PIONEER CT-S670D: Analogni digitalac

Submitted on: 01 окт 21

Website Address:

Category: Analog recorders/players

Website Rating:

Author's Description:

Tokom polovine 90-ih prošlog veka, dakle pre nekih 25 godina, sumrak kaset dekova je bio očigledan. Svega nekoliko skupih, moglo bi se reći vrhunskih modela je bilo u proizvodnji. Većina proizvođača je kao najbolju ponudu na tržište iznosila ono što je nekada bila jedva srednja klasa. Štedelo se na svemu: od transporta do kućišta. Primera radi, u Evropi je u prodaji bio Sony TC-KA6ES… i danas poznati model. Njegova konstrukcija je nekako bliža nešto starijoj seriji 7xxES, tj. modelima 790ES i 770ES iznad kojih su bile serije 8 i 9. Za japansko tržište tu su bili i TC-KA3ES, 5ES i 7ES od kojih su sva tri bila bolja od KA6ES.

Ono u čemu je jasno počelo da se oskudeva su bile inovacije. Svega par proizvođača uložilo je neki trud da unapredi odlazeći format… mada kako vidimo danas pomenuti se povampirio i nikako da zaista ode.

Jedna od tih firmi je i Matsushita, sa Technics dekovima RS-AZ6 i 7 koji su koristili magnetnorezistivne glave za reprodukciju, što je bilo veoma napredno rešenje za to vreme.

Druga kompanija je Pioneer: uveli su male modifikacije položaja mehanizma (važi samo za modele sa Reference Master mehanizmom) i još nekoliko korisnih elektonskih caka.

Među njima je Super Auto BLE XD: još od CT-A1, prvog Pioneer deka sa autokalibracijom poznatom pod nazivom Auto BLE (BLE od Bias Level Equalization), preko Super Auto BLE sistema pa do Super Auto BLE XD kome je Pioneer dodao još i „digital“ u nazivu, mada mi nije jasno šta je tačno u ovome digitalno jer svaki sistem autokalibracije u deku sadrži i digitalnu komponentu.

„XD“ je dodatak postojećem sistemu koji služi za bombardovanje trake visokom frekvencom uz snažan nivo signala, te preslušavanjem iste dobija daleko bolju informaciju kako se traka ponaša u realnom slučaju. Ovo je, koliko mi je poznato, prvi uveo još Bang&Olufsen na Beocord-u 9000 i to davne 1981. godine.

No, dosta sam pričao o primenjenim izumima, malo sam Vam potakao maštu… biće još toga u tekstu, ali da krenem sa pričom od CT-S670D.

Model CT-S670D se proizvodio negde od 1997/1998. godine – nemam ga u svojim katalozima te nisam apsolutno siguran za tačnu godinu njegovog lansiranja. Na tržištu je bio kratko, a cena mu je bila 310 dolara, što je u cenovnoj kategoriji Technics-a RS-AZ7 i iznosilo je oko 550 DEM (275 EUR iako EUR tada nije bio u opticaju). Ovo je bila standardna cena za troglave dekove srednje kategorije.

Dizajn 670D je… dosadan. Za razliku od AZ6 i 7 (Technics je od 1980. uvek umeo da proizvode upakuje tako da izgledaju skuplje i bolje nego što zaista jesu), 670D kao da je nastao na času tehničkog crtanja kod nekog pedantnog profesora. Sitni, teško čitljivi (bar u mojim godinama) tasteri sa leve strane, skoro jednako sitna transportna dugmad sa desne, potenciometri za nivo snimanja i balans takođe mali. Svemu doprinosi i maleni displej sa puno informacija koje su opet… teško čitljive iz daljine.

Odmah da kažem kako 670D ne prikazuje na displeju tip prepoznate trake (normal, hrom, metal), te u slučaju otkaza mikroprekidača moći ćete čuti da postoji problem sa dekom, ali nećete shvatiti odmah da ne prepoznaje dobro tip trake – ovakvi problemi se dešavaju na nekim mehanizmima kako oni stare i traže održavanje.

Samo kućište je lagano, nije ni saćastog tipa kao kod boljih Pioneer komponenti a u smislu boljeg ukrućenja i otpornosti na vibracije, dek je dosta plitak i podseća na obične komercijalne modele niže klase. Transport je u sredini, sa velikim natpisom „Digital Processing System“ i lepom zlatnom letvicom na kojoj piše „Advanced 3-head System“.

Ovo je sve marketinški štos, gledano ortodoksno teško je shvatiti šta kod 670D ima napredno u njegovom 3-head sistemu jer koristi materijale za glavu od tvrdog permaloja, ništa naročito, a sam transport je tipa 2+1, sa dva motora za pogon i jednim za manipulisanje vratima – držačem kasete.

