Autoazimut: NAAC vs MAAC

Submitted on: 14 дец 10

Website Address:

Category: Analog recorders/players

Website Rating:

Author's Description:

NAAC vs MAAC

Nakamichi Auto Azimuth Correction

Marantz Auto Azimuth Control

Piše: Zoran Karapandžić

Šta je azimut kod analognih rekordera?

Azimut se kod analognih rekordera, a posebno kaset dekova, deklariše kao jedna od najvećih muka ovog formata. Radi se o uglu koji se nalazi u horizontalnoj ravni, a pod kojim glava naleže na traku. On je, takođe normalan na smer kretanja trake. U slučaju da nije dobro podešen, dolazi do gubitka visokih tonova. Stvar je čisto mehaničke prirode: traka mora da se kreće savršeno normalno (pod uglom od 90 stepeni) u odnosu na procep koji postoji na magnetnoj glavi za snimanje. Kod dvoglavih dekova, situacija je jasna: jedna glava snima i reprodukuje tako da se sve promene reflektuju jedinstveno. Kod troglavih dekova najčešće se koristi tzv. kombi glava (glava za snimanje i glava za reprodukciju su dve zasebne jedinice spakovane u zajedničko kućište) i pretpostavlja se da su i glava za snimanje i glava za reprodukciju savršeno postavljene jedna prema drugoj. Nakamichi je smatrao da to nije uvek tačno i zbog toga je uveo tzv. diskretne glave, gde su ona za snimanje i druga za reprodukciju fizički potpuno razdvojene. Na taj način, štelovanje jedne i druge glave je nezavisno. Postoji više dekova koji podešavaju (ručno ili automatski) azimut glave za snimanje, ali se ja u ovom tekstu neću baviti tim aspektom, već će on biti obrađen u okviru tekstova koji će se baviti takvim mašinama.

Evo kako je to objašnjeno u jednom pamfletu:

Važno je reći da, pored azimuta, postoje i drugi parametri geometrije magnetne glave.

Skoro svaki kasetofon ikada napravljen ima jednostavan sistem za podešavanje azimuta i on se namešta u fabrici. Gde nastaje problem? Postoje dekovi koji su fabrički loše podešeni ili servisirani pa loše podešeni, a u nekom slučaju se i vlasnik igrao zavrtnjima na glavi. Pravi problem nastaje kada imate biblioteku kaseta snimljenih na takvom uređaju. Razlike, kada se iste puštaju na drugom uređaju, ne moraju biti velike, ali mogu biti sasvim dovoljne da nerviraju. Ovo se specijalno oseti kada se dotična kaseta sluša uz korišćenje slušalica.

Interesantno je da se ovim problemom proizvođači nisu bavili – valjda su smatrali da svaki kasetofon mora biti uštelovan kako treba, još u fabrici. No, zato su obraćali na drugi problem: brzinu kretanja trake, te je dosta ozbiljnijih dekova i prenosnih kasetofona imalo opciju podešavanja brzine reprodukcije. Logično bi bilo da su isto imali i za azimut.

Od proizvođača koji su se bavili problemom, istakao bih kompanije Nakamichi i Marantz.Nakamichi je proizveo Dragona 1982. godine i sa njim NAAC (Nakamichi Auto Azimuth Correction), kao prvi u svetu. Kasnije je isti sistem koristio i na vodećem modelu kasetofona za automobile. Neki od dekova  koji su sledili imali su ručno podešavanje azimuta: CR7, Cassette Deck 1 i više modela za upotrebu u automobilima. Do kraja epohe kompakt kasete, Nakamichi se definitivno bavio ovim problemom ozbiljno. Marantz je rešenje automatskog podešavanja azimuta (MAAC – Marantz Auto Azimuth Control) predstavio na samo jednom deku, SD-930 koji je bio top model u ponudi kompanije 1983. godine.

Osnovna podela se može napraviti prema tome da li postoji automatika ili ne: prednost ručnog podešavanja je u tome što ne morate puno da se brinete da li će elektronika otkazati, jer je sistem daleko jednostavniji a kod Cassette Deck čak i mehanički. Podešavanje je jednostavno, „prema uhu“ i tu je kraj.

