Author's Description:

Tokom svoje bogate istorije Onkyo je napravio priličan broj cenjenih proizvoda u prošlosti, a i dan danas proizvodi vrlo pristojne komponente. Uvek je prisutan dobar odnos kvaliteta i cene i moguće je da je upravo to magična formula koja mu je omogućila da opstane decenijama.

U eri kada su analogni snimači bili popularni, Onkyo je napravio par odličnih kasetnih dekova od kojih je najpoznatiji TA-2900 (TA-2090 u SAD-u), modela sa toliko dugmića i LE dioda da mu odgovara jedino… drugar iz kataloga, tjuner T-9900 (T-9090 Mk2 u SAD-u).

Poslednji kvalitetni model je izašao na tržište 1994. godine pod oznakom TA-6711 i nekako je ostao u senci drugih uređaja i formata. Upravo o njemu ću govoriti. Kataloška cena TA-6711 bila je oko 850 USD, što je jednako ceni Sony TC-KA6ES ili Pioneer-a CT-S920S (malog brata poznatog CT-95).

Onkyo TA-6711 se proizvodio u crnoj ili sampanj boji. O ukusima ne vredi raspravljati ali meni se daleko više dopala šampanj verzija – deluje mi veoma elegantno izuzev ružnog natpisa na vratima koji kaže „3 HEAD DUAL…“. Ovo deluje veoma vulgarno u odnosu na ostatak uređaja, uz potpuni nedostatak stila. Voleo bih da ništa ne piše ili da se bar koristio drugačiji font, recimo kao onaj na Nakamichi 680ZX deku, na primer.

Sve ostalo liči na simbiozu starog i novog dizajna: relativno mali tasteri na velikom deku, pa ćete morati da čitate čemu oni služe dok ne naučite gde se načaze. Ono što je zanimljivo jeste da su tasteri koji kontrolišu transport kao i dugme zaduženo za nivo snimanja od metala, što mi se posebno dopalo. Nosač kasete („vrata“) se otvara bez posebnog motora, ručno, što je čudno za skuplje dekove koji su se proizvodili devedesetih godina prošlog veka. Interesantno je da vrata deo svoje trajektorije obavljaju potpuno vertikalno – donja ivica je paralelna sa podlogom, a zatim menjaju putanju i ugao. Ovako su se ponašali i neki stari Technics dekovi – RS-M85 na primer.

Displej je prilicno velik ali su simboli mali, recimo oni za reprodukciju i pauzu, kao i drugi za Accubias, Dolby i slično. Sa druge strane je interesantno jer poseduje pet modaliteta rada u kojima se isključuje deo ili kompletni ekran.

U skladu sa retro izgledom tu su i dva prednja konektora za mikrofone ali ne i utičnica za slušalice. Moram priznati da ne mogu da shvatim ovakvu odluku dizajnera, kao da je neko odlučivao šta treba da bude na deku dok je posmatrao stari HiFi katalog, a zatim zaključio šta treba savremenom korisniku (u to vreme), te da slušalice svakako neće koristiti, ali da ćemu trebati priključci za… mikrofone??? No, preživeo sam ovo 🙂

Accubias je sistem koji je Onkyo koristio iz generacije u generaciju dekova, ali se koristi samo da podesi… bias, naravno. Nema ovde ugađanja osetljivosti ili ekvilizacije, samo bias-a, što je enigma za mene. Vrednosti podešene auto kalibracijom mogu se doterati ručno. Ono seeobavlja pomoću malog enkodera koji menja vrednosti biasa u diskretnim koracima (oko deset na plus ili minus stranu). Korisnik može ručno podesiti bias za levi, desni ili oba kanala zasebno. Tokom procesa snimanja podešavanje je takođe moguće, ali samo za oba kanala zajedno. Rešenje je dobro, ali nisam siguran kako bi korisnik mogao da podesi zasebno oba kanala bez korišćenja signal generatora i odgovarajućeg mernog instrumenta. Možda ukoliko bi prvo slušao isključivo jedan kanal, a potom drugi…

Unutrašnjost Onkyo TA-6711 krije jednu veliku štampanu ploču koja je odgovorna za većinu funkcija ovog deka. Primetio sam neke interesantne kvalitetne elektrolite i jedan koje je ogromnog kapaciteta imajući u vidu da se radi o deku – na elektrolitu je deklarisan kapacitet od 22 mF!

Transport je već poznat iz nekih Yamaha i Harman Kardon dekova, sa prilično velikim zamajcima koje preko remen rotira mali jednosmerni motor. Tu je i motor za namotavanje/premotavanje preko zupčanika kao i pomoćni motor zaslužan za promene moda rada. Sam transport je solidan ali ništa naročito – više ga volim od onih koje je koristio Kenwood na poslednjoj generacijid dekova, Aiwa ili ALPS djubreta, ai Sankyo i stariji Nakamichi (da ne spominjem Revox) kao i desetine drugih mehanizama su mnogo bolje napravljeni.

Moj prijatelj Endre iz Budimpešte je zamerio način prenosa sile sa DC motora na zamajce. Onkyo TA-6711 pokreće glavni DC motor samo pri reprodukciji ili snimanju, što je dobro za motor ali loše za remen koji je prilično uzak (oko 4 mm), te mora biti odličnog kvaliteta ili će prilično brzo degradirati karakteristike zavijanja i podrhtavanja.

Zvuk

Kao i neki drugi dekovi poslednje generacije, Onkyo TA-6711 forsira kristalno čistu zvučnu sliku i odličnu trodimenzionalnost koja je za svaku pohvalu. U vremenu kada je CD bio suvereni vladar audio teritorije, TA-6711 je pokušao da mu parira kompatibilnošću zvuka. U tom smislu, preciznost reprodukcije je toliko dobra da se mogu osetiti i najfiniji detalji, pa čak i vazduh oko instrumenata i sve to je reprodukovano na prilično ležeran način, bez napora, za razliku od Kenwood-a KX-9050(S) na primer. Bas je snažan, ima telo i malčice naglašen – što je takođe jedna od osobina nekih vrhunskih dekova. Pored toga, zvučna slika je umereno topla i prijatna za duže slušanje.

Malo toga se može zameriti zvuku ovog deka, a jedna od stvari je slabija dinamika u odnosu na neke kvalitetne konkurente. Snimak nije kompresovan, ali bi višak dinamike dobro došao. Takođe, iako dovoljno opušten i transparentnog zvuka, Onkyo TA-6711 ipak ne postiže sve što pružaju dekovi tipa Revox-a B215 ili Nakamichi-ja CR4/5 ili CR7. No, ipak se radi o jednoj izuzetno dobroj reprodukciji koja ga može svrstati u najvišu kategoriju ili samo pola kategorije ispod.

Zaključak

Onkyo TA-6711 je veoma dobar dek. Šampanj verzija ga čini posebnim uređajem, tako lepim i veoma elegantnim u isto vreme. On predstavlja lucidnu mešavinu starog i novog dizajna, kao retro radio za dnevnu sobu koji je napravljen korišćenjem (u to vreme) savremene tehnologije.

Comments are closed.