 757 Mk2 na primer, ili skupljeg Brauna C4. Što se kompatibilnosti sa ispravno snimljenim kasetama na drugim dekovima tiče, KX-9010 je odličan. Međutim, njegova posebna osobina je da čak lošije reprodukuje nego što snima – ono što Kenwood zabeleži sjajno zvuči na nekim drugim dekovima. Interesantno je da sam njegov snimak slušao na Sony WM­-D6C Professional vokmenu, najboljem koji je Sony napravio i prilično ozbiljnoj mašini. Kenwood-ov snimak jelepše zvučao nego onaj napravljen na Nakamichi CR-5 deku: bio je mekši, muzikalniji a jednako detaljan. U korist CR-5 ide činjenica da snimci napravljeni na Nakamichi dekovima zvuče najbolje na proizvodima iste firme jer je procep na glavama za snimanje i reprodukciju drugačiji nego kod ostalih dekova. U svakom slučaju, KX-9010 je dobra mašina za reprodukciju i odlična za snimanje.

 ZAKLJUČAK

Kenwood KX-9010 je iznenađujuće dobar dek: pošteno napravljen od početka do kraja, sa vrlo dobrom mehanikom i odličnim kvalitetom komponenti na krucijalnim mestima. Lak za korišćenje i pouzdan, odličnog zvuka. Ne spada u kategoriju vrhunskih Nakamichi ili Revox dekova, ali može konkurisati bilo kom Sony, Aiwa ili Akai deku u rangu cene koliko je koštao. Kenwood se daleko teže prodaje na našem tržištu i zato mu je cena dosta niža u odnosu na konkurenciju, pa to treba iskoristiti.

Comments are closed.