Mehanizam je poreklom od ALPS-a i kvaliteta je kao na Yamaha modelima donje i srednje klase ili Technics-u npr. RSB465, dakle bazičan dvomotorni sistem pogonjen remeno, bez ikakvih naprednih trikova koji bi pomogli troglavom načinu snimanja i reprodukcije. Nema tu dvostrukih zamajaca, direct drive motora, livene osnove transporta ili drugih načina sprečavanja vibracija, pa čak ni osnove glave od livene legure. Dakle, čista komercijala. Ono što je dobro je da je održavanje ovakvog mehanizma prilično jednostavno: složeni kvarovi su retki, treba da brinete o kvalitetu remena kojeg menjate na nekoliko godina, potpuno klasičnom roleru i stanju DC motora i to je to.

Elektronika, moram da primetim, jeste uredna kao i na većini novijih dekova i poseduje čak i manji broj audiofilskih komponenti (elektrolitskih kondenzatora, na primer, u dnu gornje slike).

Dostupnost glava, tonske osovine i rolera nije naročita jer se poklopac vrata ne može skinuti, niti se kombinacijom dugmadi (kao na nekim drugim Pioneer dekovima) glave mogu podignuti i olakšati čišćenje.

Displej, iako mali, nakrcan je informacijama i opcijama: od pikova sa 12 segmenata u dva opsega rada (stara, sjajna Pioneer-ova opcija), do digitalnog prikaza pika sa tačnošću od 0.5 dB, ovo je bolje čak i od JVC dekova. Brojač ima tri moda rada: numerički, proteklo i preostalo vreme. Odlično.

Autokalibracija je podžana sistemom Super Auto BLE i dodatno verzijom XD, te se može birati između dve. Ja sam koristio punu Super Auto BLE XD.

Tu je i gorepomenuti FLEX, realizovan pomoću Pioneer-ovog specijalizovanog kola koje analizira muziku i, u slučaju potrebe, aktivira pojačavanje tonova iznad 1 kHz, sa postepenim pojačanjem do +10 dB do nekih 12 kHz a zatim postepenim padom. Iako nije eksplicitno navedeno, pretpostavljam da bi primena ovog sistema trebalo da poboljša slučajeve neodgovarajućeg snimka: sa prejakim biasom i manjkom visokih tonova, mutnog snimka usled ograničenja uređaja, zaprljanih i/ili namagnetisanih glava i možda čak i omašenog azimuta. Rešio sam da ovo sve probam, igrao sam se ranije FLEX sistemom, ali ovako ću naučiti malo više o njemu.

Međutim, sve ovo je lepo, ali čoveku se čini da je cena možda ipak bila preterana u odnosu na, recimo Technics RS-AZ7. Međutim, neki drugi dekovi , dvoglavi, kao Yamaha KX-580 koštali su za trećinu više od Pioneer-a, Sony je za sličan novac nudio troglave dekove bez autokalibracije, FLEX-a itd. ali sa Dolby S sistemom. Teac-ov troglavi dek V1050 koštao je, takođe, za tećinu više uz manje više isti mehanizam i manje opcija.

No, ima jedna stvar koja čini da Pioneer 670D potpuno odstupa od svih njih. Ta stvar je digitalna obrada signala koju on vrši.

Da pojasnim: kod klasičnih dekova obrada signala sa glave za reprodukciju do izlaza je potpuno u analognom domenu. Isto se odnosi na signal od ulazih priključaka do glave za snimanje. Bilo je retkih izuzetaka, npr. Aiwa XK-S9000 i 7000 koje imaju ugrađene digitalno analogne konvertere i, pored analognih ulaza, poseduju i digitalni. Sa druge strane, reprodukcija se kod njih obavlja na potpuno klasičan način, dakle analogno.

No, Pioneer je okrenuo stvari naglavačke: prvo se pojavila serija dvostrukih dekova koja je radila na način kao 670D, a zatim on, koristeći isti trik.

Pomenuti se sastoji u tome da je D670 hibridna vrsta mašine: nije ni analogni ni digitalni već nešto između. Najviše me podseća na AV risivere.

Evo principijelne sheme rada ovog deka:

Samo servisno uputstvo je vrlo slabo dokumentovano, kao što je to čest slučaj kod novijih japanskih dekova, a u slučaju 670D sadrži i određeni broj slovnih grešaka što je čudno za Japance.

Vratimo se principu rada:

U slučaju reprodukcije (analogni) signal sa glave za reprodukciju prolazi kroz pojačalo i Dolby kolo i zatim na izlaze deka putem izlaznog bafer kola. Sasvim klasično, da primetim, kao kod milion drugih dekova.

