Nakamichi 680ZX: Zlatno doba

Submitted on: 26 јун 13

Website Address:

Category: Analog recorders/players

Website Rating:

Author's Description:

Nakamichi je posedovao više modela u 6xx seriji dekova. Najjednostavniji je bio 660ZX, a ponuda se završavala sa modelom 682ZX. Proizvodili su se krajem sedamdesetih godina prošlog veka, a cenovni rang se kretao od nimalo skromnih 995 američkih dolara do užasnih 1.800.

Za razliku od drugih proizvođača, Nakamiči nije dizajnirao 6ss seriju na način da je 682ZX najbolji u svakom aspektu, dok ostali dekovi predstavljaju modele sa umanjenim brojem opcija i kvaliteta reprodukcije/snimanja kako se krećemo niz cenovnu lestvicu.

Svi pomenuti kaset dekovi u seriji koriste čuveni Nakamichi transport druge generacije, a i mnogi elementi i sistemi unutar njih su zamenjivi. Međutim, model 680ZX je specifičan model i zbog toga ću ga ovde predstaviti.

Sam dizajn uređaja odaje njegovu jedinstvenu prirodu: pogledajte ga na sekundu i shvatićete da godvorimo o ozbiljnoj mašini namenjenoj snimanju na kompakt kasete. Tasteri komandi osnovnih funkcija su metalni sa ugraviranim simbolima i samim tim praktično neuništivi. Ostali preklopnici su takođe veoma dobrog kvaliteta: Dolby B (680ZX ne poseduje Dolby C), tape/source preklopnik i drugi kojima je porebno detaljno čišćenje posle godina korišćenja. Na svakom od pomenutih prekidača/preklopnika nalazi se mala plastična kapica. Te kapice znaju da spadnu jer su zalepljene lepkom koji hoce da se osuši usled starosti, te zato treba biti pažljiv da se ne bi zagubile. Odeljak za kasetu je osvetljen diskretnom svetlošću zelene lampice (680ZX ne poseduje nijednu svetleću diodu), te pruža osećaj kakav malo dekova ostalih proizvođača može ostvariti. Uz malo truda sijalica se može zameniti modernijom verzijom difuzne svetleće diode, te se time postiže jednako lep efekat.

Pomenuti Nakamichi 680ZX (i njegov jednostavniji brat 680) je specifičan u smislu da poseduje dve brzine rada: standardnu od 4.76 cm/s i drugu koja je polovina standardne, odnosno oko 2.4 cm/s ili, tačnije,  15/16 ips (inch per second). U slučaju kompakt kasete poznato je da je brzina kretanja trake jedan od ograničavajućih faktora pri snimanju visokih frekvenci. Korišćenjem sporije brzine na 680ZX moguće je snimiti tonove do 15 kHz, što je sasvim solidan rezultat. Moja merenja su pokazala da je 680ZX na testu uspeo postići snimak do oko 16 kHz sa padom od -3 dB u odnosu na referentnu tačku na 1 kHz (-20 dB signal). Sa istorijske tačke gledišta prilično je čudno što je japanska kompanija rešila da napravi iskorak vezan za brzinu rada kaset dekova kao što su 680 i 680ZX. Moguće je da su na pameti imali eventualnu upotrebu u profesionalne svrhe snimanja frekvencisjki ograničenog materijala. Lično, ne mogu da zamislim audiofila koji bi dao 1.550 američkih dolara (oko 2.920 nemačkih maraka u junu 1979. godine) za dek da bi ga koristio za snimanje sporijom brzinom gde je drastično umanjen frekvencijski raspon, viši koeficijent zavijanja i podrhtavanja a kao rezultat se dobija sužena pozornica, manje detalja i slično. Možda su u Nakamichiju imali na umu snimanje sa FM radio stanica…

Nakamichi 680ZX takođe poseduje opciju pod nazivom RAMM – Random Access Music Memory, što je komplikovano ime za pretraživanje numera na traci. Koristi se kada želite da dek preskoči sledeće ili prethodne, recimo, tri trake i pusti četvrtu. Takođe je moguće i brzo i sporo premotavanje napred i nazad sa preslušavanjem snimljenog materijala, što spada već u domen profesionalnih uređaja.