Automatski sistem je već nešto drugo. Imajući u vidu ograničenja u širini trake u kaseti i kraj sedamdesetih/početak osamdesetih godina i domete tadašnje tehnologije, može se reći da su inženjeri Nakamichija i Marantza napravili čudo. Dragon je predstavljao skoro sam vrh onoga što je Nakamichi bio u stanju da napravi. Auto azimut sistem je nešto za šta su mnogi smatrali da ne može da se konstruiše: širina trake u kaseti je svega 3.81 mm i na nju je smešteno četiri kanala (dva po jednoj strani kasete), zajedno sa pojasevima koji služe za razdvajanje. Format je takav da je širina jednog kajednog kanala svega 0.6 mm. Nakamichi je jednu od dve trake koja se trenutno reprodukuje podelio na dva dela, odnosno jedan deo je širine svega 0.3 milimetra. Ovo ne bi bila toliko mala mera da kućište kompakt kasete nije primitivno, da brzina nije mala i da format omogućava bezuslovnu stabilizaciju putanje trake. Nakamichi nije podelio sve trake već somo onu koja je zadužena za desni kanal, a radi se o unutrašnjoj traci, što je dobro rešenje jer manje osetljiv na habanje od levog kanala koji je uz ivicu trake. Svakako, treba imati u vidu da je Dragon autoreverzna mašina i da je glava na njemu četvorokanalna, te da je, za potrebe B strane kasete podeljen i desni kanal koji nju reprodukuje. Time, ukupno na Dragonovoj glavi imamo čak šest kanala, ali se samo polovina koristi tokom rada.

Na sledećoj slici vidi se kako izgleda standardna magnetna glava za reprodukciju jednog kanala, a kako ona kod Nakamichi Dragona:

Sistem funkcioniše na sledeći način: koristi se fazna razlika, koja se dobija na taj način da se porede „presečeni“ delovi desnog kanala, odnosno njegove polovine (R1 i R2). Koristi se spektar frekvencija u rangu 3-6 kHz, koji se dobija propuštanjem kroz filter. Zatim se od sinusoidalnih prave kvadratni signali i šalju u fazni komparator, koji ih poredi i odeđuje na signal korekcije, faktički signal greške azimuta. On se, zatim, pojačava i pokreće motor.

U mehaničkom podešavanju glave učestvuju elektromotor koji preko remenice sa zupčanikom prenosi pomeraj na „puž“ čija je uloga da pomera fleksibilnu metalnu traku i konus na njenom kraju koji, dalje, pomera glavu za reprodukciju i tako joj menja azimut.

Dragon ima jasan algoritam funkcionisanja: NAAC počinje da funkcioniše kada se aktivira funkcija reprodukcije ili kada dek naiđe na deo bez zvučnog signala u trajanju preko dve sekunde. Podešavanje traje tokom tri sekunde, zatim sledi pauza pa još jedna korekcija. Čak i u slučaju da korekcija azimuta nije uspela, sistem prestaje da radi posle deset sekundi i čeka sledeću STOP/PLAY sekvencu ili tihu deonicu dužu od dve sekunde. Ovo znači da NAAC ne podešava azimut tokom celog trajanja strane kasete.

Generalno gledano, inženjeri Nakamichija su napravili pravi podvig konstrukcijom ovog sistema. Opšte prednosti ne treba posebno nabrajati, ali posebno korisna stvar je to što Dragon ima veliki raspon korekcije azimuta. Mane su da se radi o elektronsko/električno/mehaničkom sistemu koji je prilično komplikovan zbog većeg broja mehaničkih elemenata. Takođe, skenira se samo jedan kanal (desni), računajući da je položaj kanala unutar glave za snimanje bio unutar standarda. Međutim, ni ovaj sistem nije svemoćan: loše snimljen desni kanal (iz bilo kog razloga), smetaće NAAC sistemu, no ovo nije česta pojava. U nekim slučajevima sistem hoće da se „zaglupi“, odnosno da pokušava podešavanje azimuta van granica sistema, pri čemu se iz Dragona čuje neprijatno pucketanje (usled preskakanja „puža“ u mehanizmu) a što, ukoliko se sistem ne zaustavi (isključi se reprodukcija), može dovesti do oštećenja prenosnika. Dragonov sistem, inače, ne radi pri snimanju.