Međutim, Pioneer jeste u 670D ugradio Dolby B i C redukciju šuma, a Dolby S ne postoji ali je napravio Digital NR, tj. Digital Noise Reduction System. Nekako imam utisak da su izvukli neko od rešenja koje su prilično dugo držali u fijoci. Sama implementacija je odrađena putem DSP kola AK7712A-VQ što praktično znači da se zvuk i ponašanje kola mogu programirati, te se samim tim i redukcija šuma svodi na softversko prepoznavanje šuma i njegovo uklanjanje. Još važnije, ovaj sistem redukcije šuma radi samo pri reprodukciji i ne zahteva nikakav pilot signal za prepoznavanje, prethodnu obradu (kompresiju) signala itd. Digital NR redukcija šuma se, prema tome, može izvesti na svim snimljenim kasetama, na bilo kom deku.

Nivo postignutog odnosa signal/šum je izuzetan: 60 dB bez ikakve redukcije šuma je odlično, ali Digital NR ovo podiže na 82 dB. U praksi, ovih 82 dB moje uho je moglo da registruje kao odličan rezultat uz jedva primetno prisustvo šuma – koristio sam normal kasete kako bih 670D stavio pred najteži zadatak jer je na njima odnos S/N obično niži za 3-5 decibela.

Što je još interesantnije, Digital NR radi i u sadejstvu sa Dolby B i C sistemom, te se mogu kombinovati npr. Digital NR i Dolby B ili C. Time se dobija odnos signal šum od 90 dB što je već bilo praktično potpuno tiho za moje uho uz korišćenje slušalica. Zanimljivo je da se ovih 90 dB dobija ako se koristi bilo koji od dva sistema – dakle i Dolby B i Dolby C daće 90 dB u sadejstvu sa Digital NR, Dolby C neće dati bolje rezultate.

Neki će reći da je dBX davao teorijski do 92 dB. Slažem se, ali je muzika kompresovana dBX-om mogla da se reprodukuje samo uz pomoć dBX-a i ako ga niste imali kasete nisu bile slušljive na drugom deku. Pored toga Digital NR ne pati od naglog pada nivoa iznad 13 kHz (slučaj kod nekih dBX dekova) a efekat „pumpanja“ ne postoji kod Digital NR.

Da bi se ovo postiglo, nakon Dolby dekoderskog kola signal se upućuje u DSP kolo i faktički pretvara A/D konvertorom u digitalni oblik, obrađuje u DSP sekciji i ponovo vraća u analogni oblik putem DAC-a te šalje na izlazno kolo. Dakle, dupla konverzija A/D i D/A.

Snimanje je malo jednostavnije i ima opciju samo A/D -> DSP -> D/A konverzije bez mogućnosti zaobilaženja DSP kola. Opet dvostruka konverzija, primetio bih.

No, 670D poseduje i digitalni optički ulaz… zamislite ovu himeru! Ovim se izbegava početna A/D konverzija u DSP kolu i faktički postiže maksimalni nivo snimanja koji 670D može da obezbedi. Šteta što nisu stavili i digitalni izlaz… jer su mogli, samo da su hteli. Time bi ovaj dek bio savršen za digitalizaciju starih kaseta.

Moj drugar Šćepan Vujisić mi je, nakon objavljivanja ovog teksta, dao informacije o Pioneer T-D7 deku, šampanj verziji za koju ne znam da se prodavala u Evropi. Ova verzija poseduje dva digitalna, optička ulaza: jedan na zadnjoj ploči i drugi na prednjoj, kao i digitalni izlaz. Dakle savršeno rešenje.

I tu nije kraj…

Za razliku od „običnih“ Pioneer dekova sa FLEX kolom na samom izlazu, ovde funkciju FLEX-a takođe obavlja isto DSP kolo – zašto bi ugrađivali nešto dodatno kada se sve to isto može odraditi putem postojećeg DSP-a.

Dakle, ovo je dek kao nijedan drugi. Mislio sam da je 670D jedini koji može da isključi Digital NR – te da njegova dvostruka braća tipa CT-W606DR, 616DR, 706DR, 806DR i drugi to ne mogu, ali nisam bio u pravu – i oni to mogu, ali kombinacijom tastera na prednjoj ploči. Hvala gospodinu Milanu koji mi je ukazao na grešku.

Dodao bih i da je podešavanje deka preko unutrašnjih trimera zamenjeno elektronskim sklopovima uz podršku mikroprocesora gde se referentne vrednosti podešavaju prema određenom tipu kasete i pohranjuju u memoriju, umesto da se podešavaju trimerima. Jedan od retkih dekova koji je radio isto, ali daleko ranije, jeste Marantz SD930.

 

Zvuk

Pioneer CT-S670D je vrlo interesantnog zvuka: savršeno čista reprodukcija i neočekivano dobra dinamika su nešto što ipak ne očekujete u ovoj klasi cene.