Sistem kalibracije ovog deka zasniva se na mogućnosti podešavanja osetljivosti prema određenoj traci. On je baziran na oscilatoru frekvence 400 Hz i šest trimera kojima se može pristupiti sa prenje ploče uređaja. Postoji, takođe, još šest trimera namenjenih podešavanju kada je dek u režimu rada sporije brzine. Treba napomenuti da kalibracija osetljivosti obuhvata i automatski, izdvojeni sistem podešavanja azimuta glave za snimanje u odnosu na fiksni azimut glave za reprodukciju. Pomenuti proces traje više sekundi, a proizvođač je tvrdio da je kalibracija azimuta izuzetno bitna jer takozvane sendvič glave kod troglavih dekova često nemaju optimalnu podešenost jedne prema drugoj, a što se ostvarivalo tokom procesa proizvodnje.

Pomenuti sistem podešavanja Nakamichi je nazvao Auto Azimuth Alignment sistem: on upotrebljava isti 400 Hz ton koji sam malopre pomenuo. Mehanički, sastoji se od motora sa remenom i remenicom koja dalje preko sajle pomera konus ispod glave za snimanje, menjajući joj tako ugao. Sa elektronske strane tu je mala štampana pločica sa faznim komparatorom i drajverima za motor. Pokretanje kalibracije osetljivosti prvo aktivira Auto Azimuth Alignment sistem i sijalica iznad Play tastera počinje da trepti (680ZX ne sadrži nijednu svetleću diodu!), te ostaje da stabilno svetli po završetku procesa kada korisnik ručno kreće u podešavanje osetljivosti.

Interesantno je pomenuti da Nakamichi 680ZX ne koristi nikakav specijalizovani mikrokontroler za navedene funkcije. Sve je napravljeno uz pomoć TTL kola kakva se i danas lako mogu pronaći. Sa druge strane, štampana ploča koja sadrži elektroniku namenjenu elektronskoj logičkoj podršci je dosta velika i zauzima praktično polovinu uređaja. Mada je komplikovana i time sklonija otkazima, moram priznati da nikada nisam sreo kvar na ovoj matičnoj ploči.

Sve nabrojano bilo trebalo bi da bude dovoljno za većinu dekofila, ali 680ZX i njegov skromniji brat 680 poseduju još jedan adut, a to su izuzetni fluorescentni VU/peak metri. Upakovani u čelično kućište, sastoje se od dve štampane ploče i vakuumskog displeja. Postoje dva modaliteta rada: peak hold i VU mod. Tokom VU moda rada displej pokazuje i vršne (peak) vrednosti u isto vreme, reagujući veoma brzo i na način da se jedan segment pali ispred VU nivoa, pokazujući i trenutnu vršnu vrednosti. Moram priznati da je ovaj indikator jedan od najboljih koje sam imao prilike da sretnem.

Posle svega, postavlja se pitanje ima li nekih mana u dizajnu? Meni, lično, jedna stvar smeta: podešavanje biasa prema određenom tipu trake može se izvesti samo kada se ukloni poklopac deka, što je velika šteta. Više bih voleo jednobrzinsku mašinu sa bilo kakvim podešavanjem biasa (makar to bio jedan potenciometar) nego dvobrzinsku bez ikakvih trimera na prednjoj ploči.

Mehanizam, odnosno transport, koji se koristi u modelu 680ZX pripada takozvanoj drugoj generaciji Nakamichi transporta. Sastoji se od tri panela od kojih je svaki napravljen od aluminijuma i spojen pomoću plastičnih spojnih delova za susedni panel. Proizvođač je tvrdio da je, nakon intenzivnih testova, zaključio kako je ovo najbolja kombinacija u cilju borbe protiv neželjenih vibracija. Kao pogon se koristi DC motor sa remenskim prenosom na dva zamajca čiji se prečnici razlikuju za malo i time imaju različitu rezonantnu frekvencu. Nakamichi je svoje delo nazvao Diffused Resonance Transport. Pored pomenutog, prisutna su još dva motora: jedan za premotavanje/namotavanje i treći za opsluživanje mehanizma (podizanje glava i kočnica itd.).

Četvrti motor je zadužen za Auto Azimuth sistem. Praktično isti transport se koristio u svim Nakamichi dekovima te generacije (480, 580, 582… da pomenem samo neke) i kasnije (LX3 i 5) i takođe u Dragonu i ZX9 sa dodatkom direkt drajv motora za pogon zamajca (ili dva DD motora, kao kod Dragona). Ukoliko poredimo Nakamichi transport druge generacije sa, na primer, Studer/Revox mehanizmom iz dekova B710 i B215 videćemo da imaju potpuno drugačiji koncept: Nemci su praktično sve napravili od komada aluminijuma i čelika, dok su Japanci koristili presovani aluminijum i plastiku. Nakamichijev transport izgleda kao igračka ali radi veoma dobro. Studerov mehanizam će verovatno trajati znatno duže, ali ipak treba imati u vidu da su i mnogi Nakamichi transport druge generacije radili decenijama bez praktično ikakvog servisa.