U Marantzu su samo donekle iskoristili principe koje koristi i Dragon: traka kanala je podeljena na dva dela. Ali, Marantz koristi podatke sa dva kanala tako da ima ukupno četiri podatka (dva za levi kanal i dva za desni). Dragon ima samo dva podatka (desni kanal podeljen na dva dela).

Evo principijelne sheme funkcionisanja MAAC sistema:

Osnovna razlika, gledajući po shemi u odnosu na NAAC sistem, je što se koriste podaci sa četiri umesto dva subkanala i što posebno razvijeno kolo ima u sebi sekciju za dobijanje srednje vrednosti pomeraja. Međutim, tu ide glavno iznenađenje: Marantz SD-930 koristi specijalno razvijenu kombo glavu. Prvi deo čini glava za snimanje, slično kao kod klasičnih troglavih dekova, dok je glava za reprodukciju pomična (unutar nosača) a njenim pomerajem upravlja poseban piezo element. Piezo materijali mogu biti različiti: da pomenem samo neke vrste kristala i keramike, a ono što mogu proizvesti naziva se piezoelektricitet. Kristali su odavno poznati: primenom sile na njih, dobija se određena količina električne energije, ali važi i obrnuto: dovodjenjem električne energije, oni se deformišu, ovo se naziva konverzni piezoelektrični efekat. Upravo on je primenjen u kombo glavi Marantza SD-930. Poseban sklop dovodi napon od plus/minus 140 volti na elemenat i time ga deformiše. On, svojom deformacijom pomera glavu za reprodukciju.

Evo crteža glave Marantza SD-930:

Poredivši ovaj sistem sa sistemom primenjenim na Dragonu, vidi se da on poseduje minimum mehaničkih elemenata: nema motora, remenova, zupčanika i prenosnika, samo jedan piezoelement pored glave za reprodukciju. Po meni, ovo je daleko naprednije rešenje.

Marantz-ov MAAC sistem koristi frekvencijski opseg do 6.4 kHz kao osnovu za poređenje faza. Sistem je aktivan samo tokom reprodukcije (isto kao i kod Dragona) iako auto azimut LE dioda svetli i tokom snimanja, ona u stvari govori da ce se sistem automatski aktivirati pri reprodukciji. Prilikom isključenja MAAC sistema preko tastera na prednjoj ploči, dolazi do vrlo kratkog isključenja izlaza sa deka, jer sistem radi tzv. demagnetizaciju piezokristala, odnosno njegovo resetovanje i postavljanje u inicijalni položaj.

Marantz je ugradio i pet svetlećih dioda čiji je zadatak da prikažu odstupanja od fabrički podešenog azimuta, ali su one dosta grube: jedna LE dioda korelira sa vrednosti od oko šest minuta odstupanja u odnosu na optimalnu vrednost.

Prema podacima iz servisnog uputstva, izgleda da MAAC sistem radi kontinualno, za razliku od NAAC-a. Međutim, nije mi potpuno poznato šta se dešava ukoliko sistem nije u stanju da prilagodi azimut datim uslovima. Iz praktičnog iskustva, čini mi se da se glava pomera na jednu ili drugu stranu do krajnih granica i tu ostaje. No, ono što je fascinantno jeste brzina: u praksi se azimut namešta skoro jednako brzo kao kada da je u pitanju pritisak na taster za izbor tipa trake (kod dekova koji ga imaju) i brže nego što odreaguje Dolby kolo kada se uključi – prema SD-930, Dragon je pravi puž. Literatura navodi da je vreme odziva sistema čak samo tri stota dela sekunde! Fenomenalno.

Koji je bolji? Mada Dragon-ov sistem najčešće radi veoma dobro, osetljiviji je na kvalitet putanje trake, a Marantz-ov je mehanički jednostavniji i naprednije napravljen, a i brže reaguje. Moj glas ide MAAC-u.

Comments are closed.