Sirotinjski HiFi v2.0 (1): Ima li spasa danas?

Submitted on: 05 окт 21

Website Address:

Category: Projects

Website Rating:

Author's Description:

Pre pet godina, polovinom 2016., objavio sam niz autorskih tekstova o mogućnostima koje se mogu iskoristiti da se za relativno mali novac sklopi upotrebljiv HiFi sistem.

Svašta se odigralo od tada i prosto nisam siguran odakle da počnem  i da li će početak biti onaj pravi. Ali, hajde da krenem nekako…

Yapočeo bih prikazom klasične tehnološke krive:

X osa predstavlja vreme, najčešće u godinama, dok je y osa popularnost zastupljenosti (i najčešće prodaje) određene tehnologije, u ovom slučaju audio tehnologija.

Kao inženjer, krenuću uz stalni ili povremeni opis prisutne tehnologije na tržištu, za koju je razvoj audio tehnike neumitno vezan. Nekako, godinama unazad, čini mi se da pik audio tehnike nije jednoznačan već me više podseća na ponekada nemirnu iglu kompasa.

Ukoliko malo protresemo neki jevtin kompas, igla će zadrhtati. Distribucija levo ili desno naše magnetne igle iz primera bi mogla ići u smislu popularnosti određene tehnologije (i samih uređaja) za snimanje i reprodukciju zvuka.

Severni pol bi u ovoj konstalaciji predstavljao pik moderne tehnologije: digitalni izvori bez mehanički pokretnih delova, pojačala D klase i slično.

Centar ose igle našeg „kompasa“ predstavljala bi prevaziđena tehnologija koja više nije popularna: kao banalni primer navodim cevne tjunere, Elcassette kaset dekove, Video 2000 videorekordere (za snimanje zvuka) itd.

Na južnom polu imali bismo tehnologiju koja je ili davno prevaziđena ili je trebalo da bude davno prevaziđena, ali je iz nekog razloga i dalje popularna ili je vaskrsla u međuvremenu: na primer gramofoni i magnetofoni.

Od navedenih uređaja južnog pola fenomen gramofona je meni zaista fascinantan. Današnje tržište je obilato raznim modelima: od plastikanaca, preko relativno jevtinih komercijalnih uređaja do nekih koji spadaju u high end.

 

A cene?

Naduvanost cena uređaja je nešto što je totalno suludo – često se pitam da li sam isuviše mator (što još uvek ne mogu da poverujem) ili je HiFi industrija otišla dođavola. Kao primer može se navesti jedno klasično pojačalo i jedan klasični proizvođač: Yamaha je 2008. godine na tržištu imala model A-S1000, cene 1.000 EUR kod nas. Sada, 13 godina i dve generacije kasnije pojačalo naslednik A-S1200 košta skoro 2.100 EUR, dakle preko dva puta skuplje. Plate ni kod nas ni u inostranstvu nisu skočile duplo za 13 godina, pa je pitanje šta se događa. Bitno je navesti da model A-S1200 nije revolucija već evolucija modela A-S1000, dakle principijelno slično pojačalo AB klase.

Neko bi, pametno, mogao primetiti da se u ovoj priči, ne pojavljuje jedan interesantan parametar, a to je inflacija. Slažem se, ali kalkulacija pomoću, na primer, smartasset sajta govori da je kupovna moć dolara takva da ono što je trebalo da platite 100 USD 2008. godine košta vas 125 USD 2021. Dakle, 25% više, ne 110% više!

Yamaha pojačala A-S1000/1200 su samo jedan primer, meni je neshvatljivo koliko se danas traži novca za slušalice i slično, a koliko je to nekada koštalo.

Posebno treba imati u vidu da je jedna od odlika razvoja tehnologije da njena primena postaje sve jevtinija, inače nikada ne bismo mogli sebi da priuštimo većinu tehničkih uređaja u kući.

Sve ovo nam govori da je u pitanju nešto drugo. Ja bih pucao na alavost kompanija, ali za to je potrebnija jedna ozbiljna tržišna analiza.

Tržište polovnih uređaja se, takođe, nije proslavilo: jasno je da neke komponente, na primer, kaset dekovi, magnetofoni ili retki gramofoni postižu visoke cene više zato što su postali rariteti i nema ih često u prodaji.