Bez korišćenja digitalnih pomagala Digital NR i FLEX sistema signal u svojoj osnovnoj formi ima dobar kvalitet. Po meni, približno Pioneer-u CT-S640S. Oseti se malo sirotinjsko poreklo mehanike i prava je šteta što ne ugradiše Reference Master transport ili bar neki sa DD motorom. Interesantna je širina scene kao i mikrodetalji – neočekivno dobri i jasno ocrtani. Ima tu i harmonije zvuka, sve je na mestu, ali osetljivo uho će primetiti da je cela slika sklopljena i prikazana bez tog nekog voluminoznog zvuka – slično kao kod nekih Yamaha dekova, ne može se mnogo toga zameriti, ali kada stavite neki skup dek pored odmah osetite drugačiji kvalitet basa, transparentnije visoke i muziku koja vas uvlači kao tornado. Po zvuku bih Pioneer-a CT-S670D svrstao u niži deo više kategorije.

Digital NR je dobro obavljao posao, ali ono što se dobija zavisi od vrste kaseta.

Dobitak je definitivno tu, ali ne na svim poljima. Na normal trakama (BASF, TDK) DNR blago menja zvuk deka, što znači da nije potpuno transparentan. U kom smislu? Kao da se radi raslojavanje srednjeg i visokog opsega i radi ekvilizacija gornjeg opsega: činele dolaze ispred iako su pre toga bile iza, a sitni tonovi bivaju naglašeni i takođe se pomeraju iz pozadine napred, dobijajući blago digitalni prizvuk u smislu grubljih ivica.  Zvuk je više forsiran u smislu kao da je pravljen za disko klub, a ne audiofilsko uživanje. Ono što je dobro je da je ljudski glas ostao praktično isti korišćenjem Digital NR i bez njega.

Korišćenjem Maxell XLII razlika u karakteru zvuka sa i bez Digital NR bila je, za mene, zanemarljiva toliko da nisam mogao biti siguran da li se on koristi ili ne, sem po odsustvu šuma. Dakle, ovde se transparentnost Digital NR pojavila i to je veoma dobro.

Nisam našao nikakvu tehničku dokumentaciju kako Digital NR zaista radi, ali čini mi se da algoritam obuhvata ne samo uklanjanje šuma već i podešavanje spektra reprodukcije. Ovo, moram da kažem, nije izrazito primetno na svim numerama, ali na nekim kvalitetnijim produkcijama ćete zasigurno primetiti.

Zbog svega navedenog, Digital NR se možda neće dopasti svima jer dek tada zvuči na pola puta između analognog uređaja i digitalnog (CD pejera, na primer) kada se koriste normal trake, dok je na hrom i metal situacija drugačija. Imajući sve u vidu, fascinantno je šta je Pioneer postigao, posebno uzimajući u bzir njegovu cenu.

FLEX sistem je, interesantno, modifikovao zvuk čak na sopstvenim snimcima 670D i to tako da se njegov uticaj mogao jasno primetiti na normal, ali znatno manje na hrom i metal trakama. Promena je bila u naglašenijim visokim tonovima, mada ja zaista nisam primetio potrebu za tim. Kada je bio aktivan Digital NR na normal kasetama, visoki su zvučali kao loša implementacija HX Pro sistema, sa prenaglašenim ivicama tonova, grubo, veštački i iskrzanih tonova. Ta dva sistema (Digital NR i FLEX) sam brzo prestao da koristim zajedno.

No, Digital NR se dobro pokazao na tuđim snimcima, a FLEX je odlično odradio posao na test snimku kojeg sam mu podmetnuo – blago pomereni azimut pa još i prejak bias (dakle manjak visokih tonova). FLEX nije mogao da sredi stvar do kraja, no učinio je snimke daleko slušljivijim i približnijim originalnom zvuku, što je za svaku pohvalu.

Zaključak

Razmišljao sam o tome šta bi se desilo da je Pioneer ovu tehnologiju napravio sredinom osamdesetih godina, ubacio u neko monstruozno kućište kao što je bio CT-A1 i prezentovao ga. Verovatno bi bio proglašen za čudo godine ili decenije. Ali to su samo maštarije i pitanja šta bi bilo kada bi bilo, naravno da tako možemo razmišljati za skoro sve u životu ali nema vajde.

U to vreme slična tehnologija nije bila komercijalno dostupna niti isplativa te je DSP obrada zvuka na deku morala da sačeka sledeću dekadu.

Na kraju se i desila, ali već na početku noći za format audio kasete. Međutim, za mene kao kolekcionara i ljubitelja, CT-S670D je pravi, jedinstveni uređaj veoma primenljiv u razne svrhe. Šteta što nisu ugradili kvalitetniju mehaniku ili napravili model 770D.

Comments are closed.