No, vratimo se nazad na 680ZX: posle mnogih godina korišćenja (ili stajanja, svejedno), plastični veze između delova nalivenih na aluminijumsku plocu počinju a pucaju. Na svu sreću, pukotine ne zahvataju vitalne delove i ne utiču na rad sistema kao celine. Ipak, ne volim da ih ostavim takve kakve su i zalivam ih lepkom kako bi im delimično povratio strukturu. Motori na ovom mehanizmu su prilično dugotrajni a najveći problemi nastaju usled stisnute, sasusene masti i ulja na osovinama remenica, zupčanika, rolera… Nakamichi transport druge generacije koristi idler za prenos sile sa motora na reelove („točkiće“). Guma na idleru je vrhunskog kvaliteta i izdržava bukvalno decenije rada –  viđao sam neke od originalnih Nakamichi idlera koji su radili i posle trideset godina skoro bez proklizavanja!

U slučaju da menjate idler, moraćete da rasklopite najveći deo transporta jer se Nakamichijevi inženjeri nisu potrudili da ovaj postupak učine jednostavnijim. Postupak će obuhvatiti i skidanje nekih opruga (tri… tačnije) te uklanjanje lepka i, kada već imate rasklopljen transport, dobra ideja je da ga celog očistite i podmažete. Interesantno je pomenuti da nijedan od dva zamajca nije dinamički balansiran tokom procesa proizvodnje (za razliku od, recimo modela 480 sa istom mehanikom ali dinamički balansiranim zamajcima). Ovo mi govori da 680ZX koristi zamajce višeg stepena tačnosti, tj. kako bismo najčešće rekli – preciznije izrade.

Zvuk

Nakamichi 680ZX predstavlja otelotvorenje pravog duha firme Nakamichi, odnosno njihovog shvatanja kako reprodukcija sa kasete treba da izgleda. Elegantan i transparentan, nežan i snažan u isto vreme, to je 680ZX. Kada, u cilju poređenja, pored njega stavite neki drugi veoma dobar dek kao što je Sony TC-K990ES, NAD 6300, JVC TD-V1010 ili Technics RS-B100, možete da osetite razliku koja nastaje između veoma dobre i izuzetne mašine. Za Nak 680ZX ne postoji nijedan ton koji će učiniti da se on oznoji ispod svoje tamne metalne kože. Nijedan tip muzike za njega ne predstavlja problem, sve je to igra a 680ZX je iskusan igrač koji zna sve cake. Bas note su reprodukovane snažno a visoki tonovi daju jednostavan odgovor zbog čega Nakamichi nikada nije patentirao HX Pro sistem u svoje dekove – jednostavno im nije bio potreban. Trodimenzionalnost pozornice je savršena, uz neodoljiv ritam. Slušalac, čak, može da oseti i zvuk oko instrumenta u gomili.

Ne može se reći da Nakamichi dekovi zvuče neutralno, bar ja nisam čuo nijedan takav. I 680ZX je takav. Sa druge strane on daje dušu muzici koju slušate, što je u suprotnosti sa mnogim drugim kaset dekovima koji pate usled fizičkih ograničenja formata kompakt kasete. Zbog toga, mogli bismo reći da 680ZX ne reprodukuje muziku – on je izvodi ispred slušaoca. Takođe, čini je mekšom i lakšom za slušanje čak i u slučajevima kada je produkcija suprotna od njegovog karaktera. Na kraju krajeva, često mi se dešava da zaspim uz ovaj dek dok on peva svoju uspavanku.

Imao sam dosta Nakamichi dekova, a neke posedujem i danas. Bilo je tu jevtinih modela i onih koji su sve samo ne to. Bez obzira na sve, moram priznati da se svaki put iznenadim kada, posle duže pauze, slušam 680ZX ili neki drugi iz njegove serije: izgled im je specifičan i odudara od drugih dekova, transport im je takođe drugačiji ali njihova elektronika nije komplikovana niti poseduje neke egzotične audiofilske komponente i slično. Uprkos svemu, oni zvuče tako dobro i to je magija Nakamiči dekova. Moram da napomenem kako nisam zaljubljenik u Nakamichi dekove, veoma cenim i volim i Revox, TEAC, Sony i mnoge druge primerke koji su kvalitetno napravljeni od strane bilo kog proizvođača. Ali, o njima ću pisati neki drugi put…

Comments are closed.