No, cene su otišle u nebo, čuveni Nakamichi Dragon na eBay staje od 4.500-10.000 EUR!!! Za mene sumanuto. Ali Dragon jeste sjajna mašina, strašno je kada vidim koje se cifre traže za neke osrednje modele.

Isto je i na tržištu pojačala: poznanik je nedavno kupio pojačalo za 400 EUR, popravljano. Na moju opasku da sam isto takvo, sa originalnim daljincem, nikada popravljano, prodao za 300 EUR pre nekih 15 godina, rekao mi je da se na eBay ne mogu naći ispod 700 EUR. Kao da govorimo o starim vinima, a ne o tehnici koja što je starije sve manje valja.

CD plejeri su ista priča – Sony ES koje sam, skoro sve redom, propustio kroz šake i prešao na bolje, uglavnom novije modele drugih proizvođača, koštaju kao da su i dalje neprikosnoveni – a nisu, ja zaista volim mnogo toga što na sebi ima oznaku Sony, ali da je ovako kako sam napisao – jeste.

 

I… gde smo sada?

Običan čovek je… u jednom blatu zvanom klasični HiFi u koje je upao do grla, ako je ranije bio do pojasa. Jedna od mogućnosti je da prestanete da se bavite hobijem. Postao je skup, bezobrazan, neverovatno drzak i totalno otuđen od običnog čoveka. Kako da objasnite ukućanima da za jedan kabl treba da date 500-5.000-50.000 EUR? Kako objasniti sebi? Sem ako niste bezočno bogati, a većina nas nije. Pretpostavljam da slično razmišlja i gomila ljudi na Zapadu.

Računica je jednostavno: da biste nešto platili juče 50 EUR a danas 100, morate se odreći nečeg drugog. Možda nećete osetiti odmah, ali jedno po jedno i osetićete – mi u Srbiji to dobro znamo.

 

Da li, možda, postoji neko rešenje?

U celoj situaciji, rekao bih… da. Nije savršeno, ali je sasvim podnošljivo. Postoji veliki broj malih HiFI uređaja, nama nepoznatih firmi, koji više liče na gedžete nego ozbiljne uređaje, mada zvukom uopšte nisu naivni.

Suština je da su se u navali novih tehnologija, protokola, gadžeta i forsiranja izolovanosti pojedinaca uz prihvatljiv nivo kvaliteta zvuka pojavile mnoge firme koje nude solidna rešenja i izvijaju svoje krošnje pokušavajući da se probiju do tračka sunca.

Sedenje za računarom, višečasovno, takođe je doprinelo industriji slušalica i sredstava koja će iz jedne audio jadne sprave kao što je pomenuti računar (govorim o finalnom zvuku prosečne mašine) iscediti audiofilski doživljaj za sitne novce.

Veliki broj malih firmi je iz Kine – uređaji su tamo projektovani ili ako nisu onda su tamo napravljeni. Iako se spotaknu još uvek češće nego što treba, te firme brzo uče, a ima i onih koje su od starta poštene.

Sa druge strane, ako ne patite za „Vauuuu“ efektom kada neko dođe i baci pogled na vaš HiFi sistem, možete na tržištu polovnih uređaja u Srbiji, s vremena na vreme, naći neke iznenađujuće dobre sprave po cenama koje se mogu, još uvek, podvesti pod normalne.

Sledećih pet tekstova – opisa uređaja koje upravo pišem će biti posvećeni tome.

Da dodam na kraju… čisto da bude jasnije: nemam nameru da pišem „Vodič za kupovinu na KupujemProdajem.com“ kao što bi neko mogao da očekuje niti da dajem ne znam kakve silne preporuke – da biste napravili jevtin sistem morate se malo potruditi i sami, ovo su smernice i primeri koje iznosim i koje sam uspeo naći u vreme pisanja ovih redova. Nažalost, kao i prošli put, ne mogu se baviti zvučnicima jer posle sve to treba prodati ili pokloniti a dotle zauzima dosta prostora. Nadam se da će vas, bez obzira na ova ograničenja, tekstovi koji slede zanimati.

Comments are closed.